Šta je novo?

Voće i povrće u službi zdravlja

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
Trikovi protiv zadaha od belog luka

Trikovi protiv zadaha od belog luka

Blic žena


Beli luk smanjuje rizik od razvoja raka dojke, debelog creva, želuca, grla i kože. Koristan je za srce, a njegva tajna je u sulfidima kojima je bogat, piše "Huffington Post". Ipak, njegov upečatljiv i jak miris često nas navodi da ga i ne jedemo onoliko kolio bi trebalo. Otkrivamo vam trikove kako da se rešite oporog zadaha.

13775_jabuka-shutterstock_20757937_hf.jpg

Ne odričite se belog luka, ali brinite i o svom zadahu

Postoje namirnice koje ublažavaju ili u potpunosti rešavaju problem. Dakle, da se ne bi danima mučili sa neprijatnim ukusom belog luka, preporučujemo jabuke, suve šljive, breskvem, spanać, bosiljak i peršun. Ove namirnice su pravi lek za loš zadah posle jedenja belog luka.
Istraživanja su pokazala da hrana bogata fenolom uklanja loš miris sumpornih jedinjenja u belom luku, pa za najbolji efekat treba kombinovati luk sa jednom od ovih namirnica.


Takođe, prema novim istraživanjima, mleko je možda još efikasnije u uklanjanju mirisa - pogotovo ako se pije pre ili tokom jedenja belog luka. Naime, voda u mleku ispira usta, a dodatna pomoć u uklanjanju lošeg mirisa je mlečna mast. Alternativa je zeleni čaj koji se može piti.

Način pripreme belog luka utiče na njegove vrednosti. Prednosti sulfida se ne mogu iskoristiti ukoliko je beli luk zgnječen i iseckan, a deset ili petnaest minuta nakon toga nije iskorišćen.

Beli luk koji je kupljen iseckan nudi iste prednosti, ali onaj koji se isprži, gubi korisna svojstva.



 
Član
Učlanjen(a)
10.05.2010
Poruka
2.067
Popaj je bio u pravu: Snaga dolazi iz spanaća!

Popaj je bio u pravu: Snaga dolazi iz spanaća!​

04-03-spanac-1.jpg


Rezultati nedavnog istraživanja dali su za pravo slavnom crtanom junaku Popaju koji je govorio da njegova snaga dolazi od spanaća.
Naučnici sa švedskog Instituta Karolinska, ustanovili su da svakodnevno uzimanje ovog povrća znatno osnažuje mišiće.
Porcija od 300 grama spanaća smanjuje za pet odsto količinu kiseonika koja je potrebna mišićima tokom vežbe. Efekat je tako moćan da se može osetiti već nakon tri dana, piše londonski Telegraf. Tajna nije u gvožđu već u nitratima koje spanać sadrži u izobilju.
Ova jedinjenja efikasnije grade mitohondrije, koje stvaraju energiju.
"To je kao aditiv za gorivo za mišiće - čini da rade bolje i efikasnije", objašnjavaju istraživači.


04-03-spanac-2.jpg

Spanać je svojevremeno na Zapadu popularizovao mornar Popaj, junak crtanih filmova koji je nastao početkom prošlog veka. Svaki put kada bi upao u nepriliku, pojeo bi konzervu spaća, što mu je davalo snagu da se suprotstavi mnogo jačim neprijateljima. "Popaj je zaista bio u pravu", kažu stručnjaci. Veruje se da spanać (latinski spinacia oleracea) potiče iz Perzsije (današnji Iran), a u Kinu je dospeo u VII veku po[to što ga je tamo, kao poklon, poslao kralj Nepala. U Evropu je stigao tek u XI veku kada su ga Maori doneli u Španiju.

04-03-spanac-3.jpg

Izvor:lepotaizdravlje.rs
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
Krumpir: beskorisno povrće ili dar prirode?

