Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[sendi]

Džulijan Barns ovogodišnji dobitnik Bukera

[h=1]Džulijan Barns ovogodišnji dobitnik Bukera
[/h] Beta |


Britanski pisac Džulijan Barns (1946) dobio je prestižnu nagradu Buker za književnost, za roman "The Sense of an Ending".

Džulijan Barns

Žiri je na današnjoj ceremoniji u Londonu objavio ime dobitnika, kome će pripasti i novčana nagrada od 50.000 funti.



Barns je tri puta do sada bio nominovan za jednu od najčuvenijih književnih nagrada na svetu - za romane "Floberov papagaj" (1984), "Engleska, Engleska" (1998) i "Artur i Džordž" (2005).

U ovogodišnjoj trci, Barns je iza sebe ostavio britanske pisce Stivena Kelmana i Kerol Berč, kao i Kanađanina Patrika de Vita.

Barns je rođen 1946. u Lesteru u Engleskoj.
Objavio je brojne romane i zbirke priča, među kojima su i "Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja" (1989), "Pre nego što me je srela" (1982), "Troje" (1991) i "Ljubav, itd", (2000. godine).

Pisao je i krimi romane pod pseudonimom Den Kavana.

Nagrada Buker može biti dodeljena piscima iz Britanije, Irske i još 54 zemlje iz zajednice (Komonvelta) bivših britanskih kolonija.

 

[sendi]

Izložba povodom 75 godina od Španskog građanskog rata

Izložba povodom 75 godina od Španskog građanskog rata


A. M. |


Izložba posvećena slikarima Đorđu Andrejeviću Kunu i Bori Baruhu biće otvorena sutra u 19 sati u Institutu Servantes povodom obeležavanja 75 godina od početka Španskog građanskog rata.

Đorđe Andrejević Kun

Posetioci će imati prilike da pogledaju radove ovih umetnika koji su uspostavljali veze između Srbije i Španije.

Đorđe Andrejević Kun borio se u Internacionalnim brigadama, dok je Bora Baruh iz Pariza organizovao odlazak dobrovoljaca u Građanski rat, zbog čega je i proteran iz Francuske.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi koje su odabrale Mira Kun, kćerka slikara Đorđa Andrejevića Kuna, i Ljubica Miljković, kustos Narodnog muzeja.

Postavka se može pogledati do 15. novembra, a ulaz je slobodan.

 

[sendi]

Predstavljena "Sabrana dela Ive Andrića" u 20 tomova

Predstavljena "Sabrana dela Ive Andrića" u 20 tomova


Tanjug |


U svečanoj sali Skupštine grada Beograda danas je održana promocija "Sabranih dela Ive Andrića" u 20 tomova koje su zajednički objavila dva izdavača - "Nova knjiga" iz Podgorice i "Štampar Makarije" iz Beograda.

Srpski ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković je čestitao izdavačima koji su objavili, do sada, najcelovitije izdanje sabranih dela našeg nobelovca.

"Mi smo od oktobra ove godine, do oktobra 2012. obavezni da na različite načine obeležavamo tri jubileja - 100 godina od prvog objavljivanja,120 godina od njegovog rođenja, 50 godina od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću", napomenuo je ministar.

On je naveo niz aktivnosti koje su u toku i koje se pripremaju povodom ovih jubileja i zaključio da je sve to u funkciji podsećanja na čitanje Andrićevog dela.

Ministar je rekao da Zadužbina o tome brine svih ovih godina ali je neobično što su se izdavači, kada su već priredili izdanja i skoro završili posao, tek onda obratili državi da doprinese da se on privede kraju. Ministar je zaključio da je zato bilo "zadovoljstvo, malo pomoći ovako do kraja koncipiranom poduhvatu".

Marković je preporučio da se Andrić iznova čita, pošto u njegovim delima "ima mudrih citata koje smo previđali a sve nam više trebaju".

Ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac je konstatovao da je poziv da govori na predstavljanju jednog ovako dragocenog izdavačkog projekta jedna od lepih strana njegovog diplomatskog poziva i podsetio na Andrićevu diplomatsku karijeru tokom koje je objavio niz značajnih dela.

Posebno se osvrnuo na mesto koje su mostovi, stvarni i imaginarni imali u njegovom delu.

