Zablude tradicionalnog Hriscanstva

[Laodikeja]

Dakako da Hrišćanska Crkva ne počiva na istini koja se da sagledati kao hrpa materijalnog, sve te cigle i malter postaće prah.
Hrišćanska Crkva počiva na Istini koju predstavlja Gospod naš Isus Hrist koji je ujedno i glava Crkve.
Za razliku od drugih ,Hišćanska Crkva prenosi izvorno učenje Gospoda Našeg koje je on preneo učenicima svojim apostolima pa se stoga i naziva apostolsko a ovi učenicima svojim itd. itd. a koje je sačuvano kroz Sveto Predanje i Sveto Pismo.
I jedno i drugo su jedino u Hrišćanskoj Crkvi sačuvani u ispravnom i neiskvarenom obliku zahvaljući dejstvu Duha Svetoga a što se prokazuje kroz blagodet apostolskog prejemstva koja se u neprekinutom nizu ispoljava od vremena Gospoda našeg, preko apostola i učenika njihovih pa do konca vremena .
Svaki drugi kontinuitet koji se dokazuje i priziva je lažan, nepostojeći i u istorijskom i u duhovnom smislu.
Sve Crkve izuzev Istočne,Zapadne i Orjentalnih tj. drevnoistočnih, izuzete su od ovog dara.

Sveto pismo u svakom slucaju je izvor istine.

Sveto predanje nije i ne moze biti izvor istine, jer Sveto predanje je nastalo mesanjem mnogobostva i Hriscanskih elemenata, pocev sa polovinom 2 veka, pa kroz istoriju sabora i koncila.

Samim uporedjenjem svetog predanja sa ucenjem pisma dolazi se do zakljucka da su Sveto pismo i sveto predanje diametralno razliciti, i iz razlicitog izvora.

Jednome je izvor Bog i sveti Duh, a drugi mnogobozacke filozofije.

Dokazite da ste vi ta crkva koja je opstala, tako sto cete dokazati odrzan kontinuitet dogme kroz vekove. Sve od od postola pa do danas mora postojati odrzana dogma! Dokazite dakle, da se vasa istina prenosila vekovima i da je "neizmenjna" dosla do nas!?

SVI Hriscani koji nisu napravili kompromis sa mnogobostvom i zbog toga kroz istoriju bili progonjeni, su imali cisto jevandjelje, odnosno ucenje koje je ostavi Gospod Isus Hristos preko apostola svojoj crkvi.

To su ucenja zapisana u bibliji.

U istoriji su postojali Hriscani koji su imali SVA ova ucenja, ali pojedini nisu imali svetlosti po odredjenim pitanjima.

Kada pogledamo danasnje protestanske crkve, sve one se slazu po bitnim pitanjima vere zapisane u bibliji, s time da pojedine namaju odredjene svetlosti po odredjenim pitanjima, ali sve one pismo smatraju jedinim pravilom vere.

Prava Bozja crkva poslednjeg vremena objedinjuje SVE ove biblijske istine koje su imale Protestantske crkve u istoriji, pa i danas.

Dakle, biblija je dokaz i istina koja se sacuvala u istoriji kroz Protestantizam, sa pocetkom polovine 2 veka do danas.

Da nema kontinuiteta ovih ucenja kroz vekovni protestantizam, to bi znacilo da ni te istine ne bi bile sacuvane do danas.

Ali je Bog istinu sacuvao, i slava mu i hvala na tome.

 

[Zaokret]

„Вољени, не верујте свакој изјави коју је наводно надахнуо Бог, него испитујте да ли такве изјаве потичу од Бога, јер су многи лажни пророци изашли у свет“ (1. Јованова 4:1)
Nakon apostola ,dosli su na scenu takozvani apostolski uci koji su poceli da razvodnjavaju hriscansku nauku.

 

[Servius Tullius]

Korišćenje biblijskih tekstova kao potpore za mišljenje ili ubeđenje ne garantuje neizostavno da je takvo mišljenje ispravno.

