Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[Pujdi]

Izložba slika Cileta Marinkovića

Izložba slika Cileta Marinkovića



Stvaralaštvo slikara Milana Cileta Marinkovića od ponedeljka veče izloženo u Kući kralja Petra na Senjaku. Postavka će biti otvorena do 15. oktobra

IZLOŽBA slika Milana Marinkovića Cileta predstavljena je u ponedeljak večeu Kući kralja Petra na Senjaku. Postavku je pred brojnim ljubiteljima umetnosti otvorio Predrag Marković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva.
- Sve ove količine boja na slikama Cileta Marinkovića nisu ništa drugo do poziv, pokušaj, da na svaki način budemo živi, makar i u tim širokim, drečavim, uznemirujućim crvenim i plavim tonovima - rekao je Marković. - Teško je odoleti i zbog toga želimo da proverimo da li i dalje postoji poziv da život pobedi po svaku cenu, i to na slikama.

Istoričar umetnosti Đorđe Kadijević podsetio je da Marinković pripada ekspresionistima novog doba, a srednjoj generaciji beogradskih umetnika.
- Njegove slike prikazuju nešto sasvim neuobičajeno - nas same, lišene unutrašnjeg mentaliteta - rekao je Kadijević.
Autor izložbe istakao je da je posebno uzbuđen što u Beogradu izlaže u Kući kralja Petra, koja ga je naročito inspirisala. On je napomenuo da će publika imati priliku da pogleda njegove nove slike, na kojima, kako je rekao, za razliku sveobuhvatnog stvaralaštva nema toliko žena.
Postavka će biti otvorena do 15. oktobra.

 

[sendi]

"Zabraniti Nabokova i Markesa"

"Zabraniti Nabokova i Markesa"


Izvor: Beta

Jedan visoki zvaničnik Ruske pravoslavne crkve ocenio je da bi vlada trebalo da istraži i zabrani knjige Vladimira Nabokova i Gabrijela Garsije Markesa u školama jer u svojim delima ti autori, po njegovom mišljenju, ,,opravdavaju pedofiliju".

Gabrijel Garsija Markes​

​

Kako danas prenose svetske agencije, sveštenik Vsevolod Čaplin, koji predvodi odeljenje Moskovske patrijaršije za odnose s javnošću, govorio je o Nabokovljevom romanu "Lolita" i Markesovoj knjizi "Sto godina samoće".

Zvaničnik je u izjavi radiju Eho Moskve naveo da bi dela dvojice pisaca trebalo isključiti iz nastave u srednjim školama, zato što te knjige na romansiran način predstavljaju ,,perverzne strasti koje ljude čine nesrećnima".

,,Očigledno da popularizacija ovih romana u školama neće učiniti naše društvo moralno srećnijim", rekao je Čaplin.

,,Moramo da razgovaramo kako bismo odredili u kojoj meri ta dela opravdavaju pedofiliju. Činjenica je da je na Zapadu postojalo veoma negativno mišljenje o njima, ali se to potom promenilo. Sada je vreme za revoluciju morala, ili ako hoćete za kontrarevoluciju", dodao je.

Mihail Švidkoj, izaslanik Kremlja za međunarodnu kulturnu saradnju, usprotivio se Čaplinovoj ideji i naveo da bi takva akcija ruskih vlasti nanela veliku štetu ugledu Rusije.

Čaplinov predlog osudili su i ruski pisci.

,,Hajde onda da proverimo da li u književnosti, od Homera do velikih ruskih klasika, postoje aluzije na nasilje, pedofiliju i druge neprihvatljive stvari", ironično je rekao istoričar Nikolaj Svanidže.

Pisac Boris Akunjin apelovao je na Rusku pravoslavnu crkvu da se ne meša u ,,sekularna i književna pitanja".

Nabokov, koji je napustio Rusiju posle Oktobarske revolucije 1917, objavio je "Lolitu" 1955. na engleskom jeziku. Knjiga je 1967. prevedena na ruski ali je taj prevod, zajedno s njegovim ostalim delima, proglašen za pornografiju i zabranjen u tadašnjem Sovjetskom Savezu.

Za razliku od "Lolite", roman "Sto godina samoće" Gabrijela Garsije Markesa objavljen je u Sovjetskom Savezu uprkos brojnim aluzijama na incest i seks s maloletnicima.

