Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Slika austrijskog majstora Gustava Klimta, koje nema u inventaru njegovih dela, nađena je u privatnoj zbirci u Holandiji, piše austrijski dnevnik “Standard”. Autentičnost slike potvrdio je Alfred Vajdinger, zamenik direktora bečkog muzeja Belvedere koji poseduje najveću kolekciju Klimtovih radova u svetu. Pejzaž “ Na obali jezera sa brezama” naslikan je 1901. Njegova holandska vlasnica kazala je da su je njeni preci kupili 1902. na izložbi u nemačkom gradu Diseldorfu.
- To nije slika dobrog kvaliteta, ali je samo njeno otkriće senzacionalno. Prepremni crteži na slici su karakteristični za Gustava Klimta”, rekao je Vajdinger.
Simbolistički slikar i jedan od osnivača Bečke secesije, Gustav Klimt živeo je od 1862. do 1918. godine.
Nova knjigaDžulijana Barnsa "The Sense of an Ending" uvrštena je u uži izbor za ovogodišnju britansku nagradu Man Buker, u konkurenciji sa još pet naslova.
Džulijan Barns
Barnsovi konkurenti su Stiven Kelman, AD Miler, Kerol Bert, Patrik deVit i Esi Edugjan.
Laureat, koji će dobiti ček na 50.000 funti, biće poznat 18. oktobra.
Prošlogodišnji pobednik bio je Hauard Džejkobson za knjigu "The Finkler Question".
Uz Barnsov roman, u konkurenciji za nagradu su "Jamrach's Menagerie" (Kerol Berč), "The Sisters Brothers" (Patrik deVit), "Half Blood Blues" (Esi Edugjan), "Pigeon English" (Stiven Kelman) i "Snowdrops" (AD Miler).
Barns (65), koji važi za favorita, do sada je tri puta bio nominovan za to prestižno priznanje, ali ga nikada nije dobio.
Za romane "Floberovog papagaj" 1984, "Engleska, Engleska" 1998. i "Artur i Džordž" 2005.
Andrula Vasiliju o kandidaturi Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020.
Impresionirana sam onim što ste do sada učinili
Evropska komesarka za kulturu gospođa Andrula Vasiliju, u okviru zvanične posete tokom koje je učestvovala na Unesko regionalnom samitu šefova država jugoistočne Evrope, bila je gost Organizacionog odbora projekta “Beograd 2020“.
Posle prezentacije Projekta kandidature Beograda za Evropsku prestonicu kulture, gospođa Vasiliju je izjavila:
- Impresionirana sam aktivnošću ljudi koji su inicirali ovaj projekat, što kandidaturu Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. čini vrlo ozbiljnom. I sami znate da je aplikacija za kulturnu prestonicu veoma zahtevna. Vi ste sasvim ispravno naglasak stavili na dva spekta: na učešće građana - jer ste dobro razumeli da je cela ideja da se svim građanima pruži šansa da učestvuju - i na važnost evropske perspektive, dakle na uključenost ljudi i kulturnih grupa iz inostranstva, što prestonici kulture daje jasnu evropsku dimenziju. Ali primetila sam, što me veoma raduje, i treći veoma važan aspekt: vi želite da što više građana zaista zainteresujete za kulturu. Mislim da Beograd ima dobre šanse da 2020. godine postane Evropska prestonica kulture.
Aleksandar Peković i Andrula Vasiliju, Evropska komesarka za kulturu
Aleksandar Peković, predsednik Organizacionog odbora projekta „Beograd 2020“, naglasio je, imajući u vidu veliki autoritet gospođe Vasiliju, značaj ove posete.
- Drago nam je što je gospođa Vasiliju u našem projektu prepoznala sve ključne dimenzije koje jedna evropska prestonica kulture treba da ima. Posebno je naglasila rezultate koje je Organizacioni odbor „Beograd 2020“ ostvario u poslednje tri godine što, sve zajedno, našu kandidaturu svrstava u red najozbiljnijih - istako je Peković.