Sveto pismo se formiralo, čuva se, čita se i tumači u kontekstu istorije i iskustva Crkve.
A istorija kaže da je rana Crkva je zavisila skoro isključivo od usmenog Predanja (grč. paradosis - „ono što je predano“) i nauka da bi zadobila i sačuvala znanja o hrišćanskoj veri. Rukopisu su bili retkost.
Crkva je ta koja je sabrala apostolske spise koji su postali Novi Zavet a merilo njihove ispravnosti i istinosti bilo je uporedjivanje sa Svetim Predanjem.
Spisak kanonskih novozavetnih knjiga, zaključen je u šestome veku pod okriljem Crkve.
Dakle, Crkva, pored svega ostalog, ima nešto što je veoma bitno kada se iznose i zastupaju neke tvrdnje za ili protiv – ISTORIJU. Dugu, dugu istoriju.
A vi to nemate.
Prosto rečeno kontinuitet Crkve nikada nije prekidan i može se preko njihovih učenika pratiti do samih apostola .
Ptetpostavljam da znate zbog čega je to bitno.

 

[mire000]

SVI Hriscani koji nisu napravili kompromis sa mnogobostvom i zbog toga kroz istoriju bili progonjeni, su imali cisto jevandjelje, odnosno ucenje koje je ostavi Gospod Isus Hristos preko apostola svojoj crkvi.

To su ucenja zapisana u bibliji.

Ma jel , a sta mi naprica. Znaci "cistu istinu" su imali i dualisti bogumili koji nisu verovali u Trojstvo, koji su smatrali fizicki svet zlim, preferirali homoseksualnost i ubrzavali smrt zato sto su materiju smatrali zlom. Nisu imali Euharistiju nego su uzimali samo vodu. Verovali da postoje zli i dobri Bog, a da je ovaj svet "stvorio djavo"!

Pa po tebi su svi oni imali "istinu". Koje ti budalastine pricas!
A istinu su po tebi morali imati, jel da, jer ih je progonila "zla crkva".


Pa nije dovoljno reci - "ja verujem u Hrista" i time biti njegov, potrebno je mnogo vise, potrebno je imati celokupnu doktrinu!
Isus je rekao - "Nece Svaki koji mi govori Gospode Gospode uci u carstvo nebesko, nego onaj koji vrsi volju Oca mojega koji je na nebesima". Kako ces ti vrsiti volju Oca ako imas laznu doktrinu, ti nemas sanse! To je kao kada je Kain prineo zrtvu Bogu i Avelj je prineo, obojica su prineli iz dobre namere, ali Bog je milostivo pogledao na Avelja a nije na Kaina, jer Kain nije bio "doktrinarno" ispravan!

Tako i vi kada se ismevate Bogu uzimajuci za Euharistiju "samo vodu" (bogumili) ili "sok" (adventisti) ili nista kao Jehovini Svedoci, Bog ne moze milostivo pogledati na vasu zrtvu!

U istoriji su postojali Hriscani koji su imali SVA ova ucenja, ali pojedini nisu imali svetlosti po odredjenim pitanjima.

Pavle kaze - "kako se slaze Hristos i velijar ili kako se slazu svetlost i tama"? Mozes li jesti sa stola gde se sluzi slatko i gorko ili sa stola gde se ljudi truju? Kako mozes ovakve gluposti pricati? Ti ili imas istinu ili je nemas! ne mozes imati "laz pomesanu sa istinom"! Zabluda i istina nemaju nista zajednicko i ne postoje zajedno!!! Ne mogu da teku slatko i gorko iz istog izvora!

Kada pogledamo danasnje protestanske crkve, sve one se slazu po bitnim pitanjima vere zapisane u bibliji, s time da pojedine namaju odredjene svetlosti po odredjenim pitanjima, ali sve one pismo smatraju jedinim pravilom vere.

Nije jedinstvo u "priznavanju knjige: jedinstvo je u shvatanju i tumacenju iste odnosno u doktrini!
Nikada vi niste bili ujedinjeni doktrinarno, svaka sekta je kroz istoriju do danas imala "evolutivnu doktrinu" i nikad niste imali "kontinuirani napredak u razumevnju" , vec se vasa istina "razvijala", ali u negativnom smislu, uvek neki sledeci propovednik odbacivao ucenja svojih prethodnika, a onda je dolazio naredni i odbacivao njegova ucenja i tako u krug! Pa ste na kraju dosli vi adventisti i "napravili mix" od svega toga, tako da se vase ucenje ne slaze vise ni sa jednim prethodnim ucenjem!

