Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Koncertom Akademskog kamernog hora "Liceum" iz Kragujevca pod nazivom "Zapevajmo veselo, i zigrajmo" u holu Druge kragujevačke gimnazije otvoren je 9. Međunarodni festival kamernih horova. Pored koncerta hora "Liceum", kojim je dirigovao Miloje Nikolić ujedno i umetnički direktor Festivala, do subote 20. avgusta, nastupiće horovi iz Poljske, Albanije, Mađarske, Bugarske i Rusije.
Iz Poljske publici će se predstaviti mešoviti hor Sopotskog festivala "Mundus kantat" iz Sopota u toj zemlji, zatim mešoviti hor "Razafin izraz" iz Skadra u Albaniji, vokalni ansambl "Hasler" iz mađarskog grada Miškolca. Koncert će održaiti i omladinski kamerni hor "Deca orfeja" iz Sofije i mešoviti hor Karsnojarskog pedagoškog koledža "Maksim Gorki" iz Rusije. Domaćin festivala, akademski hor "Liceum" koncertom "Zapevajmo veselo, i zaigrajmo" koji je izveden i na festivalu u Meksiku, objedinjuje igranje i horsko pevanje, što je, kako je ranije istaknuto, novina u horskom pokretu. Koncerti horova biće održani u večernjim terminima u holu Druge kragujevačke gimnazije, svečanoj sali Prve kragujevačke gimnazije i u auli Suda.
Posle svakog koncerta biće održan okrugli sto i panel diskusija, a u okviru pratećeg programa docent Fakulteta muzičkih umetnosti Dragana Jovanović vodiće horske radionice čije su teme Mokranjevčeva "Deveta rukovet" i odlomci iz liturgije svetog Jovana Zlatoustog.
Organizator ovogodišnjeg fesitvala kamernih horova je Muzički centar iz Kragujevca.
Muzej Vereldmuseum u Roterdamu planira da proda svoju afričku i američku kolekciju kako bi pokrio gubitak sredstava izazvan ekonomskom krizom u Evropi i planiranim kresanjem budžeta za umetnost 2013. godine. Vereldmuseum je jedan od nekoliko holandskih muzeja koji su pod pritiskom da pronađu novac i trenutno se razmatraju ideje od "usvajanja" najboljih izložbi do otvaranja hotela u muzeju. Holandska vlada saopštila je da će budžet za umetnost i kulturu biti skresan za 200 miliona evra, na 700 miliona, počevši od 2013. godine, i da u buduće muzeji moraju da pronađu 17,5 procenata prihoda od drugih izvora ili partnera.
Plan o prodaji kolekcija šokirao je pojedine u Holandiji. Afrička kolekcija Muzeja sveta jedna je od najstarijih u Evropi i u njoj se nalaze komadi koje su holandski trgovci prikupili u 19. veku, uključujući i nekoliko drvenih figura sa šupljinama u stomaku koje se ritualno pune sastojcima sa natprirodnim moćima i potom rupe zatvaraju ogledalom. Figure služe da se odagna bolest, nesreća ili katastrofa.
Muzej će se fokusirati na svoju azijsku i azijsko-pacifičku kolekciju, jer u Holandiji postoji pet drugih muzeja koji su fokusirani na Afriku.
Muzek Boerhave u Lajdenu, koji je koncentrisan na istoriju nauke i medicine, možda će morati da pribegne prodaji eksponata kako bi izbegao zatvaranje. U njihovoj kolekciji nalazi se prva mašina za dijalizu na svetu, koju je izumio holandski lekar Vilijem Kolf tokom Drugog svetskog rata, kao i retki mikroskopi holandskog naučnika Antonija van Levenhuka iz 17. veka.
