Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Izložba Dimitrija Bašičevića na Frijeze sajmu umetnosti
Mangelosove slike u Londonu
M. M. |
Dela Dimitrija Bašičevića Mangelosa (1921-1987), pionira konceptualne umetnosti, trenutno su izložena na Frijeze sajmu umetnosti, jednom od najprestižnijih sajmova savremene umetnosti na svetu koji se održava svake godine u oktobru u Ridžents parku u Londonu.
Ovaj sajam umetnosti u Londonu prvi put je održan 2003. i od tada svake godine raste broj galerija koje učestvuju. Poslednjih nekoliko godina prijavi ih se više od 500, a pravo na ušće dobiju samo 170 galerija - najzanimljivijih, od Berlina do Los Anđelesa i od Londona do Pekinga, koje na sajmu predstavljaju i nove i već poznate umetnike.
Sajam Frijeze nije samo mesto na kojem se kupuju dela najznačajnijih autora savremene umetnosti, već i izložbeni prostor. Tako je ove godine posebna čast ukazana našem konceptualnom umetniku Dimitriju Bašičeviću Mangelosu, čija su dela predstavljena na samostalnoj izložbi. Reč je o delima „Antisinonimprojekt“, „Comentar 1976“, „Keine kunst“, “Documenta“, „Tabula rasa 2“ - rađenim akrilikom na papiru.
Sajam u Ridžents parku ima oko 68.000 posetilaca godišnje. U prvim godinama održavanja ovog sajma prihod ostvaren prodajom prelazio je 26 miliona funti. Zbog toga što su mnogi dogovori o kupovini sklapani na Sajmu ali realizovani po njegovom završetku, prekinuto je s objavljivanjem podataka o rezultatima prodaje.
Među posetiocima sajma su, pored kustosa i galerista, i javnosti poznati kolekcionari poput Romana Abramoviča ili javne ličnosti poput Aleksandra Mekvina ili Dejvid Bouvija.
Scenario za skeč engleskog dramskog pisca i nobelovca Harolda Pintera slučajno je pronađen u arhivama Britanske nacionalne biblioteke, objavio je danas britanski list "Gardijan".
Skeč je izveden samo jednom, 1960. godine, nakon čega je zaboravljen.
U skeču "Umbrellas" koji je Pinter kao mladi pisac napisao za reviju u pozorištu Notingem plejhaus 1960, dva starija čoveka sede na sunčanoj terasi hotela i razgovaraju o kišobranima.
Skeč je otkriven slučajno prilikom istraživanja rada jednog drugog dramatičara teatra apsurda, koji je takođe učestvovao na reviji 25 skečeva prikazanih te večeri.
Pinter (1930-2008), jedan od najuticajnijih modernih britanskih dramaturga čiji se rani radovi često povezuju sa teatrom apsurda, pisao je za pozorište, radio, televiziju i film.
Najpoznatija dela su mu "Rođendanska proslava" (1957), "Povratak" (1964) i "Prevara" (1978), koja su doživela i filmske adaptacije. Harold Pinter dobio je 2005. godine Nobelovu nagradu za književnost.
Književniku Zoranu Petroviću dodeljena je nagrada „Miloš Crnjanski“ za 2009/2011. godinu, za roman „Kamen blizanac“, u izdanju Geopoetike, saopštila je danas Zadužbina Miloša Crnjanskog.
O laureatu je odlučivao žiri u sastavu: prof. dr Milo Lompar (predsednik), prof. dr Radivoje Mikić i Dimitrije Tasić.
Zoran Petrović rođen je 1954. Godine u Kragujevcu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu. „Kamen blizanac“ je njegov roman prvenac, koji se već našao u užem izboru za značajna priznanja kao što su NIN – ova, Vitalova i nagrada Meša Selimović.
Objavio je knjige pesama: „Pan i ogledalo“ (1978), „Aleksandrijska kritična masa“ (1989), „Svakodnevna molitva“ (1995), „Apsolutna nula“ (1996), „Prisutni su odsutni“ (2002), „Stav u trostavu“ (2009), dve knjige pesama za decu „Pesme iz trbuha“ (1983) i „Priča o slovima“ (1978), autorsko izdanje svoje ljubavne poezije „Spasiti spasioca“ (1998), kao i knjigu pripovedaka „Raspadanje dekadnog sistema“ (2010). Objavio je i dve knjige iz publicistike: „Tajni dosije Josip Broz“ (Neobjavljeni arhiv Barskog kongresa) i knjigu razgovora sa Dankom Popovićem „Vreme laži“.
Radi kao urednik izdavačke delatnosti Spomen-muzeja „21. oktobar“ i kao urednik kulture u lokalnom nedeljniku „Svetlost“.
Nagrada „Miloš Crnjanski“ sastoji se od novčanog iznosa - 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povelje i medalje - bronzani odlivak sa likom Miloša Crnjanskog, a dodeljuje se bijenalno za najbolju prvu knjigu iz oblasti u kojima se ogledao Crnjanski (poezija, roman, pripovetka, esej, drama, putopisi, memoari).