Svako neka prosudi moze li se crkvom zvati grupacija koja tokom perioda od vise hiljada godina "nije imala jedinstvenu doktrinu"!

Ne moze!

Prava Bozja crkva poslednjeg vremena objedinjuje SVE ove biblijske istine koje su imale Protestantske crkve u istoriji, pa i danas.

Da, napravili ste "mix"! A to je mix laznih ucenja koja su se tokom vekova plasirala!
Kakav je to Bog koji skoro 2000 godina unazad "plasira istinu pomesanu sa lazi"a nema narod koji ima "cistu istinu" nego "poluistinu"?
I onda salje ljude da sire i plasiraju tu "poluistinu"???

Cemu onda uopste vasa averzija prema Jehovinim Svedocima ili prema nama? Eto Bog i kroz nas radi, i mi imamo "nesto istine"!
Samo jos nismo doziveli "evolutivni napredak" kao vi.

Pa shvatas li ti koje gluposti pricas? Ako tebi treba "evolutivni napredak od 2000 godina" da dodjes do istine, "onda ti nisi ni imao istinu"!

Vi niste crkva, nikada to niste ni bili, nemate dogmatski istorijski niti bilo kakav drugi kontinuitet, niti sa apostolima niti sa njihovim ucenjem, niti sa protestantima i njihovim ucenjem, niti sa biblijom a na kraju nemate ni sa Bogom!

 

[Zaokret]

Apostol Jovan je upozorio na laznu bracu i na lazne proroke,i ubrzo nakon njega oni su se pojavili.
Nazvali su ih apostolskim ocima.U njih ubrajamo " Климент Римски, Игњатије Антиохијски, Папија Хијерапољски и Поликарп из Смирне "
Evo sta su neki od njih ucili ili preuvelicavali i tako poceli razvodnjavati biblijske istine,neki primer..
"
да би задовољио своју жеђ за истином, Папија је читао хришћанске књиге Светог писма. У исто време, веровао је да ће током проречене Христове хиљадугодишње владавине винова лоза имати 10 000 чокота, сваки чокот 10 000 грана, свака грана 10 000 изданака, сваки изданак 10 000 гроздова, сваки грозд 10 000 зрна грожђа, а свако зрно даваће 1 000 литара вина.

Поликарп је радије био спреман да умре мученичком смрћу него да се одрекне хришћанске вере. Сматра се да је био поучен од апостола и других ученика који су познавали Исуса. Цитирао је Библију и изгледа да се трудио да живи по хришћанским начелима.

Међутим, оданост коју су неки имали према Поликарпу граничила се са идолопоклонством. У делу Поликарпово мучеништво наводи се да су након његове смрти „верни“ желели да добију његово тело. Они су сматрали да су његове кости „вредније од најскупљих драгуља и чистије од злата“. Било је очигледно да су затроване воде заблуда почеле да надиру.

Климент Римски је цитирао апокрифна дела Мудрост и Јудита. Писац Поликарпове посланице указује на књигу Тобија како би подупро веровање да давање милостиње може дароваоца избавити од смрти.

У другом веку наше ере, лажна јеванђеља су ширила погрешне извештаје о Исусовом животу и апостолски оци су их често цитирали као веродостојне. На пример, Игњатије је цитирао такозвано Јеврејско јеванђеље. Што се тиче Климента Римског, једно дело каже: „Изгледа да Климент није упознао Христа из јеванђеља већ из неканонских књига.

Служећи се измишљеним причама, мистичним веровањима и филозофијом да би објаснили хришћанску веру, ови људи су допринели ширењу заблуда. На пример, Климент је указао на мит о фениксу као на доказ о ускрсењу. Митолошка птица феникс за коју се каже да се подиже из свог пепела доводи се у везу са обожавањем сунца у египатској митологији.

Још један писац који је изврнуо библијску истину био је аутор Варнавине посланице. Он је тумачио Мојсијев закон као алегорију. Према њему, чисте животиње — преживари са раздвојеним папцима — представљају људе који дубоко размишљају о Божјој Речи, то јест разлажу њен смисао. Раздвојени папак, каже писац, фигуративно значи да праведни људи „ходе овим светом“ док у исто време очекују небески живот. Такве идеје се не темеље на Светом писму


“

Oni su verovali da je Isus Hrist uskrsnut,osudjivali su idolopoklonstvo i nemoral.Ipak nisu mogli da se odupru nadolazecem hriscanskom otpadu,a gornjim izjjavama su samo jos pomogli da se otpad rasiri

 

[Laodikeja]

Korišćenje biblijskih tekstova kao potpore za mišljenje ili ubeđenje ne garantuje neizostavno da je takvo mišljenje ispravno.

