Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Klimtova slika za 40 miliona $ [/h] Izvor: Beta
Slika Gustava Klimta koju su ukrali nacisti i koja je nedavno vraćena unuku njenog vlasnika, prodata je u 2. novembra za 40,4 miliona dolara na Sotbijevoj aukciji u Njujorku.
Slika "Litziberg am Attersee" iz 1915, dimenzija 1,10 sa 1,10 metara, znatno je premašila procene pre aukcije koje su iznosile 25 miliona dolara.
Muzej moderne umetnosti iz Salcburga je sliku prošlog proleća vratio Georgu Jorišu (George Jorisch), unuku Amalije Redlih (Redlich) koja je umrla u nacističkom zatvoru.
Centralni eksponat na aukciji trebalo je da bude skulptura Anrija Matisa (Henri Matisse) "Akt s leđa", procenjena na sumu između 20 miliona i 30 miliona dolara.
Međutim, Sotbi je skulpturu povukao sa aukcije u poslednjem trenutku, uz obrazloženje da je cela serija od četiri skulpture kojoj to delo pripada u utorak prodata neimenovanom kolekcionaru. Cena po kojoj su skulpture prodate nije poznata.
Na istoj aukciji, novog vlasnika dobila je i Pikasova slika velikih dimenzija "Serenada" iz 1967. To delo prodato je za 23,04 miliona dolara. Ista slika je 1979. dobila novog vlasnika za 100.000 dolara.
Ukupan prihod Sotbijeve aukcije iznosio je 199,804 miliona dolara. Prodato je 57 od 70 ponuđenih radova.
Leš koji se našao u umetničkoj galeriji u nemačkom gradu Bad Emsu izazvao je pravu pometnju, a veliki broj građana pozvao je policiju. Reč je, ipak, o modernoj skulpturi umetnika po imenu He Ksiangju, kojom je želeo da podrži kolegu Ai Veiveija.
Skulptura koja prikazuje mrtvog Ai Veiveija
Mnogi stanovnici nemačkog Bad Emsa nedavno su se našli u neverici, prolazeći pored jedne umetničke galerije u svom gradu. Na podu galerije, okrenut licem nadole, ležao je, kako se njima činilo, kineski umetnik Ai Veivei, koji nije davao znake života.
Ai Veivei
Zabrinuti prolaznici bez razmišljanja su pozvali policiju, ali ispostavilo se da je reč o skulpturi Veiveijevog kolege He Ksiangjua, čiji je cilj bio da skrene pažnju na Veiveijevu borbu protiv korupcije i cenzure u Kini.
Veivei je doživeo internacionalnu slavu kao jedan od kreatora Nacionalnog stadiona u Pekingu. Poznat je kao borac protiv kršenja ljudskih prava od strane vlasti.
Ove godine je proveo 81 dan u pritvoru bez ikakve optužbe, a kineska vlada ga je obavezala da plati 2.4 miliona dolara poreza, koje navodno duguje.
Jedna od najstarijih i najznačajnijih izložbi u Srbiji - Međunarodno bijenale ilustracije - 46. Zlatno pero Beograda, otvorena je večeras u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić.
Manifestaciju čiji počeci sežu do pedesetih godina prošlog veka, u organizaciji Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije (ULUPUDS), otvorio je ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković koji je istakao da je zahvaljući svojoj profesiji izdavača redovno posećivao ove izložbe.
"Profesija je rezultat odrastanja", kazao je Marković i dodao da je, kao i mnogi među brojnom publikom njegovih godina, izuzimajući one mlađe, kojima to nije moglo da se desi, odrastao uz dve knjige.
"Jedna je bila 'Biblija' i druga 'Avanture barona Minhauzena', potpuno dve različite knjige koliko god maštovite i inspirativne bile. Gledajući ta izdanja iz 50-tih godina shvatio sam da imaju istog ilustratora i da onaj ko ilustruje knjige ustvari omogućava da knjige budu povezane", kazao je ministar i dodao da kad god je čitao neku knjigu, likove je zamišljao prema likovima njihovih ilustratora.
