Ukida li Pavle Subotu i praznike- Kolološanima 2,16.17?

[Jovan Prezviter]

Sta kaze tekst u ponovljenim zakonima, koji je razlog za drzanje subote?

"Jel si bio rob.. i zato ti Gospod Bog tvoj zapovedi subotu" - odnosno, da bi se "odmorio od robovanja" od "teskog i napornog posla"!

Zatim Pavle u Jevrejima poslanici, napominje da je subota "simbol pocinka u obecanoj zemlji", aludirajuci upravo na ovaj ponovljeni Mojsijev zakon, koji subotu povezuje sa "mestom odmora" odnosno "obecanom zemljom"!

Dakle subota je "simbol odmora u obecanoj zemlji".

Istina je da Subota ima i ovo značenje za Jevreje tj. izlazak iz ropstva. Ali kao što svaki praznik ima više značenja tako i subota. Ona jeste simbol oslobađaja iz ropstva kako Jevreja iz Egipta tako i nas od ropstva grehu. Ona ukazuje i na odmor u Hristu i to je tačno i na počinak od naših uzaludnih napora da se spasemo svojim delima već samo Hristovim zaslugama i to je tačno. Ona ima više značenja te jedno neisključuje drugo niti nas to što ima više značenja nigde ne oslobađa od njenog poštovanja. Jednostavno ona ima više značenja...

Cinjenica je da Pavle povezuje subotu sa stvaranjem, ali je to ucinio zato sto i 4 zapovest (2. Moj.) to cini:

"Secaj se dana subotnjeg da ga svetkijes... TA I GOSPOD JE STVORIO ZEMLJU ZA SEST DANA A U SEDMI POCINU, ZATO TI JE GOSPOD ZAPOVEDIO.. SUBOTU"!"

Ovde ukazuje na " stvaranje" kao razlog za odmor.

Ali to je samo "jedan od razloga"!

Tačno i to je jedan od glavnih razloga jer je Bog doista taj sedmi dan posvetio, blagoslovio i počinuo u taj dan nakon stvaranja Zemlje.

Ostali praznici godisnje subote i mladine, sve isto ukazuju na ovaj aspekt "obnove i odmora" ("Šest godina zasevaj njivu svoju.. a sedma godina neka bude subota za odmor zemlji" ; "rob.. neka ti služi šest godina, a sedme godine otpusti ga slobodnog") te "ponovnog stvaranja" koje sam gore objasnio.

Odakle uopste "godisnje subote" ako je sedmicna jedinstvena?

Te godišnje subote su samo simbol ove sedmične a nije ona simbol godišnjih. One jesu bile sen i simbol "onoga što šćaše doći" tj. Hristos i odmor u njemu. Ono ima veze pre svega sa poljoprivrednim radovima te nekom vrestom "prinosa" plodova Gospodu tj. odricanja od istih za sebe jer se daje siromasima. Mada ovaj festival i praznik možda ima još koje značenje koje bismo mogli i mi mogli preminjivati danas. Ako mi Gospod otkrije kroz proučavanje vrlo rado ću izneti još koji smisao ovog praznika. I ne potcenjujmo Božije zapovesti Jevrejima koje su vrlo praktične. Zamislimo samo da se mi jedne godine odreknemo dela svojih prihoda za rad siromaha koliko bi ovaj svet bio drugačiji i lepši. Biblijski principi su vrlo praktični. Blago narodu i pojednicima koji žive po njima.

 

[mire000]

Istina je da Subota ima i ovo značenje za Jevreje tj. izlazak iz ropstva. Ali kao što svaki praznik ima više značenja tako i subota. Ona jeste simbol oslobađaja iz ropstva kako Jevreja iz Egipta tako i nas od ropstva grehu. Ona ukazuje i na odmor u Hristu i to je tačno i na počinak od naših uzaludnih napora da se spasemo svojim delima već samo Hristovim zaslugama i to je tačno. Ona ima više značenja te jedno neisključuje drugo niti nas to što ima više značenja nigde ne oslobađa od njenog poštovanja. Jednostavno ona ima više značenja...



Tačno i to je jedan od glavnih razloga jer je Bog doista taj sedmi dan posvetio, blagoslovio i počinuo u taj dan nakon stvaranja Zemlje.



