Ulični Muzičar - kao prosjak i kao ... car !

[Ulični Muzičar]

KAKO MI JE PALO NA PAMET DA SVIRAM NA ULICI


Slušao sam noćni program na radiju ... 1987-ma ...
Luka Mijatović (voditelj) je u studio doveo prve ulične svirače iz Knez Mihajlove
onog ALFI-ja (što je posle pevao "domoljubne" pesme i još kasnije prodavao kasete u Knezu)
i Vladu (izvodi Dilanove stvari , uglavnom)

Ne sećam šta su pričali , samo znam da se meni opasno upalila sijalica ... TO JE ONO ŠTO ŽELIM DA RADIM !!!

Narednog leta 1988. sam bio sa drugovima na more ... Cavtat - kamp ...
Jednog dana sam skoknuo do Dubrovnika i video sam uveče neka dva tipa kako sviraju.
sviraju, sviraju ... i posle malo pokupe lovu od onih sto su se okupili ...

U to vreme sam malo nastupao na nekim svirkama (pisacu o tome) pa sam malo dobio samopouzdanje ...

naredne godine me je otac ubacio u njegovu fabriku da radim ... (nije njegova - tamo je radio)
to mi je dobro došlo - neki tip mi je pravio pojačalo na baterije ... košta ...
radio sam 4 meseca i 8 dana ... i to mi je jedini radni staž ...
(pre toga sam kao išao sa drugarima da beremo višnje
kasnije sam jedno kraće vreme prodavao LP-ploce , polovne ...)


i tako .. moji krenu na more u Crnu Goru ... jul 1989. ...
ja podjem sa njima ... da probam da sviram , pa ako ne ide - da ostanem sa njima ...
otac mi sredio da se vratim u fabriku (neplaćeno sam dobio)

oni ostanu u Petrovcu ... valjda , a, ja krenem za Dubrovnik ...
izadjem uveče ... puno šetalište ....
NISAM IMAO HRABROSTI ...
...i ... nadjem "rešenje" !

Pitam nekog milicionera (tako su se tada zvali) ... mogu li da sviram ?
on, naravno kaže da ne može ... mada , da ga nisam pitao , verovatno me ne bi dirao ...
i ja , sav sećan krenem kući ...
pa, eto, ne daju da se svira na ulici ... nisam ja kriv - savest mi je mirna !

Dok sam čekao autobus ... svirao sam sa nekim Bosancima na stanici ... malo opuštanja ...

Otiš'o sam za BG ...
Prodjem Knez Mihajlovom ... nekoliko njih svira ...
Ja pridjem onom Vladi "Dilanu" ... popričamo malo ...
on je super tip ...
rekao mi kako ide , kol'ko može da se zaradi ...
...i da se ne premišljam mnogo ... nego da idem da probam .

Nisam imao hrabrosti i vratim se kući ...

prvi pokušaj - nije uspeo !

drugi - jeste !

 

[Ulični Muzičar]

KAKO SAM POČEO DA SVIRAM NA ULICI



znači, leto 1989.
pošto mi se nikako nije vraćalo u fabriku na peglanje čarapa ,
a, više nije išlo da mi roditelji daju džeparac...
reših ja da ponovo pokušam.

Jedan drug, komšija, je polazio u Budvu .... tamo su mu već bili drugari - rokersko društvo ...
krenem ja sa njim vozom za Bar (i Budvu)

Ja sam zamišljao da , kao , stranci imaju lovu i treba da se usresredim na njih ...
tako odredim da treba da sviram tamo gde je ona grupa hotela ... na kraju šetaišta


Moram da kažem da me je mnogo bilo sramota ...
pomog'o mi je jedan od tih drugara (da , oni su pošli sa mnom tamo)
i to mu neću nikada zaboraviti...
stavio je onu kutiju od cipela (za ubacivanje para) ispred mene ... ja sam mu davao instrukcije gde da je postavi
to me je najviše bilo stid ... što "tražim" pare , a, ne što sviram ...

počeo sam ja da sviram ...svirao sam 10-15 min (nešto sam i zaradio)
ali, videh da nije pravo mesto...


