Ulični Muzičar - kao prosjak i kao ... car !

[Ulični Muzičar]

Ej , muzičar ... da nisi ti slučajno crnac ?



Ma , ne ... šalim se ... nije me tako pitao !

Nakon što je ubacio lovu u koferčić , pita mene neki tip : „Jurop?“
Ja se trgnem malo , prestanem da sviram ...
Kao ... „a ?“ ( više pokretom glave , nego što sam baš izgovorio to „a“ ... )
„Europe?“ ... (t.j. „Jurop?“) – ponovo će on ...
Ja ga ( onako belo ) gledam ... kao ... šta me ovaj sad pita dal’ sam iz Evrope
Kakvo mu je to pitanje ... neobično ...
„Jurop?“
„ne, nego sam afrički crnac (al’ ne znam šta mi je danas)“ ... mislim ja u sebi ...
„Jurop? ... Santana ...?“ – on ...
„Aaaa....“ ... konačno ja ukapiram
„Da , da ...“ (al’ to „da“ - na engleskom !)

I kažem mu ja da sam mislio da me pita da li sam iz Evrope ... he he ...

Da ... bio sam svirao „Europe“ od Santane , al’ su mi misli bile odlutale ...
Ko zna o čemu sam bio razmišljao ...
A , i ... bio je već kraj ...
mislim , na kraju (posle onih prepoznatljivih delova „Evrope“) malo se zezam na „zadate akorde“ (improvizujem , jel’te ...)
to mi je olakšavajuća okolnost ...


p.s.
Jeste da nije bog-zna-kakva priča , ali ... bar je - TAZE !
... malopre sam se vratio !
...........................................................................
....................................................................................
...............................................................................................
.........................................................................................................
pppp.ssss ......ovo je trebalo sinoć da ...
................................................................
..............................................................................
.....................................................................................................
........................................................................................-----------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------
-------------------------------------
@ milutinz
odgovoriću ti noćas ... žurim sad na "pos'o" ... pozdrav ...

Dobro, prvi put si ih izvatao (gotovo neverovatno) na rupu u papirima- niko NIJE napisao da ne smeš koristiti bilo kakve pojačivače zvuka.

ma , ne ... pisalo je u papirima da se ne smeju koristiti pojačala ... ali nisam bio rekao da mi je gitara električna ... kad su mi uzimali podatke ... u vezi dozvole

 

[biciklist]

čekamo nastavak

 

[Ulični Muzičar]

MUZIČAR ... ŽALIM SLUČAJ AL' ... MNOGO MI SE BIO JEO KUKURUZ !


„taze“ dogadjaji (od sinoć) :

1.
Neki tip je navalio da me slika (fotografiše) , k’o što se povremeno dešava ...
Al’ ja sam ga malo zeznuo !
Sve vreme sam gledao u gitaru (znači glava okrenuta na dole) , tako da ... he he ...
Sve će mu fotografije biti iste ...


2.
Jedan drugi tip stao da me sluša – to je o.k.
Al’ nije o.k. to što nije prestao da gricka semenke i da mi pravi djubre ispred „radnje“ ...
To me mnogo nervira ! (nekad im i kažem ... pošto se dešava to ...)
Jednom su neki tipovi jeli nešto i , pošto su bili tik uz moje pojačalo , počela je da kaplje masnoća iz tog što su bili jeli ...
I danas , kao uspomena , stoji masna mrlja na tananom najlonu koji (ispod metalnog „rupičastog“ poklopca) štiti zvučnik od prašine ...
Ovoga sa semenkama sam danas hteo da „oteram“ tako što sam prestao da sviram (obično to upali ... )
Kao , nešto čačkam oko gitare ...
Ali , on je , na zahtev svoje devojke , ubacio prvo pare ... i tek onda otiš’o ...
Fala mu ...
P.S. pre početka svirke uvek malo „pometem“ ispred svoje „radnje“ !
odšutiram pikavce i tako to ...
a , stvari postavim u perfektnom rasporedu !
kada sviram više puta na istom mestu – obavezno na POTPUNO isto mesto stavim ranac , pojačalo , kofer ...


