Ukida li Pavle Subotu i praznike- Kolološanima 2,16.17?

Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Ono što trebamo jeste da budemo srećni dok osećamo to Božije vođstvo u životu i da tražimo od Njega da nas vodi.

Srećni trebamo biti jer smo Njegovi, što nas je otkupio, a ne zato što osećamo nekakvo vođstvo. Doslovno i tugu i radost mu trebamo reći. Zagrljaj je NJegov ono što nas čini kompletnim, i zaista srećnim. Bog je naša nada, naša ljubav i naša uteha.

Želimo li dakle biti kompletni, Bogu se obratimo, ne ljudima, ne pravilima, Bogu. On je Put Istina i Život.

Ps. Praznici, mlađaci, shabati, obrezanje, sve je to senka onoga što je ako li Njega, Boga prihvatimo, već došlo ispunilo se. Ne činimo zlo, ne sudimo, ne tražimo sebi mesta iznad drugih, ne grešimo, ili ako grešimo pokajmo se za grehe, uzimajmo Telo i Krv Njegovu, dostojno, budimo Njegovi, ovce paše Njegove, i ničega se bojimo. Ničega.

Praznici su svi dani kada smo Njegovi, On je shabat, obrezani smo krštenjem u Njega, opečaćeni Duhom Svetim.

Doslovno Otac nas je za sebe stvorio po Sinu koji nas je za sebe otkupio Duh Sveti nas je za sebe opečatio. Božiji smo. I niko i ništa sem našeg slobodnom voljom otpadanja i padanja na zamke zloga nas od Njega odvojiti neće.
 
Učlanjen(a)
22.07.2016
Poruka
11.465
Srećni trebamo biti jer smo Njegovi, što nas je otkupio, a ne zato što osećamo nekakvo vođstvo. Doslovno i tugu i radost mu trebamo reći. Zagrljaj je NJegov ono što nas čini kompletnim, i zaista srećnim. Bog je naša nada, naša ljubav i naša uteha.

Želimo li dakle biti kompletni, Bogu se obratimo, ne ljudima, ne pravilima, Bogu. On je Put Istina i Život.

Ps. Praznici, mlađaci, shabati, obrezanje, sve je to senka onoga što je ako li Njega, Boga prihvatimo, već došlo ispunilo se. Ne činimo zlo, ne sudimo, ne tražimo sebi mesta iznad drugih, ne grešimo, ili ako grešimo pokajmo se za grehe, uzimajmo Telo i Krv Njegovu, dostojno, budimo Njegovi, ovce paše Njegove, i ničega se bojimo. Ničega.

Praznici su svi dani kada smo Njegovi, On je shabat, obrezani smo krštenjem u Njega, opečaćeni Duhom Svetim.

Doslovno Otac nas je za sebe stvorio po Sinu koji nas je za sebe otkupio Duh Sveti nas je za sebe opečatio. Božiji smo. I niko i ništa sem našeg slobodnom voljom otpadanja i padanja na zamke zloga nas od Njega odvojiti neće.
Jesmo Hristovi, svakako. Zahvalni mu za svako dobro što je učinio za nas. Bez Njega mi nemožemo ništa. Ali sa Njim možemo sve. Zato možemo biti spokojni. Spokojni u Njemu.
Neka tako bude.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Zato možemo biti spokojni. Spokojni u Njemu.
Neka tako bude.

U kome drugome moožemo biti spokojni? Ko drugi do Bog može da nam da spokoja? Niko.

Ps. Nije vezano za temu, a možda i jeste. Koliko je naše neznanje, koliko lako možemo biti zavedeni doslovnostima, govori i činjenica da uzaludno tražimo materijalne dokaze za nešto, a ne nalazimo ih. Znaš li zašto? Tražimo ih u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu.

Šta misliš o čemu se radi?O tome da se Pismima, posebno Starom Zavetu, jer za Novi je dokazano da je savremen Isusovom vremenu, prilazi kao da je nastao odjednom. Nije. Nastajao je stolećima, zapisivanjem oralne tradicije, a oni koji su tu tradiciju zapisivali su nesvesno ubacivali svoje vreme. Pravo vreme događaja opisanih u knjigama, seže mnogo dublje.