Te godišnje subote su samo simbol ove sedmične a nije ona simbol godišnjih. One jesu bile sen i simbol "onoga što šćaše doći" tj. Hristos i odmor u njemu. Ono ima veze pre svega sa poljoprivrednim radovima te nekom vrestom "prinosa" plodova Gospodu tj. odricanja od istih za sebe jer se daje siromasima. Mada ovaj festival i praznik možda ima još koje značenje koje bismo mogli i mi mogli preminjivati danas. Ako mi Gospod otkrije kroz proučavanje vrlo rado ću izneti još koji smisao ovog praznika. I ne potcenjujmo Božije zapovesti Jevrejima koje su vrlo praktične. Zamislimo samo da se mi jedne godine odreknemo dela svojih prihoda za rad siromaha koliko bi ovaj svet bio drugačiji i lepši. Biblijski principi su vrlo praktični. Blago narodu i pojednicima koji žive po njima.

Ne negiram nista od ovog sto si rekao.
Samo sto subotu ne smatram obaveznom.
Naravno, bilo bi lepo da se ljudi jedne godine odreknu svojih prihoda u korist onih koji nemaju. I ja licno podrzavam svakog ko drzi subotu da nastavi da je drzi.

Vidis, ja sa tobom mogu razgovarati normalno, bez namere da te ubedjujem, ko sam ja da to cinim?

Svakako je tu Bog koji ce te uputiti u istinu, jer si iskren.

Ja mogu samo ukazati na Bibliju , stihove i odredjeno shvatanje.

Kad bi svi bili takvi, bilo bi zaista zadovoljstvo boraviti na ovom forumu.

 

[piramida4]

 

[Jovan Prezviter]

Ne negiram nista od ovog sto si rekao.
Samo sto subotu ne smatram obaveznom.
Naravno, bilo bi lepo da se ljudi jedne godine odreknu svojih prihoda u korist onih koji nemaju. I ja licno podrzavam svakog ko drzi subotu da nastavi da je drzi.

Vidis, ja sa tobom mogu razgovarati normalno, bez namere da te ubedjujem, ko sam ja da to cinim?

Svakako je tu Bog koji ce te uputiti u istinu, jer si iskren.

Ja mogu samo ukazati na Bibliju , stihove i odredjeno shvatanje.

Kad bi svi bili takvi, bilo bi zaista zadovoljstvo boraviti na ovom forumu.

Hvala brate na iskrenosti. Ni ja nemam nameru da pošto poto ubeđujem druge u svoje stavove a još manje da kritikujem ako se ko ne slaže samnom. Samo iznosim svoje viđenje stvari a Bog je taj koji će osvedočiti i tebe i mene i sve na forumu.

Pozdrav.

 

[mire000]

Hvala brate na iskrenosti. Ni ja nemam nameru da pošto poto ubeđujem druge u svoje stavove a još manje da kritikujem ako se ko ne slaže samnom. Samo iznosim svoje viđenje stvari a Bog je taj koji će osvedočiti i tebe i mene i sve na forumu.

Pozdrav.

Tako je brate..
Pozdrav i tebi i mir Bozji u Hristu!

 

[tripo 41]

Hvala brate na iskrenosti.

Pa svi iskreno misle ono što zastupaju.

 

[stvarnoslap]

No, poenta tumačenja Kološanima 2,16.17 koje sam izneo je pre svega u tome da se jasno vidi da Pavle ukazuje na žrtvu kao deo praznika koji je sen Hrista i koji je prevaziđen. Sada možemo svakako detaljno raspravljati oko ostalih praznika ali svakako to je drugi deo priče. Pre svega ovde je potrebno utvrditi koji deo praznika je izgubio svoju primenu a to smo mogli utvrditi da se radi o prinosu i žrtvama(Danilo 9, 27).

Jovane, tko bi to mogao kršćane u Kolosima tjerati da prinose žrtve, kad se žrtve prinose samo u Hramu u Jeruzalemu. Nitko, pa ni najortodoksniji Židovi, nisu prinosili žrtve nigdje osim u jeruzalemskom Hramu. Dakle, beskrajno besmisleno je tvrditi da netko nekoga u Kolosima tjera na prinošenje žrtava. Izvan jeruzalemskog Hrama nema prinošenja žrtava.