Na ovogodišnjoj izložbi učestvuju 126 domaća i 79 stranih autora iz 24 zemlje.
Zastupljene su sve vrste ilustracija za decu i odrasle, namenjene knjigama, časopisima, bibliofilskim izdanjima, elektronskim medijima, ekslibrisima, novinama, raznovrsnih umetničkih izraza i tehnika izvođenja.
Svi radovi su učestvovali u konkurenciji za nagrade, a o ovogodišnjim dobitnicima odlučio je međunarodni žiri u sastavu: ilustratori Mirjana Živković, predsednik, Ejnar Turkovski (Nemačka), Natan Jurančić (Slovenija), Dragoljub Varajić i istoričar umetnosti Ljiljana Ćinkul.
Najznačajniju nagradu ove manifestacije Gran pri dobio je mladi autor, student Fakulteta primenjenih umetnosti Dragan Bibin za ilustraciju knjige "Buntovnici", Međunarodno zlatno pero Beograda Ivica Stevanović za ilustraciju "Autopsija smrti", Nina Bunjevac iz Kanade za ilustraciju "Ženski strip na Balkanu" i Katarina Zarić za ilustraciju "Vavilonske biblioteke".
Jedna od osobenosti ove značajne likovne manifestacije su i prateći programi u galerijama i ustanovama kulture. U galeriji Grafički kolektiv 7. novembra biće otvorena izložba prošlogodišnjeg dobitnika Gran prija, nemačkog ilustratora Ejnara Turkovskog.
Autorska izložba Vesne Pavićević "Ilustrator František Mali" otvorena je večeras u Cvijeti, kao i autorska izložba Leposave Lepe Milošević-Sibinović "Pergament koncertina" u galeriji Feniks. U maloj galeriji ULUPUDS-a 15. novembra biće otvorena izložba stripa Predraga Lojanice.
Izložbu i istoimenu knjigu "Bibliofilska izdanja na FPU 1964-2010" priredio je prof. Jugoslav Vlahović u Muzeju primenjene umetnosti, 10. novembra.
U galeriji "Haos" upravo je otvorena izložba crteža i objekata od papira i gume beogradskog umetnika srednje generacije Saše Pančića koja se može pogledati do 19. novembra.
Sa izložbe Saše pančića u "Haosu"
Najnovijom serijom crteža i objekata Saša Pančić nastavlja likovno da ispituje jedinstvo vremena i prostora unutar polja „slike“. Pretvarajući apstrakni sadržaj dvodimenzionalne „slike“ u trodimenzionalni objekat, inverznim postupkom, on uspeva da plošno likovne elemente podigne u fizički svet i od njih napravi poetske predmete.
- Izloženi radovi su nastali u periodu od tri meseca, a pravaljeni su prema konkretnom prostoru Galerije Haos. Za njihovu izvedbu su korišteni crni i beli papiri, postavljani u slojeve, zašivani i prosecani po dubini.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]
Saša Pančić je rodjen 24. marta 1965. u Mostaru.
Diplomirao je slikarstvo na FLU u Beogradu 1989, a postdiplomske (crtež) završio 1992.
Član je ULUS-a od 1992, a od 2007-2009. bio je predsednik ULUS-a.
Od 2004. je član “Académie Européenne des ARTS a.s.b.l.”
Izlagao je, između ostalog, u Kotoru, Baru, Varni, Sofiji, Grožnjanu, Beču, Moskvi...
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Drugu seriju čine objekti od industriske gume, nastali nešto ranije, ali uz pomoć transformacije koju dozvoljavaju, izloženi su u sasvim novom obliku - objašnjava Pančić.
Izložbu Saše Pančića otvorio je istoričar umetnosti Zoran Gavrić koji je sačinio i tekst u katalogu za ovu postavku. On, između ostaloga, kaže:
"Da ste, pre nego što je postavljena izložba koja je pred nama, ušli u radni deo ate-ljea Saše Pančića, zatekli biste ga među njegovim radovima, koje on imenuje kao “crteže i objekte”. I jedni i drugi izrađeni su ili od crnog i belog papira ili od crne gume.
