Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=2]Sedam oraha dnevno[/h]Svakodnevno grickanje nekoliko oraha može znatno da pomogne u odbrani od mnogobrojnih bolesti, otkrili su naučnici
Koštunjavi plodovi oraha bogati su celulozom
SVAKODNEVNO grickanje nekoliko oraha može znatno da pomogne u odbrani od mnogobrojnih bolesti, otkrili su naučnici sa Univerziteta u Skrantonu u Pensilvaniji.
U odnosu na slično koštunjavo voće, orasi sadrže najviše polifenola, antioksidansa koji štiti organizam od molekula koji oštećuju tkivo. Brazilski orasi i pistaći po nivou polifenola najbliži su orasima, dok indijski orasi i lešnici imaju niži nivo antioksidansa.
- Orasi su po korisnim sastojcima u višem rangu od brazilskih i indijskih oraha, pistaća, kikirikija, badema i lešnika. Poželjni su u svakoj kombinaciji, čak i prženi sprečavaju nastanak lošeg holesterola - kaže profesor Džo Vinson, sa Univerziteta u Skrantonu.
Bez obzira na dobrobiti oraha, naučnici tvrde da je kikiriki ipak popularniji i omiljeniji među kupcima u Evropi, pa se zato čak 45 odsto njih češće odlučuje za kupovinu kikirikija u izboru grickalica. Studija je otkrila i da je nivo antioksidansa u popularnom buteru od kikirikija mnogo niži nego u prženim orasima.
Koštunjavi plodovi oraha bogati su celulozom, imaju malo zasićenih masti, ali zato imaju veliku količinu nezasićenih masti i antioksidansa.
- Iako su orasi zdravi, porcije ipak ne bi trebalo da budu velike. Dnevno je sasvim dovoljno da pojedete sedam oraha - naglašava profesor Vinso.
S obzirom na niske temperature i hladno lice zime zaboravite na dijete ili bilo kakvo nepotrebno iscrpljivanje organizma. Konzumirajte hranu koja će štiti telo i olakšati mu da se suoči s vremenskim uslovima. U tome će vam pomoći “rajski citrus” odnosno grejp čije moći jačaju i čiste organizam.
1. Smiruje prehladu
Konzumiranje vitamina C verovatno neće sprečiti pojavu prehlade, ali će ubrzati njen prolazak te ublažiti simptome. U slučaju bolesti njegova preporučena dnevna doza je 400 do 500 mg. Jedan grejp osigurava čak 77 miligrama vitamina C.
2. Štiti srce
Grejp obiluje flavonidima. Među njima dominira hesperidin odgovoran za podsticanje dobrog kolesterola (HDL) i snižavanje lošeg holesterola (LDL) i triglicerida. Bogat je i vlaknima, naročito pektinom, neprobavljivim vlaknom topivim u vodi koje ometa apsorpciju masti. Na taj način smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti te visokog pritiska.
3. Blagotvoran je za kožu
Crveni pigment u ružičastom grejpfrutu ukazuje na prisutnost likopena, antioksidansa koji pomažetelu da se suprotstavi starenju ćelija uzrokovanog štetnim slobodnim radikalima. Likopen umanjuje rizik pojave nekoliko oblika raka, poput raka creva, prostate i pluća.
4. Pomaže pri održavanju težine
Uprkos uvreženom mišljenju grejp ne topi naslage. Njegovom konzumiranjem nećete postati vitki ukoliko se ne pridržavate uravnoteženog režima ishrane, ali će zahvaljujući vlaknima i vodi biti odan saveznik zdravoj i redovnoj probavi. Meso i sok grejpfruta mogu da smanje efektivnost nekih lekova (poput onih za snižavanje krvnog pritiska, regulaciju srčanog ritma, depresiju, teskobu, HIV…) stoga u slučaju njihovog uzimanja proverite sa svojim lekarom da li smete da ga konzumirate.
Bez crnog luka, gotovo nijedna kuhinja sveta ne bi bila ista. Osim što je univerzalni dodatak jelima, ova namirnica je i veoma zdrava.
Luk se upotrebljava u ishrani barem 3.500 godina i predstavlja jednu od najstarijih kultivisanih biljaka.
Osim toga, to je prava superhrana koja pomaže u lečenju mnogih bolesti, uključujući i neke vrste kancera, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa tipa 2, katarakte i drugih.