Beograd -- Poznati književnik i filozof Radomir Konstantinović preminuo je u 83. godini u Beogradu.
Konstantinović je rođen 27.marta 1928. u Subotici, sin je prof. dr Mihaila Konstantinovića. Ugledni književnik i filozof na javnu kulturnu scenu stupio je 1951. godine objavljivanjem zbirke pesama "Kuća bez krova" da bi se potom posvetio romanu, eksperimentalnim projektima i modernim delima. Autor je dela "Daj nam danas"(1954), "Mišolovka"(1956), "Čisti i prljavi" (1958), "Izlazak" (1960) za koji je dobio NIN-ovu nagradu i "Ahasfer ili traktat o pivskoj flaši" (1964).
Od objavljivanja "Pentagrama" 1996. godine posvećuje se eseju, u kome se naziru ključne deonice "Filozofije palanke" (1969) u kojoj pesnik i fiolozof Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam.
Dela Leonarda da Vinčija i Mikelanđela izložena zajedno po prvi put
I. H. |
Dela velikih renesansnih slikara, Leonarda da Vinčija i Mikelanđela, po prvi put su se našla na istoj izložbi, i to u Kapitolskim muzejima u Rimu.
Izložba pod nazivom "Leonardo i Mikelanđelo: Remek-dela u grafici i rimske studije" otvorena je u Kapitolskim muzejima u četvrtak. Posetioci imaju priliku da vide 66 dela dvojice umetnika.
Među eksponatima se nalaze Mikelanđelova zagonetna "Kleopatra" i selekcija Leonardovih futurističkih crteža. Izložba je nastala kao rezultat saradnje biblioteke iz Milana, koja poseduje veliki broj Leonardovih crteža, i fondacije Buonaroti iz Firence, koja čuva preko dve hiljade Mikelanđelovih radova.
Iako vlada mišljenje da su dvojica slikara bili rivali, oni su se zapravo divili jedan drugom, kako su objasnili organizatori izložbe. Oba umetnika u svojim delima pokazuju strast prema nauci i anatomiji ljudskog tela.
[h=1]Male pozorišne forme u Pirotu [/h] Izvor: Beta
Revija malih pozorišnih formi počinje 31.oktobra na sceni Narodnog pozorišta u Pirotu, a do 4. novembra na festivalu će nastupiti glumci iz Beograda, Leskovca i grada domaćina.
Direktor pirotskog Pozorišta Gradimir Filipović rekao je da je festival organizovan u želji da pirotska pozorišna publika vidi i predstave koje su veoma gledane na scenama u Beogradu i širom Srbije.
,,Sudeći po prošlogodišnjem velikom interesovanju, očekujemo da će i za predstave koje su na programu treće Revije biti veliko", rekao Filipović.
Smotru otvara predstava Gorana Markovića "Govorna mana", u režiji Milana Karadžića. U komadu koji je nagrađen sa tri Sterijine nagrade igraju Predrag Ejdus, Nebojša Dugalić i Isidora Minić.
U sredu, 2. novembra u monodrami "Povraćaj iz Hag" po tekstu Branislava Markovića, nastupa glumac Dragan Marjanović iz Leskovca koji je i režirao komad.
Predstavu pirotskog pozorišta po tekstu Imrea Benčika "Stan za neverstva" u režiji Lilijane Ivanović, publika će moći da vidi u četvrtak, 3. novembra.
Smotru 4. novembra zatvara predstava "Ko se boji Vurdžinije Vulf" po tekstu Edvarda Olbija i u režiji Dejana Volfa, u kojoj igraju Danica Maksimović, Milan Lane Gutović, Mina Lazarević i Milan Tomić.
5. Međunarodna likovna kolonija „Balkane moj“ održaće se 1. do 5. novembra u prostorijama Agencije „Codex“ u ulici Bratstva i jedinstva 8 u Požarevcu. Koloniju organizuju „Codex“, Udruženje likovnih stvaralaca „Đura Jakšić“ iz Požarevca i Udruženje građana srpsko-grčkog prijateljstva „Most“ za Braničevski okrug.
Balkan - i u njemu grad po imenu Požarevac bili su početna inspiracija pre pet godina požarevljanki Mr Snežani Milošević za pokretanje likovne kolonije pod imenom „Balkane moj“.
Početni cilj likovne kolonije „Balkane moj“ bio je da se obogati kulturni život opštine Požarevac, pa su iz tog razloga ubrzo nastale još dve likovne kolonije Međunarodnog karaktera - „Ljubav i razumevanje“ i kolonija veterana ULUS-a na kojima učestvuju slikari iz raznih zemalja sveta. Svoj trag, u likovnoj koloniji „Balkane moj“, ostavilo je više od četiristotine značajnih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, kao i drugih zemalja sveta.
Danas, u svom fondu, Agencija za obrazovno-pedagoške usluge „Codex“ ima preko 1600 značajnih dela svetskih i naših umetnika.
Osnovni cilj ove likovne kolonije je podizanje kulturnog i obrazovnog nivoa populacije, promocija umetnosti i kulture u opštem smislu, edukacija kroz likovno izražavanje, podsticanje i razvijanje kreativnosti, prepoznavanje i usmeravanje talenata, kao i promocija grada Požarevca u drugim kulturnim sredinama.