 

[sendi]

Sutra počinje objava Nobelovih nagrada za 2011. godinu

Sutra počinje objava Nobelovih nagrada za 2011. godinu


Blic


Najveći naučnici, pisci i mirotvorci širom sveta mogu od sutra da očekuju poziv iz Švedske koji će im saopštiti da su dobili najprestižnije priznanje u svetu - Nobelovu nagradu, vrednu 1,5 miliona dolara.

Prvog laureata pozvaće sutra (3. oktobra) sekretar Nobelovog komiteta za medicinu Joran Hanson, budući da će ime prvog dobitnika biti saopšteno upravo iz te oblasti, čime će biti otvorena "sezona" za 2011. godinu, prenose agencije.

"Dešava se da moji sagovornici misle da se šalim. Obično sa njima ragovaram nekoliko minuta, pričam im malo o ceremoniji, a zatim im savetujem da skuvaju kafu, da se priberu i pripreme pre nego što mediji počnu da ih zovu", kaže Hanson.

Nobelove nagrade, koje se dodeljuju od 1901. godine, uručuju se pojedincima za dostignuća u medicini, fizici i hemiji kao i za književnosti i mir.

Od 1901. godine Nobelove nagrade je dobilo 817 pojedinaca i 23 organizacije. Od svih nagrada svega 41 je pripala ženama, a 776 muškarcima.

 

[sendi]

Otkrivanje spomen-ploče Vаsku Popi

Otkrivanje spomen-ploče Vаsku Popi


Izvor: PR

U Beogradu će u utorаk 4. oktobrа svečаno biti otkrivena spomen-ploča velikom pesniku Vаsku Popi. Svečanost će se održati u 11h u Bulevаru krаljа Aleksаndrа 26.

​

​

Ministаrstvo kulture je prošle godine kojа je bilа proglаšenа Godinom knjige i jezikа, u sаrаdnji sа „Večernjim novostimа“ i lokаlnim sаmouprаvаmа, zаpočelo аkciju obeležаvаnjа objekаtа u kojimа su rođeni, borаvili ili delovаli znаmeniti pisci. Akcijа se, u cilju аfirmаcije zаostаvštine velikаnа srpske pisаne reči, nаstаvljа i ove godine.

Do sаdа je postаvljeno 13 spomen pločа (Mešа Selimović, Skender Kulenović, Dušаn Mаtić, Aleksаndаr Vučo, Slobodаn Selenić, Antonije Isаković, Mićа Popović, Duško Rаdović, Desаnkа Mаksimović, Brаnko Ćopić, Miloš N. Đurić, Stаnislаv Vinаver, Milovаn Đilаs), а tokom godine biće postаvljeno još 9 (Aleksаndаr Tišmа, Brаnko Miljković, Milаn Kаšаnin, Dаnilo Kiš, Vаsko Popа, Živojin Pаvlović, Jovаn Hristić, Vojislаv Despotov, Grigorije Vozаrević).

 

[sendi]

Roman Vladimira Pištala na češkom jeziku

"Tesla, portret među maskama"

Roman Vladimira Pištala na češkom jeziku


Tanjug |



Roman "Tesla, portret među maskama" Vladimira Pištala preveden je na češki jezik, a ovo izdanje premijerno će biti predstavljeno na 56. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, na štandu Ministarstva vera i dijaspore Srbije, saopštila je danas izdavačka kuća "Agora".

Pištalov roman, nagrađen NIN-ovom nagradom, do sada je preveden na ruski, engleski, francuski i poljski, a prevodi se i na još desetak jezika, uključujući japanski i korejski.

"Tesla, portret među maskama" u prevodu Pavle Horakove, izdaje Udruženje gradjana "Luka Praha". Promocija češkog prevoda Pištalovog romana biće, kako je najavila "Agora", 28. oktobra na Beogradskom sajmu knjiga, a češkoj publici biće predstavljen u decembru.

 

[sendi]

Izložba "Ivo Andrić u diplomatiji"

Izložba "Ivo Andrić u diplomatiji"


Tanjug |


Izložba arhivskih dokumenata "Ivo Andrić u diplomatiji" biće otvorena 10. oktobra u Arhivu Jugoslavije povodom obeležavanja 50 godina od kada je pisac dobio Nobelovu nagradu.

Izložbu će otvoriti ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković, najavila je danas načelnik za informisanje u Arhivu Jugoslavije Nada Petrović.

