Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
1. Tristan da Kunja Atlantski okean: Najudaljenije nastanjeno mesto na svetu je Tristan da Kunja, arhipelag malih ostrva smešten u južnom delu Atlantskog okeana. Najbliže kopno ovim ostrvima je Južna Afrika, udaljena oko 2.700 kilometara, dok je obala Južne Amerike udaljena oko 3.200 kilometara. Uprkos maloj veličini i usamljenosti, Tristan da Kunja imao je bogatu istoriju. Arhipelag je otkriven 1506. godine, a nešto kasnije ostrva su priključena Velikoj Britaniji. Ova zemlja se plašila da bi Francuzi mogli ostrva da koriste kao polaznu tačku u cilju spasavanja Napoleona, koji je bio izgnan na ostrvo Sveta Jelena. Mala grupa britanskih, italijanskih i američkih naseljenika počela je da živi na ovim ostrvima tokom 19. veka, a ostrva su i danas pod jurisdikcijom Ujedinjenog Kraljevstva. Na njima živi 271 stanovnik. Iako njihovi građani koriste televiziju i internet preko satelita, ova ostrva se i dalje smatraju fizički najizolovanijom lokacijom na planeti. Do njih se može stići jedino vodenim putem, jer zbog nepristupačnog terena nije moguće izgraditi aerodrom. 2. Okrug Motuo Kina
Smatra se poslednjim delom Kine do koga ne postoji put. Motuo je mala zajednica na Tibetu i ostaje jedno od malobrojnih mesta u Aziji koja još nije dotakla civilizacija. I sam dolazak u Motuo je ogroman poduhvat, jer putnici treba da pređu smrznute delove Himalaja pre nego što preko visećeg mosta dugog 200 metara dođu do Motua. Budistički spisi smatraju ga svetom zemljom Tibeta, a za njega se još kaže da je to rajski vrt, budući da se u njemu nalazi jedna desetina celokupnog biljnog sveta Kine. Uprkos svojoj neverovatnoj lepoti i prirodnim izvorima, Motuo je i dalje svet za sebe. Milioni dolara su potrošeni kako bi se izgradio put do ovog mesta, ali su svi pokušaji bili bezuspešni zbog klizišta blata, odrona i nepristupačne prirode. Kruži priča da je početkom devedesetih napravljena zamena za autoput koji je vodio do srca Motua. Put je, međutim, trajao samo nekoliko dana jer je postao neprohodan i pretvorio se u deo guste šume.
3. Alert, Nunavut Kanada
Alert je malo selo koje leži na Arktičkom okeanu samo 800 kilometara udaljeno od Severnog pola. Smatra se najsevernijim naseljem na Zemlji, sa svojih samo pet stanovnika, i jednim od najnegostoprimljivijih mesta. Temperatura u ovom seocu, u kome se nalazi i meteorološka laboratorija, može da se spusti do 40 stepeni ispod nule. Najbliži grad Alertu je malo ribarsko selo udaljeno oko 2.000 kilometara. Zbog vojnog značaja, Alert ima aerodrom, koji se, zbog vremenskih prilika, često ne može koristiti.
4. Ostrvo Pitkern
Pitkern predstavlja uzani pojas kopna u centru južnog Pacifičkog okeana. Najbliži susedi ovom ostrvu su Gambije i Tahiti prema zapadu, a i ona su udaljena nekoliko stotina kilometara. Na ostrvu, koje još jedino predstavlja deo britanske teritorije na Pacifiku, živi oko 50 duša, od kojih su mnogi potomci posade sa čuvenog broda “Baunti”, koji su se na njemu nastanili posle pobune, 1789. godine. Oni danas žive uglavnom od poljoprivrede, ribarenja i od prodaje izuzetno retkih poštanskih maraka kolekcionarima. Ali, i pored modernih sredstava transporta, i dalje ostaju jedna od najizolovanijih zajednica na svetu. Na ostrvu ne postoji aerodrom, a do njega se stiže brodom sa Novog Zelanda koji putuje čitavih deset dana.
5. Ostrva Kerguelen Indijski okean
Poznata i kao “Pusta ostrva” zbog svoje udaljenosti od bilo kakve civilizacije, ostrva Kerguelen predstavljaju mali arhipelag smešten na jugu Indijskog okeana. Na ostrvima nema avionskih pista, a da bi se do ostrva došlo, putnici moraju da putuju brodom šest dana sa malog ostrva Riunion pored Madagaskara. Na ovim ostrvima nema stanovnika, ali, kao i Antarktik, koji se nalazi nekoliko stotina kilometara južno, Kerguelen ostrva privlače naučnike i istraživače iz Francuske, koja tvrdi da je ovo njena teritorija. Ostrva su prvi put otkrivena 1772. godine, a posećivali su ih brojni biolozi i istraživači, uključujući i kapetana Džejmsa Kuka, koji se nakratko zaustavio na ovom arhipelagu 1776. godine. Danas su ostrva prevashodno naučni centar, ali na njima se takođe nalazi i satelit koji pripada francuskom sistemu raketne odbrane. Ostrva čak služe i kao neka vrsta centra za određene vrste stoke koja je postala opasna u Francuskoj.
6. Itokortormit Grenland
Površine 2.165 kvadratnih kilometara, Grenland je najveće ostrvo na svetu, ali i vrlo slabo naseljeno, sa samo 57.000 stanovnika. Od svih gradova na Grenlandu, možda nijedan nije ovoliko udaljen, i ovako težak za izgovor, kao što je Itokortormit, ribarski gradić na istočnoj obali. U njemu je nastanjeno tek 500 stanovnika, koji žive od lova na polarne medvede i kitove i od ribolova. Itokortormit leži na obali, ali je more smrznuto tokom cele godine, osim tri meseca, kada se do grada može stići preko mora. Aerodrom je na 40 kilometara od grada, ali su letovi retki.