Nijedan od onih radova koje on imenuje kao crteže nije izveden na papiru. Svi oni, kako crteži i objekti od belog i crnog papira tako i objekti od gume, na prvi pogled, dali bi se svrstati u jedan od korpusa moderne poznat kao minimal art, kako to uči pretežan broj vladajućih teorija umetnosti danas, odnosno u korpus početaka postmodrnog stanja, kako to uči onaj manji broj vladajućih teorija umetnosti danas.
Prva je gospodarenje Gestalt-principa, sadržanog i u crtežima i u objektima: do viđenja celine svakog pojedinačnog komada, a to naročitu snagu ima u slučajevima objekata, dospevamo iz jedne, bolje reći, bilo koje tačke gledanja.
Druga je redukcija tzv. umetničkih materijalija: svođenje na crno i belo, s jedne strane, i izbegavanje oblikâ preoznatljivih u prirodnom svetu. Jedan broj tih radova obuhvaćen je izložbom koja je pred nama. Koliko god se oni, međutim, dali svrstati u onaj korpus, na njima uočavamo svojstva, koja zaslužuju dalje razmatranje, po samoj njihovoj prirodi ograničeno na pitanje oblika i boje."
Slikar Sava Stojkov i prof. dr Snežana Samardžija ovogodišnji su dobitnici nagrada Vukove zadužbine za umetnost i nauku za 2011. godinu, saopšteno je na redovnoj godišnjoj skupštini Zadužbine, održanoj 4. novembra u Beogradu.
Predsednik odbora Zadužbine za nagradu koja se dodeljuje za umetnost, dr Draško Ređep, naveo je u obrazloženju odluke da je Stojkov (86) jedan od doajena srpskog slikarstva danas, i da spada u red onih stvaralaca koji dugotrajno i poneseno prenose Vukove ideje bliskosti sa duhom narodnog stvaralaštva.
Podsetivši da je nagrada data za izložbu održanu aprila u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, Ređep je rekao da se umetnik neprekidno čini nevešt u modernim vremenima ali da, baš zato što skroz usvaja istinu kako prošlost dugo traje, on u tihom sjaju svojih vertikala, tornjeva i topola sugeriše jednu od najplemenitijih slikarskih vizija naših ljudi i krajeva.
Slobodan Grubačić, dopisni član SANU, predsednik odbora za nagradu za nauku, naveo je da su ''Oblici usmene proze'', delo za koje je Samardžija nagrađena, nastavak značajnog i nesvakidašnjeg naučnog poduhvata kojeg se edicijom ''Pojmovnik'' prihvatio njen urednik Gojko Tešić.
Odbor je odluku obrazložio ocenom da je laureatkinja bez sumnje jedan od vodećih proučavalaca istorije i poetike usmenih proznih oblika u srpskoj i evropskoj folkloristici, a svojim naučnim radom odavno je prevazišla okvire srpske nauke.
"Knjiga 'Oblici usmene proze' predstavlja još jednu potvrdu najviših naučnih i stručnih kvaliteta njenog rada na proučavanju srpskih usmenih umotvorina i čini izuzetan doprinos srpskoj nauci o književnosti", stoji u obrazloženju.
Grubačić je izjavio da su u najužem izboru bile knjige "Entitet u senci, mapirane moći i državni spektakl u Karlovačkoj mitropoliji" Jelene Todorović i monografija "Aleksandar Obrenović - vladar na prelazu vekova" doc.dr Suzane Rajić.
Posle izložbe o građanskom modernizmu i pop kulturi između dva rata, priređenoj u Galeriji Matice srpske, u Muzeju primenjene umetnosti, 6. novembra na Dan ove ustanove, biće otvorena izložba “Primenjena umetnost i Beograd 1918-1941” čiji je autor mr Bojana Popović.