3.
neki klinac (deca , šta ćeš ...) mi malo , udarcem nogom , pomeri koferčić (što služi kao „kasa“)
Majka ga pita , kao , zar ne gleda kuda ide ...
A , meni ništa ... (izvinjenje , na primer ...)
Ali , to nije strašno !
Dešava se da mi i odrasli nagaze , šutnu , to moje koferče (obično njega) , i ni ne pogledaju me , a , kamo li da se izvine ...
A , baš bih voleo da vidim kako bi reagovali kada bih ja prošao pored njihovog radnog mesta i gurnuo im nogom nešto ...
Mislim , hoću reći ... ja jesam na ulici i može da se desi da me neko ne primeti ... al’ izviniti se – nije valjda tol’ko teško !
Inače , predhodno koferče je par puta bilo i pregaženo automobilom ... muvaju se ljudi kolima i po pešačkim zonama !


4.
Video sam nekog dečka kako je stavio prednji točak od bicikla na skejt , pa tako vozi ...
Eto rešenja kako transportovati skejtbord do kuće , a da obe ruke ostanu slobodne !
Izvinjavam se ...
Ovo nema veze sa mnom ...


5.
Prolaze neke starije žene ... ili mladje babe , kako vam draže ...
čet’ri – pet komada ...
Zastanu ...
Neke od njih mi ubace nešto (nisam baš brojao koliko njih ...)
Al’ jedna se mučila da iskopa pare iz novčanika ...
I na kraju reče svojim „drugaricama“ , al’ , onako , malo glasnije - da bih i ja čuo :
„Nemam ništa sitno ! Imala sam , ali sam dala onome za kukuruz !“
Ja posle razmišljam ...
Možda je trebalo da pitam gospodju kod kog prodavca tačno je kupila taj svoj kukuruz ...
... da idem da zahtevam odštetu !
Pa , nije li me direktno oštetio , a ?
Zbog njega mi je sinoć zarada bila manja !
Da bog da ... da drugi put neko ubaci svu sitninu kod mene , pa da nema posle za kukuruz !!!
Ali ... kad treba da se pojede nešto – ljudi daju i krupnjiji novac ! ... pa , posle , ono ... kusur ...

A , i meni se dešava da mi traže kusur ... he he ...
Dobro , simpatično mi je to , stvarno !
Znači da im je baš stalo da me „počaste“ ... kad ih nije blam da traže kusur (a , eto , nemaju dovoljno sitnu monetu)
Ono ... ubace 2 evra , a traže 1 nazad ... (ili od 1evra – traže 50 centi „kusur“)
Neki i sami to obave ... da ja ne moram da prekidam sviranje !
Jedino je smešno kada neko pokuša da , u ime kusura , uzme baš neki od onih novčića što stoje zalepljeni za dno kofera (služe kao „mamac“)

A , znate l'za ono kad je ...
Jedna žena , jednom , ubacila 2 evra , a tražila je da joj vratim ... 1 evro i 90 centi ... ha ha ...
’oću da kažem ... fala na 10 centi , al’ dok sam joj ja brojao kusur ... bolje da sam nastavio da sviram ...
Misi’m , možda bi neko ubacio 20 centi ...

Kada smo već kod 20 centi ...
Jednom je jedna cigančica ubacila 20 centi ...
U stvari prvo me pitala dal’ ih hoću ... he he ...
Ja sam bio samo slegnuo ramenima (glupo pitanje ... al’ dobro , klinka je bila ...)
Ali , posle jedno dva’es minuta , ona se vratila da ih zatraži nazad ... bila se predomislila ...
Trebalo je da joj naplatim proviziju .. he he ...

