Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Izložba "Sa Kanicom po Srbiji" biće otvorena u Narodnom muzeju u Zaječaru u utorak, kao nastavak serijala gostovanja u gradovima koji su u drugoj polovini 19. veka bili predmet istraživanja Feliksa Kanica, saopštio je Narodni muzej u Beogradu. Biće prikazane 34 kulturološke i geografske zabeleške sa Kanicovih putovanja po Srbiji, odabrani citati i crteži koji prikazuju kulturno-istorijske spomenike, gradove i stanovništvo Srbije 19. veka.
Tekstovi za izložbu preuzeti su iz Kanicove knjige "Zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka", a korišćeni su i njegovi likovni radovi i ostavština koja se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu i Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti.
Izložbu o Kanicovom izučavanju kulturnog nasledja Srbije prate publikacija "Slike sa Balkana Feliksa Kanica" i edukativne radionice za najmladje posetioce.
Ta izložba prvi put je organizovana u Narodnom muzeju u Beogradu prošle godine, a priredjena je i za posetioce Sajma knjiga u Lajpcigu i Beču, kao i u gradovima Srbije Kladovu, Vranju, Nišu, Kragujevcu, Leskovcu i Smederevu.
[h=1]Poznati dobitnici Vukove nagrade [/h] Izvor: Tanjug
Kulturno-prosvetna zajednica Srbije saopštila je danas dobitnike 48. Vukove nagrade, koja se dodeljuje pojedincima i ustanovama za naročite rezultate ostvarene u radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru.
Siniša Kovačević (Foto: Beta)
Vukova nagrada za 2011. godinu, kako je saopšteno, pripala je Zadužbini "Dositej Obradović", dramskom piscu i scenaristi prof. Siniši Kovačeviću, urednici RTS-a i rediteljki Negosavi Neni Kunijević, likovnom umetniku i književniku Predragu Baju Lukoviću, književniku Radovanu Belom Markoviću.
Među dobitnicima su i dramaturg i književnik Milisav Milenković, istoričar umetnosti Dušan Milovanović, književnik Petar Sarić, istoričar književnosti prof. dr Gojko Tešić i akademski slikar prof. Miloš Šobajić.
Na predlog žirija za dodeljivanje Vukove nagrade, Izvršni odbor Kulturno-prosvetne zajednice Srbije doneo je odluku da se Izuzetna Vukova nagrada za 2011. dodeli Umetničkoj livnici "Voždovac" Braća Jeremić.
Žiri je radio u sastavu: akademski slikar Momčilo Antonović, kompozitor Svetislav Božić (predsednik), književnik Milovan Vitezović, istoričar Žarko Dimić, muzički umetnik Bora Dugić, dramska umetnica Rada Ðuričin, književnik i književni prevodilac Dragan Mraović, književnik Ljubivoje Ršumović i profesor Univerziteta u Beogradu dr Darko Tanasković.
[h=1]Otvorena grobnica slavne rimske porodice [/h] Izvor: Tanjug
Nakon 20 dugih godina restauracije, grobnica rimske porodice Scipiona u Rimu ponovo je otvorena za javnost, prenosi AFP.
Foto: ho visto nina volare / flickr.com
Sarkofazi slavne porodice ratnih heroja i generala, od kojih je najpoznatiji Scipion Afrikanac, izloženi su u podzemnim tunelima probijenim u brdu koje se uzdiže nedaleko od Karakalinih termi, nadomak Večnog grada.
Grobnicu, koja se prvobitno nalazila ispod hrama, sagradio je početkom III veka n.e. konzul Lucije Kornelije Scipion Barbato čiji elegantan sarkofag ima počasno mesto na kraju centralne galerije.
Članovi porodice Scipiona držali su u Rimu visoke političke i vojne položaje. Njen najpoznatiji sin Scipion Afrikanac nije, međutim, sahranjen u ovoj grobnici.
Čuveni rimski vojskovođa, koji je uspeo da porazi Hanibala u Drugom Punskom ratu, zbog čega je i dobio nadimak Afrikanac, kasnije je bio optužen da je proneverio državni novac i morao je da napusti Rim.
Na njegovom grobu koji se nalazi u blizini Rima piše "Nezahvalna domovino, nikada nećeš imati moje kosti".
Minijaturni rukopis Šarlote Bronte prodat za 690.000 funti
Minijaturni rukopis Šarlote Bronte prodat za 690.000 funti
Tanjug |
Minijaturni rukopis Šarlote Bronte prodat je danas na aukciji u londonskom Sotbiju za 690.850 funti (1,1 milion dolara), što je dvostruko više od prvobitne procene
LONDON - Minijaturni rukopis Šarlote Bronte prodat je danas na aukciji u londonskom Sotbiju za 690.850 funti (1,1 milion dolara), što je dvostruko više od prvobitne procene.
