Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
BEOGRAD, 25. novembra 2011. (Beta) - Festival omladinskog ženskog filma Femiks (Femix) Fest biće otvoren u petak uveče u kulturnom centru Reks, a na programu je 15 domaćih kratkih filmova, najavili su organizatori.
Za nagradu publike takmičiće se ostvarenja mladih autorki od 15 do 30 godina iz cele Srbije, a program će otvoriti film Čarne Radoičić "Milena" o slikarki Mileni Pavlović Barili.
Biće otvorena i izložba fotografija, a svi posetioci dobiće na poklon muzički kompakt disk sa pesmama 27 domaćih ženskih bendova i kantautorki.
U subotu 26. novembra u kulturnom centru Grad biće održan muzički program Femiks Festa, a nastupiće bendovi Xanax, Line Out, Methyl Orange i Fandango.
Ulaz na sve programe u okviru Femix Festa je besplatan.
Roman „Tigrova žena“ koji potpisuje Tea Obreht, američka spisateljica poreklom iz Beograda, našao se na listi najboljih knjiga ove godine, koju su za britanski “Gardijan” 25. novembra predložili pisci iz celog sveta.
Foto: Beta
„Pročitala sam dve knjige koje su ove godine nagrađene u Velikoj Britaniji, ’Tigrovu ženu’ Obrehtove i ’Smisao za kraj’ Džulijana Barnsa, i smatram da su obe knjige izuzetno napisane i duboko angažovane“, izjavila je američka književnica Lori Mur.
Prema njenom mišljenju, iako je reč o debitanstkom romanu, „Tigrova žena“ je veoma autoritativno napisana i upravo takvo pisanje najviše impresionira.
Barnsov roman „Smisao za kraj“, koji je ove godine nagrađen Man – Bukerovom nagradom, predložila je i britanska književnica Margaret Drebl. Ona smatra da je roman zasluženo hvaljen od strane kritike, kako zbog svoje ekonomičnosti koja se ogleda u malom broju efektnih strana, tako i zbog svoje elegancije. „Iako ga neki smatraju zabavnim, ja mislim da je veoma melanholičan“, tvrdi Drebl.
Obrehtova je za roman „Tigrova žena“ ove godine dobila britansku nagradu Orindž. Sa svojih dvadeset pet godina, ona je najmlađa dobitnica tog priznanja koje se dodeljuje književnicama iz celog sveta.
ZAGREB, 26. novembar 2011. 2011. (Beta) - Virtualni muzej Zorana Đinđića dobio je specijalnu nagradu na web festivalu koji svake godine dodjeljuje nagradu za najbolji regionalni web stranice, saopštili su organizatori.
Virtualni muzej Zorana Đinđića jedino je mjesto na kojem građani mogu da dodju do ekskluzivnih i neobjavljenih informacija o životu i radu premijera Srbije ubijenog 12. ožujka 2003.
Muzej posjeduje segmente biografije, video i audio materijala, bilježaka, osobnih predmeta, knjižnice, fotografija, citata i znanstvenih radova dr. Zorana Đinđića. web Fest je najveći regionalni internet festival posvećen promociji i unapredjenju interneta i društva u cjelini
Večeras u Ateljeu premijera predstave "Zbogom SFRJ"
[h=1]Večeras u Ateljeu premijera predstave "Zbogom SFRJ"[/h]
Blic
Predstava "Zbogom SFRJ", po tekstu i u režiji Kokana Mladenovića biće večeras premijerno izvedena na velikoj sceni Ateljea 212.
Prema najavi autora, predstava je inspirisana nemačkim filmom "Gudbaj, Lenjin" i ponudiće "u skladu sa temom - i tragediju, i ljubav i suze i radost".
Glavne uloge - majku i sina igraju Dara Džokić i Miloš Biković. U ansamblu su Marinko Madžgalj, Fedja Stojanović, Renata Ulmanski, Ivan Jevtović, Nenad Chirić, Hana Selimović i drugi.