Skandal u aukcijskoj kući iz Pekinga koja je prodala sliku navodno poznatog slikara za koju se sada sumnja da je zapravo naslikao jedan student na vežbama na akademiji.
Veliki aukcijski skandal potresa tržište umetničkih slika u Kini, a mnogi slikari se smeju naivnim novobogatašima koji u trci za slavnim imenima bacaju milione na falsifikate.
Povod je slika prodata za 11 miliona dolara pod imenom jednog poznatog kineskog slikara, koju je, u stvari, naslikao nekoliko decenija posle njegove smrti jedan student tokom vežbi na akademiji. To tvrdi grupa kineskih umetnika koji su na vežbama na akademiji slikali isti model.
Akt nazvan "Telo gospođice Điang Bivei" pripisan je veoma poznatom kineskom slikaru Su Beihongu i prodat na aukciji juna 2010. za 72,8 miliona juana (11,4 miliona dolara).
Međutim, na Internetu se ovih dana pojavilo otvoreno pismo grupe bivših studenata Centralne akademije lepih umetnosti u Pekingu koji zapravo tvrde da je sliku naslikao jedan od studenata sa njihove godine tokom vežbi slikanja aktova 1983. čak 30 godina posle smrti Sua.
"Nedavno smo, posle međusobnog kontaktiranja, doveli u sumnju vest o autorstvu slike koju smo videli na Internetu", navodi se u pismu.
"Radi se o slici koja ne može biti nikom više poznatija nego našoj klasi. Radi se o radu tokom vežbi jednog od nas. Mi ne možemo sa sigurnošću reći koji je od studenata s generacije naslikao prodatu sliku, ali su mnogi od nas sačuvali slične slike s časa".
Uz pismo su na sajt stavili i nekoliko uljanih slika ženskog akta iz raznih uglova, na kojima se jasno vidi sličnost modela sa gospođicom Điang Bivei.
Umetnici kažu da je model, koju su oni označili samo sa slovom L, bila devojka koja je doputovala u glavni grad iz unutrašnjosti Kine u potrazi za poslom.
"Frizura L je bila popularna 80-tih, njeno telo je, takođe, bilo jedinstveno... i ostavilo snažan utisak na studente", navodi se u pismu.
"Bilo bi stvarno nemoguće da slika Su Beihonga ima istu kompoziciju boja, položaj modela, izgled tela, frizuru i strukturu lica kao i naše slike", navode nekadašnji studenti.
Aukcijska kuća iz Pekinga koja je prodala sliku, saopštila je da nema trenutno komentar na pismo grupe slikara, obećavši da će da ispita o čemu je reč.
Slikar Su, čije ime i slava je iskorišćeno da se podigne vrednost akta, poznat je po slikama konja rađenih u tehnici mastila. Njega, takođe, smatraju za jednog od pionira rada s uljanim bojama u Kini.
Jedna od Suovih slika u mastilu nazvana "Konj u galopu" prodata je za 17 miliona juana na aukciji prošle godine.
Kina je nedavno pretekla SAD kao najveće aukcijsko tržište za umetničke predmete i kolekcije, nakon što se prodaja duplirala samo za godinu dana, pokazala su istraživanja francuskih aukcijskih kuća.
Nagli privredni razvoj zemlje i veliki broj Kineza milionera, doveli su do velike potražnje kineskih umetničkih dela i antike čijim cenama je danas samo nebo granica.
(Tanjug)
Knjiga Marka Tvena sa golišavim ilustracijama prvi put se našla na polici jedne biblioteke u američkoj državi Masačusets nakon što je sa nje skinuta zabrana stara više od 100 godina.
Uprava javne biblioteke u Čarltonu skinula je početkom ove nedelje zabranu sa "Evinih dnevnika", Tvenove satirične verzije priče o Adamu i Evi, koja je bila na snazi od 1906. godine, prenosi agencija Rojters.