Krumpir: beskorisno povrće ili dar prirode?

krumpir.jpg

U naše vrijeme, kada je krumpir na lošem glasu kao nezdrava namirnica i bezvrijedno povrće, koje ne sadrže vitamine, moram stati na njegovu obranu, jer to jednostavno nije istina.
Niti jedno povrće nije toliko mnogostrano, kao skroman krumpir. Jednako fin u kuhanom, pečenom ili prženom obliku, krumpir rijetko dobiva pohvale koje zaslužuje.
Zaboravljamo da je ova skromna namirnica igrala važnu ulogu u povijesti čovječanstva. Puno puta spašavala je ljude od gladi tokom rata ili u područjima loših klimatskih uvjeta.
U mnogim zemljama krumpir je pogodovao rastu stanovništva i ekonomskom razvoju.
Krumpir su prvi počeli uzgajati Indijanci iz Perua prije više od 4000 godina. Iz Amerike u Europu krajem 16. stoljeća ga je donio Sir Francis Drake - pomorski istraživač i vojskovođa.
Naziv krumpir potječe od bavarske riječi Gruntbir - "kruška iz zemlje". Engleski naziv potato potječe od američko-indijanske riječi "batata".

11 činjenica koje niste znali o krumpiru

1. Krumpir je ekološki čista namirnica. Uzgajati krumpir je lako i jeftino. Za njegov uzgoj nije potrebno umjetno gnojivo niti pesticidi (iako ih mnogi poljoprivrednici svejedno koriste).
2. Krumpir je dobar za zdravlje pod uvjetom da ga ne konzumirate u prženom obliku.
3. Krumpir je savršena kultura za uzgoj u siromašnim zemljama. Ova jeftina i hranjiva namirnica raste čak i u lošim klimatskim uvjetima.
4. Krumpir je prva namirnica koja je uspješno uzgojena u svemiru.
5. Po količini fenolnih spojeva krumpir se može takmičiti sa brokulom, špinatom i kelj pupčarom. Flavonoidi koji sadrži krumpir štite od bolesti srca i krvnih žila, bolesti dišnih puteva i raka.
6. Engleski znanstvenici u krumpiru su pronašli poseban sastojak - kukoamin - koji štiti od visokog tlaka.
7. 2008 godina je proglašena godinom krumpira. UN smatra da je krumpir namirnica budućnosti, koja bi mogla suzbiti glad u svijetu.
8. Postoji preko 1000 vrsta krumpira. Krumpir je četvrta najviše uzgajana kultura u svijetu. Ova namirnica se danas koristi u svakom dijelu svijeta.
9. Europljani konzumiraju duplo više krumpira nego Amerikanci.
10. Tokom zlatne groznice u Klondajku krumpir se koristio kao valuta. Krumpir je bio toliko cijenjen zbog visokog sadržaja vitamina C da su ga mijenjali za zlato.
11. Čips od krumpira je najprodavanija zakuska u svijetu.

Nutricionističke karakteristike

  • krumpir je jedna od najhranjivijih biljaka u svijetu
  • krumpir ima manje kalorija od kruha, riže i tjestenine
  • krumpir sadrži više kalija nego banana
  • krumpir sadrži više iskoristivog željeza od bilo kojeg drugog povrća
  • krumpir sadrži složene zdrave ugljikohidrate i vlakna
  • krumpir je dobar izvor vitamina B, magnezija, fosfora i niacina
  • krumpir ne sadrži masnoće i kolesterol
  • nekoliko krumpira pokriva dnevne potrebne količine vitamina C

Krumpir ne deblja

Fitness gurui su proglasili krumpir namirnicom koja deblja. Tvrde da zbog visokog glikemičkog indeksa i velikog sadržaja škroba krumpir nije pogodan za mršavljenje.
Međutim to nije istina. Provedena su istraživanja o utjecaju krumpira na tjelesnu težinu. Osobe koje su tijekom 6 tjedana svakodnevno konzumirali 7-9 krumpira zapravo se nisu debljale, nego mršavjele!
To se objašnjava time da krumpir izaziva osjećaj sitosti, dok sadrži relativno malo kalorija. (Jedan krumpir u prosjeku sadrži 100-120 kalorija - 2,5 puta manje nego kruh).
Ali ako svakodnevno konzumirate pomfrit ili čips svakako ćete se udebljati, jer ova hrana sadrži puno kalorija zbog velikog udjela masnoća.

Pomfrit nije zdrav!

Kada govorimo da je krumpir zdrav, ne mislimo na pomfrit. Pomfrit je najnezdravija hrana na našem planetu!
1. Pomfrit sadrži velike količine "loših" masnoća, koje povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara, debljanja i visokog kolesterola.
2. Zbog prženja u ulju na visokoj temperaturi, pomfrit sadrži akrilamid - poznati kancerogen i neurotoksin. Pretpostavlja se da samo u SAD-u akrilamid uzrokuje nekoliko tisuća slučajeva raka svake godine.

