Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin večeras u 19 sati biće otvorena izložba pod nazivom „Marijan Baroš - retrospektivna izložba 1981-2011“. Autor teksta kataloga i izložbe je Sava Stepanov, likovni kritičar, a izložba obuhvata tridesetak radova nastalih tokom tridesetogodišnjeg rada zrenjaninskog slikara Marijana Baroša. Baroš je rođen je 1950. godine u Zrenjaninu. Akademiju umetnosti (slikarski odsek) završio je u Novom Sadu 1981. godine u klasi profesora Boška Petrovića. Član ja SULUV-a od 1983. godine. Zaposlen je u Savremenoj Galeriji - Zrenjanin kao likovni pedagog i dizajner. Izlagao je na preko 200 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dizajnirao je više od 200 kataloga, plakata, pozivnica... Veliki broj njegovih slika nalazi se u privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.
Za razliku od pozorišnog, muzičko-scenski program 20. beogradskog festivala doneo je publici zadovoljstvo zbog naglašene vitalnosti muzičara Izveštavajući sa edinburških festivala za dnevni list „Gardijan”, dramska spisateljica Sara Kejn je 1998. godine napisala da čezne za pozorištem koje će proizvesti energiju makar približnu energiji rok koncerta. Naime, sumirajući utiske sa festivala, ona je izdvojila nastup škotske indi rok grupe „Jesus and Mary Chain” kao najuzbudljiviji događaj u okeanu scenskih dešavanja tog leta u Edinburgu, gde su, u kvantitativnom pogledu, daleko vodila pozorišta. Ove njene čežnje za pozorištem koje će posedovati istinsku, elementarnu snagu i autentičnost, blisku unutrašnjoj, eruptivnoj potenciji kvalitetnih rok koncerata setili smo se sumirajući utiske sa upravo završenog Belefa. Pozorišni program ovogodišnjeg Belefa,zamišljen kao prostor preispitivanja odnosa čoveka i mašine, kao i odnosa tradicionalnih izvođačkih umetnosti prema novim tehnologijama, nije ostvario mnogo od svoje zamisli – dve glavne predstave se nisu bavile bilo kakvim ozbiljnijim promišljanjima, uglavnom su bile platforma za puko razmetanje sa novim tehnologijama. Publika je prvo videla predstavu „Versus” austrijske grupe „1nOUT” u kojoj plesačica igra praćena njenim virtualnim dvojnicama, pomoću stereoskopije. Početno oduševljenje publike koja sa 3-D naočarima posmatra ples u trodimenzionalnom okruženju brzo se istrošilo jer se predstava u dramaturškom pogledu uopšte nije razvila. Zato je ta kratka inicijalna fasciniranost opsenama novih medija ubrzo zamenjena osećanjima teško podnošljive dosade. Druga predstava je proizvela i dublje razočarenje. „Tiller Girls” francuskog autora Luj Filipa Demera apsolutno ništa nije problematizovala – publika pola sata gleda trideset dve metalne naprave koje se uz pomoć daljinskog upravljača muvaju po sceni, uvijaju se i krive, reagujući na zaglušujuće bučne elektronske zvuke (u nekolikonavrata su ovi roboti zalutali do nogu nekih gledalaca, izazivajući da ih ovi šutiraju, što su bili najatraktivniji momenti u „predstavi”). Da smo ovaj Demerov projekat gledali na nekom sajmu elektronike, verovatno bismo srdačno pozdravili tehnološke inovacije koje se nalaze u njegovoj osnovi. No, nazivati ovo teatrom – plesnom predstavom sa robotima, nema baš mnogo smisla. Sa druge strane, muzičko-scenski program 20. Belefa doneo je publici zadovoljstvo zbog naglašene vitalnosti muzičara koji su nastupili, pokazujući da oni rade sa žarom i istinskim entuzijazmom, iz unutrašnje potrebe, za razliku od navedenih pozorišnih stvaralaca koji su pokazali kreativnu nemoć, delujući na čistoj površini, bez esencijalnijeg opravdanja njihovog rada. U okviru muzičkog programa su nastupili autori čiji su koncerti karakteristični po osmišljenosti scenskog nastupa, uglavnom po vizuelnoj upečatljivosti. Beogradska publika imala je prilike da na letnjoj sceni na Kalemegdanu isprati nastupe grupe „Lajbah”, „Bambi molesters”, „Blok aut”, Kena Stringfeloua, Tav Falka i drugih. „Bambi molesters” su preovlađujuće instrumentalna, surf-rok grupa iz Siska koja nosi retro šmek (podsećaju pomalo na legendarne „The Shadows”), ali osavremenjen, propušten kroz filtere savremene produkcije. Tokom koncerta emitovani su različiti video materijali koji su znatnodopunjavali njegov zvučni nivo, naginjući ka apstrakciji i simbolici, pomalo futurizmu i nadrealizmu. Tako su podsticane različite asocijacije na njihovu muziku koje su obogatile recepciju ovog koncerta.
