Ukida li Pavle Subotu i praznike- Kolološanima 2,16.17?

[Jovan Prezviter]

Mislim ipak da je bolje postaviti u obliku pitanja, zato sam to i uradio, jer je opšte prihvaćena teza da Pavle zaista u Kološnima 2,16.17 ukida nešto pa zato pitanje da li i šta ukida. Većina uključujući i adventiste(bar zvančični stav do sada) jeste da Pavle zaista ukida što šta...

Zato je pravilnije pitanje "da li on ukida praznike" jer većina tako tumači.

 

[Jovan Prezviter]

Naravno, što je Darth, lepo formulisao, Pavle ne ukida ništa već govori o ispunjenju svega ovoga.

S tim što možemo razmišljati u kom smislu je ispunjenje jer postoji dve vrste "ispunjenja" tj. prvo je nastaviti sa poštovanjem pa u tom smislu ispunjavamo ili ostaviti jer se ispunilo u nekom smislu.

Da bi smo razumeli o kojoj vrsti "ispunjeja" se radi važno je razumeti Pavla tj. tekst koji Pavle citira. Akcenat je kao što sam i na početku izneo na "žrtvi" tj. telu Hristovom-stih 17. Ono je dobilo to ispunjenje tj. zamensko ispunjenje jer je to "telo" predstavljalo "telo" Hristovo...dva tela dakle.

Sami datumi kao datumi nisu to "telo" to fizičko telo i tako ispunjenje nije zamensko kada su datumi u pitanju. Datumi imaju za cilj podsetnika šta je urađeno za nas..za svakoga od nas i samo ukazivanje poštovanja tom činu urađenog i što će se tek uraditi(tri praznika jesenja ukazuju na ono što će se dogoditi nakon Hristovog vaskrsa) je određeno da na te datume Bogu odamo hvalu. Ne prinoseći više "telo" žrtve jer je ono zamenjivalo ili ukazivalo na "telo" Hristovo.

 

[DarthShone]

Naravno, Bog je uvek tražio pravu službu, tj. obraćeno srce. Bog ne voli mehaničku službu tj. obrede spolja da to bude jedino obeležje vernika. Naravno. Obred ili praznik dobija puni smisao kada je iznutra čovek obraćen i zato ove reči Asafa vernog imaju veliku težinu. Bog spušta svoje blagoslove na srce u potpunosti kada je čovek obraćen.

Da, ali šta je to "obraćeno srce", ko tačno zna šta je obraćeno srce? Po čemu mi možemo znati da nam je srce obraćeno? Ne možemo. I upravo to, svođenje svega na "obraćenje" srca, a mi sami i te kako možemo tvrditi da eto time što shabat, mlađake, obezanje poštujemo i sledimo, imamo "obraćeno srce" vodi ka suđenju i prosuđivanju.

Dakle, radi se upravo o tome da se sudi po mlađacima, shabatu, obrezanju, praznicima ili odsustvu istih. A Sveti Apostol Pavle upravo to i pominje u poslanicama, to zabranjuje.

Pomalo je krivo pitanje - ukida li Pavao Subotu i praznike? Smislenije je pitanje: Zapovjeda li sveti Pavao kršćanima Subotu i praznike? A odgovor je NE, dapače, sve je to sjena, poručuje Pavao kršćanima pišući poslanicu Kološanima. Na drugom mjestu poručit će Pavao kršćanima - Uškopili se oni koji vas podbunjuju, koji bi vas podjarmili pod Zakon sa Sinaja koji rada za ropstvo.

Upravo tako. Primivši Krista, primili smo Boga, dobili smo Milost, oslobođeni smo. Doslovno, pozivanje na držanje onoga što je bilo pre oslobođenja, pre Krista je dakle odbijanje Krista, jer svrha svih tih praznika, mlađaka je i bila da navjeste Krista. A kako je Krist već došao, kako smo sada oslobođeni, čemu onda ponavljanje onoga što je u ropstvu "navešćivalo" slobodu?