Crni luk se ponaša kao moćan antibiotik koji pomaže u ublažavanju posledica trovanja hranom.
Na stotine naučnih istraživanja pokazala su da jača imunitet, bori se protiv rasta mnogih vrsta tumora, pomaže uspostavljanje hormonalnog balansa i slično.
I bez obzira na to što se crveno vino smatra namirnicom broj jedan za zaštitu srca, crni luk je efikasniji.
Mnogi čak smatraju da Francuzi, koji tradicionalno unose mnogo zasićenih masti, zdravlje svog kardiovaskularnog sistema duguju upravo luku, koji se često nalazi na njihovoj trpezi.
On snižava holesterol, sprečava otvrdnjavanje arterija, povećava elastičnost krvnih sudova i pomaže u održavanju zdravog krvnog pritiska.
Podjednako impresivni su i brojni dokazi da je crni luk antikancerogen.
Iako niko nema zablude da on sam može da izleči rak, sigurno je da predstavlja odličnu dopunsku terapiju.
Takođe, pokazao se odličnim i u borbi protiv dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Tako, uz adekvatno smanjenje unosa masnoća i šećera, luk normalizuje nivo šećera, a time i vaš apetit.
Zato, predlažemo vam da svakog dana pojedete po jedan crni luk srednje veličine.
Dobra stvar je da korisna svojstva zadržava i kad je skuvan, ali bi ipak trebalo da prednost date svežem.
U Japanu su šitake prihvaćene u zvaničnoj medicini jer su izuzetno lekovite. Japanci ih zovu eliksirom života, a sam naziv pečurke potiče od japanskih reči „shii“, što znači hrast, i „take“, što znači pečurka.
Šitake pečurka sadrži polisaharide, proteine, masti i belančevine, a bogata je i vitaminima A, B1, B2, B6 i C. Lekovitost ove gljive potiče pre svega od lentinana, visokoprečišćenog polisaharida, za koji je dokazano da pomaže kod tumora debelog creva, jetre i pluća.
Prema rečima Zorana Vasovića, agronoma iz Gornjeg Milanovca koji se bavi proizvodnjom šitake pečuraka, najbolje je da se ove pečurke jedu sveže. Međutim, pošto imaju jak ukus koji se zadržava u ustima ceo dan, ako ne možete sveže da ih jedete, uzimajte onda osušene. Kilogram svežih šitake pečuraka košta oko 1.000 dinara, a možete da ih kupite u većim marketima ili na pijaci. Ako primetite crveni osip na koži nakon što ih probate, to je prvi znak da ste alergični i da ne smete da ih jedete.
Za niži holesterol i trigliceride
Skoro polovina odraslih građana ima problema s povišenim holesterolom i trigliceridima, a prema rečima Zorana Vasovića, ovaj problem uspešno leče šitake. Svakodnevno 30 dana uzimajte do 50 grama svežih šitake pečuraka, a nakon toga jednom ili dvaput nedeljno sušene šitake, ali najviše pet grama dnevno.
Takođe, možete da kuvate i čaj tako što ćete potopiti jednu pečurku sat vremena, a nakon toga isecite je na četvrtine. Potom dodajte dve šolje vode i prstohvat morske soli i stavite na šporet da se kuva sve dok ne ostane otprilike jedna šolja čaja. Ujutru i uveče popijte po pola šolje čaja.
Carski eliksir za brži metabolizam
Za brži metabolizam napravite napitak tako što ćete u litar prirodnog soka od jabuka dodati jedan decilitar propasirane sveže šitake. Sastojke dobro izmešajte i dodajte malo meda ili zaslađivača, a eliksir morate popiti istog dana kada ste ga pripremili.
Jedu se sveže i sušene
Osim toga, ova pečurka pomaže i kod drugih bolesti:
• snižava krvni pritisak i smanjuje procenat lipida i šećera u krvi
• svakodnevnim konzumiranjem ove pečurke za samo sedam dana možete smanjiti nivo holesterola u organizmu za 15 odsto
• jača imunitet i sprečava anemiju
• ubrzava oporavak posle operacije
• smanjuje stres.
Narandže i grejp mogu smanjiti rizik od moždanog udara, tvrde naučnici. Konzumirani kao voće ili sokovi za doručak mogu zaštititi vaš organizam protiv "napada" na mozak, a veruje se da je ključ u visokom nivou određene vrste antioksidansa kog sadrže.