Upravnik Andrićeve zadužbine Dragan Dragojlović je nabrojao niz aktivnosti koje je pokrenula u okviru priprema za obležavanje ovih jubileja, a posebno se osvrnuo na rad saradnika Zadužbine oko priređivanja novih Sabranih dela koja su kruna njihovih napora da se javnosti predoči sve što je otkriveno tokom proteklih decenija u vezi sa piščevom literarnom zaostavštinom.

Urednik izdanja Radomir Uljarević je istakao da mu je cilj bio da objavi najpotpunije moguće Andrićeva sabrana dela i to na jedna nov način, ali da bude naučno pouzdano priređeno i zahvalio je uređivaččkom odboru što je obavio taj težak i mukotrpan posao, a čitaocima je ostalo zadovoljstvo noovg susreta sa Andrićem.

Priređivači akademik Radovan Vučković i Žaneta Đukić - Perišić kao i član Redakcijskog odbora prof. dr Aleksandar Jerkov su upoređivali novo izdanje Sabranih dela sa nekoliko prethodnih od onog prvog posle dobijanja Nobelove nagrade 1963. preko posthumnog iz 1976.

Specijalni gost svečanosti filmski režiser i književnik Emir Kusturica koji je bio takođe član Uređivačkog odbora, obavestio je publiku da je upravo stigao iz Andrićevog grada koji se diže kraj višegradskog mosta na Drini i da je do sada već jedna trećina planiranih objekata stavljena pod krov.

On je rekao da se raduje što se na mestu gde je pisac crpeo inspiraciju podiže trajni spomenik njemu i njegovom delu koji bi trebalo da bude završen za tri godine.

 

[sendi]

Biblioteka u trolejbusu

Biblioteka u trolejbusu


B92

Napušteni trolejbus nedavno je osvanuo u novom ruhu, na uglu dve ulice u blizini pešačke zone bugarskog gradića Plovdiv. Stanovnici ovog mesta tako su dobili pokretnu biblioteku nazvanu „Otac Pajsije“.

​

​

Dizajnirana od strane lokalnog „Studija 8 ½“, trolejbus – biblioteka dobio je ime po jednom od najpoznatijih bugarskih autora, svetom Pajsiju Hilandarcu, svešteniku iz osamnaestog veka koji je napisao čuveno delo „Istoriya Slavyanovbulgarskaya“.

​

​

Ovaj projekat deo je veće akcije kojom stanovnici grada pokušavaju da vrate stari sjaj nekadašnjoj boemskoj četvrti poznatoj po bogatoj istoriji. Prolaznici mogu slobodno da uđu u trolejbus, sednu i čitaju neku od šesto ponuđenih knjiga.

Osim dela bugarskih autora, u ponudi su i knjige brojnih svetskih pisaca. U opuštenoj atmosferi kojoj doprinose svetle boje i neobičan dizajn, posetioci mogu da koriste i brojne društvene igre, a za najmlađe je zadnji deo autobusa odvojen, akko bi na miru mogli da crtaju i zabavljaju se.

Pokretna biblioteka trenutno je smeštena na uglu ulica Otac Pajsije i General Gurko. Upravo su sa tog mesta krenuli prvi trolejbusi u Bugarskoj, pre pedeset pet godina.

 

[sendi]

Dvostruki jubilej Biblioteke XX vek

[h=1]Dvostruki jubilej Biblioteke XX vek
[/h] Izvor: Beta

Međunarodni sajam Biblioteke XX vek biće održan 27. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju povodom objavljivanja dvestotog izdanja i proslave četiri decenije od osnivanja te edicije.

​

Izdavač i urednik Biblioteke XX vek Ivan Čolović rekao je agenciji Beta da će jubilarno, 200. izdanje, biti predstavljeno na sajmu kao knjiga iznenađenja, a o tom delu govoriće filmski i književni kritičar Milan Vlajčić.

Čolović je rekao da će na sajmu biti promovisana i on-lajn arhiva Biblioteke XX vek, a svi detalji o novim i starim izdanjima, knjigama u prodaji, kao i o autorima, već su dostupni na Internet adresi Biblioteka XX Vek.

Na sajmu će biti predstavljena tri najnovija naslova, knjiga Ketrin Bejker "Zvuci granice (Popularna muzika, rat i nacionalizam u Hrvatskoj posle 1991.)", Folkera Hajnsa "Uvod u Maksa Vebera" i Alaide Asman "Duga senka prošlosti (Kultura sećanja i politika povesti)". Za posetioce su predviđeni sajamski popusti od dvadeset do dvadeset pet odsto.