tako se mi svi pokupimo i vratimo ...
ispred starog grada , dole ispod hotela "Avala" , svirali su neki momci (dve gitare)
ja stanem malo podalje od njih i krenem i ja ...
e, sad, svi oni ljudi što su ih bili slušali (20-tak) polako predju kod mene ...
(i oni što su svirali - prekinu i oni dodju ...)
valjda im je bilo zanimljivo da vide električnu gitaru i pojačalo - na ulici (gde nema struje ...)[1989-ta !]

ja sam tada mislio da oni kapiraju moj stil sviranja ...
dve ruke na vratu gitare (tada je bila jedna gitara - ne kao sada dupla ...)
.. stanley jordan fazon ...
kasnije sam shvatio da ljudi samo gledaju ... bezveze ...
a samo retki stvarno kapiraju (i mnogi dodju da mi kazu da takvu tehniku sviranja prvi put vide ...)


ostao sam u Budvi nekoliko dana ... moj cilj je bio Dubrovnik !

 

[rollmilan]

Tvoj cilj je bio Dubrovnik . . . . što si stao, nije valjda da su ga tad počeli bombardovati , mora da se nešto dalje dešavalo u tvom životu, nastavi sa pričom, svi željno isčekujemo - pa platili smo ti vinsent

 

[Ulični Muzičar]

VARLJIVO LETO 89-te

Pošto sam uz pomoć drugara, koji su mi „držali stah“, "razbio led" (u Budvi)
Posle jedno 7 dana krenem ja za Dubrovnik ...

Bilo je mnogo turista ,jer je bio početak avgusta
Ljudi su se okupljali da slušaju, aplaudirali ...
Ja sam imao tremu pa sam gledao samo u gitaru
Svirao sam razne stvari (i razne gluposti)...
Udarna stvar mi je bila „Jovano, jovanke“
To se ljudima najviše dopadalo , jer je malo življe ...
Sećam se da sam jednom ispucao ceo repertoar (u to vreme jedva preko jednog sata), a ljudi stoje i čekaju ...
I ja odsviram nešto ... sramota me i da kažem šta je bilo...
Kad... aplauz ... ja pomislim „pa, ovi nisu normalni“ stvarno je bilo nešto glupo (plus poluimprovizovano)

Bilo je jedan tip , Banjalučanin , koji je svirao popularna dela za klasičnu gitaru ...
On odsvira jedan „set“ od 30-tak minuta , napravi pauzu ... pa ponovo
I tako 7-8 puta za veče ..
A, ja , neiskusan, odsviram to što imam ... sat, sat i četvrt i - dosta za to veče !

Bio je neki tip , iz Bihaća čini mi se , koji je stajao na početku Straduna (glavna ulica)
Na mestu gde na jednom zidu „štrči“ jedan kamen (taman da možeš da staneš sa oba stopala)
Fora je bila da se popneš na njega ... nije lako jer te odbije zid
Treba taman toliko jako da skočiš da budeš gore , ali ne prejako – da ne udariš u zid jako ...
Tu su se okupljali ljudi , on ih je malo zabavljao .. znao je i neke trikove sa ping-pong lopticama ...
I ja sam posle „posla“ provodio vreme tamo

odlazio sam na spavanje ujutru , kad svane
kupim taze hleb i odem u jednu šumicu , tu blizu
klupa, vreća za spavanje ...
tada nije bilo opasno !!!

imao sam problema sa pojačalom, jer je odjednom znalo da „utihne“
pravljeno pojačalo ...
rešenje je bilo da ga na trenutak samo adapterom prikačim na struju ...
tako da sam u sred svirke morao da ostavim publiku na minut i utrčim u najbližu prodavnicu u potrazi za strujom ...
niko me nije odbio od prodavaca, ali sam im bio čudan sa tim svojim zahtevom da uključim kod njih svoje pojačalo ... na 2 sekunde ...
kasnije sam provalio da se može povratiti u život i tako što jako „iščupam“ najdeblju žicu ... (to ga je šokiralo)

imao sam baterije na punjenje ... budala ...
kasnije sam ukapirao da ne trošim puno , pa sam kupovao alkalne baterije
8 debelih – i do 100 sati sviranja

Tamo sam našao nekog makedonca (majka mu Dubrovčanka) i kod njega ostavljao pojačalo da se napune baterije .
Svirao sam malo , tako da sam sa jednim punjenjem mogao po 3-4 dana da sviram.