Sveto pismo se formiralo, čuva se, čita se i tumači u kontekstu istorije i iskustva Crkve.
A istorija kaže da je rana Crkva je zavisila skoro isključivo od usmenog Predanja (grč. paradosis - „ono što je predano“) i nauka da bi zadobila i sačuvala znanja o hrišćanskoj veri. Rukopisu su bili retkost.
Crkva je ta koja je sabrala apostolske spise koji su postali Novi Zavet a merilo njihove ispravnosti i istinosti bilo je uporedjivanje sa Svetim Predanjem.
Spisak kanonskih novozavetnih knjiga, zaključen je u šestome veku pod okriljem Crkve.
Dakle, Crkva, pored svega ostalog, ima nešto što je veoma bitno kada se iznose i zastupaju neke tvrdnje za ili protiv – ISTORIJU. Dugu, dugu istoriju.
A vi to nemate.
Prosto rečeno kontinuitet Crkve nikada nije prekidan i može se preko njihovih učenika pratiti do samih apostola .
Ptetpostavljam da znate zbog čega je to bitno.

U vreme apostola su postojala jevandjelja i poslanice, i cesto koji od apostola napominje "I kad se ova poslanica pročita kod vas, učinite da se pročita i u laodikijskoj crkvi, i onu što je pisana u Laodikiju da i vi pročitate" ( Kolosanima 4. 18 )

To znaci da su poslanice i jevandjelja citana jos za vreme apostola u prvoj crkvi cije je sediste bilo u Jerusalimu, i okolnim crkvama..

Poslednje jevandjelje po Jovanu je napisano oko 100 godine.

Istorija crkve onakvu kakva postoji u Rimokatolicizmu i Pravoslavlju su kreirale te crkve, i ta istorija ( nezavisno Rimokatolicka, a nezavisno Pravoslavna koje su u sukobu istorijskih podataka ), su stvorile same te crkve, i ta istorija nema veze sa stvarnim istorijskim podacima, a evo o cemu se radi, sto daje jasnu sliku porekla Rimokatolicizma i Pravoslavlja.:

Gledajuci istorijski razvitak prve Hrisćanske crkve, Hristos i apostoli su posle svog zemaljkog života, ostavili crkvi Hrićansko nasleđe zasnovano na istini zapisanoj u svetoj Božjoj reši Bibliji.

Takodj, oni su upućivali na to - da će se posle njihovog zemaljskog života, u crkvi pojaviti mnogi lažni učitelji, koji će u crkvu uneti lazna učenja i ljudske filozofije:

"Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;
Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada;
I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom" ( Dela svetih Apostolska 20. 28 - 30 ).

"A beše i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će uneti jeresi pogibli, i odricaće se Gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu pogibao.
I mnogi će poći za njihovim nečistotama kojima će se huliti na put istine.
I u lakomstvu loviće vas izmišljenim rečima. Njihov sud odavno ne docni, i pogibao njihova ne drema" ( 2 poslanica Petrova 2. 1 - 3 )

"Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom,
Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo.
Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!
Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!" ( Galatima poslanica 1. 6 - 9 ).

Hrišćanska crkva je sve do druge polovine drugog veka nove ere sačuvala ovu autenticnu čistotu biblijske istine i praktičnog života.
Od druge polovine drugog veka u crkvi nastaju duboke promene pod uticajem mnogoboštva i mnogobožačkih filozofofija - koje su se polako uvlačile u okrilje mlade Hrišćanske crkve.

Sva ova učenja potiču iz jednog centra - a to je drevni Vavilon, i ova činjenica daje potpuni istorijski odgovor na pitanje - kako je doslo do mešanja Hrišćanstva sa mnogobožačkom filozofijom, i takođe - šta predstavlja pravo Hrišćanstvo i koja su njegova obeležja.