7. Poluostrvo Kejp Jork Australija
Australija je poznata kako po svojoj izuzetno niskoj naseljenosti, tako i po netaknutoj prirodi, a obe ove karakteristike najbolje odslikava Kejp Jork, poluostrvo na severu zemlje. U ovoj regiji, u kojoj živi samo 18.000 stanovnika, od kojih većinu čine plemena Aboridžina, smatra se najvećim nerazvijenijim delom sveta. To, naravno, pomaže neverovatnoj prirodnoj lepoti, ali je zato i teško stići do Kejp Jorka. Mesto je postalo popularna destinacija za turiste koji vole avanturu, kako bi uživali u vožnji džipova i kamiona po terenu van sezone kiša. Međutim, čak i za ova vozila mnogi delovi poluostrva su potpuno nedostupni, a neki delovi mogu se videti jedino iz helikoptera.
8. Makmurdo, Antarktik
Smeštena je bukvalno na dnu sveta, na Antarktiku, koji je zasigurno jedno od najudaljenijih mesta na licu Zemlje. Na ovom kontinentu nema domorodaca, ali postoji nekoliko istraživačkih centara, od kojih je Stanica Makmurdo najveća. Ona predstavlja međunarodni istraživački centar, u kome radi oko 1.200 naučnika i njihovih saradnika za vreme toplijih letnjih meseci. Reč je o jednoj od najusamljenijih lokacija na planeti. Putovanja brodom do Antarktika nekada su trajala mesecima, ponekad i godinama, ali danas Makmurdo ima tri piste. Zahvaljujući njima naučnicima u stanici nalaze se na raspolaganju mnoge tekovine modernog doba, kao što su teretane, televizija, pa čak i teren za igranje frizbija.
9. Rinkonada Peru
Zbog nedostupnosti, malo mesta u Južnoj Americi mogu se uporediti sa Rinkonadom, malim rudarskim gradom u peruanskim Andima. Smešten na gotovo 5.100 metara nadmorske visine, Rinkonada se smatra “najvišim” gradom na svetu. Grad se nalazi na glečeru, a do njega se može stići jedino kamionom preko opasnih krivudavih planinskih puteva. Da bi se došlo do grada, potrebno je nekoliko dana, a zbog velike visine koja izaziva mučninu, malo ljudi je uspelo da duže živi na ovom mestu. I pored toga, smatra se da grad ima oko 30.000 stanovnika, od kojih gotovo svi rade u rudniku zlata. Rinkonada je grad za koji kažu da u njega dolaze siromašni i očajni radnici, od kojih mnogi rade bez nadoknade u zamenu za pravo da zadrže mali procenat rude zlata koju pronađu.
10. Uskršnje ostrvo Pacifički okean
Smešteno na nekih 3.200 kilometara zapadno od obale Čilea, Uskršnje ostrvo, ili Rapa Nui, jeste malo ostrvo koje je postalo poznato zbog svoje izolovanosti na Pacifičkom okeanu. Površina mu je oko 181 kvadratni kilometar, a na njemu živi oko 4.000 žitelja. Ostrvo je postalo poznato po masivnim kamenim skulpturama nazvanim Moai, raštrkanim po ostrvu. Isklesali su ih najstariji stanovnici ostrva negde oko 1500. godine. Neki stručnjaci smatraju da su bile potrebne masivne drvene sanke da bi se figure prenele sa jednog na drugo mesto, što je bio jedan od glavnih uzroka nestanka šuma na ostrvu. Kada su prvi stanovnici počeli da naseljavaju ostrvo, bilo je potrebno nekoliko nedelja da se stigne do njih. Danas postoji mali aerodrom, za koji se smatra da je najudaljeniji aerodrom na svetu, na koji se stiže iz Santjaga.
Dizajn novog hotela ’Vdara’ u Las Vegasu napravio je problem gostima, koji su dobili opekotine od sunčevih zgraka. Fenomen odsjaja zraka o ovu jedinstvenu zgradu, zaposleni u hotelu nazvali su ’zrakom smrti’.
Zbog zaobljenog oblika staklenog hotela, jako sunce reflektuje se direktno na kupače u bazenu, a ’smrtonosni zrak’ povećava temperaturu za čak 20 stepeni. Zbog toga su neki gosti koji su se sunčali pored bazena dobili opekotine, a čak je zabeleženo i da su se otopile plastične kesice.
Advokat Bil Pintas iz Čikada ležao je pored hotelskog bazena, a za svega 30 sekundi noge su mu izgorele.
’Osećao sam se kao da mi je neka hemikalija pala na telo. Nije mi bilo jasno od čega mi glava ’gori’. Živeo sam u Majamiju i bio u Las Vegasu najmanje sto puta. Znam šta je sunce, ovo nije bilo to. Bilo je nešto mnogo gore’ rekao je Pintas.
Iz hotela su poručili da dizajneri rade na rešavanju problema, a kako bi do tada zaštitili svoje goste, nabaviće bolje suncobrane. Stakla na zgradi su prekrili filterom koji za 70 posto smanjuje reflektovanje sunčevih zraka, ali se pokazalo da to ipak nije dovoljno.