Čikago je ovog meseca domaćin izložbe posveće Nikoli Tesli, koja će trajati do 28. avgusta, a gradonačelnik Ram Emanuel proglasio je 6. avgust danom tog srpskog naučnika i pronalazača. Izložba "Iskra Genija Nikole Tesle" govori o životu i delu jednog od najbrilijatnijih svetskih naučnika, fizičara, inženjera i pronalazača. Grad Čikago ima posebnu važnost u Teslinom životu.
Svetska izložba u Čikagu 1893. godine bila je prekretnica u istoriji korišćenja električne energije i predstavlja pobedu Tesline primene neizmenične struje.
On je tada, u saradnji sa kompanijom Vestinghaus, naizmeničnom strujom osvetlio celokupan čikaški Ekspo 1893, koji je ostao upamćen kao Grad Svetlosti.
Povodom izložbe, koja se održava u staroj čikaškoj luci, sada pretvorenoj u turističku atrakciju, u subotu se u Torn auditorijumu Univerziteta Nortvestern okupilo oko 400 naučnika, državnika i diplomata, predstavnika administracije grada Čikaga i eminentnih ličnosti srpske dijaspore.
Sponzori i organizatori događaja su Naučna i tehnološka fondacija grada Čikaga, Beogradski odbor programa bratimljenja gradova, Konzulat Republike Srbije u Čikagu, Muzej Nikola Tesla iz Beograda i veliki broj pojedinaca iz srpske dijaspore.
Od sinoć Guča je sve punija gostiju,koji su i danas pristizali iz svih krajeva sveta. Na biciklima je prispeo i bračni par Miler iz Berlina,sa motociklima deset bajkera iz Gorice u Sloveniji, grupa Šveđana, koji su prvi put u Srbiji,ne krije oduševljenje što im je jedan Dragacevac,na svom imanju,ustupio bez naknade mesto za kampovanje. Svi su se nekako snašli,samo je jedan Francuz ,vozač kombija,proteklu noć proveo na trežnjenju u posebnoj prostoriji saobraćajne policije u Ccačku.Kako je za Tanjug izjavio Dragoslav Krdžić,načelnik ovog dela policije,društvo mu je pravilo još četvoro domaćih posetilaca.To čeka i ostale saboraše,ako kontrola pokaže da su pod dejstvom alkhila. U Guči je sve više inostranih novinarskih ekipa.Nikola Nika Stojić (81),jedan od osnivača Sabora priseća se da su prva televizijska ekipa,i to japanska,došla na 10.Dragačevski sabor,zatim su došli Rusi,pa svi ostali.Od juče ovde boravi sedam poslenika nemačke televizije iz Hamburga.Predvodi ih Jan Beker,koji je za Tanjug rekao da će u Guči boraviti pet dana,jer imaju zadatak da snime emisiju od 45 minuta,ne bi li svojim gledaocima objasnili zašto toliko sveta dolazi u Srbiju,koja namerava u Evropsku uniju.
Među goste,ali i domaćine,spada bračni par iz Berlina,Milutin (56) i njegova druga supruga Nemica Irena (63),koja ne krije da joj je u Srbiji mnogo lepo.
Oni su se inače, posle decenije zabavljana prošle godine venčali u Guči,a sada po čitav dan na rolerima u bojama srpske zastave krstare po varošici.