"Zbogom SFRJ" je priča o učiteljici koja na 14. kongresu Saveza komunista januara 1990. godine drži vatreni govor o Jugoslaviji, doživi srčani udar, pada u komu i budi se posle dve godine, nakon raspada SFRJ. Da bi je sačuvao od stresa, sin odluči da je drži u uverenju da Jugoslavija još postoji.
Beogradski Centar za savremenu umetnost "Strategie Art" 29. novembra je otvorio izložbu srpske selekcije umetnika koji su tokom prethodna dva meseca učestvovali na 15. bijenalu mladih iz Evrope i Mediterana.
Sejma Prodanović - Pakovanja
Izložba, koja će do 9. decembra moći da se vidi u Pres centru u Knez Mihailovoj ulici, okupila je vizelne umetnike Jelenu Košticu, Sejmu Prodanović, Mihaila Vasiljevića i Mirjanu Radovanović a kao gosta su pozvali kolegu iz Grčke Temisa Bliziotisa koji je sa njima nastupio na vizelnom delu bijenala održanom u Solunu.
Jedan od najvećih bijenala ove vrste u Evropi nastavlja se u decembru u Rimu, gde će boje Srbije u kategoriji film/muzika braniti Vladimir Mačar.
Svi nasi umetnici ušli su u zvanični katalog bijenala, u izboru od preko hiljadu umetnika, a radovi su bili izloženi u centralnom izložbenom prostoru, što je njihov veliki uspeh.
Tema ovogodišnjeg bijenala je "Simbioza", a pitanja koja su postavljena uključuju "Kako bismo mogli živeti zajedno", ili kako živeti zajedno u različitim političkim sistemima, kako je moguće ljudsko samoispunjenje kroz simbiozu, koja su neformalna sredstva i kanali kroz koje pojedinci deluju, kako se deli stvarnost kroz umetničke prakse. "Strategie Art" koji je osnovan kao nevladina ustanova 2004. realizovao je preko 30 izložbi i projekata kod nas i u inostranstvu a njegov rad podržavaju UN i Sekretarijat za kulturu Beograda.
[h=1]Izložba o Andriću u palati UN [/h] Izvor: Tanjug
U palati Ujedinjenih nacija u Ženevi sutra uveče biće otvorena izložbena postavka "Ivo Andrić pisac i (ili) diplomata", najavilo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva.
Izložba je organizovana povodom 90. godina od otvaranja Misije Srbije pri Društvu Naroda/Ujedinjenim Nacijama i obeležavanja 50 godina od dodele Nobelove nagrade Andriću koji je službovao u Misiji od 1930. do 1933. godine.
Izložbu će u 18 sati otvoriti ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predarag Marković koji će tom prilikom generalnom direktoru kancelarije UN u Ženevi Kasimu Jomartu Tokajevu uručiti sliku "Pudrijera" Marije Dragojlović kao poklon Srbije.
U bazilici Santa Kroče, u prostoru gde se nalaze grobovi Mikelanđela i Galileja, izložene su kopije fresaka Mironosnice na grobu Hristovom, Bogorodica iz Blagovesti, Veliki praznici iz manastira Mileševa, Pastiri i Kupanje Hrista iz Rođenja Hristovog iz manastira Sopoćani, Smrt kraljice Ane Dandolo, majke Uroša I, iz manastira Sopoćani, Kraljica Simonida i Kralj Stefan Uroš II Milutin - portreti iz manastira Gračanica.
Ovo je prvi put da su dela, koja ne pripadaju italijanskoj umetnosti, u ovom prostoru izložena kao stalna postavka, a baziliku Santa Kroče godišnje poseti oko dva miliona ljudi.
Ministarstvo kulture je za izradu ove postavke angažovalo Galeriju fresaka.
Velika izložba "Srbija, zemlja fresaka", kako je navedeno, firentinskoj publici bila je predstavljena u aprilu ove godine, a usled velikog interesovanja bila je produžena za mesec dana.
Izložba "Srbija, zemlja fresaka" predstavlja malu antologiju srpskog srednjevekovnog stvaralaštava, od Studenice do Kalenića. Prvi put je realizovana 2007. u Strazburu, a zatim u Parizu, Briselu, Klagenfurtu, Ljubljani, Vatikanu i Viterbu.