Putovanja radi užitka erotskog ima u komšiluku, ali i na dalekim delovima planete. Obično se destinacija bira tako što se putnik pipne za džep, pa to treba učiniti i kad se planira „seksi tura“
Putovanje zarad oslobađanja erotskih poriva, starije je i od pojma turizma. Prva reklama ikada napravljena i danas se čuva u Efesu. Urezana je u kamenu. Na ploči glavne ulice. Na tom crtežu je eksplicitno pokazano kakva usluga se oglašava i po kojoj ceni. Usluga je erotskog karaktera. Pa kad su u srednjem veku krstaški vitezovi zauzeli Rodos i od ove razvratne luke napravili uzoriti hrišćanski grad, prvo im je bilo da zabrane pružanje erotskih usluga i da prostitutkama odrede pokoru s 10.000. Zdravo Marijo! Hronike beleže da se s Rodosa putovalo do obližnjeg Kosa da bi se uživalo u čarima mediteranske masaže. Efes je danas samo ruševina, u Turskoj je zabranjeno pružanje bilo kakve usluge erotskog sadržaja, ako se izuzmu masaže s penom. I Rodos je mirno mesto, u kojem smo od poroka primetili samo kocku u Grand kazinu. Gde su danas glavne erotske destinacije? Najpoznatija je Amsterdam, tamo odlaze za vikend mnogi dobrostojeći Srbi. Daleko od paparaca, šetaju Red lajt distriktom i biraju radnju u koju će da uđu. Ponekad je zabavno samo gestikulirati sa devojkama u kupaćim kostimima, koje liče na modele u izlozima robnih kuća pred letnju sezonu. Za mušterijom se zatvara zavesa. Praktično samo zavesa deli one koji se zabavljaju od ulice. Ležaj je u izlogu. Cene skromne. 15 minuta tretmana 50 eura. Pa naviše. Mada, Amsterdam je prilično izvikan, ni Frankfurt nimalo ne zaostaje. Četvrt crvenih fenjera u Frankfurtu nalazi se u blizini Evropske banke, onog velikog spomenika zajedničkoj evropskoj valuti. U Frankfurtu nema izloga, crveni fenjeri označavaju ulaz u erotski crveni raj, u koji se bukvalno penje. Zabava je na spratu. Ispred zgrada su ljubazni promoteri. Lakejskim pokretom šake upućuju prolaznike na stepenice, pričaju na nekoliko jezika, francuskih par reči obavezno. Nisu napadni, osmeh im ne silazi sa lica. Ponegde se pojavi i neka promoterka, sa kojom već nema šale. One su u stanju i razgovor da naplate, a o bilo kakvom dodiru – o tome nema ni reči. Tarifnik je kao u Amsterdamu. U svakom Bečkom hotelu deli se prospekt Gej Viena. Na mapi prestonice valcera, obeleženo je nekih desetak gej barova. Neki su specifikovani, da upotrebimo izraz koji je u Srbiji dobio državnu promociju i zaštitu – LBGT, ili ti lezbo, biseksual, gej, transvestit. Eto, Beč je blizu i sve je slobodno. Cene u gej kafićima su normalne. Da, kad kažemo Beč je blizu mislimo samo na tih 620 kilometara. U LBGT pravima, vrlo je daleko. Nekom na radost, drugima na žalost. Tako je to u ovom našem svetu, nikada nisu svi zadovoljni, da ne kažemo zadovoljeni. Puritanska Grčka je je dozvolila da se samo na ostrvu Mikonos održavaju celonoćne svečanosti u čast boga Bahusa. Tamo su plaže podeljene, po erotskim afinitetima. Ali, za Mikonos treba čekati leto. Tajland – tradicionalno mesto erotskih masaža. Zakonom je tamo zabranjeno pružanje dotičnih usluga, ali to je licemerno slovo zakona koje se baš i ne poštuje. Mada je na Tajlandu i sličnim mestima daleko više u modi krilatica: Oženi me. Od kad su u Nemačkoj legalizovani homoseksualni brakovi, mnogi Nemac je tamo otišao da sebi nađe bračnog druga. Nedavno smo jedan takav par gledali i u Beogradu na diplomatskim prijemima. A kad je taj par, otišao u jedan srpski manastir, nisu mogli da veruju šta sve čuju o „sodomi i gomori“ i sumporu koji prži po takvima. Te su otćutali pred igumanom svoju bračnu vezu, diveći se nemanjićkim freskama, dok se prevodilac smejao u sebi. Naravno, ni Srbija ne zaostaje za mestima erotske zabave. Sve do nedavno u Vrnjačkoj banji je ordinirao čuveni „babolovac“. Recitator ljubavnih pesama, koji bi prilazio gospođama u zrelim godinama i zavodio ih. Taj penzionisani banjski Kazanova čuva na desetine pisama zahvalnica koja stižu odasvud. Tražio je i da mu se odredi banjski dodatak za razvoj Vrnjačkog turizma. A kako se nezvanično saznaje, banjski Kazanova je dobio naslednika. Dobra vest za neke. Na ovakve puteve, idu sva punoletna godišta. A reč laž iz naslova je pogrešna – trebalo bi da piše hipokrizija. Jer sve što je ljudska potreba, turizmu nije strano.
Nenad Novak Stefanović objavljeno: 27/10/2010 Izvor: Politika
Iz brodgradilišta Turku na jugozapadu Finske na put preko okeana krenuo je drugi megaluksuzni putnički brod - "Allure of the Seas". Ovaj ekstravagantni kralj brodova prostire se na površini koja je otprilike ista onoj od četiri fudbalska igrališta, a među oduševljavajućim delovima mu je i 3D teatar, otvoreni centralni park i sobe za 8.300 osoba.
Ovom sjajnom brodu putovanje od Finske do Floride, gde će biti usidren, prvi je veliki test. Morat će se "provući" ispod danskog mosta, samo 30 cm višeg od njega.