Istraživački tim sa sedištem na Medicinskom fakultetu na Univerzitetu Ist Anglia proučavao je snagu zaštite flavonoida, antioksidacionih jedinjenja prisutnih u voću, povrću, tamnoj čokoladi i crvenom vinu.
Žene koje su uzimale velike količine flavonola (podgrupe flavonoida) u narandžama i grejpu imale su 19 odsto manji rizik od ishemičnog moždanog udara (povezanog s krvnim ugrušcima) nego žene koje su unosile najmanje količine.
Istraživanje je u 14 godina sprovedeno na gotovo 70.000 žena, ali stručnjaci veruju da koristi mogu imati i muškarci. Najviši nivo flavanola je oko 45 mg dnevno, a čaša industrijskog soka od narandže može pružiti 20-50 mg flavonola, u zavisnosti od uslova skladištenja.
U istraživanju, objavljenom u medicinskom časopisu Stroke, tvrdi se da flavonola ima prvenstveno u narandži i soku od narandže (82 odsto), zatim, grejpu i soku od grejpa (14 odsto).
Međutim, naučnici preporučuju da oni koji žele da povećaju unos agruma treba da jedu celi plod, a ne samo sok, jer industrijski sokovi imaju visok sadržaj šećera.
Voditelj istraživanja, profesor Edin Kesidi, kaže da su njihova istraživanja pokazala da je veći unos voća, povrća i posebno vitamina C povezan sa smanjenjem rizika od moždanog udara.
"Mislilo se da flavonoidi pružaju zaštitu pomoću nekoliko mehanizama, uključujući poboljšanu funkciju krvnih sudova i antiinflamatorno dejstvo. Ipak, potrebno je više istraživanja da bi se potvrdila povezanost između unosa flavonola i moždanog udara", kaže prof. Kesidi.
"Znamo da je mnogo svežeg voća i povrća dobro za naše zdravlje. Ovo istraživanje pokazuje da konzumiranje agruma, posebno narandži i grejpa koji su bogati vitaminom C, može pomoći u smanjenju rizika od moždanog udara", kaže dr Šarlin Ahmed.
Međutim, to ne znači da bismo iz ishrane trebalo da izbacimo druge vrste voća i povrća. "Svako može smanjiti rizik od moždanog udara ako jede zdravu i uravnoteženu hranu, s malo zasićenih masti i soli, ako redovno vežba i ako drži krvni pritisak pod kontrolom".
Postoje naučni dokazi da limun smanjuje rizik od nastanka kancera i srčanog udara, a postoji i niz drugih dejstava koje deluju povoljno na pojedina tkiva i organe
Limun smanjuje rizik od nastanka kancera i srčanog udara
Gotovo da nema toga što limun, odnosno sok iz njega, ne mogu da isprave, poboljšaju, izleče... Postoje čak i naučni dokazi da limun smanjuje rizik od nastanka kancera i srčanog udara.
* Eliminiše bubuljice: Premažite bubuljice limunovim sokom. Kiselina će dopreti i do najdubljih naslaga mrtvih ćelija kože, i učiniti da pore budu čiste.
* Otklanja jutarnju mučninu: Mnoge trudnice osete olakšanje kada popiju limunadu, sisaju krišku limuna ili dodaju poneku kap u slab crni čaj. Oštar ukus i aroma smanjuju mučninu i smiruju želudac.
* Za lep miris: Limunov sok može da bude odlična zamena za dezodorans ako se stavi ispod pazuha, jer se bori protiv bakterija koje prouzrokuju loš miris praveći pH vrednost kože kiselijom.
* Pomaže srcu: Kako je bogat vitaminom C, suprotstavlja se slobodnim radikalima u telu. Nizak nivo antioksidanasa, a naročito vitamina C, povezani su sa povećanjem rizika od moždanog i srčanog udara, jer slobodni radikali oksidiraju holesterol koji se drži za zidove krnih sudova, što dovodi do začepljenja arterija.
* Masna kosa: Tanka, slaba kosa, posledica je prevelike aktivnosti lojnih žlezda, najverovatnije zbog loše ishrane ili neke bolesti. Limunov sok može da smanji masnoću kose. Ulijte sok jednog limuna u šolju vode i polijte time mokru kosu umesto završnog ispiranja.