 

[biciklist]

čekamo nastavak

 

[Ulični Muzičar]

UPALJAČ , PATIKE , MENUET , DŽOINT I MILICIJA



Imaju ljudi običaj da me posmatraju dok nameštam gitaru , pojačalo i ostale stvari ...
Sinoć ...
Tek sam se pripremao za start , a , vidim prilazi neki stariji čovek ...
Mislim ... sad će da me pita nešto u vezi gitare
(obično pitaju kako mi se zove instrument , pošto nisu nikada videli dve spojene gitare ...)
Al’ , čikica me pita ... da li imam upaljač ... he he ...

To me podsetilo na ...
Prilazi mi neki engleski turista (momak) , prekida me u sred svirke (to ne volim nikako !)
kaže : „very beautiful ... ... “
Ja mislim sad će da kaže da mi je lepa gitara , da lepo sviram ... ...
A , on ... svidjaju mu se moje patike ... he he ...
Pita koji je to model ...
A , model je bio UNIVERZAL (Planika , Slovenačka) ... to nema kod njih ...
Bilo je to pre 5-6 godina ...

A , prošle godine me isto neki „žuti“ (englez , skandinavac ... ko zna ...) pita za patike ...
Gde sam ih kupio , koliko koštaju ...
He he ... ja mu objasnim
Kina , brate ... 10 evra ...
A , on reče da ipak nisu loše , bez obzira što su kineske ...

Da ... samo treba da menjaš čarape dva puta dnevno ...


Nego , ništa sladje nego kad sviram nešto svoje , a ljudi plaćaju !
Juče sam , po prvi put u ovoj godini , svirao neke svoje menuete (3 komada) ...


Sinoć ...
Neki tip je sedeo iza mene ... dobro ne preblizu (inače bi me i to nerviralo) - na nekoliko metara razdaljine ...
Slušao je jedno 20 minuta i ... „kulirao“
Kad je dovoljno „iskulirao“ dodje i reče :
„lepo sviraš , brate !“
I ... ponudi mi džoint (sam je jedan već „duvao“)
Ja se zahvalih i rekoh da ne bih ...
On ode , ja ostah ...
i mislim ... pa , ovom bi se činilo da lepo sviram čak i da sam odsvirao ................
e ,sad je trebalo da stavim nešto smešno – da efektno završim ovu epizodu ...
Al’ ne pada mi nešto dobro na pamet !
Aj , da čujem neki predlog !!!



Dopuna za tekst o policajcima :

1995. u Budvi je jedan MILICAJAC NOGOM ZATVORIO MOJ KOFER (za pare) , pošto ...
bilo je prošlo 12 sati (ponoć) a ...
muzika može da svira (po kafićima) samo do tada ! .... znači - isto i ja !
da bi mogli ljudi na miru da spavaju !
bez obzira što sam svirao kod onog velikog zvona ... znači najbliža kuća (ili zgrada ...) je na par stotina metara ... (plus - ja okrenut prema moru ...)

 

[Rekontra]

Evo jedno pitanje koje može da bude interesantno, čisto onako, iz znatiželje! Piši nam kakva su iskustva u vezi devojaka, kako one "padaju" na sviranje, ima li nekih zanimljivih situacija, događaja, da li prilaze, koketiraju, ostavljaju br. telefona?

 

[Ulični Muzičar]

Evo jedno pitanje koje može da bude interesantno, čisto onako, iz znatiželje! Piši nam kakva su iskustva u vezi devojaka, kako one "padaju" na sviranje, ima li nekih zanimljivih situacija, događaja, da li prilaze, koketiraju, ostavljaju br. telefona?

napisaću kako me je jedna smuvala ... za ceo život !

------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------


Washington, DC,

Stanica metroa, hladnog januarskog jutra 2007.g.
Čovek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta.
Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje kroz stanicu, većina na svom putu ka poslu.



3 minuta nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek primećuje muzičara koji svira.
On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi svojim poslom.

4 minute kasnije:
Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, i bez zastajkivanja, nastavlja hod.

6 minuta kasnije:
Mladi čovek se naginje preko ograde da ga čuje, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.