Krumpir kao lijek

Krumpir se koristi ne samo kao hrana, nego i kao lijek. Nekoliko primjera primjene krumpire u svrhe liječenja:

  • obloge od kuhanog krumpira koriste se kod reume, gihta, ozeblina
  • umivanje sa sokom od krumpira liječi akne, ekcem i mrlje na licu
  • obloge od sirovog krumpira koriste se kod vrućice, opekotina, glavobolje
  • kora kuhanog krumpira snižava krvni tlak
  • kod gastritisa uzima se 1 žlica soka od krumpira 3 puta dnevno prije obroka

Kako napraviti sok od krumpira

Operite i naribajte krumpir, stavite ga u lanenu krpu i stiskanjem iscijedite sok. Sok možete pripremiti i u sokovniku. Koristite uvijek svježe pripremljen sok.

Zbog njegove pristupačne cijene, izvrsnog okusa, hranjivosti i bogatstva nutrijenata, krumpir itekako zaslužuje da ga stavimo na popis super-namirnica, koje su prijatelji našeg zdravlja.

Izvor: Alternativa
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
Zdravlje uz zelene listove rukole

nedelja, 27. mar 2011, RTS

Zdravlje uz zelene listove rukole

Vitamini, minerali i materije koje proteruju toksine iz organizma samo su neki od razloga koji su naveli dijetologe da rukolu svrstaju među povrće koje bi trebalo da bude što češće na našim trpezama. Zeleni listovi oporog ukusa i aromatičnog mirisa najkorisniji su sveži, kao osnova salate.

1.jpg

Jednako prisutna na pijacama i u marketima, ali i u privatnim baštama, rukola je od potpuno nepoznate biljke postala redovna preporuka, kako profesionalnih kuvara, koji ističu specifičnost njenog jedinstvenog ukusa, tako i lekara.
Svojevrsna riznica vitamina A, K i C i dela B kompleksa, idealna je podrška dobrom zdravlju i ukusna prevencija mnogih bolesti.
Osim vitamina sadrži i veće količine vode, ugljenih hidrata i belančevina, ali je bogata i u ishrani bitnim mineralima, pre svega kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, kalijumom i fosforom.

2.jpg

Iako je reč o mediteranskoj samonikloj biljci, nekoliko vrsta rukole lako su dospele među kulture koje se uzgajaju u vrtovima, pa su tako stigle i u srpske najpre plastenike, a zatim i bašte.

3.jpg

Kao i njeni rođaci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe i kelja, rukola stimuliše enzime koji čiste organizam od toksina i potencijalnih kancerogena, te se najčešće preporučuje u prevenciji raka dojke.
Blagotvorno deluje na varenje, jer reguliše i prekomerno izlučivanje želudačne kiseline, čime se efikasno koristi pri lečenju čira i uporne opstipacije.
Dijetolozi često pominju rukolu i kao prirodni izvor energije, zaštitnik srca i čistač krvi, jer hlorofil, kojim je takođe bogata, pomaže da se veće količine kiseonika prenesu u sve delove tela.

4.jpg

Specifičnog oporog ukusa i aromatičnog mirisa, ova biljka je najkorisnija kada se jede sveža u salati, iako neka od važnih svojstava neće izgubiti i kada je dodatak kuvanim jelima.



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
Zašto treba jesti salatu?

Zašto treba jesti salatu?

Krstarica 26.04.2011 09:04

203026.jpg


Jedan od najjednostavnijih i najefikasnijih načina zdrave ishrane podrazumeva da jedemo salatu svakoga dana - tvrde stručnjaci.

Salate su jela u kojima se lako i ukusno može pomešati voće i povrće i tako uneti u organizam mnogo vitamina i minerala odjednom. U svakom restoranu na meniju postoji bar neka povrćna salata. Čak možete kupiti zdravu salatu (sa listovima zelene salate, šargarepom i paradajzom, sa nemasnim salatnim prelivom) i u restoranima brze hrane, koji su uvideli potrebu da i ovakvu vrstu obroka uvrste u svoju ponudu. Mnogi mladi poslovni ljudi nemaju mnogo vremena za ručak, ali ne žele da se hrane nezdravo i nekvalitetno. Već znate da je salata zdravo jelo, ali nije na odmet podsetiti se zašto:

Salate sadrže dosta vlakana

Ako jedete zdravu salatu, punu vlakana, to će vam sniziti nivo lošeg holesterola i pomoći u prevenciji problema sa probavom.