Vavilon je bio centar mnogobozačke filozofije staroga sveta.
Dva od najznacajnijih Božanstava ili kultova Vavilona su bili "Kult sunca, i kult Bogova plodnosti" sa razvijenom obrednom praksom koju su vodili Vavilonski sveštenici - takozvani magovi.

Posle pada Vavilona od trane Persijanaca 538 godine pre nove ere, i njegovim osvajanjem od strane Grčke -predvodjene Aleksandrom Makedonskim 331 godine p.n.e, Vavilonski sveštenici su pod najezdom osvajača - napustili grad Vavilon, i tom prilikom sa sobom poneli svoje Bogove i obredno ritualne elemente, i nastanili se u gradu Pergamu.
Posle smrti Pergamskog cara Atala 133 godine pre nove ere -Etrušćani su iz Lidije (podrucja Pergama), došli u Italiju i sa sobom doneli Vavilonsku religiju sa svim njenim učenjima i obredima.
Oni su uspostavili pontifeksa koji je bio glava sveštenstva, kasnije su Rimljani usvojili oog pontifeksa kao svog gradskog upravitelja.
Julije Cezar je bio uzdignut do vrhovnog pontifeksa Vavilonskog reda, tako je postao naslednik prava i titule Atala - Pergamskog pontifeksa koji je dao Rimu nasleđe Vavilonskog sveštenstva.
Tako je prvi Rimski imperator postao glava Vavilonskog sveštenstva, a Rim je postao naslednik Vavilona.

Posto je u doba pojave Hrišćanstva - mnogobožačka Vavilonska filozofija bila u krizi opstanka, napravljen je istorijski kompromis između ove dve filozofije, a ključni događaj se odigrao 300 godine, kada je Rimski imperator Konstantin Veliki - prihvatio Hrišćanstvo kao državnu religiju Rimskog carstva, i ako sam nikada nije u suštini postao Hriscanin - već do kraja života slavio svoje omiljeno Božanstvo "Mitru - Boga sunca"
Tim činom Konstantin je napravio kompromis između mnogoboštva i Hrišćanstva - omogućivši njihovo spajanje, čime su u Hrišćansku crkvu uneseni mnogi mnogobožački običaji, učenja i verovanja, mnogobočtvo je u sučtini samo promenilo ime, a zadržalo sva svoja negativna obeležja.

Hršćani koji nisu prihvatali ovo mešanje i promene koje su se dešavale unutar crkve - bili su isključeni iz zajednice, i sa njima se postupalo krajnje nehumano.

Rimski imperator je nastavio da vrši ulogu vrhovnog pontifeksa sve do 376 nove ere - kada je imperator Gracijan iz Hrišćanskih razloga odbio ovu titulu.
Međutim, Damaskus - biskup crkve u Rimu, bio je izabran za ovu poziciju vrhovnog pontifeksa.
U ono vreme on je već 12 godina bio biskup - od 366 godine, a na to mesto bio je postavljen uticajem sveštenika svetog Karmela, visoke škole Vavilonske religije koju su osnovali Jezaveljini sveštenici (1 knjiga o carevima 18 i 19 poglavlje).

Godine 381 nove ere - glava Vavilonskog poretka i sveštenstva postala je upravitelj Rimske crkve, tako su Vavilon i Rim ujedinjeni u jedinstvo jednog verskog sistema -Rimokatolickoj crkvi, sa Vavilonskom religijom i sveštenstvom.
Ubrzo posle toga kada je biskup Damaskus postao vrhovni pontifeks - u crkvi su se počeli pojavljivati Vavilonski rituali, obicaji i učenja.

U nastavku su dati istorijski izvori koji govore o velikom otpadu unutar Hrišćanske crkve polovinom 2 veka nove ere, razlozi koji su doveli do ovog otpada, kao i pojedina učenja koja danas preovladavaju u tgradicionalnim crkvama istoka i zapada.
U vreme nakon prvog ustanka jevreja 70 godine nove ere -dogodio se i drugi ustanak koji je 132 godine pokrenuo takozvani Bar Kohba ( zvezda ), koji je izazvao takozvano Rimsko negativno raspoloženje prema Jevrejima.Ustanak je imao za posledicu potpuno opustošenje Jerusalima i gubitak Palestine kao njihove domovine.
Car Hadrijan, pošto je ugušio ovaj Bar Kohbin ustanak - sagradio je na ruševinama Jerusalima novi Rimski grad, nazvan Aelija Kapitolina, i na mestu Jevrejskog hrama podigao hram posvećen Jupiteru.

