Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Snimio najjeftiniji film na svetu za samo 2.000 dinara
Snimio najjeftiniji film na svetu za samo 2.000 dinara
24sata 16.07.2011 08:41
Originalna ideja, kreativnost i upornost dovoljni su da bi se bez velikog budžeta snimio film. Novosadski reditelj Mihajlo Obrenov za samo 2.000 dinara snimio je naučnofantastičnu dramu „Araneum”, što je, kako kaže, verovatno najmanji budžet u istoriji koji je imao neki dugometražni film! Iako je delovalo nemoguće snimiti ovaj film jer nije prošao na gradskom konkursu za finansiranje projekata iz oblasti kulture, nastao je isključivo zahvaljujući entuzijazmu i želji autora da uspe.
- Mnogo su mi pomogle kolege sa Akademije, glumci uglavnom. Prihvatili su da igraju besplatno, ali je zato snimanje trajalo tri godine. Osim kostima, sve ostalo sam radio sam. Novac nam je jedino bio potreban za platno za kostime, sprejove i lampice za glavu, što je ukupno koštalo oko 2.000 dinara - kaže za „24 sata” Obrenov.
Kako kaže, nedostatak para i podrške institucija koje bi trebalo da podstiču mlade stvaraoce u kulturi, nisu ga obeshrabrili, pa je potpuno samostalno napravio film.
- Scenario se dopao mnogim starijim, priznatim rediteljima, što je dobra preporuka za to kada konkurišete za novac iz fondova kao što je gradski, za koji sam i ja aplicirao. Međutim, i ovaj put se pokazalo da morate biti deo neke lobi grupe ili političke partije, kako biste uspeli u kulturi - kaže mladi autor i poručuje kolegama koji naiđu na sličnu prepreku da istraju.
Diplomski film Mihajla Obrenova govori o međuljudskim odnosima u našem društvu koji su postali jako mračni „čak mračniji i od sveta u kome živimo”.
- Atmosfera filma je potpuno mračna, uostalom kao i svet u kojem živimo, a mrak ljudskih osećanja crnji od onoga što ih okružuje - zaključuje Mihajlo.
Film je već prošao zapaženo na nekoliko festivala na kojima je učestvovao, a biće prikazan i na festivalu „Grosman” u Sloveniji, koji će biti održan od 25. do 30. jula, a videće ga i publika Festivala internacionalnog studentskog filma u Bugarskoj.
Osam metara visoka skuptura Merilin Monro otkrivena je juče u centru Čikaga, prenosi agencija AP. Spomenik je postavljen na delu Mičigen avenije, poznatom kao "Veličanstvena milja" (Magnificent Mile) gde se često organizuju neobične umetničke postavke.
Slavna glumica je prikazana u kultnoj sceni iz filma "Sedam godina vernosti" (1955) kada stoji iznad otvora za ventilaciju sa podignutom suknjom.
Divovska statua, čiji je idejni tvorac umetnik Stjuart Džonson, stajaće u centru Čikaga do proleća 2012.
Ugledni srpski reditelj Srdjan Karanović otvoriće 16. jula na Letnjoj pozornici na Paliću 18. Festival evropskog filma, na kojem će ove godine biti prikazano više od 90 filmova, u deset programskih selekcija. Karanoviću će na svečanosti povodom otvaranja festivala biti uručena festivalska nagrada "Aleksandar Lifka" za doprisnos evropskoj kinematografiji.
Svečanosti će prisustvovati, kako su najavili organizatori, i ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu Radoslav Petković i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić.
Pored Karanovića, gosti 18. Festivala evropskog filma na Paliću biće autori većine filmova iz festivalskog programa, medju kojima su reditelji Dome Karukoski iz Finske, Andreas Drezen iz Nemačke, Miša Radivojević i Svetozar Cvetković iz Srbije, Jan Komasa iz Poljske i mnogi drugi.