* Bubrezi: Citrusna kiselina iz limuna pomaže u prevenciji nastanka bolnog kamena u bubregu - svakog jutra pijte čašu vruće vode u koju ste iscedili malo limuna. Na taj način, stimulisaćete peristaltiku (talasaste kontrakcije mišića crevnog kanala koje pomeraju hranu duž digestivnog trakta), i sprečiti konstipaciju, odnosno zatvor. Takođe, pijući ovaj napitak svakodnevno, ubrzaćete metabolizam.
* Zaustavlja štucavicu: Sisajte krišku limuna da biste štucanje držali pod kontrolom.
* Borba protiv kancera: Stručnjaci koji se bave kancerom, otkrili su da jedna hemijska komponenta u kori limuna može da spreči razvoj ćelija raka. Osim toga, sugeriše se da ista supstanca stimuliše jetru da razlaže toksine, uključujući i potencijalne karcinogene.
Osim toga, jedna studija pokazuje da ljudi koji redovno piju crni čaj u koji je ubačena kriška limuna, ređe dobijaju rak kože od onih koji to ne čine. Smatra se da limun aktivira enzim glutation, koji se bori protiv karcinogena u telu.
* Lakše disanje: Ako se borite sa sinusitisom, "lekovi" od limuna mogu da vam pomognu. Isprobajte kombinaciju tople vode i malo ljute papričice za smanjenje sluzi. Ili, pomešajte čašu vode, sok od pola limuna i dosta soli, to sipajte u plitku posudu, nagnite se nad tim najpre na levu stranu, levom nozdrvom "usisajte" vodu koja bi trebalo da počne da izlazi kroz desnu. Nežno izduvajte nos, pa ponovite postupak na drugu stranu.
* Uklanja bradavice: Istucajte tri tablete vitamina C i prah pomešajte sa onoliko limunovog soka koliko je potrebno da dobijete gušću pastu. Premažite time bradavicu, nastojeći da smesa ne dospe na okolnu kožu, pa preko stavite flaster. Kiselina iz vitamina i limuna učiniće da bradavica posle izvesnog vremena nestane, odnosno otpadne.
* Posvetljavanje: Staračke fleke premazujte limunovim sokom dvaput dnevno. Citrusna kiselina deluje kao blagi izbeljivač.
* Lek za suva usta: Zbog određenih lekova, događa se da imamo manjak pljuvačke, što ume da bude neprijatno. Ovaj problem je povezan i sa procesom starenja. Kako biste stimulisali protok pljuvačke, dodajte sasvim malo limunovog soka u vodu i to mućkajte u ustima.
* Borba protiv virusa: Nikada nemojte da previdite izlečujuću moć vrućeg napitka od limuna u situacijama kada treba da se izborite sa prehladama, gripom, kijavicom... Ona će smiriti iritaciju i redukovati histamin - hemikaliju koja prouzrokuje upale, zapušene noseve, suzne oči...
* Šećer u krvi: Razdražljivost, slaba koncentracija, umor i glavobolje simptomi su promenljivog nivoa šećera u krvi zbog čega žudimo za slatkom hranom. Ako poprskate jelo sa limunovim sokom, smanjićete efekat šećera u krvi za 30 odsto. Korišćenje limunove kore tokom kuvanja osiguraće ravnomerno raspoređivanje šećera po celom krvotoku. Ribu i piletinu poprskajte limunovim sokom, a koru dodajte u supe i salate.
* Za vitkost: Limun je odličan za detoksikaciju organizma, pomaže kod izlučivanja suvišne tečnosti i smanjuje celulit. Kao niskokalorična namirnica koja usporava asimilaciju masnoća, može da pomogne pri održavanju idealne telesne težine.
[h=1]Naučno dokazano: Voće i povrće koži daju zdraviju boju [/h]
Samo nekoliko nedelja konzumiranja voća i povrća popraviće boju vaše kože, tvrde naučnici.
Istraživači škotskog Univerziteta St. Endruz posmatrali su ishranu 35 osoba i otkrili snažniju koloraciju kod onih koji jedu zeleno, piše BBC.
Prethodna istraživanja su već ustanovila da takva promena osobu čini privlačnijom.
Drugi naučnici kažu kako ova studija objavljena u internet izdanju časopisa PLoS One možda ne odražava sasvim precizno odnos između konzumiranja voća i povrća i izgleda.