Salata sjedinjuje dobrobit voća i povrća

Eksperti se slažu da treba da jedemo više voća i povrća (iako se zdrava hrana toliko propagira, to ne znači da se u stvarnom životu jede u dovoljnim količinama), naročito tamnozeleno i narandžasto povrće, kao i koštunjave plodove. A ove namirnice se najbolje mogu složiti u - salatama. U povrćnim salatama ima mnogo antioksidanata (vitamina C, vitamina E, likopena i alfa i beta karotena), naračito ako u salatu uključite i neko sirovo povrće. Antioksidanti su supstance koje pomažu telu da se zaštiti od štetnih molekula, tj. slobodnih radikala. Naučnici su odavno primetili povezanost između ishrane bogate voćem i povrćem i smanjivanja rizika od raznih bolesti, na primer kancera. Ako se hranite zdravo, svakako ćete smanjiti rizik od kancera glave i vrata, čak iako koristite štetne supstance poput cigareta i alkohola (ipak ih nemojte koristiti!). Konkretne nmirnice koje imaju zaštitnu funkciju su: pasulj, grašak, paprika, paradajz, šargarepa, jabuke, nektarine, breskve, šljive, kruške i jagode.

Salate pomažu pri gubljenju suvišnih kilograma

Ako je vaš cilj mršavljenje, onda bi bilo dobro da obrok započnete salatom. Studije su pokazale - ako jedemo prvo niskokalorično jelo pa potom nešto drugo, ukupni unos kalorija biće manji.

Iz salata dobijamo dobre masnoće

Ako jedemo dobre masnoće (kojih ima u maslinovom ulju, avokadu ili koštunjavim plodovima), to će pomoći našem organizmu da bolje apsorbuje zaštitne fitohemikalije, poput likopena i luteina.



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
Najzdravije namirnice svijeta: brokula

Najzdravije namirnice svijeta: brokula

brokula1.jpg

Zamislite namirnicu, koja daje sve neophodno za zdravlje, pomlađivanje i detoksikaciju organizma.
Uz pomoć koje možete spriječiti alergiju, prehladu, artritis, rak i bolesti oka.
Namirnicu, koja daje neophodnu energiju i vitalnost, a uz to pomaže i mršavljenju.
Da, takva hrana zaista postoji.
Brokula je čudesna namirnica, a njezine dobrobiti za zdravlje su bezbrojne.
Evo 13 razloga zbog kojih trebate uvrstiti brokulu u Vaš svakodnevni meni.

1. Brokula štiti od raka
U brokuli su pronađena čak 3 aktivna sastojka, koja štite od raka: 3,3'-dindolilmetan (DIM), glukorafanin i indol-3-karbinol.
Ovi sastojci blokiraju razvoj stanica raka i sprečavaju rak crijeva, želuca, dojke, maternice i prostate.

2. Brokula regulira krvni tlak
Zahvaljujući visokom sadržaju kalija i magnezija, brokula pomaže održavati krvni tlak unutar normalnih granica.

3. Brokula jača imunitet
Brokula sadrži visoke količine vitamina C i beta-karotena, a time jača naš imunitet i štiti od gripe i prehlade.

4. Brokula je dobra za trudnice
Brokula sadrži velike količine folne kiseline, koja je bitna za prenatalni razvoj bebe.
Osim toga, folna kiselina je bitna za obnavljanje stanica i igra važnu ulogu u prevenciji raka.

5. Brokula štiti od artritisa
Brokula sadrži sulforafan, koji štiti hrskavicu, i flavonoid kaempferol, koji ima anti-upalna svojstva.
Zahvaljujući tome brokula pomaže sprečavanju reumatskih bolesti.

6. Brokula regulira probavu
Brokula je bogata vlaknima, koja pomažu probavi, sprječavaju zatvor i reguliraju razinu šećera u krvi.

7. Brokula je dobra za oči
Brokula sadrži velike količine luteina, vitamina C, beta-karotena i zeaksantina, koje sprječavaju bolesti oka.

8. Brokula smanjuje kolesterol
Lutein, dijetalna vlakna, B-vitamini i folna kiselina, koje sadrži brokula, su bitni za odražavanje normalnih razina kolesterola u krvi.
Zbog toga je brokula odlična namirnica za prevenciju ateroskleroze.