Domaćini očekuju ponovni susret sa još jednim mešovitim bračnim parom,Dragačevkom Milicom Matijašević i Denisom Trušinom,koji se prošle godine,našao na Saboru u Guči, i osvojio srce jedne Srpkinje. Gučom je oduševljen i jedan od direktora "Jugorozgaza",Vladimir Koldin,čija firma poklanja Dragačevcima 15 kilometara gasovoda:"Ovde žive dobri ljudi,koji čuvaju običaje svojih pradedova.Znam da je srpska malina najbolja na svetu,baš kao i čuvena šljiva "čačanska lepotica". Mada je gotovo sve poskupelo u Srbiji,ovogodišnje cene smestaja, hrane i svekolike zabave,su skoro kao prošlogodišnje. Prenoćište je od 20 do 30 evra i to sa doručkom, jegnjeće pečenje 1.300,a praseće 800 dinara,dok porcija nadaleko čuvenog svadbarskog kupusa pripravljenog u zemljanom loncu,staje od 250 do 300 dinara.
Beograd prvi po rejtingu za Evropsku prestonicu kulture
Beograd prvi po rejtingu za Evropsku prestonicu kulture
SrbijaNet 12.08.2011 08:34
Evropski komeserijat za kulturu i obrazovanje zvanično je objavio rezultate nakon višemesečnih konsultacija u Briselu da je Srbija prva po rejtingu za Evropsku prestonicu kulture, saopštio je danas projekat "Beograd 2020". Upravo ovaj dokument Evropske komisije u kome su učestvovale 34 zemlje, direktno utiče na formiranje nove odluke Evrope koja će definisati pravila projekta i buduće titulare Evropske prestonice kulture posle 2019. godine, navodi se u saopštenju.
U Briselu je početkom marta ove godine održana konferencija u organizaciji Evropskog komeserijata za kulturu i obrazovanje pod nazivom "Evropske prestonice kulture posle 2019. godine" u čijem radu je aktivno učestvovala delegacija projekta "Beograd 2020".
Tom prilikom su predstavljeni rezultati konsultacija koje su trajale nekoliko meseci, po kojima je Srbija, predvođena projektom "Beograd 2020", prva po rejtingu.
Evropski komeserijat za kulturu i obrazovanje ove rezultate pretočio je u zvaničan dokument koji se od ove nedelje nalazi na njegovom sajtu. Dokument potvrđuje veliko interesovanje koje vlada u Srbiji za titulu Evropske prestonice kulture i rešenost da Beograd to zvanično bude 2020. godine, a brojne aktivnosti Organizacionog odbora zaduženog za pripremu kandidature za Evropsku prestonicu kulture u prethodnom periodu prepoznate su širom Evrope.
Идем корак по корак и бројим сваки динар, али верујем да је у смедеревским зидинама наслагана енергија која нам помаже, каже директорка „Тврђава театра” Бранислава Лијешевић Тражили смо причу о слободи. Француско позориште нам је изашло у сусрет представом чија је средишна фигура Икар. То је лик из грчке митологије и први човек који је пожелео да лети. Људи ни данас нису престали да сањају о слободи и остварују је на различите начине, каже Бранислава Лијешевић, директорка „Тврђава театра”, о представи „Висећи снови”, по којој је назван овогодишњи фестивал на Смедеревској тврђави. Фестивал амбијенталног позоришта почиње данас и трајаће до 20. августа у дворцу деспота Ђурђа Бранковића, под вођством дугогодишње директорке „Град театра” у Будви. Трећа година фестивала биће обележена првом фестивалском самосталном продукцијом – представом „Ја сам ветар” у режији Стевана Бодроже и поменутом француском представом која је настала у копродукцији са „Тврђава театром”. „Висећи снови” француског театра нису настали на основу драмског дела већ наше сугестије да тема буде слобода. Направили су причу о потреби за слободом кроз сторију о летењу, висећим сновима, ослобађањем од гравитације. Одлепљен од тла, човек се осећа као птица, која је симболслободе, каже у разговору за наш лист Бранислава Лијешевић.
Шта је златна нит која повезује представе са овогодишњег фестивала? Иако представе на летњем и амбијенталном фестивалу не морају бити јасно повезане, рекла бих да их спаја савремени позоришни израз. Златна нит је и озбиљност са којом су редитељи прилазили без обзира да ли је реч о мјузиклу, комедији, гротески или драми. „Ожалошћену породицу” смо видели милион пута, али је она коју је режирао Андраш Урбан и коју ћемо видети на фестивалу постављена сасвим другачије од свега што сте раније гледали. Ања Суша у варијацији Хамлета у „У сенци Хамлета” провоцира и одрасле а не само адолесценте, којима је представа првобитно намењена. „Чаробњак из Оза” је мјузикл, али са јасном поруком.