Piramide su ključ. Ne pominju se u Knjizi o Josifu, ne pominju se ni u Egzodusu, a da su Hebreji zaista bili u Egiptu u vreme Ramzesa, videli bi ih. Abraham bi ih video i preneo to svojim potomcima. A nije. Zašto? Jer je, po svemu sudeći u Egiptu bio pre nego što su PIramide zidane.

Naime, prouči malo o Imhotepu, tačnije Ya am Hatpa, veziru, lekaru, arhitekti, tumaču snova, prvosvešteniku grada Ona (Iyanu), koji je po Egiptaskom predanju, rastumačio san svom vladaru i spasao Egipat u vreme sedmogodišnje gladi. On je započeo gradnju piramida, organizovao službu sakupljanja žita, i možda najvažnije, njegovo je delo stavljanje sve zemlje Egipatske u vlasništvo faraona.

Isuviše je mnogo paralela sa Josifom, isuviše. Njegov grob nikada nije nađen, a Egipćani će ga zbog toga što ih je od gladi spasio, deifikovati u narednim milenijumima.

Znači li to da se Egzodus odigrao 1500 godina ranije, jer je Imhotep živeo u 27 stoleću pre Hrista? Znači li to da je Mojsije (Moses, a to je Egipatsko ime, uz to DNK analize pokazuju da su Hebreji i Egipćani iste rase, srodni su, Egipatski i Hebrejski su srodni, Hebrejski alfabet je i nastao od hijeratskog pisma, a ne od klinastog, nebrojeno je primera Hebrejskih kraljeva koji su na svoje pečate stavljali Egipatske simbole tu je zatim i "nečista" hrana koja je o gle čuda bila zabranjena kome? Upravo sveštenicima iz grada On-a - Iyanu-a, jedinima u Egiptu koje nije postavljao faraon, tu je velika Himna Atonu i njene paralele sa Psalmom 104...)

Možda.

Možda i sve ovo ne mora da bude tačno, niti se ovde radi o nekakvom "ezoteričnom" pogledu na Pisma. ali vredi istražiti, upravo zato da bi se shvatllo šta i kakvo bogatstvo čuva Sveto Pismo.

Ono govori Istinu, ali kao i uvek, od šume često ne vidimo drveće, zato mu se i mora prilaziti s poštovanjem.
 
Učlanjen(a)
22.07.2016
Poruka
11.465
Šta misliš o čemu se radi?O tome da se Pismima, posebno Starom Zavetu, jer za Novi je dokazano da je savremen Isusovom vremenu, prilazi kao da je nastao odjednom. Nije. Nastajao je stolećima, zapisivanjem oralne tradicije, a oni koji su tu tradiciju zapisivali su nesvesno ubacivali svoje vreme. Pravo vreme događaja opisanih u knjigama, seže mnogo dublje.

Piramide su ključ. Ne pominju se u Knjizi o Josifu, ne pominju se ni u Egzodusu, a da su Hebreji zaista bili u Egiptu u vreme Ramzesa, videli bi ih. Abraham bi ih video i preneo to svojim potomcima. A nije. Zašto? Jer je, po svemu sudeći u Egiptu bio pre nego što su PIramide zidane.

Naime, prouči malo o Imhotepu, tačnije Ya am Hatpa, veziru, lekaru, arhitekti, tumaču snova, prvosvešteniku grada Ona (Iyanu), koji je po Egiptaskom predanju, rastumačio san svom vladaru i spasao Egipat u vreme sedmogodišnje gladi. On je započeo gradnju piramida, organizovao službu sakupljanja žita, i možda najvažnije, njegovo je delo stavljanje sve zemlje Egipatske u vlasništvo faraona.

Isuviše je mnogo paralela sa Josifom, isuviše. Njegov grob nikada nije nađen, a Egipćani će ga zbog toga što ih je od gladi spasio, deifikovati u narednim milenijumima.

Znači li to da se Egzodus odigrao 1500 godina ranije, jer je Imhotep živeo u 27 stoleću pre Hrista? Znači li to da je Mojsije (Moses, a to je Egipatsko ime, uz to DNK analize pokazuju da su Hebreji i Egipćani iste rase, srodni su, Egipatski i Hebrejski su srodni, Hebrejski alfabet je i nastao od hijeratskog pisma, a ne od klinastog, nebrojeno je primera Hebrejskih kraljeva koji su na svoje pečate stavljali Egipatske simbole tu je zatim i "nečista" hrana koja je o gle čuda bila zabranjena kome? Upravo sveštenicima iz grada On-a - Iyanu-a, jedinima u Egiptu koje nije postavljao faraon, tu je velika Himna Atonu i njene paralele sa Psalmom 104...)