Reč je o neobjavljenom delu slavne britanske književnice -drugom broju "Časopisa za mlade muškarce (Young Men's Magazine), koji je Bronte napisala 1890. kada joj je bilo svega 14 godina, prenosi AP.
U njemu je opisana jedna od scena koju će spisateljica kasnije uvrstiti u svoj čuveni roman "Džejn Ejr".
U Sotbiju su pre početka licitacije predviđali da će rukopis dostići od 200.000 do 300.000 funti. Konačna suma postavila je novi rekord za jedno literarno delo sestara Bronte.
Redak rukopis, koji do aukcije nije imao priliku da vidi nijedan stručnjak do sada, kupio je pariski Muzej pisama i rukopisa.
[h=1]Opremljeno mesto za Teslinu arhivu [/h] Izvor: Tanjug
U Muzeju Nikole Tesle svečano je 16. decembra otvorena adaptirana i namenski opremljena prostorija - arhivski depo u koji je preseljena celokupna Teslina arhiva.
Foto: Wikipedia
,,Konačno njegova izuzetno dragocena arhiva odlazi u 'zasluženu penziju' pod idealnom temperaturom i vlagom'', rekao je Vladimir Jelenković, direktor muzeja. On dodaje da ono što je preraslo u jedan veliki podvig koji je muzej uradio u poslednjih pet godina jeste i digitalizacija svih dokumenata muzeja i omogućavanje što većem broju korisnika uvid u te dokumente. Jelenković je istakao da muzej želi i da celokupna Teslina zaostavština koja je u celini smeštena na teritoriji Srbije bude proglašena kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, jer je, za sada, samo deo lične Tesline zaostavštine 2005. godine proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja od strane Narodne skupštine Srbije.
Zamenik direktora muzeja Mladen Vujović rekao je da je za potrebe novog arhivskog depoa kompletno adaptiran prostor u suterenu muzeja u kome će se smeštati, čuvati i obrađivati artefakti.
Prema njegovim rečima, s obzirom na to da muzej nema mogućnosti da pravi nove depoe za pojedine vrste materijala pribeglo se originalnom rešenju - izradi posebnih komora unutar kojih mikroklimatske uslove reguliše poseban uređaj, a čiji osnovni sklop čini Teslina modifikovana vazdušna pumpa - ventilator.
To znači da se u istom prostoru mogu čuvati razni materijali u različitim mikroklimatskim uslovima.
U okviru novog arhivskog depoa nalazi se i laboratorija za konzervaciju papira, kao i metalni sanduci za čuvanje građe.
Nakon predstavljanja depoa otvorena je izložba ''Čestitke Tesli'', koju čini posebna kolekcija Tesline lične zaostavštine i koja sadrži 497 ilustrovanih i još nekoliko desetina čestitki napisanih na običnom papiru za pisanje.
,,Ovo je jedna živopisna, razdragana, pozitivna i vesela izložba posvećena svim čestitkama koje je Tesla tokom jednog dugog perioda dobio od prijatelja, saradnika, poštovalaca...i ova izložba predstavlja podsećanje na nešto što polako zaboravljamo, jer smo navikli na elektronske čestitke'''', rekao je o izložbi direktor Jelenković.
Na izložbi, čiji je autor Milica Kesler, arhivista muzeja, može se videti mnoštvo čestitki, telegrama i pisama koje je Tesla dobijao povodom Nove godine, Božića, Uskrsa, rođendana, imendana, a najstarija čestitka na izložbi datira još iz 1890. godine, dok su poslednje napisane krajem 1942. godine.
Među mnogobrojnim čestitkama mogu se videti i čestitke Alberta Ajnštajna, Uroša Predića, Margarete Čerčil i mnogih drugih, počevši od inženjera, sportista, urednika magazina, pa do saradnika i poštovalaca.
[h=1]Umro tvorac Kapetana Amerike [/h] Izvor: Tanjug
Jedan od tvoraca strip junaka Kapetana Amerike Džo Sajmon umro je u Njujorku posle kraće bolesti, u 98. godini, preneli su mediji.
Foto: Beta
Iako je sa Džekom Kirbijem radio i na drugim likovima, ostaće upamćen kao "otac" Kapetana Amerike za kompaniju "Tajmli" iz koje je potom potekao "Marvel".
Duo je godinama sarađivao tokom "zlatnog doba" američkog stripa 1940-ih.