10 minuta kasnije:
3-o godišnji dečak se zaustavlja ali ga majka odvlači žureći. Klinac zastaje da ponovno pogleda violinistu,
ali ga majka vuče i oboje odlaze žureći. Nekolicina druge dece je pokazala interesovanje.
Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisilio svoje dete da produži.

45 minute kasnije:
Violinista svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i kratko slušalo. Nekih 20-ak ljudi su dali novac,
ali su produžili bez zaustavljanja. Svirač je sakupio ukupno $32.

1 sat kasnije:
Muzičar završava svirku i nastaje tišina, što takođe niko ne primećuje.
Niko ne aplaudira, niko ne daje bilo kakvo priznanje.

Prava istina:
Niko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih današnjih violinista.
Svirao je jedan od najtežih komada ikad napisanih, na violini vrednoj $3.5 miliona dolara.
Samo dva dana pre ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu salu u Bostonu gde je prosečna karta bila $100.

Ovo je istinita priča. Inkognito svirku Joshue Bella na stanici metroa je organizovao Washington Post
kao deo sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima.

Postavlja se pitanje:

"Da li u uobičajenom okruženju, u nezgodno vreme, uopšte prepoznajemo lepotu?
Prepoznajemo li talenat u neočekivanom kontekstu?
Koliko snobova ima među nama koji idu na koncert plaćajući preskupe karte, a to isto ne prepoznaje na ulici?"
Čemu umetnost? ...


i video ...

[ame=http://www.youtube.com/watch?v=IMyXfdk_Fp8&feature=player_embedded]YouTube - Enjoy Joshua Bell's Performance in Washington in the morning[/ame]

 

[milutinz]

....jeeee.... Ali pazi kad sam posle 45-og minuta ZNAO da je neka fora te vrste u pitanju...
Meni je indikativno da su Johana Sebastiana osetili i (neuspešno nažalost, thanksgiving to parents) pokušali slušati klinci, dok su se svi odrasli ograđivali- tipa ubacivali nickle-ove van linije 6.25m i, naravno udaljavali se najkraćim mogućim putanjama... A da se zapitamo, da li bi IKO od onih što su ispovrnuli 100+ stringova u Bostonu dao i ćoravu paru tamo nekom što svira po ulicama, stanicama i sl? U takvoj 'konstelaciji zvezda', Isus bi bio u'apšen kao neki lokalni klošar što ne plaća reket murjacima, ne dao Bog da moje dete PRIĐE tamo nekom što 'testeriše' na javnom mestu... Možda je zarazan? Možda je SA ISTOKA!!??!!
Ne verujem da bi drugačiji rezultat (da nakupi više od ~50tak$) bio i da su Bell-a posadili posred Central park-a (NY) sa istom violinom i notama usred najlepšeg prolečnog vikenda...
Čoveče, HVALA TI NA OVOME!!!
Jopet iščitavam text, ovo mi je druga izmena, batice, crtica iz života, ali je**te, toliko toga se da o ovome da ozbiljno porazmisliti, iskomentarisati, razložiti, definitivno, ovaj članak preti da razvali sve moguće granice tvoje teme, ma ne samo tvoje teme, nego cele diskusione grupe...

 

[Rekontra]

Čuo sam za taj događaj, odnosno čitao baš ovde na forumu... Ljudi k'o ljudi, kad je nešto "džabe" nije im potrebno, ne "vide" i ne žele da znaju...

 

[milutinz]

Čuo sam za taj događaj, odnosno čitao baš ovde na forumu... Ljudi k'o ljudi, kad je nešto "džabe" nije im potrebno, ne "vide" i ne žele da znaju...

Dakle, umetnost u bilo kakvoj svojoj pojavi, sama za sebe, više nije ništa do prepreke na putu, osim, ako, jelte nije umotana u REKLAMČINU i ako ti (najčešće najniži klimoglavi mediokriteti u svakom pogledu) ne kažu, e ovo valja, ovo je lepo, za ovo da date pare, da bi čuli/videli 'pravu' umetnost...
Ima li ovde negde emotikon za povraćanje?
Da li 'blago' klizam sa teme?