Писци који су раније у црногорским школама изучавани у оквиру наставног предмета српски језик и књижевност, сада су у новом наставном предмету црногорски језик и књижевност потпуно занемарени или се појављују спорадично. Професор књижевности Босиљка Томић казала је да је у програму за основну школу и гимназију, за Наставни предмет црногорски језик и књижевност, дошло до масовног изостављања писаца добитника престижне "Његошеве награде". "Велика песникиња и добитница Његошеве награде 1984. године Десанка Максимовић у наставном програму за основну школу заступљена је само два пута, у петом и осмом разреду, а раније је њено дело било заступљено у свим разредима, почев од првог", навела је Томић. Према њеним речима, у Наставном програму за основну школу у Црној Гори више нема Михаила Лалића, Оскара Давича, Борислава Пекића, Добрице Ћосића и Матије Бећковића. "Неки од њих, попут Бећковића, нису уврштени ни у Наставни програм за гимназију", казала је Томић. Она је навела да су у Наставном програму за основну школу изостављени многи писци из Србије на чијим делима су се, до сада, образовале генерације црногорских ученика. "У првом разреду више нема Јована Јовановића Змаја и његове песме "Мати", Десанке Максимовић "Хвалисави зечеви" и "Бајка о лабуду", Мире Алечковић "Ветар сејач", Стевана Раичковића "Цртанка", навела је Томић. Према њеним речима, у програму за други разред више нема Јована Јовановића Змаја, Мире Алечковић, Добрице Ерића и Доситеја Обрадовића. "У трећем разреду више нема песама Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Војислава Илића, Десанке Максимовић, Душана Радовића, Бранислава Црнчевића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића и Милована Данојлића", навела је Томић. Она је указала и да у програму за четврти разред више нема песама Војислава Илића, Стевана Раичковића, Добрице Ерић и Јанка Веселиновића. Томић је додала да у петом разреду више нема песме "Ђачки растанак" од Бранка Радичевића, нити песме Дечак и пас од Данила Киша. "У преосталим разредима основне школе више нема Милана Ракића и његове песме "Симонида", Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића, Милутина Бојића и његове "Плаве гробнице", Јанка Веселиновића "Хајдук Станко", Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског "Ламент над Београдом", навела је она. Томић је казала да је и избор из народне поезије оскудан и недовољан. "Када се све сагледа, очигледно је да је програм за наставни предмет црногорски језик и књижевност планиран тако да са традицијом школства у Црној Гори нема ништа заједничко, са јединим циљем стварања новог Црногорца", закључила је она.
Albanski i američki arheolozi pronašli su, u moru kod južne obale Albanije, ostatke broda iz rimskog doba koji je potonuo u 1. veku pre nove ere i prevozio više od 300 amfora.
Olupinu dugu 30 metara arheolozi Američkog instituta za podvodnu arheologiju i Albanskog arheološkog instituta pronašli su prošle sedmice na dubini od 50 metara zapadno od ostrva Sazan, 80 kilometara južno od Tirane.
"U trupu se nalazi više od 300 rimskih amfora koje su korišćene za transport vina i maslinovog ulja.
Amfore pronađene u brodu koji je potonuo pre 2.100 godina su u dobrom stanju, što ih čini veoma retkim otkrićem u regionu", kaže albanski arheolog Auron Tare.
Jedna mermerna statua Herkula visoka pola metra, poluboga iz grčke i rimske mitologije, iz 2. veka, nedavno je otkrivena u Izraelu.
Skulptura bez glave verovatno potiče iz 2. veka nove ere a nađena je na lokalitet Horvat Tarbenet, u ostacima rimskih termi, u blizini Afule, severoistočno od od Tel Aviva.
"Kip od belog mermera, visoka pola metra, izuzetne umetničke lepote, pravi je raritet jer taj materijal ne postoji u Izraelu što znači da je uvezen", izjavio je državnom radiju predstavnik Ureda za antikvitete Valid Atraš.
Atraš je dodao da će bista, koja preko jednog ramena ima prebačenu kožu lava, posle restauracije biti predstavljena javnosti.
Nemačka policija saopštila je juče da je našla desetine ukradenih remek-dela evropskih slikara kao što su Pikaso, Kandinski, Oto Diks i Maks Bekman, vrednosti procenjene na 1,6 miliona evra.
Vasilij Kandinski (Foto: wordpress.com)
Dvoje kradljivaca, koji su priznali krivicu, za mesec dana su ukrali 93 dela slike, litografije i skice od jednog 81-godišnjeg kolekcionara.
"Kolekcionar je pre oko godinu dana primetio nestanak dva dela velike vrednosti, koja su mu u tom periodu vraćena s izložbe u Karlsrueu", navodi se u saopštenju policije Valdshuta, na jugozapadu Nemačke.
Kada je napravio popis umetnina zbirke koju je čuvao u svom domu, primetio je da nedostaju desetine radova.
"Policiji nije bilo jasno kako su slike mogle da nestanu bez traga kad nije bilo znakova provale", piše u saopštenju u kojem se dodaje da je među osumnjičenima bila jedna žena iz Kelna.