Posetioci su imali priliku da vide više od 20 kopija fresaka, brojne odlivke kamene plastike, kao i makete manastira Sopoćani i Mileševa.
Hit dela na izložbi „Primenjena umetnost i Beograd 1918/1941“
[h=1]Hit dela na izložbi „Primenjena umetnost i Beograd 1918/1941“[/h] Blic
„Dve decenije XX veka – one uslovljene posledicama Prvog i uzrocima Drugog svetskog rata - predstavljaju u istoriji primenjene dekorativne umetnosti blistavu epohu. Ona je, satkana od mnogih krajnosti, objedinila tradiciju i avangardu, ručni i mašinski rad, unikatno i serijski umnoženo delo, elitizam i populizam, vrhunsku estetiku i otužni kič. Tako je bilo i u Beogradu, prestonici Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zatim i Jugoslavije. I za Beograđane postaje važno od koga da naruče reljef za fasadu kuće, vitraž za hol, fresku za trpezariju”.
Ovim rečima Bojana Popović, autorka izložbe „Primenjena umetnost i Beograd 1918 - 1941”, koja traje do 31. januara 2012, podseća na širenje građanske kulture koju su kasnije vlasti ignorisale kao buržujsku.
Sreća je da su dela iz tog perioda sačuvana zahvaljujući kustosima, profesorima, ličnim arhivama, ali, prethodno, što je Kraljevina imala napolju školovane ljude s vizijom. Na primer, Beta Vukanović je svoje učenice podučavala i slikanju na svili, staklu, radu u koži i drvetu, a Dragutin Inkiostri Medenjak, pionir jugoslovenskog dizajna, da je moguć originalan srpski stil.
Kako je građanska klasa između dva rata u Beogradu živela, svedoče i plakati. Na primer, za Veliku božićnu utakmicu u modernim igrama, za izložbu „Sto godina francuskog slikarstva” u Muzeju kneza Pavla, 1939. (danas zvuči nestvarno?!) ili ilustracija za knjigu „Nemušti jezik” Vuka Karažića koju je radio Dušan Janković - saradnik „Flamariona”, „Larusa”, manufakture porcelana u Sevru, „Jugoslovenske knjige” - čija je supruga Kolet poklonila Muzeju čoveka u Parizu zbirku od šest hiljada predmeta jugoslovenske narodne umetnosti.
Ovom prilikom preporučujemo pet dela na koja treba obratiti posebnu pažnju na izložbi koja traje do 31. januara 2012.
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog večeras (19) biće otvorena izložba “Pavle Beljanski - prijatelj umetnika: Kosta Hakman”. Izložbu će otvoriti mr Branislava Anđelković Dimitrijević, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Portret Koste Hakmana iz 1930.
Nastavak projekta “Pavle Beljanski - prijatelj umetnika” ove godine posvećen je Kosti Hakmanu (1899-1961). O prijateljstvu i mecenatskom odnosu Pavla Beljanskog (1892-1965) prema umetnicima čija je dela sakupljao svedoče dokumenti iz arhive Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Na osnovu sačuvane prepiske Koste Hakmana i Pavla Beljanskog, može se delimično rekonstruisati blizak odnos, krunisan 1948. kumovanjem Beljanskog na venčanju Koste Hakmana i Radmile Lozanić. Dugogodišnje prijateljstvo Koste Hakmana i Pavla Beljanskog prekinula je smrt umetnika 1961. godine.
U Spomen-zbirci čuva se šest Hakmanovih slika iz međuratnog perioda, dok Likovna zbirka Dokumentarnog fonda sadrži više njegovih dela, nastalih u širem vremenskom periodu (1924-1960), među kojima i čuveni “Autoportret sa crnim šeširom” (1924/25).
U realizaciji projekta Spomen-zbirci Pavla Beljanskog posebno je bila dragocena pomoć Milice Hakman, ćerke slikara, kao i Muzeja savremene umetnosti, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i Milice Savatić Gojgić. Na izložbi će biti prikazano 16 dela iz pariskog opusa Koste Hakmana. Autor izložbe je Jasmina Jakšić.