Međunarodni sajam Biblioteke XX vek organizuju Distributivni centar knjiga Krug Komerce, Centar za kulturnu dekontaminaciju i izdavač. Biblioteku XX vek osnovao je Ivan Čolović 1971. godine, a prva objavljena knjiga je studija Pola Langrana (Paul Lengrand) "Uvod u permanentno obrazovanje".

Ova biblioteka objavljuje naučna i esejistička dela domaćih i stranih pisaca koji se bave širokim krugom antropoloških tema. Namera izdavača je da publici predstavi najvažnije autore, ideje i tendencije u području interdisciplinarnog istraživanja čoveka, društva i kulture, i to isključivo one koji nisu bili prevođeni na srpski jezik.

Neke od njegovih knjiga prevedene su na nemački, engleski, francuski, italijanski, poljski i grčki jezik.

 

[sendi]

Zvuk zveri - istorija heavy metala

Zvuk zveri - istorija heavy metala


Izvor: SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope

Knjiga “Zvuk zveri - kompletna istorija heavy metala”, autora Jana Krista (Ian Christe), objavljena na srpskom jeziku u izdanju kuće “Red Box”, predstavlja svojevrsni atlas fenomena hevi metal muzike i njenih fanova, sa detaljnim objašnjenjem podžanrova tog muzičkog pravca (black metal, power metal, thrash metal, nu metal...)

​

​

Knjiga “Zvuk zveri”, predstavljena u knjižari Vulkan, prvo je izdanje na sprskom jeziku posvećeno hevi metalu, a objavljena je u prevodu Gorana Pavlovića, profesora srpskog jezika i književnosti, dok ju je likovno-grafički opremio Jakša Vlahović, akademski grafičar i član benda Abonos. Obojica su vrsni poznavaoci hevi metal žanra, kolekcionari i dugogodišnji metalci.

Nalik na muzičku enciklopediju, knjiga hronološki prati 30-godišnju istoriju hevi metala, uz prikaz najvažnijih događaja, razne metal liste i spisak 25 najoriginalnijih metal albuma svih vremena, kao i komentare članova niza uticajnih grupa (Black Sabbath, Metallica, Morbid Angel, Megadeth, Twisted Sister, Kiss, Slipknot...).

U knjizi je dočarana atmosfera sa koncerata, dramatičnih sudskih procesa i trijumfa muzičara, a sadrži i više od sto dosad neobjavljenih fotografija.

Knjiga “Zvuk zveri”, do sada prevedena na 11 jezika, dostupna je na srpskom jeziku po ceni od 2.200 dinara, a moći će da se kupi s popustom na Sajmu knjiga u Beogradu.

Autor Jan Krist, pisac, DJ i novinar, rođen je 1970. godine u Švajcarskoj, a od 1992. godine živi u Njujorku, gde piše kolumne za Reuters, Wired i Salon.com u kojima se bavi novim tehnologijama i alternativnom kulturom. Napisao je na hiljade članaka o hevi metalu za veliki broj časopisa (Spin, AP, CMJ, Metal Maniacs…), a sarađivao je i u “The Trouser Press Guide to 90s Rock”. Njegov neobičan metal bend, Dark Noerd the Beholder, učestvovao je u saundtreku za film “Gummo”.

Pored knjige “Sound of the Beast: The Complete Headbanging History of Heavy Metal” (2004), objavio je i “Everybody Wants Some: The Van Halen Saga” (2007), a kao koautor pojavljuje se u izdanjima “Marooned: The Next Generation of Desert Island Discs” (2007) i “Voter Participation and the States”.

Izdavačka kuća “Red Box” do sada je u ediciji muzičkih izdanja objavila knjige o Ediju Vederu (Eddie Vedder) iz benda Prl Džem (Pearl Jam), Dženis Džoplin (Janis Joplin), Red Hot Čili Pepers (Chili Peppers), a za sledeću godinu najavila je knjige o Lu Ridu (Lou Reed) ili Džoniju Kešu (Johnny Cash).

 

[sendi]

Dobitnik Bukera uskoro na srpskom

[h=1]Dobitnik Bukera uskoro na srpskom
[/h] Izvor: Tanjug

Knjiga "Smisao za kraj" za koju je engleski pisac Džulijan Barns 15. oktobra dobio Man - Buker, jednu od najuglednijih nagrada za englesko govorno područje, biće objavljena u srpskom prevodu do kraja godine.

