Član
- Učlanjen(a)
- 13.03.2010
- Poruka
- 174
VEŽBANJE, STANLEY JORDAN... I TAKO TO...
Kada su završile moje kratke gitarijadske avanture, počeo sam da vežbam malo ozbiljnije
Skale – razni tipovi i iz svih pozicija (po celom vratu),
razne vežbe (iz različitih pozicija svaka) i sa posebnim naglaskom na mali (i „domali“ prst)... itd.
Sa Zvonkom sam povremeno svirao- kod mene, kod njega, na stepeništu, na „vrhu“ moje kuće, koja nema krov (k’o Bitlsi)
Imali smo i jedan nastup sa školskim bendom, skupljenim na brzinu
Bilo je to za vojsku, u jednoj kasarni. Svirali smo „krivo je more“ ()
Ja sam, kao, odsvirao i solo...
U proleće 1984. Sam imao priliku da kupim električnu gitaru od jednog tipa.
Sve je bilo sredjeno... samo moj otac je radije kupio drva za ogrev, za narednu zimu...
Ja sam bio strašno razočaran! Sećam se da sam se zatvorio u sobu, sa željom da zaspem (i jesam) i da se ne probudim više...
Upravo tu gitaru sam ipak kupio 6-7 meseci kasnije. „CLEAR SOUND“ – marka.
Imala je tanke žice (prva 0, 07) i ja nisam hteo dugo da ih menjam (možda 2 godine), jer nisam mogao takve iste da nadjem,
A bile su mi super – mekane...
Tako sam oko 2 godine vežbao...
U zimsko vrema odem u moju hladnu sobu (štednja drva),
Vežbam neko vreme, pa se vratim u dnevnu (toplu) sobu da se ogrejem i da mi se razmrdaju prsti malo...
I tako u krug...
Vežbao sam najmanje 2 sata dnevno, kad-kad i više i to SVAKI dan!
Jedan dan skale, drugi dan vežbe (stalno sam dodavao nove...)
Nisam znao da osviram baš puno stvari, ali sam bio dosta brz...
I svirao sam čisto, bez falširanja (normalno... toliko vežbanja)
Uzgred, 1982. smo ja i Zvonko gledali uživo LEB I SOL na turneji posle „sledovanja“.
Na toj turneji je snimljen i album „akustična trauma“ koji sam preslušavao jedno godinu i po dana...
Pred spavanje... svaku noć!!!
Prva, druga i četvrta strana (treća ne, zato što je tamo bio solo bas, solo bubanj...)
Jednom kada sam, sasvim slučajno, sreo Vlatka Stefanovskog na ulici, rekao sam mu ove stvari!
Meni se ta faza grupe „leb i sol“ (trio) mnogo dapada... čista svirka
U leto 1985. Sam morao u vojsku.
Za zakletvu („svečana obaveza“ se tada zvala) su mi moji doneli akustičnu gitaru
Imao sam običaj (u početku) da nedeljom uzmem sok i napolitanke (i gitaru, naravno)
I da odem negde da, kao, vežbam malo...
Al’ ne ide tako...
Ne možeš u vojsci...
Vojska je bila idealna da upropasti mladog čoveka.
pa i mene je...
Mnogi su imali problema da posle vojske nastave tamo gde su stali... škola... ili šta već...
Ja, kada sam se vratio iz vojske, nisam više vežbao
Zaboravio sam mnoge od vežbi, koje sam bio kreirao, a nisam ih imao zapisane – nije mi padalo na pamet da mogu da ih zaboravim!
ALI!!!
ALI!!!
Još u vojsci sam u nekom časopisu našao neki članak o STANLEY JORDAN –u...
Pisalo je kako svira gitaru na neki „klavirski“ način
Bila je i fotografija, na kojoj se videlo kako su mu obe ruke na vratu gitare
Ja sam se bio pitao... kakva li mu je to tehnika sviranja?
Kada sam bio na odsustvu, marta 1986. Video sam na TV (u emisiji TV Zagreb – „stereovizija“) nekoliko minuta njegove svirke!
Oduševio sam se i odmah ukapirao kako funkcioniše taj njegov način sviranja.