Možda.

Možda i sve ovo ne mora da bude tačno, niti se ovde radi o nekakvom "ezoteričnom" pogledu na Pisma. ali vredi istražiti, upravo zato da bi se shvatllo šta i kakvo bogatstvo čuva Sveto Pismo.

Zanimljivo razmišljanje. Kasnije ću detaljnije ovo razjasniti...radi se zapravo o obrnutom procesu...Imhotepu je pripisano ono što je vezano za Josifa...samo malo strpljenja...ovo sam ranije proučavao i da..došao do ovog zaključka. Videćeš..ima istorijsko objašnjenje.

A piramide i pomen njihov ili ne pomen ne znači da Biblijski pisci ne znaju za njih već ih ne pominju ili ih podrazumevaju...na drugi način. Kao i za neke druge stvari.

Naravno treba istražiti...što ti reče možda, možda..treba istražiti, slažem se.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Kasnije ću detaljnije ovo razjasniti...radi se zapravo o obrnutom procesu...Imhotepu je pripisano ono što je vezano za Josifa...samo malo strpljenja...ovo sam ranije proučavao i da..došao do ovog zaključka. Videćeš..ima istorijsko objašnjenje.

Interesantno, ali sumnjam u istorijsko objašenje. Jednostavno isuviše je paralela, uz to Sveto Pismo je mlađe od Imhotepa, mnogo mlađe, što opet ne umanjuje, nikako ne umanjuje vrednost Svetog Pisma. Čak naprotiv govori o tome koliko je u odnosu na čovekovu, veća premudrost Božija.

A piramide i pomen njihov ili ne pomen ne znači da Biblijski pisci ne znaju za njih već ih ne pominju ili ih podrazumevaju...na drugi način. Kao i za neke druge stvari.

Pazi, upravo na tome počivaju svi napadi na Sveto Pismo. Tri ključna vladara Egipta nisu imenovana, piramide se ne pominju, dok se svi ostali pojmovi vezani za Egipat pominju, počevši od tačne transkripcije imena grada On-a, preko činjenice da su Egipćani nomade smatrali (nečistima), zatim način pravljenja cigli... Dakle o čemu se radi?

Moguća su dakle tri rešenja. Ili su pisci zapisali nepotpunu informaciju, jer su smatrali da je nevažna, ili se radilo o tome da su Hebreji izvorno bili u Egiptu daleko ranije nego što zvanična Biblistika protestantske provinijencije tvrdi, ili, a to neprijatelji Pisama koriste kao argument, nisu nikada ni bili u Egiptu, nego su samo odsržavali kontakte sa Egipćanima, čuli nešto o tome.

Vidiš gde vodi kada se duhovna komponenta, ona najvažnija, Svetog Pisma potisne, samo zato što se uporno traže materijalni dokazi Biblije.


Naravno treba istražiti...što ti reče možda, možda..treba istražiti, slažem se.

Uvek treba istražiti, ali uz veliku dozu opreza i sa pravom namerom. Uostalom, zar nam nije dovoljno što znamo da smo Božiji? Zar nam nije dovoljno saznanje da je sve materijalno prolazno, prah i da smo bez Boga ništa?

Svakome ko u Boga veruje, ovo je dovoljno, a sve ostalo su samo plodovi radoznalosti, koji nas mogu odvesti na pogrešne staze.
 
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Mislim ipak da je bolje postaviti u obliku pitanja, zato sam to i uradio, jer je opšte prihvaćena teza da Pavle zaista u Kološnima 2,16.17 ukida nešto pa zato pitanje da li i šta ukida. Većina uključujući i adventiste(bar zvančični stav do sada) jeste da Pavle zaista ukida što šta...

Zato je pravilnije pitanje "da li on ukida praznike" jer većina tako tumači.

Nađi samo jedno mjesto u Novom zavjetu gdje se sveti Pavao, ili netko drugi od apostola, okupio s kršćanima u subotu na bogoslužje.

P.S. Još uvijek vrijedi i moja raspisana nagrada od 100.000 eura onome tko pronađe takvo mjesto u Novom zavjetu. :)
 
Učlanjen(a)
22.07.2016
Poruka
11.465
Nađi samo jedno mjesto u Novom zavjetu gdje se sveti Pavao, ili netko drugi od apostola, okupio s kršćanima u subotu na bogoslužje.