Да ли тврђава захтева да се међу њеним зидинама одигра спектакл? Управо тако. То је монументални простор. Ако хоћете да поред величанствених зидина скренете пажњу на себе, морате да приредите спектакл. То је прошле године урадила трупа из Сан Себастијана са „Алисом у земљи чуда”. На зидинама смо видели нешто попут црно-белог филма. Када би светлост дошла до дрвећа, помислили бисте да она плешу. Зато и доводим спектакле. То је чаролија која може да се доживи само на тим зидинама.
Које позоришне трендове настојите да пратите? Покушавам да испратим трендове амбијенталних фестивала, а то значи да представе морају бити много упечатљивије од оних које гледамо у позоришту у сезони. Овде важе другачија правила, играло се и на моткама. Глумци морају да буду убедљивији.
Небојша Брадић најављује „Дунавфест” на Београдској тврђави. Да нисте и ви покренули један тренд – фестивале на тврђавама? Волела бих да јесам. Зар не би било одлично да имамо још фестивала који уметношћу, представама и спектаклима оплемењују простор?
Зар се не прибојавате конкуренције? Не, не мислим да ћемо гушити једни друге. Можемо да сарађујемо. Наша овогодишња продукција могла би да се следеће године игра код њих.
Да ли се преклапате са Битефом? Не, јер је Битеф одустао од амбијенталних представа и препустио их наследницима, а то смо ми. Они су се вратили у затворени простор. Па зар није лакше нама да доведемо неког попут оне трупе из Барселоне која је београдске зграде опасивала ватром и водом? То је много једноставније урадити у простору где људи не живе, дакле на Смедеревској тврђави.
Шта је фестивал урадио за имиџ Смедерева и у корист локалне средине? – Сада много других организатора тражи приступ тврђави за своје манифестације и фестивале. Према речима градоначелника, људи су почели да цене културни и историјски значај тврђаве. Веће је и интересовање туриста. Кад год одем тамо чини ми се да видим и странце, чак Аустралијанце, неке занимљиве људе који су у Смедерево дошли на бициклима. Код нас се на отварању скупи 10.000 људи. Велики је то помак у односу на успаваност града када нема културних дешавања.
Италијанска публика одушевљена изложбом „Србија, земља фресака“. Позив да се отвори стална поставка у базилици Санта Кроче. Изложба „Србија, земља фресака“, чији је аутор мр Бојан Поповић, управник Галерије фресака, последњих месеци доживљава велики успех у Италији. У базилици светих апостола Петра и Јакова у Риму, изложбу београдског Народног музеја, за само три недеље, од 6. до 29. јула, обишло је више од осам хиљада посетилаца. Још већи успех доживела је у чувеној базилици Санта Кроче у Фиренци, где ју је током априла и маја видело више од 30.000 људи. Фирентинци су толико одушевљени поставком да желе да тамо направе малу галерију фресака. - Италијани су још на отварању рекли да би били пресрећни да заувек остане тамо, а поставка се савршено уклопила у тај простор - каже Поповић. - У шали су говорили да неће да нам врате изложбу и, ето, стигао је позив да отворимо малу галерију фресака у највећој фрањевачкој базилици на свету. Занимљиво је да су неки туристи из Италије, који су видели изложбу у Фиренци, дошли у Галерију фресака да виде како то изгледа у Београду. Мала антологија нашег средњовековног стваралаштава, од Студенице до Каленића, привукла је велику пажњу и италијанских медија. У часопису „Опсерваторе Романо“ изашао је текст о изложби на две странице, у коме је истакнуто да је Србија била један од центара културе у средњем веку. Аутор овог чланка сматра да један од првих историчара италијанске уметности Ђорђо Визари (1511-1574), аутор дела о животу славних сликара, вајара и архитеката, да је познавао сликарство Милешеве и Сопоћана, имао би потпуно другачију слику о уметничком стваралаштву на нашим просторима у том времену. У чланку се говори и о значају појединих црквених споменика, зашто су доспели на листу светске баштине, средњовековним сликарима и нашим копистима фресака. - На отварању изложбе у Риму био је комплетан дипломатски кор - прича Поповић. - Амбасадор Јапана у Италији одушевио се портретом светог Саве из манастира Милешеве, а ни грчки амбасадор није скривао одушевљење. Амбасадор Белгије је приметио да не може да раздвоји оно што је настало на Косову и Метохији од стваралаштва из осталог дела Србије. Закључио је да то говори о јединственом културном простору. Следећа дестинација изложбе „Србија, земља фресака“ у Италији биће у градићу Витербо, који, као и Авињон, зову папски град, и који има велику папску палату. Изложба ће од 1. септембра бити у цркви Санта Марија дела салуте. По речима Поповића, поставка ће се добро уклопити са архитектуром цркве четворолисне основе. После Витербоа, изложба ће се највероватније привремено преселити у Болоњу, па у Милано или Трст.