Evo, za ne-muzičare da i objasnim:
Vibracija žice se postiže tako što se ona (žica) malo jače udari!
Normalnim načinom sviranja - žica sa pritiska levom rukom na odredjenom mestu, a desnom rukom se „okine“...
Tako žica zavibrira...
Znači, kod ove tehnike se jednom rukom postiže vibracija žice...
Tako – jednom rukom mogu da se sviraju akordi (bas...), a, drugom – melodija!
Kao na klaviru...
Ili – tako zvuči kao da dvojica sviraju (čuju se i melodija i „pratnja“)
To je meni došlo k’o „kec na desetku“, jer mi je odgovaralo da sviram sam, da ne pevam, da zvuči „punačko“...
Da... još od ranije sam imao ideju da napravim band i da sviramo samo instrumentale.
Posebno sam želeo da sviramo u instrumentalnoj verziji „neinstrumentalne“ stvari (gde bih ja svirao melodije koje, u stvari izvodi pevač)
Mislim da je TA sreća da sam video STANLEY JORDAN-a na TV – jedan od najznačajnijh dogadjaja u mom zivotu!
Kasnije sam dobio ideju da sviram na ulici, ali ovo je bilo odlučujuće!
A, iz uličnog sviranja su proizišle razne stvari – posao (pare), našao sam svoju drugu polovinu, sada i sin...
Da se vratim na S. Jordana...
Kada sam video to na televiziji, odmah sam probao da tako nešto odsviram...
Prvo sam priučio „romane“ , što nije bilo pametno... jer - levom rukom ritam 9/8...
Ali sam ga razložio... ton po ton!
Da, pojačalo mi je bilo neki bugarski radio... jer ovom tehnikom se može svirati „bez struje“ samo ako je velika tišina
A, u medjuvremenu mi je onaj isti tip koji mi je prodao električnu gitaru- pravio pojačalo
Pre nego sam krenuo u vojsku, prodao sam bicikl i dao kaparu čoveku...
Kada sam se vratio iz JNA, pokušao sam da paralelno sviram i „normalno“ (trzalicom) i ovom novom tehnikom,
Ali sam, postepeno, ostavio trzalicu... skroz!
Ubrzo su došli i prvi nastupi... solo!
Kada su završile moje kratke gitarijadske avanture, počeo sam da vežbam malo ozbiljnije
Skale – razni tipovi i iz svih pozicija (po celom vratu),
razne vežbe (iz različitih pozicija svaka) i sa posebnim naglaskom na mali (i „domali“ prst)... itd.
Sa Zvonkom sam povremeno svirao- kod mene, kod njega, na stepeništu, na „vrhu“ moje kuće, koja nema krov (k’o Bitlsi)
Imali smo i jedan nastup sa školskim bendom, skupljenim na brzinu
Bilo je to za vojsku, u jednoj kasarni. Svirali smo „krivo je more“ ()
Ja sam, kao, odsvirao i solo...
U proleće 1984. Sam imao priliku da kupim električnu gitaru od jednog tipa.
Sve je bilo sredjeno... samo moj otac je radije kupio drva za ogrev, za narednu zimu...
Ja sam bio strašno razočaran! Sećam se da sam se zatvorio u sobu, sa željom da zaspem (i jesam) i da se ne probudim više...
Upravo tu gitaru sam ipak kupio 6-7 meseci kasnije. „CLEAR SOUND“ – marka.
Imala je tanke žice (prva 0, 07) i ja nisam hteo dugo da ih menjam (možda 2 godine), jer nisam mogao takve iste da nadjem,
A bile su mi super – mekane...
Tako sam oko 2 godine vežbao...
U zimsko vrema odem u moju hladnu sobu (štednja drva),
Vežbam neko vreme, pa se vratim u dnevnu (toplu) sobu da se ogrejem i da mi se razmrdaju prsti malo...
I tako u krug...
Vežbao sam najmanje 2 sata dnevno, kad-kad i više i to SVAKI dan!
Jedan dan skale, drugi dan vežbe (stalno sam dodavao nove...)
Nisam znao da osviram baš puno stvari, ali sam bio dosta brz...
I svirao sam čisto, bez falširanja (normalno... toliko vežbanja)
Uzgred, 1982. smo ja i Zvonko gledali uživo LEB I SOL na turneji posle „sledovanja“.