Doslovno se naime radi o šizofrenoj situaciji, reklo bi se Stokholmskom sindromu, gde žrtva i pored oslobođenja od muka koje je preživela uporno traži i uporno ponavlja svoje muke, svoje ropstvo.

 

[Jovan Prezviter]

Da, ali šta je to "obraćeno srce", ko tačno zna šta je obraćeno srce?

Ti znaš dobro šta znači obraćeno srce..promena misli..promena ponašanja koje je usledilo pod uticajem Duha Svetoga...možda ne možemo da proniknemo u svaki detalj i naravno da ne možemo ali ono najbitnije je poznato. Ti si hrišćanin i verujem da si doživeo i lično pa da ne moram tebi hrišćaninu da pojašnjavam. Verujem da jesi. Uzgred apostoli takođe o tome pišu i znamo kakav je "rod" toga. Nije nam nepoznato.

Suštinski tada nam je želja za služenjem Bogu i ispunjavanjem Njegovih zapovesti lako..mi to tada želimo...a dok se to ne dogodi znaš i sam..sve nam je mučno, teško, gledamo sa ljudskog aspekta i procenjujemo..možemo li neki lakši put da nađemo da "ne moramo" baš sve..e vidiš to je obraćenje. Možda jednom rečju kada ti je LAKO činiti za Gospoda sve ..nema kalkulacija..nema kompromisa...sve želiš da činiš za Gospoda.

Po čemu mi možemo znati da nam je srce obraćeno? Ne možemo

Ovo gore je ono što je najbitnije..ono što možemo i sami osetiti i što su nam pisci Božije Reči nagovestili..dakle čim osetiš da ti je lako sve činiti za Gospoda na dobrom si putu...a čim osetiš da je teško, neprijatno, nelagodno, pokušavaš da se izvučeš iz toga , da olakšaš itd..to znači da srce nije još obraćeno.

upravo to, svođenje svega na "obraćenje" srca, a mi sami i te kako možemo tvrditi da eto time što shabat, mlađake, obezanje poštujemo i sledimo, imamo "obraćeno srce" vodi ka suđenju i prosuđivanju.

Može neko držati i to a da se ne oseća srećno..da mu je to teret..da kalkuliše..ako meni Gospod ne uzvrati tako i tako..nema svrhe...da kuka na sav glas kako on eto mora da se odriče mnogih stvari i da drži sve ovo...onda jasno je nije srce "obrezano". Tako su držali fariseji...to znaš. I slični njima. Tako da držanje svega ovoga ne garantuje "obraćeno srce" ali obraćenom srcu neće biti ništa teško. To je poenta.

Dakle, radi se upravo o tome da se sudi po mlađacima, shabatu, obrezanju, praznicima ili odsustvu istih. A Sveti Apostol Pavle upravo to i pominje u poslanicama, to zabranjuje.

Naravno da niko ne treba da prosuđuje nečiju iskrenu pobožnost ni po držanju ni po nedržanju ovoga. Ko shvati i razume i nije mu teško Bog će izliti svoj blagoslov.

Neka bi nam Gospod izlio te blagoslove što pre!

 

[DarthShone]

Suštinski tada nam je želja za služenjem Bogu i ispunjavanjem Njegovih zapovesti

Upravo u tome počiva i pitanje svih pitanja. O kojim se zapovestima radi. Sine Qua Non je upravo to. Koje zapovesti? Ako li dakle na zapovestima datim Israelu insistiramo, iako krvni Israel nismo, sledimo one koji Hrista odbaciše, koji i dalje čekaju, sami sebe porobljavajući.

No, ako li smo Hristovi, ako smo Njega primili, onda ne postoje nikakve druge zapovesti osim ovih:

Ljubi Boga svog svim srcem svojim, svom snagom svojom, svom dušom svojom. Ljubi bližnjega svog kao sebe samog.