U to vreme nametnute su Jevrejima opšte zabrane, bili su isterani iz grada i pod pretnjom smrću zabranjen im je povratak u grad.
Takodje zabranjeno im je ispovedanje njihove vere, svetkovanje subote i ostalih praznika, proučavanje Tore i obrezanje, nametniut im je poseban porez.

jevrejstvo koje je ranije bilo RELIGIO LICITA - dozvoljena religija - pod čijim okriljem je i pravo Hrišćanstvo u početku uživalo versku slobodu, postaje sada RELIGIO ILICITA - zabranjena religija.

Svesna ovih represija protiv Jevreja i antijevrejskog raspoloženja koje se osećalo narošito u Rimu - Rimska crkva je nastojala da pokaže svoju lojalnost Rimskim vlastima i da im se dodvori.
Taj su zadatak na sebe preuzele Hrišćanske apologete Kvadratus i Aristid.
Tako Rimska crkva pravi kompromis i uvodi održavanje Bogosluženja u nedelju umesto subotom kao do tada, zato što je svetkovanje Subote bilo zabranjeno.
Time je Rimska crkva želela da pokaže svoje odvajanje od Jevrejstva - kako bi izbegla progonstvo i plaćanje poreza.
Rimska crkva uvodi i neke druge novotarije unutar crkve da bi se dodvorila Rimu.

Crkveni istoričari Sokrat i Sozomen iz 5 veka svedoče - da promena dana Bogosluženja i slavljenja sa subote na nedelju, kao i druge novotarije - nisu bile svuda prihvaćene.

Sokrat Skolastin piše:

"I ako gotovo sve crkve širom sveta slave svete tajne subotom, Aleksandrija i Rim prestale su to da čine.

U svetlosti ovih navoda - mže se videti da je Rimska crkva pod pritiskom Rima odigrala odlušujuđu ulogu u odpadu ranog Hrišćanstva, uvodeći Rimske mnogobožačke elemente u crkvu pod izgovorom opstanka.

Posebnu zaslugu za podsticanje Antijevrejskog raspoloženja i utemeljenja ovih mnogobožačkih elemenata u crkvi - imaju kasniji crkveni oci, Varnava, Justin Mučenik i drugi, o čemu svedoče i istoričari sa ovih prostora, poput Jevsevija Popovića, koji je istorijske podatke pronalazio u svedočanstvima rano crkvenih istoričara.

Izvori:

• Jevsevije Popović - opšta crkvena istorija
• Sokrat Skolastik - crkvena istorija
• Sozomen - crkvena istorija
• Epiphanus - adversus Haereses

 

[Zaokret]

Neki bi i dan danas naterali hriscane da se obrezu...

 

[Servius Tullius]

Laodikeja, držim te za ozbiljnog sagovornika pa te zato i pitam - veruješ li ti da je sve ovo što si stavio u post tačno ?

 

[Laodikeja]

Laodikeja, držim te za ozbiljnog sagovornika pa te zato i pitam - veruješ li ti da je sve ovo što si stavio u post tačno ?

Apsolutno verujem.

Ne samo to, Bog me je sam osvedocio u svaku istinu koju ima crkva kojoj pripadam, i da je to Bozja crkva ostatka opisana u bibliji kao ona "koja drzi zapovesti Bozje, i ima svedocanstvo isusa Hrista - duh prorostva ( prorocki dar )"
To je cinio licno u toku moje dvadeset sestogodisnje prisutnosti u crkvi, kroz mnogostruka iskustva sa njim, i jos vise - licnog pozvanja na sluzbu putem prorockih otkrivenja koja mi je davao, i jos uvek to cini.

 

[Servius Tullius]

U redu je to što veruješ i zastupaš ono što tvoja Crkva propoveda, to je tvoje pravo koje niko ne spori.
Ali ovo sa Mitrom, Vavilonom, zaverama itd., naginje ka nekakvom New Age poimanju istorije i Hrišćanstva.
Kao da je deo scenarija za film Zeitgeist.
Na to se upravo i odnosi moje pitanje.