"Allure of the Seas" sestrinski je brod "Oasis of the Seasa", koji je prošle godine takođe izgrađen za potrebe kompanije Royal Caribbean Cruise Lines. "Oasis" je koštao oko 1,5 milijardi američkih dolara, a veruje se da je sličnu cenu imao i "Allure".
Poput svog blizanca, "Allure" je dug 360 metara, a od površine vode do vrha ima 72 metra.
Na njemu se može voziti 6.300 putnika i oko 2.000 članova posade. Ima mnoštvo restorana, kafića, barova, prodavnica, pa i park sa pravim drvećem i mnogo biljaka. Novi dom biće mu luka Fort Lauderdale u Floridi, gde se očekuje da će stići za nekoliko nedelja, saznaje AP.
Zamenik direktora firme Royal Caribbean, Harri Kulovaara, otkriva da su u posljednje vrijeme putovanja luksuznim brodovima ponovo dobila na popularnosti, te da su im skoro sva mjesta rezervisana po godinu unaprijed.
Gradnja broda "Allure of the Seas" u Turkuu počela je u februaru 2008. Na tom poslu radila je firma STX Finland. Ta kompanija deo je STX Europe Group, koja ima svoja brodogradilišta u Brazilu, Norveškoj, Francuskoj, Rumuniji i Vijetnamu.
Holandija je poznata zbog legalizacije marihuane. Mnogi zato misle da je u toj zemlji duvanje jedna od omiljenih razonoda za Holanđane. Ipak, to nije tačno.
Kada pomislimo na Amsterdam, prva asocijacija je marihuana. Zamišljamo pretrpane kofi šopove, u kojima, bez obzira na doba dana, uz omiljeni napitak možete dobiti i džoint.
U jednom od 250 amsterdamskih kofi šopova radi i Naomi Levijatan (23). Prvi džoint je probala sa 12 godina, ali tvrdi da samo nekolicina Holanđana puši travu svaki dan.
"Znam da mnogi ljudi iz drugih zemalja dolaze da žive u Amsterdam zato što im zakon dozvoljava da puše travu. Zbog toga su ljudi ovdje druželjubiviji nego negde drugde", kaže Naomi za "Dojče vele".
U kofi šopu možete kupiti najviše pet grama marihuane. Ako vam se žuri, za četiri evra dobićete već spremljeni džoint. Ali, osobama ispod 18 godina, ulaz u kofi šopove je zabranjen. To tinejdžere, međutim, uopšte ne sprečava da nabave travu.
Petnaestogodišnjakinje, Sara i Tesi, kažu: "To nije toliko važno - i deca koja imaju 13 godina takođe puše travu. Da, imamo olakšan pristup marihuani, jer je jednostavno nabavljamo od naših starijih prijatelja".
"Da, pretpostavljam da ima dosta marihuane okolo. Ja je lično koristim ponekad, ali ne toliko često. Tinejdžeri obično puše džointe dok su na nekoj žurci i slično. Nekad je zabavno koristiti te stvari, ali ne svaki dan."
Istraživanja su pokazala da holandski tinejdžeri mnogo manje puše marihuanu, nego njihovi vršnjaci iz Velike Britanije, Francuske i Amerike.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 28 odsto holandskih tinejdžera je probalo marihuanu, u Americi čak 41 odsto.
Lorna Klaj, koja je radila na Kanabis koledžu, to ovako objašnjava:
"Kao tinejdžer želiš da budeš buntovnik, drugačiji od svih, da budeš kul. To znači i da pušiš kanabis. Ali, ovde, za razliku od ostalih mesta, to je legalno i ne predstavlja ništa posebno. Mislim da je to najvažniji razlog zbog čega naši tinejdžeri manje koriste droge."
Time se stavlja tačka na predrasude o Holanđanima. Marihuana je njihova turistička atrakcija, ali ne i deo holandske kulture življenja.
Jedan od najpopularnijih turističkih vodiča na svetu Lonely Planet objavio je listu najatraktivnijih gradova za sledeću godinu. Za mesto na ovoj listi nije neophodno da grad bude metropola, mada to nekada pomaže.
1. NJUJORK, SAD Od 11.septembra mesto na kome je bio Svetki Trgovinski Centar i kule bliznakinje bio je zatvoren, međutim ove godine na tom mestu je otvoren Nacionalni muzej posvećen žrtvama ovog nemilog događaja. Tu se sada nalazi vodopad oivičen imenima žrtava koje su stradale u jednom od najvećih udara na teritoriji SAD. Kažu da je za Njujork ovo važno mesto i da njegovim stanovnicima otvaranje znači koliko i istovremeno osvajanje titula Jenkisa, Niksa, Rendžersa i Džajantsa.
2. TANDŽIR, MAROKO Sa svojim neverovatnim položajem na severozapadu Afrike, Tandžir gleda u dva pravca. Jedan je okrenut ka Španiji i Evropi, dok se drugi pruža ka Africi. „Beli grad" nudi značajnu kulturnu raznolikost u odnosu na svoje bliske prijatelje preko mora. Dolaskom nove gradske vlade, plaže ponovo blistaju, prevaranti su sklonjeni sa ulica, a taksisti su ljubazni. Stilizovani Tandžir su kreirale dinamične grupe umetnika, renovirane zgrade, odličan šoping i novi moderni restorani.