P.S. Još uvijek vrijedi i moja raspisana nagrada od 100.000 eura onome tko pronađe takvo mjesto u Novom zavjetu. :)

Ne mora biti napisano direktno. Zna se da Marija kako kaže ostade na miru po zakonu. Nigde nije rečeno da je ona prestala sa tom praksom kasnije. Sad ako pitaš da li treba da se ponovi ne mora...trebalo bi zapravo da stoji da je prestala nekada. Da li to piše?
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Ne mora biti napisano direktno. Zna se da Marija kako kaže ostade na miru po zakonu.

Žao mi je, ali mora biti napisano direktno.

"Bio je dan priprave, i subota je već osvitala.

55 žene, koje su bile s njim došle iz Galileje, išle su zajedno i vidjele su grob i sahranu njegova tijela.

56 Potom se vratiše i pripraviše mirise i pomasti. A subotu provedoše u miru po zakonu." Lk 23, 54-56

Ovo se odnosilo na sahranu Isusovu, zatim nikako ne smemo zaboraviti da se ovde radilo o Ha Shabat, Velikoj Suboti, onoj koja pada u vreme Peshaha.

Slapovo pitanje se odnosilo na doslovno i direktno navođenje retka u Novom Zavetu u kome se apostoli okupljaju sa vernicima na shabat, da tada lome kruh - hleb. Postoji li doslovan redak u Novom Zavetu koji navodi da su se apostoli na Euharistiju okupljali shabatom?

Ne postoji.


Nađi samo jedno mjesto u Novom zavjetu gdje se sveti Pavao, ili netko drugi od apostola, okupio s kršćanima u subotu na bogoslužje.

Nema takvog mesta. Shabat je Krist, a Euharistija je telo i krv Njegova, žrtva zahvalna iz Asafovog psalma. Apostoli su se okupljali prvoga dana po hebrejskom računanju, dakle Nedeljom.

A sa njima je bila i Marija, Majka Božija, Blažena Djevica Marija.
 
Učlanjen(a)
22.07.2016
Poruka
11.465
Žao mi je, ali mora biti napisano direktno.

"Bio je dan priprave, i subota je već osvitala.

55 žene, koje su bile s njim došle iz Galileje, išle su zajedno i vidjele su grob i sahranu njegova tijela.

56 Potom se vratiše i pripraviše mirise i pomasti. A subotu provedoše u miru po zakonu." Lk 23, 54-56

Ovo se odnosilo na sahranu Isusovu, zatim nikako ne smemo zaboraviti da se ovde radilo o Ha Shabat, Velikoj Suboti, onoj koja pada u vreme Peshaha.

Slapovo pitanje se odnosilo na doslovno i direktno navođenje retka u Novom Zavetu u kome se apostoli okupljaju sa vernicima na shabat, da tada lome kruh - hleb. Postoji li doslovan redak u Novom Zavetu koji navodi da su se apostoli na Euharistiju okupljali shabatom?

Ne postoji.




Nema takvog mesta. Shabat je Krist, a Euharistija je telo i krv Njegova, žrtva zahvalna iz Asafovog psalma. Apostoli su se okupljali prvoga dana po hebrejskom računanju, dakle Nedeljom.

A sa njima je bila i Marija, Majka Božija, Blažena Djevica Marija.

Upravo Darth, ne vezano da li je subota ili jubilej-verovatno jubilej, dvostruki praznik tj.subota i prvi dan presnih hlebova...dakle nije subota važna da napomenem već bilo koji praznik da je oni na miru ostadoše zbog poštovanja praznika. Naravno da je ovde i subota u pitanju ali kažem nije ona u fokusu onoga što hoću reći.
Poštovanje praznika od strane Marije i ostalih apostola nikada nije prestalo...bar ja tako vidim jer nema naznake tome.
Znamo da su i na Duhove tj. Pentekost bili zajedno okupljeni i primili Duha Svetoga.
Zato smatram da ovaj izveštaj je bitan kada napominje da su nakon smrti Hrista oni i dalje poštovali ili ukazivali čast samom prazniku, to se ističe. Zatim bi bilo isto tako važno istaknuti demanti nakon nekog perioda da su oni prestali sa praznovanjem praznika. To bi bilo verujem potrebno istaći da je tako.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
To bi bilo verujem potrebno istaći da je tako.

