Smorio sam se posle prvih deset postova, i vise nisam mogao da citam.
Ali sam pomalo pohvatao konce svih predrasuda i zamena teza sa obe strane. Evo, nekoliko mojih teza, mozda i protivrecnih, ali i svi postovi su bili takvi.
1) Licna karta: ozenjen sam, imam dete i heteroseksualac sam. Smatram se intelektualcem i rodoljubom (nacionalistom).
Ovo nije vrsta samoogradjivanja koju vecina homofoba sprovodi, ali nek se zna zbog svega sto cu da napisem.
Upoznao sam tokom zivota tri homoseksualca muskog pola, nijednu lezbijku ili, jos bolje, biseksualku (eh-eh). Prvog, tokom osnovne skole - nije ucestvovao u muskim igrama, bio feminiziran, stonokazu, seka persa. Danas je deklarisani homic.
Drugog, tokom studija, kratko smo bili i cimeri i fino smo se druzili. Svi njegovi ortaci su bili heteroseksualci, a on je bio prilicno smucen i smeten. Probali smo mi, njegovi drugari, da pronadjemo za njega, nesnadjenog, decka - bez uspeha. Jedan od nas mu je poturao sestru (prelepu) koja nije bila nezainteresovana, ali on, evidentno, jeste.
Treceg, na poslu i sad sa njim radim. To sto je on jeste javna tajna. Vrlo je agresivan, sklon pedofiliji i mobingu (a radi sa decom, kao i ja). U dva navrata je pojeo cutek/batine (od roditelja dece sa kojom radimo). No, nalazi se na polozaju.
O tome kakav je homoseksualac covek, vise, zapravo, jedino odlucuje njegov ljudski, a ne polni/seksulni integral.
2) Patologija. Ne smatram da je homoseksualizam bolest, u medicinskim udzbenicima pisalo je da je to i onanija, sto je bilo sasvim protivno ljudskom zdravlju. No, neka vrsta ano(r)malije jeste, najzad, procenti o tome govore. Medjutim, medicina se ne bavi samo bolestima, nego i anomalijama (sasvim nestrucno i laicki, ali pojasnicu sta time hocu da kazem). Covek rodjen sa jednim okom (slep na jedno oko) ili sa nekom urodjenom anomalijom sistema polnih organa, nije bolestan u tom smislu da ta anomalija od njega zahteva lecenje. Ako taj covek nece da se operise, to mu nece smetati da normalno funkcionise, osim ukoliko jednog dana ne pozeli da ima dete. Onda ce se, mozda, podvrci operaciji. Ako jednooki odluzi da vozi kola, lekarska komisija ce ga, verovatno, spreciti zbog njegove i tudje bezbednosti.
Deca se radjaju kao posledica polnog opstenja dve seksualno zrele, heteroseksualno orijentisane jedinke. Ako covek zeli da bude roditelj, treba da ispuni prvo taj uslov; drugo da je to bracno vozilo bebedno za sve njegove putnike, pa i decu.
Slazem se da su mnogi heteroseksualni roditelji losi roditelji, ali drzava u drasticnim slucajevima intervenise. Dakle, kada ne ispune drugi uslov.
Zasto bi se homoseksualcima omogucavalo da usvajaju decu, poput nekih drugih koji ne ispunjavaju prvi uslov, kada se unapred zna da sredina, u kojoj ce ta odrastati, nece pruziti, ne kazem zdrav, vec uobicajen sistem vrednosti.
3) Manjinske grupe. To sto se u isti kos trpaju homoseksualci, levoruki i Romi je budalastina. U pitanju je totalizujuci diskurs protiv koga se manjinske grupe, ako su prosvecene i prosvescene, bore. Poznato je da postoje manjinske grupe kojima nije dozvoljeno javno okupljanje i delovanje (nacisti, anarhisti), zbog toga sto bi takvo delovanje ugrozilo osnove liberalnog drustva. Cinjenica da borba homoseksualaca za svoja prava ne utice direktno na funkcionisanje drustva, ne znaci da je manja steta od parade ponosa nego li od defilovanja nacista. Sto se mene tice, neka se gejevi vole kod kuce, kao sto neko moze da kaci Hitlerovu sliku u dnevnoj sobi, dok god u podrum ne zatvara Jevreje, Cigane i Srbe. Dakle, dok ne ugrozava druge. Gej parada ugrozava, ponavljam, decu.
Borba za prava homoseksualaca je legitima donekle. Primer levorukih: duznost nastavnika je da posveti ovoj deci posebnu i narocitu paznju, ali ne i da obezbedi posebnu ucionicu sa narocito postavjenim klupama u odnosu na prozore zbog prirodnog svetla. Granice postoje. U redu je boriti se protiv diskriminacije, ali ponositi se svojim seksualnim i
identitetom u krajnjem slucaju je glupo.
Najzad, drustvo mora da izvrsi i neku vrstu sistematskog (ogranicenog) nasilja nad izvesnom manjinskom populacijom u samom njenom interesu. Takav je slucaj sa emancipacijom Roma.
Avaj, pokazalo se, veca je steta no korist od "lecenja" homoseksualaca.
