Sva ova učenja potiču iz jednog centra - a to je drevni Vavilon, i ova činjenica daje potpuni istorijski odgovor na pitanje - kako je doslo do mešanja Hrišćanstva sa mnogobožačkom filozofijom, i takođe - šta predstavlja pravo Hrišćanstvo i koja su njegova obeležja.
Vavilon je bio centar mnogobozačke filozofije staroga sveta.
Dva od najznacajnijih Božanstava ili kultova Vavilona su bili "Kult sunca, i kult Bogova plodnosti" sa razvijenom obrednom praksom koju su vodili Vavilonski sveštenici - takozvani magovi.
Posle pada Vavilona od trane Persijanaca 538 godine pre nove ere, i njegovim osvajanjem od strane Grčke -predvodjene Aleksandrom Makedonskim 331 godine p.n.e, Vavilonski sveštenici su pod najezdom osvajača - napustili grad Vavilon, i tom prilikom sa sobom poneli svoje Bogove i obredno ritualne elemente, i nastanili se u gradu Pergamu.
Posle smrti Pergamskog cara Atala 133 godine pre nove ere -Etrušćani su iz Lidije (podrucja Pergama), došli u Italiju i sa sobom doneli Vavilonsku religiju sa svim njenim učenjima i obredima.
Oni su uspostavili pontifeksa koji je bio glava sveštenstva, kasnije su Rimljani usvojili oog pontifeksa kao svog gradskog upravitelja.
Julije Cezar je bio uzdignut do vrhovnog pontifeksa Vavilonskog reda, tako je postao naslednik prava i titule Atala - Pergamskog pontifeksa koji je dao Rimu nasleđe Vavilonskog sveštenstva.
Tako je prvi Rimski imperator postao glava Vavilonskog sveštenstva, a Rim je postao naslednik Vavilona.