Arhivska dokumenta prate Andrića kroz diplomatsku službu u kojoj je proveo 21 godinu.

Kao diplomata službovao je u osam država i deset gradova.
To su Vatikan, Bukurešt, Trst, Grac, Marsej, Pariz, Madrid, Brisel, Ženeva i Berlin.

Izložba obuhvata 152 dokumenta - ukaze o postavljenju, diplomatske izveštaje, fotografije diplomatskih predstavništava Kraljevine SHS/Jugoslavije u kojima je radio Andrić.

Izložbu prati katalog sa uvodnim tekstom Miladina Miloševića.

 

[sendi]

Ukradene Pikasove slike pronađene u Srbiji

Dela vredna više miliona evra nestala još 2008. u Švajcarskoj


Ukradene Pikasove slike pronađene u Srbiji


FoNet |


Dve ukradene slike slavnog španskog slikara Pabla Pikasa, vredne više miliona dolara, pronađene su u Srbiji, saopštio je večeras švajcarski javni tužilac Šarl Fesler.

Pikasova slika "Glava konja"

On je za švajcarsku TV stanicu SF rekao da su slike sada na sigurnoj lokaciji, ali nije želeo da otkrije gde se nalaze, kao ni da li je utvrđeno ko ih je ukrao. Prema rečima Feslera, Švajcarska je uputila zvanični zahtev Srbiji da slike budu vraćene. Slike "Glava Konja" iz 1962. i "Staklo i krčag" iz 1944. godine ukradene su u februaru 2008. godine sa izložbe u gradiću Fefikon, nedaleko od Ciriha.

Platna su, inače, vlasništvo Šprengel muzeja iz Hanovera, prenosi AP.

 

[sendi]

Pikaso na aukciji u Beogradu

Pikaso na aukciji u Beogradu


Izvor: PR

Povodom predstojeće aukcije “Madl’Arta“ u zemunskom Madlenijanumu, koja se održava 17. oktobra u 19,30h, posetioci će na predaukcijskoj izložbi u periodu od 11. do 17. oktobra moći da vide uživo i sliku Pabla Pikasa.

​

​

Srpska publika će prvi put imati priliku da licitira jednu značajnu Pikasovu grafiku iz poznate serije “Portraits imaginaire“ koju je Pikaso izradio 1969. od kojih je 250 otisaka bilo za Francusku i 250 za SAD. Značajno je da na dosadašnjim aukcijama, iako su se ove grafike pojavile na preko 20 aukcija širom sveta i dostigle cene od 12.000 EUR, nikada nije nuđen jedan od početnih otisaka (Nr. 13) iz te serije a koji će ovoga puta biti ponuđen ljubiteljima umetnosti, i to po početnoj ceni od 5.000 evra.

Na aukciji će se još naći i radovi Stojana Aralice iz 1935, Milana Konjovića iz kolorističkog perioda 1958, jedno od najupečatljivijih dela Mila Milunovića, Peđe Milosavljevića, Lazara Vujaklije izlaganog na Venecijanskom bijenalu 1955, Nedeljka Gvozdenovića iz 1948, bronzu Palavičinija, crteži Ivana Radovića iz 20-ih, Svete Samurovića, Leonida Šejke, Save Sekulića, hrvatskog majstora Tomerlina, Turinskog…

Za poznavaoce antikviteta na aukciji će se, očuvan u celosti, naći servis za kafu za dvoje tête-à-tête izrađen u Beču 1790. u vreme Sorgentalove uprave, kada je carska radionica bila na vrhuncu.

Retkost na našem tržištu svakako je i dekorativni petokraki svećnjak francuske izrade iz XIX veka sa figurom dečaka-pana na mermernom postolju, kao i vitrina iz perioda Napoleona III ili kaminski sat Laurillard pariske izrade od zlatne bronze sa figurom Herkula.

Predaukcijska izložba će se održati u periodu od 11. do 17. oktobra, a zainteresovani je mogu pogledati od 10 do 20 časova.

 

[sendi]

Ai Veivei izabran za najmoćnijeg umetnika

Prema oceni časopisa "ArtReview"


Ai Veivei izabran za najmoćnijeg umetnika


I. H. |


Kineski umetnik Ai Veivei proglašen je najmoćnijim umetnikom na svetu, prema oceni časopisa “ArtReview”. Ipak, pojedini građani Kine smatraju da je reč o nepravednoj odluci iza koje stoje politički motivi.