Jednostavno je. Ako nas je On oslobodio, otkupio, pod zakonom Israelovim nismo. Nego pod Njegovim zakonom. A taj zakon ne traži ni obrezanje, ni shabate ni mlađake, ni praznike.

Shodno tome, insisitirajući na obrezanju, shabatu, mlađacima, praznicima, mi Njemu kažemo: "NE". Doslovno ga odbacujemo i biramo ropstvo nečemu što se na nas i ne odnosi, što je prestalo. Biramo nešto što je ispunilo svoju svrhu, šta više nije nam, jer krvni potomci Israela i nismo, ni bilo namenjeno.

 

[Jovan Prezviter]

Upravo u tome počiva i pitanje svih pitanja. O kojim se zapovestima radi

Ja sam govorio uopšteno sada. Nadam se da si razumeo suštinsko značenje. Dakle, ništa teško za mog Gospoda. To je ono što je važno. Pomenuvši "zapovesti" mislim na sve ono što nam po savesti biva jasno...da li samo dve, deset ili više pravila. Neće nam biti teško ni 100 pravila AKO znamo da to Gospod očekuje pa samim tim znamo da je to dobro za nas. Da ne misliš da insistiram na SAMO 10 zapovesti kada sam pomenuo "zapovesti". Mislim mnogo šire od toga.

Znaš kako sam shvatio ovaj pojam obraćenja još? Živeti po "volji" Božijoj. To znači činiti ono što je Njemu ugodno u svakodnevnom životu. Ko tako radi Bog će mu pokazati šta od njega očekuje. I neće čoveku biti teško ništa.

Ako nas je On oslobodio, otkupio, pod zakonom Israelovim nismo. Nego pod Njegovim zakonom. A taj zakon ne traži ni obrezanje, ni shabate ni mlađake, ni praznike.

Ako si ti tako shvatio nikakav problem. Naravno drži ono što znaš da treba..nego gledaj da radiš na ovom "obrezanju" srca...mislim svi to moramo jer je to volja Božija. Tada će ti se još više razjasniti šta to Gospod očekuje. Rasti u veri u kojoj si i Bog će ti pokazati sve više i više svetlosti. Amin.

Shodno tome, insisitirajući na obrezanju, shabatu, mlađacima, praznicima, mi Njemu kažemo: "NE". Doslovno ga odbacujemo i biramo ropstvo

Neko ko je shvatio da je držanja praznika u skladu sa voljom Božijom onda nije ropstvo. On to želi iz čistog srca. Naravno, ja sam ovde ukazao zašto smatram da Pavle ne govori protiv datuma, praznika..jer nisu telo Hristovo..telo Hristovo je isključivo žrtva...tri jesenja praznika i dalje nisu se ispunili u vreme nakon Hristovog vaskrsa..tek su hrišćani još bolje mogli razumeti značenje praznika jer su se prva tri ispunila u Hristovom životu-Pesah-Hristovo raspreće, Presni hlebovi-Hristova bezgrešnost(bez kvasca), Penteksot-dan Pedesetnice i silazak Duha Svetoga...kao što vidimo učenici su se okupili na praznik i doživeli ovaj silazak Duha..da nisu ne bi ni primili Duha Svetoga...ostala tri praznika tek su trebala da se ispune. Zato je sasvim logično da verni Božiji narod i pojedinci su pozvani da učestvuju u ovim podsetnicima na ono što je učinjeno i ono što će biti. Tada stojimo, po mom shvatanju, potpuno utemeljeni u Hristu jer učestvujemo u onome što se odnosi na Njega.

Tako da meni u tom smislu pomisao na praznike ne predstavlja ropstvo. Ali opet nije moje da osuđujem ako neko to nije tako shvatio. Pavle kaže da prepustimo Gospodu da svako po savesti uvidi šta treba činiti.

 

[DarthShone]

ostala tri praznika tek su trebala da se ispune.