3. TEL AVIV, IZRAEL Tel Aviv je kompletna suprotnost Jerusalimu. Više je moderan „grad greha" na moru, nego drevni „Sveti grad" na brdu. Hedonizam je jedna religija koja ujedinjuje stanovnike Tel Aviva. Ima više barova nego sinagoga, Bog je DJ, i svačije telo je hram. Ipak ako se zagrebe po površini otkriva se prava mediteranska luka 21. veka. Daleko najkosmopolitskiji grad u Izraelu, Tel Aviv je takođe dom velike gej populacije, nešto kao San Francisko Srednjeg Istoka.
4. VELINGTON, NOVI ZELAND Velington je cool prestonica sa velikim C, koja ima više barova, restorana i kafea po glavi stanovnika nego Njujork. Tokom cele godine u njemu ćete naći umetničke i kulturne događaje. Njegov centar filmske industrije „Velivud", smešten u Miramaru duguje svoju rastuću popularnost Seru Piteru Džeksonu. Velington će 2011. biti domaćin Ragbi Svetskog Kupa.
5. VALENSIJA, ŠPANIJA
Valensija je smeštena na mediteranskoj obali Španije. Vekovima je bila u senci komercijalnih centara Barselone i Madrida, ali više nije. Dok održava provincijski šarm, treći grad Španije sada je obasut međunarodnim turistima. Organizacija Amerika Kupa u jahtingu i trke Formule 1 čine ga prestonicom sporta Evrope za 2011.
6. IKITOS, PERU Posle nekoliko dana provedenim u kišnim šumama i rekama, Ikitos, megalopolis peruanskog Amazona, pretstavlja šok za sistem. On je poslednji bum Južne Amerike. U klubovima se sluša salsa i rok do ranih jutarnjih časova. 7. GENT, BELGIJA Ovo je tajna u okviru tajne. Gent je možda grad u Evropi koji nikada niste pomišljali da posetite. Uvek se nalazio iza velike trojke: Brisel, Briž i Antverpen. Ovde se kriju neke od najboljih evropskih panorama i vekovima stare kuće.
8. DELHI, INDIJA Poznata metropola Indije - Delhi, sačinjena od Starog i Novog Delhija prostire se na ogromnoj površini, međutim, nije delovala ovako otmeno i svetlucavo vekovima. Velike pripreme za Igre Komonvelta koje su se održale prošlog meseca, poboljšale su gradsku infrastrukturu, očistile ulice i povećale smeštajne kapacitete. Sledeće godine slavi 100 godina od osnivanja Nju Delhija. Očekuje se veselje a pamćenje!
9. NJUKASL, AUSTRALIJA Svi će verovatno biti začuđeni zašto je australijski Njukasl na listi najatraktivnijih gradova za 2011. Verovatno je posledica zapostavljenosti u činjenici da se nalazi nekih 150 kilometara od Sidneja. Međutim iako ima samo desetinu stanovnika u odnosu na Sidnej, Njukasl je drugi najstariji grad u Australiji, i sadrži mnoštvo sadržaja kao Sidnej poput plaža za sufrovanje, suptropsku klimu, raznolik izbor hrane, umetnosti kao i interesantan noćni život.
10. ČANG MAI, TAJLAND Da je Čang Mai osoba, bio bi verovatno Bob Dilan. Sa istorijom koja datira duže nego što se iko može prisetiti, njegov uticaj ostaje ogroman. Pored velikog broja godina, u njemu se može osetiti boemski šik koji ga održava modernim i interesantnim kao i u prošlosti. Kulturna prestonica Tajlanda Čang Mai, nekada je bio srce kraljevstva Lana. U njemu se nalazi mnoštvo dobro očuvanih hramova.
Interesantno je da voda u Nijagarinim vodopadima nikad ne prestaje da teče, čak ni zimi na izuzetno niskim temperaturama. Istina, bilo je godina, npr. 1912, kada se stvarao tzv. „ledeni most” od obale do obale, ali je voda ispod tog leda i dalje proticala
Kanadu, zemlju brojnih prirodnih lepota, turisti često zaobilaze najviše zbog hladne klime, koja je u nekim delovima ove velike zemlje vrlo surova i u kojima vlada večita zima. Ipak, turisti koji se odvaže da “krstare” po Kanadi, zbog ogromnog prostranstva koje ljudska ruka u mnogim delovima još uvek nije stigla da pokvari, uživaće u “prirodnim spektaklima” kakvi su i Nijagarini vodopadi. Jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija na svetu zasigurno su ovi veličanstveni vodopadi, koji su nakon Viktorijinih drugi po veličini u svetu. Sa 168.000 kubnih metara vode u minuti jedni su od najimpozantnijih i najlepših na svetu. Oko 12 miliona turista godišnje dolazi da poseti Nijagarine vodopade i uživa u njihovoj zapanjujućoj lepoti. Nijagara, što znači voda koja grmi, naziv je koji su tom moćnom vodopadu, koji čini prirodnu granicu između SAD i Kanade, nadenuli američki Indijanci. Od jezera Erie reka Nijagara mirno teče gotovo 56 kilometara, a u blizini jezera Ontario pretvara se u brzake koji užurbano jure prema kataraktu u magli vodene prašine.
Nijagarini vodopadi nalaze se 130 km jugozapadno od grada Toronta, ekonomskog srca Kanade. Do njih možete stići kolima za manje od dva sata lagane vožnje autoputem Kraljice Elizabete. Interesantno je da voda u Nijagarinim vodopadima nikad ne prestaje da teče, čak ni zimi na izuzetno niskim temperaturama. Istina, bilo je godina, npr. 1912, kada se stvarao tzv. “ledeni most” od obale do obale, ali je voda ispod tog leda i dalje proticala. Region Velikih jezera predstavlja najveću vodenu površinu u kontinentalnom delu sveta. U početku su u ovoj oblasti živeli američki Indijanci, a od 1806. godine počinju da je kolonizuju beli doseljenici. Teritorija vodopada je uvek bila predmet sukoba. Godine 1812. stanovnici sa američke strane počinju da kolonizuju i drugu obalu. Kao posledica toga izbija rat, pre svega zbog ekonomskog značaja područja. Kanada, u to vreme deo britanskog kolonijalnog carstva, pružila je veliki otpor. Posle nekoliko serija pregovora uspostavlja se predratni status.