Ai Veivei je poznat kao borac za ljudska prava

U intervjuu za televiziju BBC, Veivei je izjavio da se uopšte ne oseća moćno, jer se i dalje nalazi na uslovnoj slobodi. On je uhapšen u aprilu zbog navodne utaje poreza, a nakon što je pokrenuta kampanja za njegovo oslobađanje, pušten je iz zatvora, pod uslovom da ne koristi internet i ne kontaktira sa novinarima.

“Na primer, ovim razgovorom sam prekršio propis i verovatno ću biti kažnjen”, rekao je Ai britanskom novinaru.

Veivei je doživeo internacionalnu slavu kao jedan od kreatora Nacionalnog stadiona u Pekingu. Poznat je kao borac protiv kršenja ljudskih prava od strane vlasti.

U obrazloženju svoje odluke da upravo njemu podari prvo mesto na listi moćnih umetnika, “ArtReview” je naveo:

“Njegove aktivnosti su podstakle umetnike da se izmeste iz zone u kojoj su stvarali, ograničene zidovima galerije ili muzeja. Pokazao je šta je sve moguće učiniti sa stvaralaštvom.”

 

[sendi]

Francuzima vraćena slika posle jednog veka

Francuzima vraćena slika posle jednog veka


Tanjug |

Slika francuskog realiste Žila Bretona ''Ribareva ćerka'', koju su ukrali nemački vojnici tokom Prvog svetskog rata, vraćena je nakon skoro jednog veka u Francusku

PARIZ - Slika francuskog realiste Žila Bretona ''Ribareva ćerka'', koju su ukrali nemački vojnici tokom Prvog svetskog rata, vraćena je nakon skoro jednog veka u Francusku, prenele su danas agencije.
Američko društvo za sprovođenje zakona vratilo je Bretonovu sliku francuskom ambasadoru u SAD-u Fransoa Delatru na zvaničnoj ceremoniji u ambasadi Francuske u Vašingtonu.
Slika je zatim prosleđena An Loburdet, kustosu "Šartrez" muzeja u severnom francuskom gradu Due, koja se godinama borila da se slika vrati Francuskoj.

Žil Breton je rođen 1827. godine u Dueu, a svojim radovima je živopisno oslikavao francuske seoske krajolike i njihove stanovnike u vreme kada je Evropu zahvatila industrijska i socijalna revolucija.
Mnogi njegovi radovi se mogu videti u muzeju "Orsej" u Parizu, kao i u drugim muzejima u Francuskoj i Americi, uključujući Metropoliten muzej umetnosti u Njujorku.
"Slika 'Ribareva ćerka' iz 1875. godine, na kojoj je prikazana mlada žena sa belom maramom na glavi, koja popravlja ribarsku mrežu, nalazila se u lokalnom muzeju u Dueu do 15. septembra 1918. godine, kada ju je ukrao nepoznati nemački vojnik u trenutku dok su se nemačke snage povlačile i Duea", objasnila je Laburdetova za AFP.
Oko 180 radova drugih slikara je ukradeno u isto vreme, a samo jedan mali broj je pronađen u Berlinu.
"Potraga za slikom je počela još početkom 1920. godine", istakla je Laburdetova, dodavši da su tek 2000. godine saznali da će slika biti ponuđena na aukciji u aukcijskoj kući Sotbi.
"Mi smo uložili žalbu i tražili smo sliku nazad, ali je slika bila zapečaćena dok se ne utvrdi kome pripada i dok eksperti ne utvrde njenu autentičnost", rekla je ona.
Laburdetova je objasnila da je slika nakon te aukcije prešla čitav Atlantik i stavljena je nakon dužeg vremena na prodaju u Holandiji, zatim u Nemačkoj gde je u maju 2010. godine identifikovana, o čemu je muzej u Dueu obavešten.
"Dobila sam poziv od privatnog vlasnika koji mi je rekao da je na aukciji naša slika", istakla je Laburdetova.
Muzej je ponovo tražio da slika bude vraćena, ali je slika prethodno morala da bude vraćena u SAD gde su Interpol, carinici i sud odlučivali šta će biti sa njom.
Na kraju, slika čija je vrednost 140.000 evra, vraćena je u muzej u Dueu besplatno.