Pored Kapetana Amerike, Sajmon i Kirbi tvorci su i "Njuzboj legije" "Dečaka komandosa", "Plave munje". Bili su poznati po dinamici i ingenioznosti svog rada.
Posle Drugog svetskog rata radili su na prvom "romantičnom" stripu "Mlada ljubac" i horor seriji "Crna magija".
Rastali su se krajem 1950-ih nakon čega su obojica imali uspešne karijere, mada su najpoznatiji po svom partnerstvu.
Povodom desetogodišnjice od otvaranja, muzej Leopold u Beču posvetiće jesenju izložbu opusu Egona Šilea pod nazivom "Melanholija i provokacija". Ime izložbe koja će trajati do 30. januara 2012. godine ukazuje na rano delo umetnika koji je umro već u 28. godini života.
Detalj slike "Mrtva majka"
Posetioci izložbe čiji podnaslov glasi "Projekat Egon Šile" imaće priliku da se upoznaju sa prvim delima ovog umetnika, koja je stvarao sa samo dvadeset godina, ali i sa njegovim kasnijim radovima, koji su ga stavili u središte javne umetničke kritike.
"Smrt i muškarac"
Šileovi provokativni prikazi aktova zbog drastičnosti i direktnosti prekoračili su sve konvencije koje su vladale početkom dvadesetog veka.
Njegovi radovi smatraju se ranim remek-delima ekspresionizma zahvaljujući nezgrapnoj proporcionalnosti i smelosti boja.
U okviru projekta, šest odabranih umetnika iz oblasti likovne umetnosti, plesa i performansa, svako u svojoj prostoriji, stupiće u dijalog sa delom i ličnošću ovog ekscentričnog umetnika.
Drevna kopija Deset zapovesti na izložbi u Njujorku Video
Drevna kopija Deset zapovesti na izložbi u Njujorku Video
Tanjug |
Njujorška publika ovih dana će biti u prilici da pogleda najkompletniju drevnu kopiju biblijskih Deset zapovesti, što je retka povlastica budući da ovaj svitak retko napušta Izrael, preneo je danas AFP.
Požuteli svitak ispisan na hebrejskom, dimenzija 45 sa 7 centimetara datira iz perioda od 50. do 1. godine pre nove ere biće izložen na Tajms skveru i izložbi “Svici Mrtvog mora: Zzivot i sudbina u biblijskim vremenima”.
Zapovesti se pojavljuju u Starom zavetu i osnova su za brojne zapadnjačke moralne vrednosti, uključujući i zabranu ubistva, krađe i preljube.
Tekst je deo svitaka sa Mrtvog mora koji je pronađen u pećinama u Izraelu sredinom 20. veka.
Svitak, međutim, nije najstarija kopija Deset zapovesti. Papirus iz Neša, koji se nalazi u biblioteci u Kembridžu i koji datira iz 150-100. godine pre nove ere, najstariji je prepis ali je očuvan samo u delovima.
Pergament koji će biti izložen u Njujorku je najkompletnija kopija i toliko je vredan da je od otkrića jedva nekoliko puta napustio Izrael.
“To je pergament, organski materijal. Ovo je treći put da je napustio Izrael od 1952. godine. Bio je izložen u Torontu, Australiji i sada u Njujorku”, rekla je Tatjana Treiger, kustos Izraelskog tela za antikvitete. Pergament će biti izložen do 2. januara, iako će cela izlozba trajati do 15. aprila.
Treigerova je objasnila da je očuvanje biblijskih blaga otežao raniji tretman sređivanja sa lepljivim trakama. “Vremenom, lepak i ulje sa trake prodiru u pergament. Sada moramo da uklonimo traku a to je veoma dugačak i težak proces”, rekla je ona.
Posle 20 godina restauracije, očišćeno je oko 60 odsto pergamenta.
U "Haosu" izložba laureata nagrade iz Fonda Vladimir Veličković
[h=1]U "Haosu" izložba laureata nagrade iz Fonda Vladimir Veličković[/h]
Blic
U galeriji "Haos" u utorak, 20. decembra u 20 sati biće otvorena izložba dobitnika Konkursa za crtež iz Fonda Vladimira Veličkovića.
Reč je o Jeleni Šalinić Terzić i Damjanu Kovačeviću koji dele prvu nagradu za 2010. godinu i imaju svoje samostalne prezentacije, kao i o četvoro koji su ušli u uži izbor. To su: Bojan Radojčić, Vuk Vučković, Jasna Damnjanović i Simonida Radonjić, čija je prezentacija u donjem delu galerije.