PRESTONICA MEDENOG MESECA
Čak i da ne gledate putokaze, znaćete da se približavate vodopadima zbog tutnjave koja se svakim pređenim metrom pojačava i kapljica vode zbog kojih ćete morati da uključite brisače. Iako prilično kratka, otprilike 58 km, reka Nijagara svoju ogromnu snagu skuplja iz američkih velikih jezera povezujući Iri i Ontario. Na svom kratkom putu ona ima pad od 99 metara, a samo polovinu od tog pada čine Nijagarini vodopadi. Oni se sastoje iz tri dela: kanadskog, najlepšeg, najvećeg i turistima najpristupačnijeg zbog svog oblika poznatijeg kao Potkovica (Horsehoe Falls), zatim američkog, koji se zapravo sastoji iz dva dela, užeg poznatijeg pod nazivom Nevestin veo (Bridal Veil) i šireg američkog. Iako nisu najviši na svetu, ovi vodopadi su verovatno najlepši, a zbog svoje pristupačnosti su najslikaniji, a samim tim i najpoznatiji, pa nije ni čudo sto ih godišnje poseti preko dvanaest miliona turista, neki samo da uživaju u lepotama vodopada, a drugi sa namerom da se obavežu na večnu ljubav i kažu sudbonosno ”da”. Ovo poslednje im je i prikačilo etiketu ”prestonice medenog meseca”. Kad je sunčano iznad vodopada se, zbog hiljadu kapljica vode koja pršti, u vazduhu stvara prekrasna duga koja pokriva gotovo celu potkovicu. Čak i kada padne noć, boje ne nestaju. Tada se pale reflektori sa dvadesetak različitih boja koji obasjavaju i jedne i druge vodopade
KAD SKOČI ADRENALIN
Za vodopade je vezana stara indijanska legenda o prelepoj devojci Lelawali. To je zapravo jedna ljubavna priča sa srećnim završetkom. Nemoćna da se suprotstavi očevoj volji i sledi svoje srce, Lelawali odlučuje da sebi oduzme život spuštajući se kanuom niz vodopade. Međutim, u trenutku dok pada niz vodopad, He-No, ljubav njenog života, bog gromova koji živi u pećini ispod potkovičastih vodopada, uspeva da je spase i od tada njihovi duhovi žive zajedno u pećini vodopada. Vodopadi su godinama bili inspiracija mnogim umetnicima, naučnicima ali i avanturistima. Legendarna Merilin Monro je ovde snimila čuveni film “Nijagara”. Nikolu Teslu, našeg proslavljenog naučnika, vodopadi su inspirisali u inovatorskom radu, a dvadesetak zavisnika od adrenalina čak je pokušalo da se spusti niz ovu vodenu stihiju od kojih su neki i uspeli, ali je većina, ipak, završila tragično.
TESLINA INSPIRACIJA
Tačno preko puta vodopada sa kanadske strane, u julu 2006. godine, podignut je spomenik Nikoli Tesli povodom obeležavanja 150 godina od njegovog rođenja. Spomenik, delo vajara Les Drysdalea iz Hamiltona u Kanadi, nalazi se na blagoj uzvišici, na postolju motora na naizmeničnu struju sa koga Tesla zamišljeno gleda u vodopade, svoju životnu inspiraciju. Na američkoj strani nalazi se veliki, impresivan Teslin spomenik, delo hrvatskog vajara Krsinića, identičan onom ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koga je vlada bivše Jugoslavije poklonila Sjedinjenim Američkim Državama 1976. godine.
VENČANJE KAO BIZNIS
Tradicija venčavanja na vodopadima počela je davne 1804. godine kad je Napoleonov mlađi brat, Jerome Bonaparte, na Nijagarine vodopade doveo svoju mladu Elizabeth Patterson iz Baltimora, kako bi uživala u lepotama vodopada. Onima koji se tokom poseta Nijagarinim vodopadima iznenada odluče na brak, nudi se venčanje u poslednji čas, za koje treba izdvojiti 499 kanadskih dolara. Budući da su od organizovanja venčanja Kanađani napravili biznis, mladencima su na raspolaganju čak četiri venčana paketa. Najskuplji je platinasti koji košta oko 2.600 kanadskih dolara.
