Ja bih je uvela od prvog razreda, ali kao izborni predmet, uz pristanak roditelja. Znači, ako su roditelji vernici i ako je dete već to samo i prihvatilo, savršeno je u redu. Znam mnogo dece koja do tih godina znaju sve osnovne stvari o svojoj religiji, tako da je to, u tom slučaju, samo logičan nastavak.
A svojevremeno sam, u svojoj parohijskoj crkvi srela dečaka od šest godina, Romske nacionalnosti, čiji su roditelji Muslimani. Žive u komšiluku, pa je mali, malo po malo, počeo da dolazi u crkvu. Bio je tu na svakoj liturgiji, sve je naučio, pevao zajedno sa horom, ali sveštenici nisu hteli da ga krste. Ne bi bilo u redu, obzirom na roditelje druge veroisposvesti. Ostavili su to za kasnije, kad odraste, pa ako još uvek bude želeo.
Ne znam šta se desilo sa malim, pošto je moja parohija u međuvremenu podeljena, tako da sada idem u drugu parohijsku crkvu. Ali eto, ko hoće, uči sve što želi i bez veronauke u školi, čak i ako je dete roditelja druge veroispovesti.
Zato mislim da veronauku treba uvesti odmah, ali za decu vernika koji to žele.
Naravno, drugih veroispovesti ima manje, pa je i potreba za veroučiteljem manja. Ali, mislim da su oni mnogo organizovaniji od nas pravoslavaca, i da deca već iz kuće nose određenu dozu verskog vaspitanja.