Na toj turneji je snimljen i album „akustična trauma“ koji sam preslušavao jedno godinu i po dana...
Pred spavanje... svaku noć!!!
Prva, druga i četvrta strana (treća ne, zato što je tamo bio solo bas, solo bubanj...)
Jednom kada sam, sasvim slučajno, sreo Vlatka Stefanovskog na ulici, rekao sam mu ove stvari!
Meni se ta faza grupe „leb i sol“ (trio) mnogo dapada... čista svirka
U leto 1985. Sam morao u vojsku.
Za zakletvu („svečana obaveza“ se tada zvala) su mi moji doneli akustičnu gitaru
Imao sam običaj (u početku) da nedeljom uzmem sok i napolitanke (i gitaru, naravno)
I da odem negde da, kao, vežbam malo...
Al’ ne ide tako...
Ne možeš u vojsci...
Vojska je bila idealna da upropasti mladog čoveka.
pa i mene je...
Mnogi su imali problema da posle vojske nastave tamo gde su stali... škola... ili šta već...
Ja, kada sam se vratio iz vojske, nisam više vežbao
Zaboravio sam mnoge od vežbi, koje sam bio kreirao, a nisam ih imao zapisane – nije mi padalo na pamet da mogu da ih zaboravim!
ALI!!!
ALI!!!
Još u vojsci sam u nekom časopisu našao neki članak o STANLEY JORDAN –u...
Pisalo je kako svira gitaru na neki „klavirski“ način
Bila je i fotografija, na kojoj se videlo kako su mu obe ruke na vratu gitare
Ja sam se bio pitao... kakva li mu je to tehnika sviranja?
Kada sam bio na odsustvu, marta 1986. Video sam na TV (u emisiji TV Zagreb – „stereovizija“) nekoliko minuta njegove svirke!
Oduševio sam se i odmah ukapirao kako funkcioniše taj njegov način sviranja.
Evo, za ne-muzičare da i objasnim:
Vibracija žice se postiže tako što se ona (žica) malo jače udari!
Normalnim načinom sviranja - žica sa pritiska levom rukom na odredjenom mestu, a desnom rukom se „okine“...
Tako žica zavibrira...
Znači, kod ove tehnike se jednom rukom postiže vibracija žice...
Tako – jednom rukom mogu da se sviraju akordi (bas...), a, drugom – melodija!
Kao na klaviru...
Ili – tako zvuči kao da dvojica sviraju (čuju se i melodija i „pratnja“)
To je meni došlo k’o „kec na desetku“, jer mi je odgovaralo da sviram sam, da ne pevam, da zvuči „punačko“...
Da... još od ranije sam imao ideju da napravim band i da sviramo samo instrumentale.
Posebno sam želeo da sviramo u instrumentalnoj verziji „neinstrumentalne“ stvari (gde bih ja svirao melodije koje, u stvari izvodi pevač)
Mislim da je TA sreća da sam video STANLEY JORDAN-a na TV – jedan od najznačajnijh dogadjaja u mom zivotu!
Kasnije sam dobio ideju da sviram na ulici, ali ovo je bilo odlučujuće!
A, iz uličnog sviranja su proizišle razne stvari – posao (pare), našao sam svoju drugu polovinu, sada i sin...
Da se vratim na S. Jordana...
Kada sam video to na televiziji, odmah sam probao da tako nešto odsviram...
Prvo sam priučio „romane“ , što nije bilo pametno... jer - levom rukom ritam 9/8...
Ali sam ga razložio... ton po ton!
Da, pojačalo mi je bilo neki bugarski radio... jer ovom tehnikom se može svirati „bez struje“ samo ako je velika tišina
A, u medjuvremenu mi je onaj isti tip koji mi je prodao električnu gitaru- pravio pojačalo
Pre nego sam krenuo u vojsku, prodao sam bicikl i dao kaparu čoveku...
Kada sam se vratio iz JNA, pokušao sam da paralelno sviram i „normalno“ (trzalicom) i ovom novom tehnikom,
Ali sam, postepeno, ostavio trzalicu... skroz!
Ubrzo su došli i prvi nastupi... solo!