Neko vreme je već poznato da neki žuti i crveni pigmenti zvani karotenoidi kojih ima u raznom voću i povrću imaju uticaj na kožu. Međutim još nije jasno koliki je uticaj normalne zdrave ishrane.
Naučnici sa St. Endruza angažovali su 35 studenata, uglavnom belaca, i šest nedelja pratili koliko voća i povrća jedu, prenosi Hina. Ti dobrovoljci nisu smeli da idu u saunu ni da nanose sredstva za samopotamnjivanje. Posebnim instrumentom je analizirana boja njihove kože pre, za vreme i posle testiranja.
Rezultat pokazuje da promena u količini konzumiranog voća i povrća može dovesti do razlike u tonu kože: više voća i povrća pridonosi tamnjenju prirodne crvene i žute koloracije kože.
Ranija istraživanja iste grupe naučnika pokazala su vezu između privlačnosti lica i čak i najmanje takve promene u tonusu kože.
Masline su snažan antioksidans, a koriste se i u terapiji hipertenzije. Maslinovo ulje se daje kao blago sredstvo protiv žučnog kamena, zatvora i za olakšavanje mokrenja
U lekovite svrhe koristi se plod masline, list, a najviše ulje
U svetu postoji na hiljade različitih kulturnih varijeteta masline. Od nje se za ishranu i u lekovite svrhe koriste plod, list, a najviše ulje.
- Kvalitetno maslinovo ulje ima zlatnožutu boju, čisto je i bez mirisa - kaže prof. dr Zoran Maksimović sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. - Manje kvalitetne vrste ulja imaju zelenkastu boju i uglavnom se upotrebljavaju u kozmetičkoj industriji, kao na primer za izradu sapuna. Maslinovo ulje u lečenju koristi se za pospešivanje izlučivanja žuči i ima snažno antioksidativno delovanje.
Da bi bolje poznavali ovu vrstu lekovitog ulja, naš sagovornik napominje da prema Međunarodnom savetu za maslinovo ulje postoje dve vrste: devičansko i rafinisano. Devičansko se dobija samo mehaničkim ili drugim fizičkim načinom ceđenja plodova, odnosno plodovi se samo podvrgavaju pranju, centrifugiranju i filtraciji. Rafinisano maslinovo ulje dobija se preradom komine uz pomoć rastvarača i namenjeno je, posle prečišćavanja, ishrani. Najčešće se nalazi u komercijalnim pakovanjima hrane, tačnije konzervama. Najveći svetski proizvođač maslinovog ulja je Španija, više od 40 odsto, a slede Italija i Grčka.
Osim ulja u lekovite svrhe koriste se i listovi masline.
- Oni se uglavnom upotrebljavaju za izradu preparata za smanjenje krvnog pritiska i za lakše mokrenje - kaže profesor Makismović. - List se bere kada je potpuno razvijen, a potom suši. Sadrži različita triterpenska jedinjenja i heterozide flavonoida, kao i sekoiridoidne heterozide, od kojih je najvažniji oleuropein.
Prema rečima našeg najpoznatijeg farmaceuta i akademika dr Jovana Tucakova, koji je objavio svoja saznanja u knjizi „Lečenje biljem“, maslinovo ulje se zbog sedativnih, holagognih i laksativnih osobina daje kao blago sredstvo protiv žučnog kamena, nefritičnih kolika i zatvora. Protiv zatvora uzimaju se jedna-dve kašike izjutra, a za isterivanje žučnog kamena tri do četiri dana uzastopno po dve kašike pre spavanja. List se koristi za pripremu čaja, ekstrakta i drugih preparata. Dvadeset listova kuva se sa 300 ml vode da uvri do 200 ml tečnosti, procedi, zasladi i toplo pije pre jela izjutra i uveče. Preporučuje se kao efikasno sredstvo protiv visokog krvnog pritiska, jer širi krvne sudove.
OD ZELENE DO CRNE
Maslina (olea europaea, oleaceae) je zimzeleno drvo, visoko do 10 metara, nepravilnog, kvrgavog i razgranatog stabla, snažnog i razvijenog korenovog sistema. Listovi su naspramno raspoređeni, kožasti i izduženo eliptični, sa vrlo kratkim lisnim drškama. Boja listova je na licu tamnozelena, a donja strana je beličastosrebrna. Cvetovi su dvopolni, beli i sakupljeni u uspravne grozdove koji rastu u pazuhu listova. Plod je izdužena koštunica, sa jednim semenom. Mesnati deo ploda je u početku zelen, potom pocrveni, a kada sazri, onda je gotovo crne boje.