Mladen Josić, freska Dogradnja palate Hipotekarne banke, danas Narodni muzej
Na postavci je 190 eksponata: nameštaj, reljefi, keramoskulpture, servisi, omoti, fotografije...
Ivan Tabaković, “Keramoskulptura”
- Od 1918. kada srpska prestonica postaje centar novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, grad se toliko menja da su ga starosedeoci jedva prepoznavali. Tada je i primenjena umetnost, ranije smatrana za privilegiju bogatih društava, ali i za drugorazrednu stvaralačku disciplinu svojstvenu zanatu i umeću ženskih ruku osvojila prostor. Uspon je započet nakon Međunarodne izložbe modernih dekorativnih i industrijskih umetnosti u Parizu 1925. koja je podstakla negovanje primenjene umetnosti i posedovanje kako njenih luksuznih unikata tako i produkta “industrijske umetnosti”. Godinu-dve kasnije, primenjena umetnost stidljivo kreće u osvajanje beogradskih izložbenih prostora - počinje priču o izložbi Bojana Popović, koja je napisala i katalošku studiju na ovu temu, prvu nakon “Primenjene umetnosti u Srbiji: 1900-1978; prolegomena za istoriju primenjenih umetnosti kod nas” iz pera prof. Pavla Vasića, objavljene 1981.
Miloš Babić, nacrt za plakat
- Novost predstavlja i pojava umetnica, obrazovanih u Evropi, koje su želele da se bave primenjenom umetnošću kao svojom profesijom. U tome su retko uspevale, kao kostimografkinja Milica Babić (kasnije supruga Ive Andrića). Njihov značaj je mnogo veći u popularizaciji ove umetnosti. Svestrana Margita - Gita Predić vodila je Školu za primenu dekorativne umetnosti koja je bila kultno mesto dobrostojećih Beograđanki gde nisu samo učile kako da izrade lepe i korisne predmete nego su dobijale i medijsku pažnju i divljene za svoj rad izlagan na školskim i reprezentativnim Jesenjim izložbama - napominje Popovićeva.
Umetnik čiji je doprinos svestran i presudan svakako je Dragutin Inkiostri Medenjak koji je nastojao da stvori nacionalni umetnički stil, zasnovan na proučavanju slovenske, posebno srpske narodne tradicije, i približi ga eliti zaokupljenoj državnim identitetom.
Ilija Kolarović, fasadni reljef na zgradi u Ulici kneginje Ljubice 7
Na razvoj primenjene umetnosti u Beogradu između dva rata najviše je uticalo osnivanje (1937) prve Škole za primenjenu umetnost na kojoj su predavali Ivan Tabaković, Mihailo Tomić, Dušan Jovanović Đukin, Dragutin Inkiostri Medenjak i zagrebački umetnici Đorđe Krekić, Iva Vranjanin, Adela Kras i Vojta Braniš.
- Škola je imala odeljenja za dekorativno slikarstvo i skulpturu i dvogodišnje kurseve za opremu i povez knjiga, tipografiju i kaligrafiju, ilustraciju, reklamne crteže i plakate. Dve godine kasnije otvoreno je i odeljenje za projektovanje nameštaja, pokreniti su kursevi keramike, tkanja i rada u kamenu i drvetu. Pre osnivanja škole veštine nužne za bavljenje primenjenim umetnostima sticane su u Kraljevskoj umetničkoj školi, kao i na arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta - kaže autor izložbe.
Bitno za utemeljenje primenjene umetnosti u nas je školovanje umetnika u Parizu, Beču, Pragu, Rimu, Londonu i to u vreme kada je težnja ka objedinjavanju arhitekture, skulpture, slikarstva i primenjene umetnosti bila sveprisutna.
- Uzlet grafičkog dizajna doveo je u Beogradu do formiranja kruga specijalista koji su se uspešno bavili novinskom i knjižnom opremom i ilustracijom, plakatima, oglasima... Izdvajaju se Dragoslav Stojanović i Dušan Janković koji su još u svojim pariskim danima radili za ugledne izdavače, filmske kuće i reklamne agencije.