ПОСТАВКА
ИЗЛОЖБА обухвата 22 копије фресака, десет одливака камене пластике и макете манастира Сопоћани и Милешева. Публици у Италији представљени су „Богородица хранитељица с Христом“ из цркве Богородице Љевишке, „Свети Ђорђе“ из Дечана, ктиторски портрети краља Милутина и краљице Симониде из Грачанице. Сопоћани су представљени фрагментом композиције „Рођење Христово“, а црква светог Димитрија из комплекса Пећке патријаршије сценом „Рођење Богородице“.
Министарство вера и дијаспоре организоваће пријем за полазнике Летње школе српског језика и културе за децу из дијаспоре и Србије "Свети Сава". Полазнике ће примити државни секретар Миодраг Јакшић и директорка Летње школе Радмила Кончар. Летња школа "Свети Сава" одржава се у Селевцу, у општини Смедеревска Паланка, а полазинци су деца узраста од 10 до 16 година из Албаније, Аустрије, Аустралије, Канаде, Македоније, Пољске, Румуније, Швајцарске и Србије. Школу похађа 29 полазника из дијаспоре и 30 полазника из Србије. Организатори пројекта су Центар за Србе у расејању "Свети Сава“ из Београда и ОШ "Ђорђе Јовановић“ из Селевца, а покровитељи Министарство вера и дијаспоре, Министарство просвете и науке, Учитељски факултет у Београду и општине Петровац на Млави и Смедеревска Паланка, наводи се у саопштењу.
Defileom učesnika kroz Pirot i nastupom na Omladinskom stadionu u subotu je počeo Sedmi Medjunarodni folklorni festival koji će trajati do srede, 17. avgusta. Pored ansambla pirotskog Doma kulture i još tri iz Srbije, učestvuju i folklorni ansambli iz Turske, Slovenije, Bugarske, a prvi put i ansambli iz Meksika i Portugala.
Festival u okviru Pirotskog kulturnog leta organizuje Dom kulture pod pokroviteljstvom Opštine Pirot.
Beogradski departman Baletske škole Akademije Teatra milanske Skale, zahvaljujući saradnji Nacionalne fondacije za igru i ove prestižne Akademije, počinje 5. septembra sa radom. Poslednji krug audicija zakazan je za nedelju, 4. septembar, u baletskoj sali u Kozjačkoj 5. Audicije za decu od 5 do 9 godina počinju od 16, a od 17 sati za decu uzrasta od 10 do 13 godina. Srbija je prva zemlja koja učestvuje u projektu Akademije Teatra milanske Skale, kada je reč o plesu. Baletski program traje deset meseci i škola će raditi na dve adrese, u prostranim i najmodernije opremljenim baletskim salama u Kozjačkoj 5 i u Kralja Petra 71.
- Deca će raditi pod budnim okom izuzetnih baletskih stručnjaka, vođena italijanskim i domaćim pedagoškim kadrom uz stalne konsultacije sa eminentnim muzičkim saradnicima, predavačima iz oblasti istorije umetnosti i teorije klasične i savremene igre, ali i praćena od strane ortopeda kako bi se tela pravilno razvijala i bila spremna za najzahtevnije baletske korake – navodi Aja Jung ispred Nacionalne fondacije za igru.
Osmogodišnja baletska škola u Milanu, osnovana 1813. godine, jedna je od najstarijih škola starog kontinenta i danas predstavlja najprestižniju instituciju za edukaciju igrača koji nose repertoar evropskih i svetskih baletskih i plesnih kompanija.