Međunarodna likovna kolonija „Balkane moj“ ima i humanitarnu misiju kroz aukcijsku prodaju ostvarenih dela.
Uslovi za likovno stvaranje, smeštaj, hrana, obilasci - kao što su Dom Milene Pavlović Barili, arheološko nalazište „Viminacijum“, Ergela Ljubičevo, Zadužbina Miloša Obrenovića i niz drugih znamenitosti, bili su oduvek briga organizatora.
Međunarodna likovna kolonija "Balkane moj" pored slikara iz Srbije okuplja i učesnike iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Grčke, Indije, Meksika, Švajcarske, Rusije...
Organizatori likove kolonije „Balkane moj“ trudiće se da ovom manifestacijom razviju multietičnost, kulturalnost i afirmaciju savremene likovne umetnosti u Srbiji - Braničevskom okrugu.
[h=1]Povlen: Otkriveno utvrđenje iz Bronzanog doba [/h] Izvor: Tanjug
Na obodu planine Povlen u selu Brezovice otkriveno je praistorijsko kameno utvrđenje starije od 3.000 godina.
Mali Povlen (Foto: Geologicharka / Wikimedia Commons)
Bedemi su dugi više od 300 metara i široki 2,5 do tri metra, a kameno utvrđenje pronašli su stručnjaci iz istraživačke stanice Petnica kod Valjeva.
Unutrašnjost ima površinu malo veću od pola hektara a bedem podseća na sitna praistorijska utvrđenja u Dalmaciji i Bosni. Zidovi su uglavnom dobro očuvani a fortifikacija obuhvata prostor od oko pola hektara.
Sudeći po nekim površinskim nalazima, unutar bedema postoje čak i ostadi stambene arhitekture. Očekuje se da značaj ovog nalaza, potvrdi i ekipa doktora Aleksandra Bulatovića sa Arheološkog instituta u Beogradu.
Površinski nalazi unutar zidina ukazuju da je utvrđenje aktivno korišćeno duži period, na kraju bronzanog i početkom gvozdenog doba a nije isključeno da ima i starijih slojeva.
Antički nalazi su skoncentrisani na jednom malom prostoru, što ukazuje da je u prvoj polovini četvrtog veka prostor korisćen, ali ne kao fortifikacija.
Ovo je inače, najstarija upotreba kamena na našem prostoru za građenje bedema i jedino do sada poznato kameno praistorijsko utvrđenje na teritoriji Srbije, izuzev Krševice kod Kruševca, koje je znatno mlađe.
Naselje je slučajno otkriveno, a očuvani kameni bedem protezao kroz gustu šumu na oko 800 metara nadmorske visine.
Četrdesetak crteža poznate pesnikinje Silvije Plat po prvi put će biti predstavljeni javnosti od 2. novembra, na izložbi u londonskoj „Mayor Gallery”.
Iako je u dvadesetima odlučno izabrala književnost, Silvija Plat je tokom celog života uz pesme radila i brojne skice mastilom ili olovkom. Kolekcija, koju je nasledila njena ćerka Frida Hjuz, pokazuje njenu strast i talenat za slikanje, kao i vezu između njenih pesama i crteža, prenosi „Daily Telegraph“.
Ova veza se posebno vidi na skici para cipela nazvanoj “Stakleno zvono”, koja se može povezati sa njenim istoimenom romanom.
Silvija Plat je rođena u Bostonu 1932. godine. Bila je odličan student Smit koledža i žena engleskog pesnika Teda Hjuza. Godine 1960. objavila je u Engleskoj zbirku „Kolos“, a tri godine kasnije pojavio se njen roman „Stakleno zvono“, pod pseudonimom Viktorija Lukas. Iste godine počinila je samoubistvo u kući njenog Vilijema Batlera Jejtsa, njenog duhovnog i pesničkog oca.
Izložba u londonskoj galeriji biće otvorena do 16. decembra.
Autorizovana biografija nedavno preminulog suosnivača "Epla" Stiva Džobsa, koju je napisao nekadašnji urednik Tajma, Volter Ajzekson, prodata je za sedam dana u SAD-u u 379.000 primeraka, objavio je list "Holivud reporter".
Bestseler: Biografija osnivača "Epla"
Knjiga o Džobsovom životu već sada je zauzela 18. mesto među najprodavanijim knjigama godine.
Biografija je urađena na osnovu četrdesetak intervjua od kojih je Ajzekson poslednje napravio u avgustu, kada je Džobs napustio rukovodeće mesto u kompaniji.
U Velikoj Britaniji je knjiga prodata u 37.000 primeraka samo tokom pet dana od pojavljivanja u prodaji.
U Kini, gde se pojavila 31. oktobra, knjiga je u nekim prodavnicama nestala samo nekoliko sati nakon lansiranja, objavila je agencija AFP.
Knjiga je izazvala veliko interesovanje i u Francuskoj gde je zauzela treće mesto u prodaji na platformi "Amazon".