Slici Beograda između dva rata dodajemo par podataka: broj stanovnika u prestonici skočio je sa 111.000 (1921), na 240.000 (1932); profesori Univerziteta osnivaju Francuski institut da bi se širio francuski jezik i kultura; uspostavljena je (1923) avionska veza ka Parizu, Bukureštu i Istanbulu; Krista Đorđević (udata za osnivača i profesora medicinskog fakulteta Đuricu Đorđevića), čiji je otac bio političar i bankar Svetislav Šumanović (stric slikara Save Šumanovića) ne samo pomaže umetnike već (1936) učestvuje u izgradnji Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu.
Najbitniji poduhvati
Opremanje Narodne skupštine (1936-1941) delima Dragomira Arambašića, Franca Goršea, Đorđa Jovanovića, Tineta Kosa, Frana Kršinića, Petra Palavičinija, Vanje Radauša, Tome Rosandića, Ivana Zajeca...
Moderno dizajnirani nameštaj postaje deo luksuznih enterijera Belog dvora (1934-1937), a ubrzo i mnogih topčiderskih i dedinjskih vila.
Svetomir Lazić osniva Atelje za unutrašnju arhitekturu (1929-1933).
Đorđe Andrejević Kun izrađuje (1931) novi gradski grb koji, uz poneku izmenu, i danas predstavlja grad Beograd.
Od 1935. godine uvode se nagrade za opremu i ilustrovanje knjiga, kao i za komercijalni dizajn.
„Mesec francusko-srpske naučne saradnje“, manifestacija koja ima za cilj približavanje nauke širokoj javnosti, zvanično će biti otvorena 6. novembra u prostorijama Francuskog instituta.
Ovogodišnji mesec saradnje počinje izložbom u Beogradu pod naslovom "Grad i ekološki prevoz". Postavka obuhvata fotografije, filmove i pedagoške table, a predstaviće do 10. decembra neka od rešenja gradskog prevoza u modernim gradovima koja mogu doprineti uspešnom usklađivanju lakšeg protoka saobraćaja sa istovremenim smanjenjem proizvodnje ugljen-dioksida.
Izložba predstavlja različite već realizovane projekte i one koji se upravo ostvaruju širom sveta, kao trajna rešenja za gradski prevoz, a u skladu sa zahtevima modernog grada.
Druga izložba biće u Nišu na temu „Šuma“, a predviđena je i projekcija dokumentarnih filmova.
U okviru Festivala nauke od 2. do 4. decembra, dva udruženja iz Francuske, „Atomes crochus“ i „Paris-Montagne“ izvešće tri predstave i održati radionice za decu i mlade.
Mesec nauke zaokružiće dva predavanja predsednika udruženja „Prospektiva 2100“ Tjerija Godena, 6. decembra u Novom Sadu i dan kasnije u Beogradu, koji će govoriti o tome na koji način će razvoj tehnologije uticati na društvo u narednih sto godina.
[h=1]Biblioteka grada Beograda u Moskvi [/h] Izvor: Beta
Multimedijalna izložba Biblioteke grada Beograda "Tolstoj i Dostojevski u srpskoj kulturi" otvara se 8. novembra u Moskvi, povodom manifestacije Dani srpske kulture u Rusiji 2011. godine.
Publici će biti prikazano 30 dvojezičnih plakata digitalne štampe na kojima je predstavljeno raznovrsno prevodilačko, štamparsko, kritičarsko, pozorišno, društveno i kulturno delovanje Srba krajem 19. i tokom 20. veka.
Deo izložbe prikazuje odnose Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i Lava Nikolajeviča Tolstoja i srpskog naroda, njihovu privatnu prepisku sa pojedinim Srbima, tekstove o srpskom i slovenskom pitanju, kao i junake njihovih dela i potomke koji su na izvesne načine vezani za Srbiju.