SVE DUGINE BOJE
Ono što vodopade čini zadivljujućima jesu prekrasne boje. Kad je sunčano iznad vodopada se, zbog hiljadu kapljica vode koje pršte u vazduhu, stvara prekrasna duga koja pokriva gotovo celu potkovicu. Čak i kada padne noć, boje ne nestaju. Tada se pale reflektori sa dvadesetak različitih boja koji obasjavaju i jedne i druge vodopade. Onaj ko poseti to čarobno mesto u razdoblju od sredine maja do kraja avgusta, ima priliku da uživa i uveče u spektakularnim vatrometima. U vodopadima možete da uživate na više načina. Jedan od načina je uživanje sa visine vodopada, koji je ujedno i visina ulice. Tu možete da priđete na nekoliko metara od vodopada, osetite njihovu neverovatnu snagu i gotovo ih dodirnete rukom. Naravno, slikanje je obavezno. Za one romantične spuštanje do pećine ispod vodopada, turom poznatom pod imenom “Putovanje iza Vodopada”, doživljaj je za pamćenje. Tu vam se pruža prilika da pokisnete do gole kože, ali i da na trenutak oživite legendu o devojci Lelawali i bogu He-No i osetite snagu njihove večne ljubavi. Za avanturiste je idealna tura brodićem “Služavka magle”, kojim ćete se približiti na samo nekoliko metara od podnožja vodopada. Tu vas ni besplatne kabanice neće zaštititi od sitnih, magličastih kapi vode, ali to nije ni važno, pošto će vam to kupanje verovatno ostati u sećanju kao jedno od najlepših u životu. Zaljubljeni mogu da uživaju u vodopadima iz ptičje perspektive sa Skylon tornja, zaštitnog znaka Nijagarinih vodopada. Na vrhu tornja je vidikovac, a takođe i rotacioni restoran koji omogućava božanstven pogled na vodopade i okolinu. Rezervacije su obavezne, a cene su prilično visoke.
I VINO JE LEDENO
Kad se umorite od pešačenja i lepote vodopada, predlažemo relaksirajući obilazak najpoznatijih vinograda na svetu za proizvodnju čuvenog ”ledenog vina” (ice wine). Savršeno uređeni vinogradi prostiru se u nedogled. Nalaze se na desetak kilometara od Nijagarinih vodopada u geografski idealnom predelu za vinogradarstvo, između dva jezera čije prisustvo omogućava prave klimatske uslove za sazrevanje grožđa, a to su hladna proleća, žarka leta i duge jeseni. Ledeno vino spada u desertna vina. Veoma je skupo zbog toga što zahteva specifične klimatske uslove za uzgajanje i berbu, a jedan od uslova da vino zadovolji stroge svetske standarde slatkih vina je da temperatura u vinogradu pre berbe mora biti između minus 8 i minus 12 stepeni Celzijusa tri dana zaredom. Takvi klimatski uslovi omogućavaju optimalnu koncentraciju šećera u vinu i daju mu specifičan, jedinstveni ukus.
London nosi titulu grada s najvećim ljudskim potencijalom i najbogatijim kulturnim životom, Vašington s najvećim brojem međunarodnih organizacija, ambasada i konzulata. Jedino novo ime na lestvici top 10 je Sidnej.
Njujork, ili kako mu je nadimak Velika jabuka, i dalje je najatraktivniji grad na svetu. Dobio je priznanje svetskog centra biznisa i komunikacija.
Indeks vodećih svetskih gradova rangira 65 gradova iz celoga svijeta na temelju niza kategorija koje uključuju daleko više od poslovnih i finanSijskih mera, što ovu listu čini jedinstvenom u svetu.
Gradovi su rangirani prema pet kategorija: poslovna aktivnost, ljudski kapital, razmena informacija, kulturološko iskustvo i politički angažman, koji predstavljaju sposobnost pojedinog grada da privuče, zadrži i generiše globalni kapital, ljude i ideje.
Novost u ovogodišnjem istraživanju je uvođenje cenzure, kao dodatne mere unutar kategorije razmene informacija, koja predstavlja brzinu i dostupnost informacija u pojedinom gradu. Globalno istraživanje konsultantske kuće A.T.Kearney sprovedeno u saradnji s čikaškim odborom za globalna pitanja i časopisom Foreign Policy pod nazivom "Indeks vodećih svetskih gradova 2010" pokazalo je kako su Njujork i London usprkos finansijskoj krizi ostali u samom vrhu najatraktivnijih svetskih gradova.
Očekivano ih slede gradovi koji dominiraju podjednako u poslovnim aktivnostima i kvaliteti života: Tokio, Pariz, Hong Kong, Čikago, Los Anđeles, Singapur, Sidnej i Seul.
Dok je Njujork osvojio prvo mesto najatraktivnijeg biznis grada u svetu i to prvenstveno zbog poznate berze, London se sa svojom raznolikom ponudom sportskih i umetničkih događanja, muzeja i umetničkih priredbi, pokazao kao najbolja svetska turistička destinacija.
"Ovogodišnji rezultati pokazuju da veliki svetski gradovi postaju sve globalniji. Proces globalizacije, simboliziran kretanjem novca, dobara, ljudi, ideja i poslova te brzinom komunikacija, transakcija, ljudi i kapitala, postaje sve izraženije. Iako smo očekivali kako će finansijska kriza značajno izmeniti raspored najboljih u odnosu na istraživanje sprovedeno pre dve godine, pokazalo se da vodeći gradovi poput Njujorla i Londona najbolje odolevaju krizi", kaže B.Žibret, partner i potpredsednik konsultantske kuće A.T. Kearney.
Ako još niste, vreme je da upoznate plažu Navagio, koja se nalazi na grčkom ostrvu Zakintosu, i za koju neki kažu da je najlepše mesto na svetu!
Ako niste bili, idite
Prirodne lepote grčkih ostrva često su na popisu najlepših mesta na svetu. Među njima je svakako ostrvo Zakintos, odnosno plaža Navagio, poznata i kao Shipwreck Cove.
Predivno tirkizno more, beli pesak, na kojem je smeštena olupina krijumčarskog broda Panagiotis, visoke stene koje okružuju plažu privlače brojne turiste, a fotografije ove plaže preplavile su internet.
Na stranici theniceland.com plažu koja je dom staroj olupini navode kao najlepše mesto na svetu.