Ahm, da malo pojasnim. Apostoli su, kao i Marija bili geneteski sinovi Israela, te su kao što je to običaj poštovali odredbe zakona Mojsijevog..Dakle, to što su poštovali praznike i shabate bilo je iz običaja naroda kojem su pripadali. Ujedno, Hrišćane, čak i u drugim narodima Rimskog Carstva, kao ni danas, nije moguće razlikovati od ostalih. Pogledaj Hrišćane u Indiji, oblaće li se oni posebno u odnosu na ostale? Hrane li se posebno u odnosu na ostale? Ne. Tako je bilo i u vreme apostola. Kao pripadnici hebrejskog naroda nisu se ni po čemu razlikovali od ostalih svojih sunarodnika, osim po tome što su verovali da je Isus prorečeni mesija, da je Bog, i što su svoja okupljanja, svoja bogoslužja držali prvog dana u hebrejskom kalendaru.

Uz sve to ne sme se nikako zaboraviti da su za razliku od Hrišćana, hebreji ekskluzivisti, te da im je prozelitizam prema drugim narodima stran, zabranjen čak, a da je u apostolsko vreme postojala ogromna kriza u verovanjima pagana, koji su duhovno gladni sa oduševljenjem slušali o nekakvim hebrejima koji prihvataju druge bez obzira na naciju i rasu, na poreklo. Istiniti i pravi Bog je tako dobijao nove sledbenike koji su se obaraćivali ne na judaizam, nego na hrišćanstvo. Uostalom, drugačije se i nije moglo ispuniti proročanstvo Izaije o mnogim narodima koji će biti sabrani na Goru. Sinovi Israela, većina njih ostala je gluva i slepa na to, tvrdoglavo se državši svog ekskluziviteta.

Doslovno, poruka Evanđelja, a to se vidi i iz odnosa Isusa prema Kananki, prema Samarijanki, nije bila, niti je namenjena isključivo sinovima Israela, što potvrđuje i odluka I Sabora, kojom se za sve one koji poveruju i obrate se, a nisu sinovi, krvni sinovi Israela, određuju samo i isključivo samo pravila Saveza Nojinog (a koji sadrži sve odredbe Dekaloga osim shabata) u kome, kao i u Dekalogu nema ni mlađaka ni praznika.

Praznici, mlađaci, obrezanje, shabati ostaju za sinove Israela, ali samo i isključivo samo kao običajni znak raspoznavanja nacionalnosti. Ništa više od toga. Upravo je to što su pojedini, bili ljubomorni na širenje Evanđelja na druge narode, uplašeni da će im nestati ekskluzivitet i počeli da heretički nameću mlađake, praznike, obrezanje, shabat, svakome ko je poverovao i obratio se i izazvalo reakciju Svetoga Apostola Pavla koju vidimo u poslanicama Kološanima i Galaćanima.

Ne vezano za temu, upravo tu leži i koren mita i laži o padu Crkve u II stoleću. Hebreji naime nisu mogli da oproste Hrišćanima neučestvovanje u pobunama, prvoj koja je dovela do pada Jerusalema i uništenja hrama (sam Isus je to uništenje i najavio, nije govorio samo o hramu svog tela) i drugoj, onoj lažnog političkog mesije Simeona Bar Kohbe iz 128 godine (a to je upravo II stoleće). Evanđellje se naime širilo mnogo brže među onima koji nisu bili hebreji po nacionalnosti (što je opet u skladu i ispunjava Božije reči o tome da će k sebi privesti sve narode). Nespremni da posumnjaju, kao što su to činili njihovi sunarodnici, u mesijanstvo Isusa, oni i dalje tvrde za sebe da su hrišćani, dok se među njima šire oni koji ne odbacuju mesijanstvo, ali odbacuju Božanstvo Hrista. Od njih nastaju prve sekte kao što su ebioniti čiji uticaj raste na istoku u toj meri da će se tendencije ka judaizatorstvu održavati, čak pojačavati sve dok Laodikejski sabor ne proglasi svoj kanon (u vreme odmah nakon vladavine Julijana apostate) u kome se ponavlja anatema kojom je judaizatore prokleo i sam Sveti Apostol Pavle čitavih tri stoleća ranije.
 
Natrag
Top