Redak rukopis Džejn Ostin prodat za oko milion funti
Redak rukopis Džejn Ostin prodat za oko milion funti
London – Redak rukopis britanske književnice Džejn Ostin prodat je na aukciji u Londonu za 993.250 funti (1.125.841 evra), javlja Bi-Bi-Si. Londonska aukcijska kuća „Sotbi” je nedovršeni roman, pod naslovom „Votsonovi”, prvobitno procenila od 200.000 do 300.000 funti. Veruje se da je ovaj roman, o mladoj ženi koja se vraća ocu nakon što ju je odgajila bogata tetka, Ostin napisala 1804. godine. Rukopis je posebno važan jer je jedan od samo tri nacrta romana slavne književnice koji su do danas sačuvani. Svaka stranica sadrži beleške, izmene i precrtane delove teksta, navode u „Sotbiju”.
Ostin je napisala šest romana, od kojih su najpoznatiji „Gordost i predrasuda” i „Razum i osećajnost”.
Paleoantropolozi u Etiopiji su možda otkrili najstariji dokaz upotrebe kamenog oruđa, piše stručni list ''''Arheologija“.
Kosti stare 3,3 miliona godina pronađene su u blizini nalazišta Dikia i na njima se nalaze zarezi koji deluju kao da su načinjeni oruđem koje je napravio čovek. Ukoliko se ispostavi da su dokazi tačni, to bi moglo da znači da korišćenje oruđa - jedna od glavnih karakteristika ljudi - datira još iz perioda kada su živeli Australopitecinesi, naši preci sa relativno malim mozgom.
Pre ovog otkrića, najstarija upotreba oruđa zabeležena je pre 2,6 miliona godina. Među pronađenim ostacima je i butna kost sa zasekotinama. ''Odmah sam mogao da kažem da su zarezi rezultat upotrebe kamenog oruđa“, rekao je Kertis Marean sa Državnog univerziteta Arizone. Na jednoj rebnoj kosti takođe se mogu videti ostaci uradanja kamenom koji je korišćen kao čekić.
Pojedini stručnjaci, međutim, sumnjaju u ova otkrića. Manuel Domingez-Rodrigo sa univerziteta Komlutense u Madridu je stručnjak za fosilizaciju kostiju. Prema njegovim rečima, slični belezi pronađeni su na kostima starim šest miliona godina ali su njih napravile životinje koje su glodale kosti ili su rezultat ujeda krokodila.
Stručnjak sa Univerziteta Ilionoj, Stenli Ambroz smatra da je izveštaj ''preuranjen“ i da je potrebno još iskopavanja kako bi se utvrdilo da li je zaista reč o upotrebi kamenog oruđa. Maeran se, pak, nada da će dodatne dokaze naći u drugim ostacima. ''Postoje fragmenti slične starosti za koje se veruje da su bili modifikovani upotrebom kamenog oruđa, ali se oklevalo sa iznošenjem tih dokaza u javnost“.
Američki časopis "Publishers Weekly" objavio je listu autora najčešće kradenih knjiga u knjižarama SAD. Na prvom mestu nalaze se knjige Čarlsa Bukovskog.
Bukovski je na prvom mestu iako se npr. njegova dela drže na posebnoj polici iza kase u jednoj od najprometnijih knjižara u Njujorku "Barnes & Noble". Odmah iza njega našao se "rok guru" Vilijam Berouz, a sledi američki pesnik i romansijer Džek Keruak. Četvrtu poziciju zauzima Pol Oster, pisac "Njujorške trilogije", a na petom mestu je Britanac Martin Ejmis, autor romana "Rejčelini zapisi", "Londonska polja" i drugih.
Slede Don DeLilo, autor 10 romana među kojima su "Padač", "Podzemlje","Bodi Artist", Hanter Tomson, pisac naslova "Paranoja u Las Vegasu", a na desetoj poziciji našao se Amerikanac grčkog porekla Džefri Eugenides, dobitnik Pulcerove nagrade.
Urednici časopisa "Pablišers vikli" došli su na ideju da objave listu autora najčešće kradenih knjiga u američkim knjižarama, posle nedavne afere istoričara Berija Landaua, koji je ukrao zvanične dokumente potpisane rukom Abrahama Linkolna.
BERLIN, 20. jula 2011. (Beta-AFP) - Crteži nagih žena nastali u paleolitu i verovatno namenjeni obredima plodnosti nadjeni su u jednoj pećini u Bavarskoj, saopštili su u sredu zvaničnici te nemačke pokrajine.