Jedna od dve kopije knjige koje su juče stigle u biblioteku odmah je našla čitaoca.
"Mislim da će ovaj naslov biti veoma tražen", kazala je predstavnica biblioteke, dodajući da je odluka o ukidanju zabrane doneta jednoglasno.
Uprava biblioteke je saznala za zabranu zahvaljujući članku objavljenom u lokalnom listu i prošle godine je uspela da dođe do kopije prvog izdanja knjige koja će jedno vreme biti izložena u okviru njenih prostorija.
Knjiga, objavljena 1906, zabranjena je zbog ilustracija na kojima je Eva prikazana naga, dok je Adam pokriven.
Saznavši za zabranu, Tven je u jednom pismu napisao da "niko ne pridaje značaj nakazama iz biblioteke u Čarltonu".
Arheološka istraživanja drevne antičke prestonice Sirmium, na čijim ostacima je podignuta Sremska Mitrovica, biće nastavljena 3. oktobra na lokalitetu na kome se istraživanja, s manjim prekidima, obavljaju od 2008 godine, najavio je danas arheolog u Muzeju Srema Miroslav Jesertić.
Nosilac projekta je Arheološki institut u Beogradu, a realizovaće se u saradnji s Muzejom Srema, kazao je Jesertić Tanjugu, i naveo da je Ministarstvo kulture za nastavak istraživanja izdvojilo 800.000 dinara, a radovi bi trebalo da traju mesec dana.
Lokalitet 85 se nalazi istočno od nove zgrade Muzeja Srema, između Carske palate i Hipodroma. U doma Rimske imerije tu su se, kako se pretpostavlja, nalazila žitnica, ili pomoćne prostorije Carske palate.
Dosadašnja istraživanja u potpunosti su opravdala ovaj projekat, s obzirom na to da su dopunila saznanja šta se na ovim prostorima dešavalo u protekla dva milenijuma, kazao je Jesertić.
Otrkriveno je srednjovekobno groblje sa hrišćanskom bogomoljom, u kojoj je ostala dobro očuvana freska Marije Magdalene. Stiglo se i do antičkog sloja, o čemu goviri činjenica da su pronađene skulpture glave rimskih boginja Venere i Fortune.
Dosadašnjim istraživanjima stiglo se do četvrtog veka. U okviru novog projakta, kako se očekuje, stići će se do prvog veka, kada su na ovim prostorima vladali Kelti. Time će, sudeći po svemu, biti i završena istraživanja na tom lokalitetu.
Arheološka istraživanja antičkog sirmiuma sistematski se vrše od 1957. godine, kada su prilikom nekih gradevinskih radova otkriveni ostaci Carske palate, iz koje se u doba tetrarhije upravljalo velikim prostranstvom, od današnje Budimpešte do grčkog ostrava Krita.
Istraživanja su omogućila da se otkrije izuzetno bogat stambeni i administrativni centar, s mnogobrojnim palatama, kupatilima, hramovima, ulicama i trgovima, koji su činili jezgro rimskog grada.
Tako su arheolozi gotovo u potpunosti mogli da rekonstuišu izgled Sirmiuma, koji je 582 godine pod naletom Avara bio prisiljen da se preda, dok su njegovi preostali žitelji otišli u Dalmaciju, gde im se gubi trag.