9. Brokula štiti od bolesti srca
Vitamin B6, folna kiselina i karoteniod lutein, koje sadrži brokula, poboljšavaju zdravlje arterija i sprječavaju bolesti srca i moždani udar.

10. Brokula pomaže kod mršavljenja
Brokula je idealna namirnica za mršavljenje. Sadrži vrlo malo kalorija, ali puna je nutrijenata. Zbog velikog udjela vlakana i vode, brokula brzo izaziva osjećaj sitosti.
Brokula je bogata i proteinima, koji su bitni za izgradnju mišića i sagorijevanje masnih naslaga.
Jedna čaša brokule sadrži tri puta više proteina nego čaša riže, ali pet puta manje kalorija.

11. Brokula sprječava alergije
Brokula sadrži velike količine folne kiseline i flavonoida kaempferola, koji imaju protualergijsko djelovanje.
Istraživanja su pokazala da folna kiselina regulira imunološki odgovor organizma. (Kako znamo, alergije su imunološki odgovor organizma na obranu od bezopasnih tvari iz naše okoline.)
Zbog toga, brokula je poznata kao hrana koja sprečava astmu i alergije.

12. Brokula je dobra za kosti
Brokula je dobar izvor kalcija i vitamina K, koji su bitni za zdravlje kostiju i prevenciju osteoporoze.

13. Brokula čisti organizam
Brokula sadrži glukorafanin, glukonasturtian i glukobrasicin. Ova tri sastojka, koji su prirodno prisutni u brokuli, pomažu eliminaciji toksina iz našeg organizma.

Kako najbolje pripremiti brokulu?
Najviše vitamina sadrži sirova brokula i brokula kuhana na pari. I dinstanjem brokula zadržava veći dio nutrijenata.
Međutim, nije preporučljivo kuhati brokulu u vodi, jer time ona gubi većinu svojih vrijednih sastojaka.
Čim ju duže kuhate, tim će manje vitamina ostati u brokuli.

Koliko brokule je potrebno jesti?
Da biste uživali u brojnim dobrobitima brokule, jedite 1 čašu ovog povrća dnevno ili 2-3 čaše brokule tri puta tjedno.

Izvor: Alternativa

 
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Južno voće kao lek

[h=2]Južno voće kao lek[/h]U zimskim mesecima agrumi predstavljaju pravu riznicu zdravlja jer poseduju visok procenat vode, oligoelemenata, značajne količine biljnih vlakana, ugljene hidrate, celulozu i pektine

16-voce-velika_620x0.jpg

U zimskim mesecima agrumi predstavljaju pravu riznicu zdravlja

Agrumi, odnosno južno voće, u zimskim mesecima predstavljaju pravu riznicu prirode koja osvežava i krepi telo. Poseduju visok procenat vode, do čak 89 odsto, ugljene hidrate (glukozu, saharozu, fruktozu), značajne količine biljnih vlakana, celulozu i pektine. Sadrže i visok procenat vitamina C i P, kao i provitamin vitamina A.

Južno voće bogato je i oligoelementima, među kojima posebno kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, ali i natrijumom, samo u manjim količinama. Citrusno voće bogato je i eteričnim uljima, koja se nalaze u kori i ispod kore. Ulja su važna zbog antibaktericidnog svojstva koje poseduju, dok fitohemijska jedinjenja predstavljaju i inhibitore karcinoma.

Posmatrano ponaosob, svaka voćka iz porodice agruma ima svoje osobenosti.

Pomorandža je zbog prijatno slatko-nakiselog ukusa i vitaminske vrednosti, omiljeno voće u ishrani dece i odraslih, zdravih i bolesnih. Njena limunska i oksalna kiselina podstiču lučenje želudačnog soka i pomažu varenju, a imaju i ulogu diuretika. Sveže isceđeni sokovi, zbog prisustva ovih kiselina, imaju višestruko korisno dejstvo. Limunska kiselina i njene soli zbog sadržaja kalijuma smanjuju kiselost organizma i preporučuju se kao aperitiv u ishrani. Zato je vrlo važno započeti dan sa sveže isceđenim sokom od pomorandže zaslađenim medom, da bi se organi za varenje pripremili za predstojeći rad!