Kao izvor antioksidanasa prokelj pomaže u podizanju imuniteta, deluje kao čistač organizma od štetnih sastojaka jer pospešuje bolji rad creva, sprečava nastanak osteoporoze...
Ova povrtarska biljka iz porodice kupusnjača predstavlja pravu riznicu zdravlja
Iako je izuzetno hranljiv i bogat korisnim sastojcima, prokelj nije dovoljno kod nas zastupljen u jelovniku. Zato je preporuka da ga što češće imamo na trpezi jer ova povrtarska biljka iz porodice kupusnjača (kupus, kelj, karfiol), predstavlja pravu riznicu zdravlja. Izgledom podseća na male glavice kupusa, i poseduje sve drugo osim kalorija. Ovo povrće izuzetno je bogato proteinima, dijetetskim vlaknima, omega 3 i omega 6 masnim kiselinama, vitaminima, među kojima posebno vitaminima C, A, K, E i B kompleksa. Dokazano je da osobe koje svakodnevno konzumiraju 300 grama prokelja imaju 37 odsto veću koncentraciju vitamina C u krvi.
Prokelj je bogat i mineralima, od kojih najviše ima kalijuma, mangana, bakra, kalcijuma, gvožđa i fosfora. Kalijum je važan sastojak ćelija i telesnih tečnosti koje pomažu kontrolu rada srca i krvnog pritiska. Mangan je važan kao kofaktor za antioksidansne enzime, dok je gvožđe neophodno za stvaranje krvnih zrnaca. Istovremeno, sadrži i folnu kiselinu, kao i flavonoide.
Kao izuzetan izvor antioksidanasa pomaže u ublažavanju velikog broja zdravstvenih tegoba. U tom smislu izuzetno je važan za podizanje imuniteta, ali i kao čistač organizma od štetnih sastojaka jer pospešuje bolji rad creva. Zbog kompleksa vitamina koje poseduje sprečava nastanak osteoporoze i čini kožu blistavijom. Za čuvanje mekoće i sjaja kože naročito su važni vitamini A i C. Postiže i antibakterijsko i antivirusno delovanje.
Osim toga, preporučuje se i osobama koje imaju hronične bolove usled degenerativnih promena, kao što su reuma, artritis, išijas. Zbog izuzetno snažnog antikancerogenog svojstva preporučljivo je da se konzumira preventivno jer je posebno delotvoran kao zaštita od raka prostate i debelog creva. Istraživanja su pokazala da prokelj sadrži specijalnu kombinaciju sastojaka, od kojih je najvažniji sinigrin, koji blagovremeno deluje na kancerogene ćelije i uništava ih. Takođe, zbog zavidnih količina vitamina A on je dobra zaštita od raka pluća i usne duplje. Vitamin K, koji sadrži prokelj, ograničava oštećenja neurona u mozgu, što je važno za sprečavanje nastanka Alchajmerove bolesti. A kada je reč o vitaminima B kompleksa sadrži niacin, vitamin B6, odnosno piridoksin, zatim tiamin, pantotensku kiselinu, a svi zajedno veoma su važni za metaboličke procese u organizmu.
Sastojak zeakstin selektivno se apsorbuje u važan deo mrežnjače oka i ima zaštitnu funkciju kod filtriranja UV zraka. Ovaj sastojak, zapravo, pomaže u sprečavanju oštećenja mrežnjače i pojave makularne degeneracije na žutoj mrlji (može da dovede do gubitka vida) kod starijih osoba. Oči štiti i sastojak lutein koga takođe ima u zavidnim količinama u ovom minijaturnom povrću. A zbog izuzetno male kalorijske vrednosti, ovo povrće obavezno treba uvrstiti u programe za smanjenje telesne težine, preporučuju nutricionisti. Prokelj je zahvalan u dijetama jer sadrži samo 45 kalorija a nema holesterol. Vlakna iz prokelja nemaju kalorijsku vrednost, ali zbog sposobnosti da apsorbuju vodu mogu doprineti osećaju sitosti. Specifičan miris prokelja tokom pripreme nastaje zbog sulforafana, supstance koja sadrži sumpor, a koja se pokazala podsticajnom za jetru u proizvodnji enzima zaslužnih za neutralizaciju toksičnih jedinjenja u organizmu. U prokelju se nalazi i relativno dobar izvor triptofana, amino-kiseline koja pomaže regulisanju sna.