Deo grandioznog dela našeg jedinog Nobelovca, Biblioteka Matice srpske predstavila je u elektronskoj izložbi, koja se do 30. oktobra može pogledati u na sajtu BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE
DEO grandioznog dela našeg jedinog Nobelovca Ive Andrića, Biblioteka Matice srpske predstavila je u elektronskoj izložbi, koja se počevši od petka, pa do 30. oktobra može pogledati u javnom katalogu na sajtu njnjnj.bms.rs. Povod je Andrićev dvostruki jubilej - sto godina od objavljivanja prvog književnog rada i pedeset godina od dodeljivanja Nobelove nagrade. Autorka izložbe Ivana Grgurić kaže da izložba prezentuje prva izdanja Andrićevih dela i prevoda, zatim fotografije, faksimile i literaturu, kao i Andrićeve misli i citate o njemu. - Imamo i faksimil prve pesme u prozi “U sumrak” koju je Andrić 30. septembra 1911. objavio u časopisu “Bosanska vila” - kaže Grgurovićeva. Povodom ovih jubileja izašla je iz štampe “Bibliografija Ive Andrića”, koju su objavili Zadužbina Ive Andrića, SANU i Biblioteka Matice srpske. To je najobimnije delo te vrste u srpskoj kulturi posvećeno jednom autoru. Bibliografija je urađena u Biblioteci Matice srpske. Autori su Ljiljana Klevernić, Kata Mirić, Melanija Blašković, Vesna Ukropina, Slađana Subašić, Daniela Kermeci i Marija Vaš, sa dvadesetak saradnika. Glavni urednik “Bibliografije” je dopisni član SANU Miro Vuksanović.
Posetioci dve odvojene izložbe u Vašingtonu moći će da vide apstraktna dela i oslikane naslovne strane novina koje je uradio velikan pop arta Endi Vorhol.
Izložba ,,Senke
U Hiršhorn muzeju biće otvorena "Endi Vorhol: Senke", 137 metara dugačka instalacija sačinjena od 102 apstraktne Vorholove slike "senki".
Vorhol je svoje živopisne "senke" stvarao 1979. godine igrajući se sa apstraktnim ekspresionizmom. On je to, naravno, učinio na sebi svojstven način slikajući metlom.
Druga izložba "Vorhol: Naslovne strane" otvara se u nedelju u Nacionalnoj galeriji umetnosti sa ciljem da posetiocima predstavi njegovu upotrebu naslovnih strana kroz karijeru.
Osim opsednutosti poznatim ličnostima i simboličnim slikama, Vorhol je bio "navučen" na vesti. U vreme kada je gotovo svaki putnik u njujorškom metrou imao novine u ruci, Vorhol je posmatrao, fasciniran.
Ubrzo, Vorhol je sam slikao svoje verzije "Njujork dejli njuza", "Nešenel eskvajera" i "Vol strit žurnala", kopirajući njihove prelome i naslove.
Njegova prva slika naslovne strane "Dečak za Meg" iz 1962. je gotovo istovetna kopija strane "Njujork posta" na kojoj piše da je britanska princeza Margaret rodila prvo dete. Vorhol je koristio projektor kako bi oslikao novine četkicom, izostavivši jedino logo "Posta".
Izložba ima još jedan, pomalo zaboravljen, Vorholov komad - "Hitno" - instalaciju povodom petogodišnjice ubistva Džona F. Kenedija. Vorhol je iskombinovao agencijske naslove kao i 14 fotografija koje pokazuju kako su tekle vesti o Kenedijevoj smrti.
Kustoskinja Moli Donovan je prikupila oko 80 slika, crteža, printova, fotografija, skulptura i video snimaka iz Vorholove karijere na istu temu Gotovo 40 posto njih nikada ranije nije izloženo.
Izložba "Naslovne strane" biće otvorena do januara, a potom putuje u Frankfurt, Rim i na kraju Pitsburg.
Do sada neobjavljeni prvi roman ser Artura Konana Dojla naćiće se od danas u britanskim knjižarama
"Priča Džona Smita" (The Narrative of John Smith), napisan između 1883. i 1884. godine su sećanja čoveka koji je prinuđen da zbog napada kostobolje leži u svojoj sobi.
Konan Dojl je kao mlad autor roman poslao izdavaču ali je ovaj bio izgubljen u pošti. Knjiga je potom rekonstruisana iz sećanja ali nikada više nije poslata za objavljivanje.
"Moj šok zbog njenog nestanka bio bi minoran u poređenju sa užasom da se iznenada pojavi - odštampana“, našalio je jednom prilikom autor.