"Istraga je utvrdila sumnjiva kretanja na bankovnom računu te 45-godišnje žene ukrajinskog porekla, koja je nekoliko godina pre toga sklopila prijateljstvo s kolekcionarom i nekoliko puta noćila kod njega", navodi se dalje.
Policija nije našla ništa sumnjivo u njenom stanu pa je pažnju usmerila na njenog supruga, 63-godišnjeg trgovca umetninama. Na ispitivanju u policiji, u martu, oboje su priznali krađu, posle čega je nađeno 65 od 93 ukradene umetnine.
После школовања у Гилхолд академији у Лондону, и више од деценије наступа по европским оперским кућама, сопран Аленка Поњавић пре десет месеци се вратила у родни град Овде су јој књиге и ципеле. Дакле, сада живи овде, али готово сваке две седмице пакује кофере и лети за Лондон. – Путовања су део свакодневног живота оперског уметника. У почетку сам била скептична како ће то ићи, али сваког месеца је све боље, прича нам Аленка Поњавић, тек пристигла са пробе за један од својих наступа. Пре десет месеци вратила се у родну Суботицу, пошто је провела готово деценију и по у Лондону. Крајем деведесетих, као студент економије са мањком ентузијазма за ову науку, отишла је у Енглеску да усаврши језик, али је и чувала децу и узимала и часове певања. Из прве је уписала престижну Гилхолд музичку академију, где је завршила и последипломске студије, и то два смера: за оперско певање и за педагошки рад. Представљала је своју академију на престижној годишњој презентацији у Вигмор холу у Лондону, освојила је више награда на такмичењима. По изласку са академије где је, како каже, студент заштићен и збринут, јер му школа непрестано обезбеђује наступе, успела је одмах да добије ангажман у шкотској опери, на чију сцену је ступила певајући улогу Еуридике. На фестивалу у Бергену била је Олга у опери Чајковског „Евгеније Оњегин”, а у норвешкој опери носила је ролу Ђулијете у „Хофмановим причама”. И даље наступа у Лондону, Норвешкој, Француској... – Успела сам свој уметнички живот тако да уредим да није битно где живим. Оперске куће ме позивају захваљујући ранијим ангажманима или преко менаџера, каже Аленка Поњавић. Ипак, додаје, то практично значи и да је непрестано „на вези”, интернет комуникације су њени виртуелни менаџери, путем писама или друштвених мрежа, јер је за уметника веома битно да је у непрестаном контакту са оперским центрима, али и својом публиком . Поготово што је пре више од деценије одлучила да остане слободан уметник, односно да је ангажују само по пројектима. У времену када управо захваљујући дигиталној премрежености сваки глас може постати доступан и популаран широм планете, оно што неког уметника издваја управо је професионалност. – Пред један наступ овде чудно су ме гледали шта ће ми и фризер, и шминкер, и гардеробер, али када сам изашла на сцену, било им је јасно. Мој задатак је да наступим у најбољем издању, да на пробе долазим са унапред наученим текстом и музиком. Ако не знате свој посао никоме нисте интересантни. Певати оперу значи сваки дан сатима учити текст, на неколико језика. Учење текста и певање никада не престају за оперског певача. И сада два пута годишње одлазим код свог ментора у Њујорк. Веома напорним радом успела сам пре две године да из мецосопрана постанем сопран, чија музичка литература ми много више одговара по темпераменту и емоцијама, објашњава Аленка Поњавић. Међу њеним колегама позната је и као певачица која брзо усваја нови текст и музику, па је неретко позивају када за само два дана треба савладати нову улогу. Дисциплина свакодневног учења њој, ипак, не пада тешко јер, каже, срећна је и пред одлазак на пробу. У Суботици је прихватила да води класу соло певања и има девет ученика. Откако је овде интензивно наступа као солиста и тврди да је посебан осећај када пева пред аудиторијумом, где готово сваког другог слушаоца познаје.