Turisti sve više biraju Saharu za odredište svog odmora
Obično su bežali od grehova pređašnjeg života, ma kakav on bio. Legionari, prokazani plaćenici, oduvek su bili na lošem glasu. Kao zastava kolonijalizma ali i brana žudnjama za nezavisnošću selili su se nakon svake oslobodilačke revolucije sve dalje. Tako su i u Tunisu ostali do 1956. godine i sticanja nezavisnosti. Bili su prisutni još neko vreme u ovoj lepoj zemlji, „nevidljiviji” nego pre i lagano se premeštali ka jugu Afrike, Čadu, Maliju. Oni kojima su isticali ugovori ostajali su kao „brodovi nasukani na stenje”. Bez gesla „Legija pater nostra”(Legija naša domovina) i drila nisu funkcionisali pa su završavali tamo od čega su i bežali. U stvarnom životu, među običnim ljudima, uz zakone prava a ne jačeg. Retki su se prilagodili i ostali na mestima gde su vraćali dug, domovini, porodicama ili pravdi. U bezvodnim brdima oboda Sahare, u utvrđenju u kom je proveo teške dane, „zaostao” je svojevremeno oficir iz tužne kolone koja se pakovala sa kamenog „predvorja pakla”. Ne samo da se razveo od „svoje domovine” već je uspeo da otkupi bivšu tvrđavicu par kilometara od mestašca Tatuina na jugu Tunisa i napravi hotel „Sango”. Pravu oazu za turiste koji dolaze zbog očaravajuće Sahare. Kaže da se zove se Pol, mada može i Žan, Gijom ili kako već želimo. Ima oko 70 godina, u dobroj kondiciji, deluje mirno, ali ne vedro. Ne pitamo ga za poreklo, pravo ime i rodno mesto, to su i sad zabranjena pitanja. Pomalo teatralno ne želi da se slika i umesto toga pokazuje zidove hotela. Hronološki poređane, drvene ramove sa crno belim fotografijama, iz raznoraznih kampanja. Tropske uniforme boje peska sa belim kapama kao krunama, isečci iz novina, na francuskom, arapskom, signalne zastavice, ordenje. Sećanja na bitke u kojima je učestvovao ili ne na tlu arapskog Magreba, sada su samo mamac za turiste. U kružnom delu bivših spavaonica gde su nekada bili žičani kreveti i dušeci puni stenica napunjeni morskom travom i sargijom, danas je recepcija. Na godinama uglačanim kamenim blokovima i dalje se vide senke nekadašnjih soški za puške, a bivše samice su luksuzne hotelske sobe. Pol je ćutljiv sagovornik, ne kaže odakle mu novac za ovaj delić raja, jer legionarska plata i sadašnja penzija zasigurno nisu dovoljne. Za izvlačenje arteške vode iz dubina u ovoj bezvodnoj pustoši. Za karipsko plavetnilo bazena i zalivanje šljake na teniskim terenima jer, ekscentrični turisti iz Evrope hrle sa malog aerodroma u Duzu ovde na odmor. Da nanovo osete, makar na kratko, dah nekadašnje kolonijalne sile. Misli da su zalasci sunca fantastični, preliv boja na filmskom platnu stena i peska, a kako su po ovim brdima jezdile mnoge vojske još uvek ima antikviteta. Turiste privlači sve: oaze, život Berbera u pustinji, jedrenje po peščanim dinama, avioni sa malim motorima i let iznad beskrajne Sahare. Kao scenario preuzet iz kultnih filmova „Čaj u Sahari”, i „Engleski pacijent”. U restoranu, pored tunižanske i francuske kuhinje, tu su modifikovani legionarski obroci. Jagnjeća rebarca na žaru, uvezana kanapom uz pečenu rendisanu dinju, krompir i kus–kus. Velike porcije odslikavaju nekadašnju „večnu” vojničku glad. Sve deluje nestvarno kada u ovoj pustoši uđete u klimatizovane sobe, trpezarije i sednete u udobne kožne fotelje uz voće, kafu, konjak i cigare, a spolja je 40 stepeni u hladu. Krupni, crnoputi kelneri, čini se Nubijci, kao da su izašli iz stroja ovog nekadašnjeg legionarskog zapovednika vešto i gipko podižu posuđe sa stola. Kuvar, takođe ogromni Marokanac, proviruje zbog zvuka nepoznatog mu jezika – još uvek na oprezu. Besprekorno je čisto, kraj bazena, u luksuznim ležaljkama pod suncobranima i hladu eukaliptusa leže gošće i uživaju tamo gde su nekad strojevi plaćenika marširali. Pol pokazuje slike sa Džordžom Lukasom koji je boravio u ovom hotelu dok je birao pejzaže i iscenaciju za svoju sagu „Ratovi zvezda”. Ali od svega je uzeo samo ime obližnjeg gradića Tatauina za rodnu planetu glavnog junaka. Na kratko pitanje odakle smo, jedino koje nam je postavio, ne reaguje kad čuje za Beograd i Srbiju, kao i da ne zna da postoje. Okreće leđa i polazi do recepcije da vidi ko je stigao od novih gostiju iz tek pristiglog džipa sa aerodroma u Duzu. Na pozdrave se nije ni osvrnuo a iza njega je ostala teška praznina, pa u kombiju ćutimo dok se udaljavamo kroz vrelinu Sahare. Turizam je osim plaža i šopinga postao i nešto novo, uzbudljivo, neobično ali upravo to i privlači savremene svetske putnike, a toga je Tunis prepun. Polazimo ka Sahari, ljudima iz pustinje i novim tunižanskim pričama.
Ištvan Dekanj objavljeno: 03.11.2010. Izvor: Politika