Britanska biblioteka danas objavljuje roman zajedno sa audio verzijom koju čita glumac Robert Lindzi.
Četiri sveske rukopisa takođe su i deo izložbe koja traje u biblioteci do 5. januara.
"Ova publikacija i izložba pokazuju da još uvek postoje nove stvari koje se mogu otkriti o ovoj ikoni književnosti“, rekla je Rejčel Foš koja je jedan od urednika romana.
Roman je deo kolekcije biblioteke od 2007. godine i objavljuje se u dogovoru sa fondom Konana Dojla.
Ove godine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji će se održati od 23. do 30. oktobra više od 800 izlagača, a gosti pisci na portugalskom
NA predstojećem 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji će se održati od 23. do 30. oktobra, pod sloganom “Knjige spajaju ljude!” biće nekoliko novina. Prvi put počasni gost neće biti jedna zemlja odnosno književnost, već jedan jezik, portugalski, kojim govori više od 250 miliona ljudi u osam zemalja na četiri kontinenta. Sajam će trajati dan više, a svakoga dana hale će biti otvorene sat duže, od 10 do 21. Predstaviće se više od 800 domaćih i stranih izlagača na prostoru od 30 hiljada kvadrata. Cene ulaznica su ostale nepromenjene kao i prethodne dve godine - pojedinačna ulaznica je 250, a za grupne posete 150 dinara. Novinu ovogodišnje manifestacije predstavlja sistem ocenjivanja domaće produkcije u kome izdavači samim učešćem automatski konkurišu za tradicionalne nagrade, bez posebnog prijavljivanja. Ove i druge podatke saopštio je na konferenciji za štampu u Skupštini grada Beograda Željko Ožegović, predsednik Odbora sajma knjiga. On je istakao da je u februaru urađeno istraživanje koje je pokazalo da je za Beograđane Sajam knjiga najznačajnija manifestacija. To obavezuje organizatore da se trude da ova velika fešta knjige svake godine bude što bolja.
Ambasade Angole, Brazila i Portugala pripremiće raznolik književni i kulturni program, u ime ostalih luzofornih zemalja u kojima se takođe govori portugalski (Gvineja Bisao, Zelenortska ostrva, Istočni Timor, Mozambik i Sao Tome i Principe). Ambasadori Brazila i Portugala Alešandro Adorneto i Luis de Almaveda Sampaio, kao i savetnik ambasadora Angole Žoze Rodrigez, istakli su veliko zadovoljstvo i čast što učestvuju na ovoj manifestaciji koja je, po njihovom mišljenju jedan od najboljih sajmova u Evropi. Oni su podvukli i da je portugalski izvanredan primer, kako različite kulture mogu da koriste jedan jezik.Poslednjeg dana Sajma predstavnik luzofornih zemalja svečano će predati Otvorenu knjigu predstavniku Mađarske, zemlje koja će biti počasni gost idućeg 57. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Bogat prateći program najavila je Vladislava Gordić-Petković, urednik programa Sajma knjiga, pominjući ćaskaonice, strip-radionice, izložbe, kao i tri sajamske konferencije od kojih je jedna na temu Ivo Andrić na televiziji i filmu. Biće predstavljen i rad Andrićeve zadužbine, povodom 30-godišnjice ove institucije, Zadužbine Dositeja Obradovića, kao i Fonda Borisalava Pekića, koji traje pune dve decenije. Povodom Sajma biće objavljeno više od 40 novih prevoda na srpski jezik i različita obnovljena izdanja s portugalskog govornog područja i to uglavnom savremenih književnika. Pored pomenutih zemalja na Sajmu će učestvovati i izdavači iz Austrije, Nemačke, Francuske, Holandije, Španije, Češke, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Izraela, Irana, Japana, Kine, Rusije i Belorusije. Poslednjeg dana Sajma predstavnik luzofornih zemalja svečano će predati Otvorenu knjigu predstavniku Mađarske, zemlje koja će biti počasni gost idućeg 57. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.