Културно-умјетничким програмом у парку "Петар Кочић" у Бањалуци у недјељу увече свечано је отворена културна манифестација 46. Кочићев збор, посвећена српском писцу и народном трибуну. Церемонија отварања збора почела је полагањем вијенца у парку "Петар Кочић" испред споменика великом писцу, који су заједно положили министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић и бањалучки писци. Проглашавајући 46. Кочићев збор отвореним, министар Чубриловић је рекао да је Петар Кочић симбол српског народа и српске традиције, истичући да је то историја и српска прошлост која треба да се учи. - Свака генерација из те историје треба да извуче најбоље поуке, што би могло да вриједи за нашу будућност - поручио је Чубриловић. У књижевном дијелу програма стихове и афоризме читали су бањалучки пјесници Миладин Берић, Живко Вујић, Панто Стевић, Слободан Јанковић и Станоје Плавшић. Програм је настављан у Банском двору Културном центру, гдје је министар Чубриловић отворио изложбу радова насталих на ликовном саборовању "Змијање 2011", а умјетничка дјела настала на саборовању била су инспирисана животом и дјелима Петра Кочића и његовог родног Змијања. Умјетници који су стварали на ликовном саборовању су Милинко Ристовић, Радован Шпирић, Вера Балабан, Ратко Јанковић, Живко Шушница, Зоран Марковић, Слободан Предојевић, Драган Балабан и Миливој Трамошљика. - Задовољство ми је што сам учествовао на овом ликовном саборовању које је посвећено великану књижевности Петру Кочићу. Оно што мене фасцинира у његовом делу су невероватни описи које треба ишчитавати и подсећати се, јер то су готове слике. Треба их само преточити бојом на сликарско платно - рекао је за "Глас Српске" сликар и ликовни педагог Милинко Ристовић из Рашке. Додао је да га Кочић инспирише својом поетиком, поезијом у прози, али и свим порукама које носе његова књижевна дјела - од слободе, до социолошких стања, преко сатиричног и комичног, до љубави према родном крају. Покровитељ 46. Кочићевог збора, који се одржава од 21. до 28. августа, јесте Влада Републике Српске.
Kodeks pisan kao „odraz u ogledalu” – zdesna nalevo
Ljubitelji pisane reči širom sveta moći će da vide beleške i crteže Leonarda da Vinčija, sakupljene u knjizi Kodeks Arundel u visokoj definiciji na ajpedu, nakon što je Britanska nacionalna biblioteka pokrenula projekat digitalizacije dela rukopisa u svom posedu, prenosi Bi-Bi-Si. Italijanski rukopis napisan Da Vinčijevim karakterističnim načinom pisanja kao „odraz u ogledalu” – levom rukom zdesna nalevo predstavlja zbirku zabeleški, crteža i kratkih traktata o raznim temama, od fizičkih svojstava vode do opisa praistorijske morske nemani. Rukopisi koji čine Kodeks datiraju iz raznih perioda Da Vinčijevog života, a sakupljeni su u jednoj knjizi nakon njegove smrti 1519. „Britanska biblioteka se obavezala da će omogućiti što širi uvid u sve njene zbirke, u čemu nam digitalizacija knjiga i rukopisa uveliko pomaže”, rekao je Frensis Brindl, direktor Britanske nacionalne biblioteke. Među rukopisima dostupnim putem ajpeda je i čuveni „Merkatorov Atlas” iz 16. veka, delo flamanskog kartografa Gerardusa Merkatora, za kojeg se veruje da je smislio reč „atlas” koja označava zbirku geografskih mapa. Sledeće knjige koje će se naći u visokoj definiciji na ajpedu biće „Alisine avanture u podzemlju” Luisa Kerola, zapravo originalna verzija „Alise u zemlji čuda”, rukopis Hendlovog oratorijuma „Mesija” i Tindejlova Biblija, prva štampana Biblija na engleskom jeziku. Britanska nacionalna biblioteka očekuje da će u naredne dve godine omogućiti uvid u 75 naslova svojih najvrednijih rukopisa.
Treći medjunarodni festival turističkog i ekološkog filma "Silafest 2011", na kome će učestvovati oko 100 filmskih autora iz 26 zemalja, biće održan od 28. avgusta do 3. septembra na Srebrnom jezeru, najavili su organizatori.
Filmovi, koji učestvuju u zvaničnom takmičarskom programu festivala, biće prikazani na dve bine na otvorenom u Velikom Gradištu.
U Gradskom parku posetioci će moći da gledaju turističke filmove, dok je za ekološki film rezervisana lokacija na Dunavskom keju.
Organizatori festivala su najavili i radionicu pod nazivom "Savremeni izazovi u proizvodnji turističkog i ekološkog filma", na kojoj će govoriti predsednik kompanije "21st Century Filmworks" Terens Kliford (Engleska), predesenik i kreativni direktor "IDEA Plus" Ivo Laurenčić (Makedonija) i producent beogradskog "Magma filma" Miodrag Bogić.
