Šta sam hteo reći? Bog nije samo ideja u glavi, on je živo postojanje koje je upravo sada prisutno među nama i u nama. E sad, on je stvorio svet davno i od tog posla otpočinuo. Da li on svake božje nedelje ponovo počinje da stvara i svake božje subote odmara od svog posla? Naravno da ne. Čovek svojih šest dana radi svoje poslove po ugledu na šest božjih dana stvaranja, a odmara se sedmog dana opet po ugledu na božji počinak od stvaranja. Znači, subota koju drži Jevrejin je samo "po ugledu", samo odraz, imitacija Božjeg počinka. Čovek nije bog, je li tako? Bog je u svom božjem počinku, dok čovek radi. Tu postoji određeni raskorak između Božjeg počinka i subote koja je za čoveka.
Što se dekaloga tiče, i on je za čoveka-grešnika. Da se razdvoji žito od kukolja, ali ne među nama nego u svakome od nas ponaosob. I u ovom slučaju postoji Zakon koji je viši od dekaloga, to je zakon milosti Božje. Kako deluje zakon milosti pokazao je Hristos. Jeste, on jednom Jevrejinu, grešniku kaže: drži zapovesti, ne ubij, ne ukradi itd. A ovaj mu kaže sve sam to raadio (razume se, i subote držao), a bio je bogat. A Hristos će njemu prodaj sve što imaš pa hajde za mnom. Ovaj što je bogat ne shvata gde greši. Nije bio milostiv. Da je bio milostiv ne bi bio bogat. Shvatate? Čovek bi mogao reći: Davao sam sirotinji. Ne to nije dovoljno. Razdeli sirotinji sve što imaš pa ćeš imati milost božju. To je put savršenstva. Neko će reći to je ludost. Ali šta da se radi.
I bas ta "milost" koju pominjes nije zapovedjena nigde u dekalogu!
To znaci da dekalog 'nije dovoljan'!
Hristos je namerno ovog coveka naveo da se pohvali drzanjem zakona, i da kaze - "
o pa to sam odrzao jos od mladosti svoje" , da bi ga potom spustio na zemlju, i pokazao da zakon nije dovoljan za spasenje!
Potrebno je poznavati smisao i sustinu zakona!
Sta vise, ako cemo dekalog izdvajati iz biblije i drzati ga zasebno, a zanemarivati ostatak biblije (sto adventisti kazu da treba da uradimo), onda postajemo gresnici, kako to?
Pa lepo, evo samo jedan primer - nigde u dekalogu nije zabranjen homoseksualizam, a opet jeste zabranjen drugim zapovestima! Zapravo, homoseksualizam je smrtni greh, a nije zabranjen u dekalogu!
Nigde dekalog ne zabranjuje incest, a greh je..
Ili drugi primer, nigde dekalog ne brani psovanje (pogrdan govor), ali brane ga druge zapovesti!
I nigde dekalog ne zabranjuje poligamiju (zapravo dekalog je pisan u smislu podrske poligamiji), a greh je..
Tako da, ako mi izdvojimo dekalog iz biblije, i tvrdimo da je to "sav zakon", postajemo gresnici!
Dakle, oni ne razumeju da je citava biblija
ZAKON - TORA (kako jevreji i kazu) a ne samo jedan njen mali deo "dekalog".
Zato izdvajaju, i insistiraju na suboti, kao na necemu sto niko sem njih ne drzi, a ne razumeju da je citava biblija zakon, i da je zakon duhovan. A da se subota kao i sve druge zapovesti drzi srcem prvenstveno, a ne spoljasnjim postupcima..
Tako i mi drzimo subotu, srcem duhovno, razumevajuci njenu pravu sustinu i smisao, a oni opet vecina - ne razumevajuci drze je samo slovom.
Hristos je drzao subotu duhom, a ne spolja ocima da je ugadjao (farisejima), da oni gledaju kako je on drzi, pa da ga hvale, vec je drzao duhom i srcem, zato su ga optuzivali da je on krsi! Zato i nas koji - "ulazimo u pocinjak Gospodnji duhom" i koji odmaramo u Isusu Hristu od greha, oni optuziju za krsenje subote. Jer ne vide da fizicki drzimo subotu!
Zapravo oni i ne razumeju da je HRISTOS MIR NAS! Da je on ispunio smisao subote, ili TIPOS - SENKU, tj. njeno simbolicno znacenje, o cemu je apostol Pavle govorio u Jevrejima 3. i 4. poglavlju.