Prema tome, u Kološanima 2,16-17 radi o "dijelovima praznika" i da su "ukinuti dijelovi praznika", nego su kršćani potpuno oslobođeni i od jela i pića i od godišnjih blagdana i od mlađaka i od tjednih subota.

 

[Jovan Prezviter]

Jovane, tko bi to mogao kršćane u Kolosima tjerati da prinose žrtve, kad se žrtve prinose samo u Hramu u Jeruzalemu. Nitko, pa ni najortodoksniji Židovi, nisu prinosili žrtve nigdje osim u jeruzalemskom Hramu. Dakle, beskrajno besmisleno je tvrditi da netko nekoga u Kolosima tjera na prinošenje žrtava. Izvan jeruzalemskog Hrama nema prinošenja žrtava.

Prema tome, u Kološanima 2,16-17 radi o "dijelovima praznika" i da su "ukinuti dijelovi praznika", nego su kršćani potpuno oslobođeni i od jela i pića i od godišnjih blagdana i od mlađaka i od tjednih subota.

Slape, nađi mi samo gde apostoli tvrde da su praznici tj. njihovi datumi telo Hristovo. Gde piše da je 14 nisan telo Hristovo...ili sedmična subota...gde kaže da je ona telo Hristovo? Šta kaže Pismo..šta je telo Hristovo? Da li mladine ukazuju na telo Hristovo ili na nešto drugo? Antijudaizam ranih vekova je pomračio hrišćansku misao zasnovanu na Pismu.

 

[stvarnoslap]

Slape, nađi mi samo gde apostoli tvrde da su praznici tj. njihovi datumi telo Hristovo.

Jovane, nađi mi samo mjesto gdje bi Kološani prinosili žrtve.

Antijudaizam

Samo ti je Lutherov judaizam simpatičan?

 

[tripo 41]

“Sen onoga što će doći”


“Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za Subote; koje je sve bilo sen od onoga što šćaše da dođe, i telo je Hristovo.” (Kološanima 2,16.17)

Da bi ovaj tekst bio ispravno shvaćen treba sagledati celokupan kontekst učenja o Suboti, koja je deo nepromenljivog Božjeg Zakona, što nije neophodno razmatrati jer o samoj Suboti postoji dovoljan broj tekstova koji nedvosmisleno govore da je i dalje Dan Gospodnji – Njegov pečat i obeležje Njegovog naroda (Jezekilj 20,20).

Naime, mladine i Subote Božja Reč vezuje i za Novu Zemlju: “Jer kao što će nova nebesa i Nova Zemlja, što ću Ja načiniti, stajati preda Mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.” (Isaija 66,22.23)

O mladinama Božja Reč daje malo podataka, zbog čega nije moguće pouzdano govoriti o njihovoj svrsi, ali je poznato da su ove svetkovine održavane početkom svakog meseca dok je Subota svetkovana sedmično te na osnovu ovog teksta zaključujemo da će se spaseni i na Novoj Zemlji okupljati u vremenu mladina i Subota, kada će davati posebnu slavu Bogu.

Pavle, dakle, govori isključivo o Starozavetnim obredima, čija je simbolična vrednost ispunjena osnovnim događajima Hristove Službe otkupljenja tako da od vremena Njegovog raspeća prestaju da važe (Kološanima 2,14). Po takozvanom Mojsijevom zakonu, za vreme mladina i sedmičnih Subota, prinošene su posebne žrtve, kao simbol neuporedivo važnije - Hristove žrtve:

“To je Subotna žrtva paljenica , svake Subote osim svagdašnje žrtve paljenice i naliva njenog. I u početak meseca svojih prinosite Gospodu žrtvu paljenicu…” (4. Mojsijeva 28,10.11)

“Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojeni sinovi Levijevi… jer određeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem… oko hlebova postavljenih i oko beloga brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži… i da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom. I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu, u Subote, i na mladine i na praznike…” (1. Dnevnika 23,27-31)

“A Jezekija opet uredi redove svešteničke i levitske… za žrtve zahvalne… I odredi deo carski od blaga svojega za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i večerom i za žrtve paljenice što se prinose u Subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.” (2. Dnevnika 31,3)

To su “jela i pića”, “praznici, mladine i Subote” koje su “sen onoga što šćaše da dođe, a telo je Hristovo”, dok je sama Subota, kao uspomena na Stvaranje, Dan Gospodnji i u Novozavetnom periodu.