​

To je saopšteno iz "Geopoetike", Barnsovog izdavača koji je do sada objavio devet njegovih knjiga na srpskom jeziku.

Glavni urednik "Geopoetike" Vladislav Bajac rekao je da su autorska prava za novelu za koju je Barns dobio Bukera, kupljena čim se knjiga pojavila i da je prevodi anglista prof. dr Zoran Paunović.

On je izrazio zadovoljstvo što će poklonici Barnsove proze dobiiti u ovoj godini čak dva naslova pošto je nedavno štampana zbirka priča "Puls".

Bajac je otkrio da se i nagrađena novela bavi temom smrti kao i piščeve najnovije priče, ali da je malo vedrija jer donosi sećanja na detinjstvo i mladost i zato se pre može okarakterisati kao priča o "nestalnosti sećanja".

 

[sendi]

Slika Marije Elene Vijeire da Silve prodata za rekordnu sumu

Slika Marije Elene Vijeire da Silve prodata za rekordnu sumu


Beta - AFP |


Jedno ulje na platnu portugalske umetnice Marije Elene Vijeire da Silve prodato je u subotu uveče u Parizu za 1,5 miliona evra, što je rekordna cena za neko delo te slikarke.

Marija Elena Vijeira da Silva

Sliku "Sen-Fargo" iz 1965, procenjenu na sumu između 800.000 i 1,2 miliona evra uoči aukcije, kupio je licitator koji je želeo da ostane anoniman.

Aukcijska kuća Tažan ponudila je na licitaciji zbirku portugalskog mecene i bankara Žoržea de Brita, jednu od najvećih u Portugalu u drugoj polovini 20. veka.

Marija Elena Vijeira da Silva (1908-1992) koja je 1950-ih godina živela u Parizu, spada u vodeće predstavnike posleratne apstraktne umetnosti.

Na aukciji zbirke, na kojoj je prodato 37 od 57 ponudjenih umetničkih dela, postignuta je cena od oko osam miliona evra.

Jedan Modiljanijev rad, "Kandid" iz 1916, prodat je za 858.589 evra, što je tri puta veća suma od procenjene.

 

[sendi]

Preminuo pisac i pesnik Ferenc Deak

Preminuo pisac i pesnik Ferenc Deak


Beta |


Istaknuti književnik vojvođanskih Mađara, pisac i pesnik Ferenc Deak preminuo je danas u 74. godini, nakon duge i teške bolesti.

Deak je rođen 1938. godine u Novom Itebeju. Bio je urednik omladinskih novina "Kepeš Ifjušag", a nakon toga dramaturg u Radio Novom Sadu. Obavljao je i dužnost glavnog urednika petojezičnog dramskog programa tog radija.

Između 1982. i 1986. bio je ambasador tadašnje SFR Jugoslavije u Zapadnoj Africi, a nakon povratka u zemlju bio je urednik i glavni urednik dramskih programa Televizije Novi Sad, do penzionisanja 1999. godine.

Njegove drame prikazivane su u mađarskim pozorištima u Vojvodini, a po njima je snimljeno i nekoli

 

[sendi]

Tanjugove fotografije u Ozonu

[h=1]Tanjugove fotografije u Ozonu
[/h]

Izložba fotografija fotoarhive Tanjuga pod nazivom "Kroz savremenu umetnost sedamdesetih" otvorena je večeras u beogradskoj galeriji "Ozon".

Kroz oko 25 fotografija velikog formata koje su radili Tanjugovi fotoreporteri Anton Vaš, Bogdan Bradvarović, Branko Obradović i Vladimir Dobričić, posetioci će moći da vide reprezentativna dela kineske, indijske, italijanske, mađarske umetnosti, američkog psihodeličnog plakata, stvaralaštva naroda Meksika.

Cilj izložbe, koja traje do 29. oktobra, jeste da podseti starije i upozna mlađe generacije sa duhom Beograda, modom i atmosferom sa otvaranja izložbi u gradu koji je tada bio mesto svetskih trendova i stecište umetnika iz celog sveta.

Fotoarhiva novinske agencije Tanjug sadrži oko 3,5 miliona negativa i jedna je od najbogatijih arhiva agencijske fotografije u Evropi.

Tanjug je baštinio i arhive svojih prethodnika - novinske agencije Avala koja je postojala između dva svetska rata i Pres biroa koji je postojao pre Prvog svetskog rata.

Zahvaljujući tome, najstarija fotografija u Tanjugovoj arhivi datira iz 1912. godine.

(Tanjug)