Grejpfrut je po hranljivoj i vitaminskoj vrednosti sličan pomorandži, ali ima više gorak ukus. Izdvaja se i po sadržaju likopena, antioksidansa važnog u prevenciji mnogih tumora, kao i u snižavanju nivoa lošeg (LDL) holesterola u krvi, jednog od uzročnika degenerativnih oboljenja kardiovaskularnog sistema. Grejpfrut je vrlo zdrav i hranljiv, zbog čega ga treba što više koristiti u ishrani.

16-voce-mala2.jpg


Mandarine su sitnije od pomorandži, sa nešto slađim sokom. Sadrže dosta organskih kiselina i mineralnih materija - kalcijum, kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, sumpor, bor, a u malim količinama i gvožđe, cink, bakar, mangan. Poseduju i mnogo šećera i vitamina C, važnih za varenje i razmenu materija u organizmu.

Limun ima veliki značaj u ishrani. Zbog specifičnog ukusa i mirisa, bogatstva vitamina C, tokom cele godine koristi se kao limunada, kao dodatak drugim napicima, ali i raznim jelima i pićima. Sazreo na suncu, svojom salicilnom kiselinom uništava štetne kiseline i bakterije i jača otpornost organizma. Osobe koje pate od gastritisa i čira na želucu, nastalih zbog viška želudačne kiseline, trebalo bi limun da koriste kao razblaženi sok, sa blago kiselkastim ukusom.

Ako vam krvare desni, to znači da vašem organizmu nedostaje vitamin C, pa bi trebalo unositi što više limuna u različitim oblicima. Isto se odnosi na pušače, kao i osobe koje konzumiraju više alkohola i neredovno se hrane.

PREDNOSTI

Citrusno voće ima brojne prednosti. Zbog niske energetske vrednosti smanjuje rizik od gojaznosti, dok visok sadržaj antioksidanasa smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Zahvaljujući vitaminu C poboljšava apsorpciju gvožđa, a kalijum, magnezijum i kalcijum umanjuju rizik od hipertenzije. Takođe i od kardiovaskularnih oboljenja, jer likopen snižava nivo holesterola, dok flavonoidi smanjuju rizik od nastanka tromba. Oni sprečavaju i pojavu zatvora, hemoroida, kao i karcinoma debelog creva.
16-voce-mala.jpg


CRVENI GREJP POSEBNO VREDAN

Konzumiranje jednog grejpfruta na dan, a posebno crvenog ploda, veoma je korisno u sprečavanju razvoja srčanih bolesti, ustanovili su naučnici u Izraelu. Zaključak je izveden nakon istraživanja na grupi od 57 pacijenata obolelih od srčanih bolesti, koji su imali visok holesterol i jeli svakoga dana po jedan crveni grejp. Njihov organizam ranije nije reagovao na lekove za smanjenje holesterola na bazi statina, ali se u situaciji sa uzimanjem crvenog grejpa holesterol smanjio, izjavila je mr Šila Gorinštajn, rukovodilac istraživačkog tima sa Univerziteta u Jerusalimu.

Drugo istraživanje pokazalo je da konzumiranje crvenog grejpa smanjuje nivo masnoća u krvi, a naročito triglicerida. Naučnici veruju da su za ovakve rezultate odgovorni antioksidansi kojima je crveni grejp prebogat, ali pretpostavljaju da ova voćka sadrži još neke, za sada nepoznate hemijske sastojke koji utiču na smanjenje triglicerida.

Večernje Novosti
 
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Banana ublažava glavobolju

Banana ublažava glavobolju

Banana je dobra za želudac i srce, a odličan je lek i protiv glavobolje. Najbolje deluje kada se iseče na tanke kriške i jede polako

zp-banana_620x0.jpg

Banane najbolje deluje kada ih isečete na tanke kriške i jedete polako

BANANA je dobra za želudac i srce, daje energiju, a istraživanja pokazuju i da je odličan lek protiv glavobolje. Najbolje deluje kada se iseče na tanke kriške i jede polako.


Ovo južno voće je izuzetno bogato kalijumom, mineralom koji podstiče cirkulaciju krvi, reguliše rad srca i krvni pritisak. Ukoliko banana nije prezrela, sadrži i veliku količinu skroba, koji ekspresno podiže energiju i obnavlja snagu.


Osim toga, obiluje celulozom koja poboljšava probavu, što takođe može da bude uzročnik glavobolje.

Da bi banana bila delotvornija, trebalo bi je jesti na prazan želudac, a u kombinaciji sa čajem od kamilice odličan je sedativ i sredstvo protiv stresa.

Večernje Novosti
 
Top