Istovremeno će biti proglašeni novi dobitnici ove nagrade crtež, za 2011. godinu. Izložbu će otvoriti akademik Vladimir Veličković koji će i saopštiti imena ovogodišnjeg ili ovogodišnjih laureata.
Jelena Šalinić – Terzić - rođena je 1976. godine u Kraljevu. Srednju umetničku školu "Đorde Krstić" završila je u Nišu kao đak generacije. Na Fakultetu likovnih umetnosti (odsek slikarstvo, Beograd) diplomirala je 2000. godine u klasi profesorke Anđelke Bojović i proglašena je za studenta generacije. Magistrirala je 2003. godine kod iste profesorke.
Dobitnica je sledećih priznanja: Prve nagrade za crtež na Osmom beogradskom bijenalu crteža i plastike (2007) i Prve nagradu za crtež iz Fonda Vladimir Veličković (2010). Iza sebe ima trideset samostalnih i na desetine grupnih izložbi.
- U trenutku kada se u Francuskoj otkriva neverovatna lepota pećinskog crteža i ja se svojim, kome sam posvećena poslednjih godina, pridružujem ovom "prazniku". Mislim da crtež ispoljava snagu opstajanja, jer je njegov izbor sredstava na prvi pogled sužen, a zapravo je baš zato slčožen.- kaže mlada umetnica koja je od 2006. godine, prvo kao saradnik pa zatim i asistent, zaposlena na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu (FILUM), na predmetu Crtanje i slikanje.
Damjan Kovačević - rođen je1983. godine. Diplomirao na FLU u Beogradu 2008. godine na slikarskom odseku u klasi profesora Čedomira Vasića. Trenutno je na doktorskim studijama istog fakulteta.
- Kao što je govorio Jozef Bojs, ako se teži totalnom delu, treba se obrazovati. Jer, tek kad delo ima više slojeva čitanja ono može biti kompletno. (Zato sam od novčanog iznosa nagrade kupio sebi violinu.) Kroz crteže produbljujem zapadnu kutluru istočnom, to jest povezujem skulpturalnost francuskih katedrala sa vizantijskim freskama.
Jelena i Damjan se predstavljaju recentnim radovima. O njima, autorka teksta u katalogu Asja Trbović, između ostaloga primećuje: - U ciklusu, simboličnog naziva „Koridori“, Jelena Šalinić Terzić analizira tranziciju u nama u okvirima nametnute stvarnosti iz jedne izrazito ženske perspektive...
Ako Jelenin crtež shvatimo kao svojevrsnu ontološku studiju, prepunu zapitanosti pred izazovima stvarnosti i čovekovom egzistencijom u datom okruženju i vremenu, ali isto tako i egzistencijom same umetnosti, izlagačku celinu treba da razumemo kao potrebu autorke da svoje određene spoznaje pusti da se šire u realnom prostoru...
Za Damjana, pak, Asja Trbović kaže:
- Crtež je težak, gotovo skulptoralan, sa mnoštvom asocijacija i reminiscencija. Ta crtačka “zasićenost” emotivno prati slojevitost dijaloga. Kroz mreže neovizantijskih pletenica kao dominantnog likovnog motiva, Damjan nas vodi kroz lavirint sadržaja i ličnih mentalnih proseca.
Književnik Ljubivoje Ršumović dobitnik je nagrade "Radoje Domanović" za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri
Ljubivoje Ršumović
BEOGRAD - Književnik Ljubivoje Ršumović dobitnik je nagrade "Radoje Domanović" za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, odlučio je danas žiri tog prestižnog priznanja koje dodeljuju Udruženje književnika Srbije i Fond "Radoje Domanović". Istoimena nagrada za doprinos satiri u oblasti pozorišta, filma i televizije dodeljena je dramskom umetniku i književniku Zoranu Rankiću, saopštilo je Udruženje književnika Srbije.
Nagradu za najbolju satiričnu knjigu objavljenu 2010. godine ravnopravno su podelili Radivoje Rale Damjanović iz Smedereva za knjigu aforizama "Jahanje na tigru" i Veselin Mišnić Lari iz Beograda za knjigu aforizama "Uredno složeni jauci". Laureati nagrade "Ekselencija satire" postali su slovenački književnik Žarko Petan i satiričar iz Crne Gore Veljko Rajković. O dobitnicima je odlučivao žiri u sastavu: Srba Ignjatović, predsednik, Dragutin Minić Karlo, Miljurko Vukadinović, Radoslav Tilger i Aleksandar Čotrić.
Svečanost dodele nagrade "Radoje Domanović" biće održana u četvrtak 22. decembra od 13 časova u Ministarstvu vera i dijaspore.