NE KUVATI GA DUGO
Svi korisni sastojci u zrelom plodu prokelja nalaze se u njegovim pupoljcima. Vredi da se naglasi i da smrznuti prokelj ne gubi ništa od nutritivnih vrednosti i dostupan je tokom cele godine. U kulinarstvu se koristi za pripremu čorbi, salata, variva, ali najčešće kao prilog piletini i ribi. Ne treba dugo da se kuva ili prži jer gubi dragocene vitamine. Svež prokelj najbolje je upotrebiti do dva dana posle kupovine, a kada se kuva smrznuti prokelj treba voditi računa da se ne prekuva, jer tada oslobađa gorčinu.
Srbiji se o “čuvaru zdravlja” ili “kraljevskom povrću” malo zna i retko se sprema, iako obiluje lekovitim svojstvima. Visok nivo vitamina B6, A, C, K i E, kalcijuma, magnezijuma i cinka kao i vlakna i proteini, čine špargle idealnom namirnicom za očuvanje zdravlja.
Sa samo 17 kalorija u 100 grama, špargla je odlična namirnica za dobru formu i idealnu figuru, a u tome će vam pomoći i hrom koji se nalazi u biljci umanjujući vašu glad. Nutricionisti smatraju da pored očuvanja dobre linije, unos špargli smanjuje holesterol, poboljšava zdravlje srca, snižava krvni pritisak, ima diuretično svojstvo, pomaže pri otežanom mokrenju, a budući da je bogata kalcijumom čuva i zdravlje kostiju smanjujući gubitak ovog minerala iz kostiju.
Pored ovih blagodeti, folna kiselina iz špargli pomaže telu da se zaštiti od raka pluća, debelog creva i uterusa. U biljci se nalazi i jak antioksidans glutatin koji štiti organizam od slobodnih radikala koji uzrokuju rak. Unos špargli se posebno preporučuje trudnicama zbog folne kiseline.
Od davnina se smatra da špargle imaju jako afrodizijačko dejstvo, ne samo zbog svog falusnog oblika, već zbog velikog sadržaja vitamina E, poznatijeg kao “vitamin plodnosti”. Najnovije studije potvrđuju još jedno od mnogih pozitivnih dejstava špargli na ljudski organizam: špargla aktivira hormone sreće u našem mozgu.
Šef kuhinje Goran Kovačević
Pravo vreme da uživate u blagodetima špargli je upravo sada, jer im sezona počinje sredinom aprila i završava se 24. juna. Šef kuhinje u hotelu “Square Nine” Goran Kovačević, naglašava da se “u kulinarstvu ovaj period čeka sa nestrpljenjem, jer je u prvim nedeljama sazrevanja ukus šargli najlepši.”
Kovačević takođe dodaje da se “špargle mogu jesti kuvane, pečene ili sirove. Često se serviraju kao predjelo, prilog uz glavno jelo, kao salata, supa, a neretko su i osnova mnogih glavnih jela. Uz špargle se kao piće preporučuje belo vino.” Ukoliko se odlučite da konzumirate ovo povrće možete da birate između tri vrste špargli, belih, zelenih i purpurnih. Osim po boji koja je prouzrokovana načinom uzgajanja, bitnijih razlika između dve vrste nema. Špargle su još od davnina koristili stari Egipćani, Rimljani i Grci u lekovite svrhe, dok je danas uzgajanje ove biljke zastupljeno u celoj Zapadnoj Evropi, Americi i Aziji.
Čudesna špargla iz ugla nutricioniste Špargle su jedna nutritivno najuravnoteženijih vrsta povrća, a s obzirom na to da su niskokalorične i pune vitamina, minerala i vlakana idealna su namirnica za sve one koji žele da se hrane zdravo, a nemaju mnogo vremena zbog brzog života koji vode.
Istraživanja koja su se bavila nutritivnim vrednostima špargli pokazala su da su špargle odličan izvor vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka i vrlo dobar izvor vlakana, proteina, vitamina A, C, K i E, tiamina, riboflavina, rutina, nijacina, folične kiseline, gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, mangana i selena. Osim toga imaju veoma malo kalorija.