Sa milicijom (tako su se zvali tada) nije bilo problema , uglavnom ...
Samo sa jednim ...
Pokupio me i odveo u sporednu ulicu na pretres ...
Posle me je (isto veče) zatekao kako sviram ... tamo kod tog kamena , onako , za društvo ...
Kao ... : A-HA , JEL’ SAM JE TEBI REK’O DA NE SMEŠ DA SVIRAŠ ?
PA, JA NE SVIRAM ZA PARE SADA ... rekoh ... NIJE ZABRANJENO ...
I on se zbuni : ... BEZ OBZIRA !!!!
[[[To me podseća na ono iz „ko to tamo peva“
-KAKO IH NIJE SRAMOTA !
-ŠTO? PA, MI SMO DOŠLI NJIH DA GLEDAMO
-BEZ OBZIRA!! (Bata Stojković)]]]

Iz Dubrovnika sam skoknuo par puta u Cavtat

Na autobuskoj sam jednom pričao sa nekom babom , koja svake godine sama skokne do Dubrovnika ...
da opere noge ... hehe ... ne verujem da je bila znala da pliva
Ona mi je pričala kako je neka pesnikinja ... a kada sam zatražio da mi kaže neke svoje stihove ...
Ona se uplašila da imam skriven mikrofon , pa ću da snimim ... (i valjda joj ukradem to ...)
Hehehe...
Kasnije sam sretao razne individue , pa sam navikao ...
Jadna baba je , na primer ,tvrdila da je dobila Nobelovu nagradu za književnost ...
Ja sam se čak kasnije i raspitao ... jer nikad se ne zna ... ali niko iz te države nikada nije dobio to ...

Posle sam krenuo na sever .. Makarska , Omiš , Split ...
Pa , opet nazad ...
autostopom ... našao me je jedan zemljak u Makarskoj ...
posle smo se posvađali ...
on je bio stalno pijan i voleo je Miloševića (1989. !!) ... ja - ni jedno ni drugo (naročito ovo DRUGO !)

U Makarskoj sam prvi put posle završene svirke otišao da ispraznim kutiju i vratio se na „drugo poluvreme“ ...
Tada je bila nezgodna stvar što su postojale samo papirne novčanice ... poveće
I kutija se brzo napuni

U Splitu sam svirao prvo malo „unutra“ , a , posle sišao dole pored mora
Mislim da nikada nije više ljudi stalo da me gleda (na ulici ... ne računam „svirke“)
Valjda je bilo par stotina ljudi ... ili sam se ja bio uplašio pa mi se činilo toliko ...

Tako sam se muvao po Jadranu 30 dana ...
Na kraju sam se vratio preko Zagreba .
I tamo sam svirao par dana ...
Spavao sam na jednoj klupi , u jednom parku , blizu neke kasarne ( neka komanda , pre će biti ...) ,
pa su vojnici celo jutro prolazili ... išli po burek i jogurt
padala je neka sitna kiša , ali drveće je još bilo puno lišća , pa mi je tek po koja kap padala na ... krevet

trijumfalno sam se vratio kući ... ponosan
krenulo je ...
ne moram da peglam čarape (u ćaletovoj fabrici) do penzije !

 

[CRAZYandLAZY]

što mrzim a i blago me nervira, kad mi nestane ono *fala...
ajd možda se puni baterijsko pojačalo...:dntknw:

 

[Ulični Muzičar]

Tvoj cilj je bio Dubrovnik . . . . što si stao, nije valjda da su ga tad počeli bombardovati , mora da se nešto dalje dešavalo u tvom životu, nastavi sa pričom, svi željno isčekujemo - pa platili smo ti vinsent

ako napišem novi post , prikače ga uz stari , tako da se ne vidi (kada se pogledaju naslovi tema) da ima novih ... ako nije prošlo 24 sata, mislim !
tako da , moram jedan dnevno - ako hoću da budu razdvojeni ...

 

[death row]

Mene interesuje koje si pesme svirao, koje su ti bile omiljene ,da li si u nekim gradovima pojedine forsirao i tako to. ...koliko si unapred pripremao "turneje" i da li razmišljao dokle će sve to da ide

 

[rollmilan]

Sad ne moraš . Ako se neko ubaci između tvoja dva posta onda ne spajaju postove i prikazuje se nova tema.