Crteži stari oko 12.000 godina otkriveni su u pećini nedaleko od Bamberga, navela je predstavnica za medije Regionalne kancelarije za zaštitu istorijskih spomenika Beate Sarges. Arheolozi decenijama obavljaju iskopavanja u pećini koja je i dalje zatvorena za posete.
"To mesto odiše magijom", rekao je jedan nemački arheolog a prenosi nedeljnik Cajt u broju od četvrtka.
BEOGRAD, 20. jula 2011. (Beta) - Knjiga "Kulturna istorija Srba" čiji je autor jedan od najznačajnijih srpskih istoričara književnosti Jovan Deretić (1934-2002), objavljena je u izdanju beogradskog Evro Djuntija.
"Kulturna istorija Srba" predstavlja sveobuhvatnu sintezu osnovnih znanja iz istorije i drugih grana kulture srpskoga naroda, ali i predložak za razumevanje kulturno-istorijske pozadine književnosti u pojedinim razdobljima.
Reč je o jedinstvenoj knjizi od neprocenjivog značaja za istoriju srpske kulture i književnosti, koja je po prvi put od svog objavljivanja potkrepljena velikim brojem slika i fotografija spomenika kulture, manastira, fresaka, kompozicija i mnogih drugih značajnih tekovina viševekovne kulturne istorije Srba.
Italijanski pisac Umberto Eko napisao je novu, pojednostavljenu verziju svog čuvenog romana "Ime ruže", piše španski list "El Pais", pozivajući se na saopštenje izdavačke kuće "Bompjani" koja je knjigu prvi put izdala 1980. godine.
Roman "Ime ruže" prodat je u više od 30 miliona primeraka i preveden na 47 jezika, a renomirani francuski list "Mond" svrstao ga je među 100 najreprezentativnijih dela XX veka.
Trideset godina kasnije, Eko je odlučio da izmeni tekst romana, tako što će izbaciti preduge opise, eruditske reference i delove na latinskom, kako bi ga učinio pristupačnijim novoj, "digitalizovanoj" čitalačkoj publici.
Još uvek nisu poznati detalji "osveženog" teksta ovog velikog klasika italijanske i svetske literature, ali "Bompjani" garantuje da pisac nije menjao radnju, strukturu ni intrigu romana.
Kao i u originalnoj, čitaoci će i u novoj verziji pratiti dvojicu monaha, franjevca briljantnog uma Vilijama od Baskervila, svojevrsnog srednjovekovnog Šerloka Holmsa, i njegovog učenika Adsa u pokušaju da reše seriju ubistava počinjenih zbog jedne misteriozne knjige.
Na popularizaciju ovog romana najviše je uticao film snimljen 1986. godine sa Šonom Konerijem i Kristijanom Slejterom u glavnim ulogama.
Izgleda, međutim da to Eku nije bilo dovoljno. Jer, kako ironično zaključuje El Pais, ukoliko "ne možeš da edukuješ čitaoce, jedino što ti preostaje je da pojednostaviš roman".
Nova verzija romana, koja će stići u knjižare 5. oktobra, nosiće isti naslov i koštaće 16 evra.
Jedan od najčuvenijih svetskih slikara Lusijan Frojd, unuk Sigmunda Frojda umro je u 88. godini u bolnici u Londonu.
Portparolka Lusijana Frojda Betina Prentis, rekla je da je umetnik preminuo posle kraće bolesti. Lusijan je bio veliki majstor erotskih portreta i jedna od njegovih slika je 2008. godine prodata za neverovatnu cenu od 33,6 miliona dolara.
Rođen je 1922. godine u Berlinu. Njegova majka Ana i otac arhitekta 1933. godine beže u London. U Londonu Lusijan uči da slika (u klasi Sedrika Morisa) i prvi put izlaže 1944. godine u Galeriji "Lefevre". U trideset drugoj godini stiže u Britanski paviljon na Venecijanskom bijenalu.
Na toj izložbi definitivno će biti priznat kao najveći slikar figuracije našeg doba.
Frojdove slike su nešto između groteske i erotike. Za njega je ružno - lepo. "Svako je ružan i svačije telo me intrigira", protumačio je svoje aktove. Svako na njegovim slikama izgleda "onako kako ga je priroda stvorila".