Ispunili su se. Upravo to, upravo tvrdnja da tek trebaju da se ispune predstavlja sumnju. Doslovno, ako se tako tvrdi, znači da se ne veruje da su se Pisma ispunila. A to onda znači da se Njemu ne veruje. A ako se Njemu ne veruje, znači da se ne veruje u Uskrsnuće, a onda je uzalud vera naša.

Zato je sasvim logično da verni Božiji narod i pojedinci su pozvani da učestvuju u ovim podsetnicima na ono što je učinjeno i ono što će biti. Tada stojimo, po mom shvatanju, potpuno utemeljeni u Hristu jer učestvujemo u onome što se odnosi na Njega.

Ne, nije logično, iako se možda čini logičnim.

Jer, "Moje misli nisu vaše misli" "Moji putevi nisu vaši putevi".

Hrista dakle ili prihvatamo i Njemu verujemo, bezuslovno, bespogovorno, apsolutno, ili sumnjamo i još nešto čekamo.

Prihvatanjem Hrista, krštenjem u Njega, ja sam odabrao da mu bezuslovno, bespogovorno, aposultno verujem. A to znači da su se za mene, kao i za one koji su Ga prihvatili, svi praznici, sva pravila, ispunjeni u Njemu.

 

[Jovan Prezviter]

Ispunili su se. Upravo to, upravo tvrdnja da tek trebaju da se ispune predstavlja sumnju. Doslovno, ako se tako tvrdi, znači da se ne veruje da su se Pisma ispunila. A to onda znači da se Njemu ne veruje. A ako se Njemu ne veruje, znači da se ne veruje u Uskrsnuće, a onda je uzalud vera naša.



Ne, nije logično, iako se možda čini logičnim.

Jer, "Moje misli nisu vaše misli" "Moji putevi nisu vaši putevi".

Hrista dakle ili prihvatamo i Njemu verujemo, bezuslovno, bespogovorno, apsolutno, ili sumnjamo i još nešto čekamo.

Prihvatanjem Hrista, krštenjem u Njega, ja sam odabrao da mu bezuslovno, bespogovorno, aposultno verujem. A to znači da su se za mene, kao i za one koji su Ga prihvatili, svi praznici, sva pravila, ispunjeni u Njemu.

OK. Kažem to je jedno široko shvatanje principa ispunjenja praznika. To što se nešto od tih praznika recimo mladine ili senice nije ispunilo u Hristovoj smrti na krstu nikako ne poništava pisma ni Hrista. To predstavlja Božiji plan, ono što će biti u budućnosti..najava..ni Pentekost se nije ispunio Hristovoj smrću to znamo jer su tek posle 50 dana apostoli doživeli ispunjenje.
Dakle, Hristova smrt i vaskrs su omogićili ispunjenje ostalih 4 praznika(uključujući i Pentekost koji se tada još nisu ostvarili).
Zato lično ne smatram da se Hrist poništava spomenom na dela koja je Bog učinio za nas. To je jedno a Hristova smrt je nešto drugo...no povezano je upravo time da je Hristova smrt i omogućila ostvarenje ovih Božijih planova.
Ali najbitnije je pre svega želeti Boga i želeti činiti što Mu je volja. Kuda god On želi nas povesti. Aleluja.

 

[DarthShone]

Ali najbitnije je pre svega želeti Boga i želeti činiti što Mu je volja.

Da. Ali pitanje koje mnogi čini se ne žele da postave je: Šta je to Njegova volja? Jer mnogi će svaku stvar koja im "zagreva srce" protumačiti kao Njegovu Volju. A to, najčešće, dakle skoro uvek nije Volja Njegova.