 

[Ulični Muzičar]

ODAKLE TI OVE PARE , A ?


Kada je prošlo to prvo leto (1989.) i ja se trijumfalno vratio kući ,
dosadjivao sam svima redom sa svojim pričama .
otprilike k’o oni “solunci” što su po bezbroj puta prepričavali svoje ratne avanture …


Odmarao sam 50-tak dana i …
krajem oktobra krenem ja ponovo …
bila je to četvorodnevna (mini) turneja
BG , ZG (2dana) i opet BG !

Ne sećam se da li se u Beogradu dogodilo nešto posebno važno ,
jer sam kasnije puno puta bio na po nekoliko dana i ne znam šta je tačno koji put bilo…

a, u Zagrebu je jedan drug služio vojni rok , pa sam ga posetio.
Pitao sam jednog taksistu da li ZNA gde je Vlaška ulica (tamo je bila kasarna) …
On me je onako “nezgodno” pogledao i rekao “pa , bilo bi glupo da ne znam”
Vlaška ulica je jedna o najvećih ulica u CENTRU Zagreba … to sam kasnije saznao !

Zanimljiva je bila razlika izmadju BG i ZG .
u BG su mi ljudi bliže stajali … i više me zapitkivali …
(dobro , i Knez-Mihajlova je tesnija od Zagrebačkog Trga Republike … [sada Bana Jelačića])
u ZG su bili na većoj distanci , što mi je odgovaralo (uvek sam imao tremu kad više od nula ljudi zastane da me sluša)
i , uglavnom , nisu me mnogo ”uznemiravali”
Ipak , posle jedne svirke u ZG mi je priš’o neki tip da mu objasnim kako to ja sviram (Stanley Jordan tehnika ...)
demonstrirao sam mu malo ... (i on je bio neki gitarista)
polako, polako , kasnije ... skrenuo je razgovor
počeo je da mi priča o hari-krišni ...
meni je bilo zanimljivo , jer sam prvi put slušao te stvari ( 1989 !!! ) pa sam i pitao ...
davio me on , davio ...
ja postavljao pitanja...
na kraju mi je dosadilo i ,kada je video da ja želim da zbrišem ...
kaže on , kao ... „čekaj, ne možeš tek tako da odeš ... pa, što sam se ja mučio 2 sata?“
he, he ... izgleda da je bio dobio zadatak od njegovih da misionari po gradu ...

Spavanje je bilo po vozovima.
a , pošto sam bio dva dana u Zagrebu , malo je bilo i na železničkoj stanici i na klupi u parku

Od para koje sam „ubrao“ za ta 4 dana , kupio sam neki sintisajzer ... 250 DM je koštao
vrlo loš... jedva da nije bio igračka (danas jeste – moj sin od 5 god. „svira“ na njemu , povremeno)



a, što ova priča ima takav naslov ... pitate se vi , možda ...

pa ... moji roditelji nisu bili baš sigurni da se od sviranja na ulici mogu zaraditi neke pare ,
iako sam doneo nešto sa svoje prve turneje („varljivo leto 89-te“)
u ova 4 dana sam , rekoh , zaradio oko 250 DM , što je u to vreme bilo oko pola radničke plate
tada su postojale samo novčanice (znači - HARTIJA) ...
pare sam stavljao u ranac , na dno... a, odozgo - pojačalo , razne stvari ...
tako da su bile skroz izgužvane
kada sam došao kući , izvrnuo sam ranac na kuhinjski sto (sa namerom da novčanice „ispeglam“ i prebrojim)
moj otac je zabezeknuto gledao u GOMILU para na stolu (stvarno GOMILA ... jer - em zgužvane, em ih je bilo puno )
i rekao : „ Odakle ti ove pare ? “

Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Mene interesuje koje si pesme svirao, koje su ti bile omiljene ,da li si u nekim gradovima pojedine forsirao i tako to. ...koliko si unapred pripremao "turneje" i da li razmišljao dokle će sve to da ide

pisaću i o repertoaru i o ostalom !
pozdrav

 

[ivanjuska]

U cilju nespajanja postova,pridruzujem se citacima tvog vrlo zanimljivog ,slobodno cu ga nazvati putopisa.Tvoja prica me vraca u neka srecnija vremena kada se putovalo,stopiralo i spavalo bezbedno gde god pozelis.