Izložba će biti otvorena u Moskvi u Domu Ruskog zarubežja od 8. do 14. novembra, a zatim, u Centralnoj biblioteci u Sankt Peterburgu od 21. do 30. novembra. Autor izložbe je stručni saradnik u Odeljenju za kulturne programe Biblioteke grada Beograda Nataša Bulatović.
Manifestaciju Dani srpske kulture u Rusiji 2011. godine organizuje Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drusstva Srbije i Ministarstvo kulture Ruske Federacije.
Izložba koja će biti otvorena u četvrtak u Galeriji RTS obuhvata 22 skulpture, nastale u periodu između 1961. i 2009. godine
Izložba skulptura
IZLOŽBA skulptura akademika Svetomira Arsića Basare koja će biti otvorena u četvrtak u Galeriji RTS, obuhvata 22 skulpture, nastale u periodu između 1961. i 2009. godine. Većinom su ostvarene u kombinaciji drveta i metala. Autor postavke je istoričar umetnosti Nađa Ivanji Švab, dok je autor teksta u katalogu istoričar umetnosti dr Srđan Marković. Ukazujući na Basarinu “duboku i oporu vezu sa bićem zavičaja i zemljom iz koje je uvek crpio podsticaje za svoju umetnost”, Marković napominje da umetnik postavlja i pitanje (sluteći odgovor) o sudbini čoveka, njegovim korenima, poreklu, etničkom i egzistencijalnom udesu. U stvaralaštvu koje traje bezmalo šest decenija Basara je prešao dug put, ostvarivši pri tom obiman opus. Autor je brojnih monumentalnih spomenika. Održao je niz samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim grupnim izložbama kod nas i u svetu. - Basarino stvaralaštvo se može podeliti u nekoliko celina, od asocijativne apstrakcije plastične elaboracije dramatičnog sveta oblika proizašlog iz suštinskog dodirivanja sa bićem i sudbinom Kosova kao zavičaja koju počinje da stvara početkom osamdesetih godina i radi do danas - ističe Marković. - Taj deo bismo mogli nazvati Basarinim angažovanim ciklusom. Ciklusom koji svoju hronološko-tematsku okosnicu ima u Prvom svetskom ratu, Prvom srpskom ustanku, kosovskim pripovedanjima, da bi ga sledeći prirodu stvari zaokružio temom o uništavanju Srbije tokom 1999. godine.
Nikada objavljeni rukopis britanske književnice mogao bi da dostigne cenu od 350.000 evra kada se 15. decembra bude našao na aukciji u londonskom Sotebiju
Šarlota Bronte
LONDON - Neobični i nikada objavljeni rukopis britanske književnice Šarlote Bronte, čuvene autorke romana "Džejn Ejr", mogao bi da dostigne cenu od 300.000 funti (350.000 evra) kada se 15. decembra bude našao na aukciji u londonskom Sotebiju. Reč je o minijaturnom časopisu od 19 stranica veličine 35 x 61 milimetar koji je Bronte napisala kada joj je bilo 14 godina i koji, po mišljenju stručnjaka, predstavlja najznačajniji tekst u rukopisu jedne od sestara Bronte koji će biti stavljen na aukciju u poslednjih 30 godina. "Magazin za mlade muškarce, broj 2" nosi datum avgust 1830. i opisuje avanture junaka imaginarnog sveta Staklenog grada koji su Šarlota i njene sestre izmislile dok su odrastale. U njemu postoji odlomak koji jako podseća na jednu scenu iz romana "Džejn Ejr", u kojoj Berta, Ročesterova luda supruga, podmeće požar u zamku. "Pisan s velikom pažnjom, ovaj mali rukopis ukazuje na prvi izliv kreativnosti Šarlote Bronte i, što je najvažnije, pruža redak i intiman uvid u jedan od najvećih književnih umova u istoriji", kazao je Gebrijel Hiton, jedan od stručnjaka aukcijske kuće Sotbi.
Slika "Litziberg am Attersee" iz 1915, dimenzija 1,10 sa 1,10 metara, znatno je premašila procene pre aukcije koje su iznosile 25 miliona dolara. 