Jer ovako On govori:

"U one dane: Dođe Ilija na Božje brdo Horeb, uđe u neku pećinu i prenoći u njoj. I gle, eto k njemu riječi Gospodnje. Glas mu reče: »Iziđi i stani u gori pred Gospodinom. Evo Gospodin upravo prolazi.« Pred Gospodinom je bio silan vihor, tako snažan da je drobio brda i lomio hridi, ali Gospodin nije bio u olujnom vihoru; poslije olujnog vihora bio je potres, ali Gospodin nije bio u potresu; a poslije potresa bio je oganj, ali Gospodin nije bio u ognju; poslije ognja šapat laganog i blagog lahora. Kad je to čuo Ilija, zakri lice plaštem, iziđe i stade na ulazu u pećinu."

Dakle, volja Njegova se nama ne prenosi grmljavinom koja nas udara, ni onim što nam trese svaki deo tela, niti vizijama koje nas bacakaju. Strahom On ne govori. Nego lahorom koji šapuće, koji nas ne po tumačenjima i samozavaravanju "smiruje", nego nas On umiruje, svojim prisustvom nas smiruje.

Gnev Njegov je strašan, ali samo onima koji drže listu obaveza koje trebaju "ispunjavati". Onima koji u Njemu vide i Oca i Brata i Prijatelja, koji skrušeno u poverenju staju pred Njega svaki strah nestaje, svaki nemir odlazi, i samo njima je On spor na srdžbu bogat dobrotom.

To je Volja Njegova. Poverenje u Njega. Draži su mu oni koji Ga traže ne sebe radi nego Njega radi, od onih koji Mu "služe" sebe radi uverenih da poznaju šta im je činiti. Doslovno, draži su Mu "bludni sinovi" od onih koji misle da poznaju Volju Njegovu.

 

[Jovan Prezviter]

Da. Ali pitanje koje mnogi čini se ne žele da postave je: Šta je to Njegova volja? Jer mnogi će svaku stvar koja im "zagreva srce" protumačiti kao Njegovu Volju. A to, najčešće, dakle skoro uvek nije Volja Njegova.

Jer ovako On govori:

"U one dane: Dođe Ilija na Božje brdo Horeb, uđe u neku pećinu i prenoći u njoj. I gle, eto k njemu riječi Gospodnje. Glas mu reče: »Iziđi i stani u gori pred Gospodinom. Evo Gospodin upravo prolazi.« Pred Gospodinom je bio silan vihor, tako snažan da je drobio brda i lomio hridi, ali Gospodin nije bio u olujnom vihoru; poslije olujnog vihora bio je potres, ali Gospodin nije bio u potresu; a poslije potresa bio je oganj, ali Gospodin nije bio u ognju; poslije ognja šapat laganog i blagog lahora. Kad je to čuo Ilija, zakri lice plaštem, iziđe i stade na ulazu u pećinu."

Dakle, volja Njegova se nama ne prenosi grmljavinom koja nas udara, ni onim što nam trese svaki deo tela, niti vizijama koje nas bacakaju. Strahom On ne govori. Nego lahorom koji šapuće, koji nas ne po tumačenjima i samozavaravanju "smiruje", nego nas On umiruje, svojim prisustvom nas smiruje.

Gnev Njegov je strašan, ali samo onima koji drže listu obaveza koje trebaju "ispunjavati". Onima koji u Njemu vide i Oca i Brata i Prijatelja, koji skrušeno u poverenju staju pred Njega svaki strah nestaje, svaki nemir odlazi, i samo njima je On spor na srdžbu bogat dobrotom.

To je Volja Njegova. Poverenje u Njega. Draži su mu oni koji Ga traže ne sebe radi nego Njega radi, od onih koji Mu "služe" sebe radi uverenih da poznaju šta im je činiti. Doslovno, draži su Mu "bludni sinovi" od onih koji misle da poznaju Volju Njegovu.

Verujem da je motiv srca važan. Naravno, ja ni ne očekujem da će se uvek i pored dobre volje i želje moći biti siguran da si sve učinio što treba. Ono što trebamo jeste da budemo srećni dok osećamo to Božije vođstvo u životu i da tražimo od Njega da nas vodi. Biće nam po veri. Tu se oslanjamo verom na Hrista.