Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Kad zavlada božićno ludilo Donosimo vam praznične prizore nekih popularnih zimskih odredišta koji će vas oduševiti, od golišavog kupanja u Berlinu pa do fascinantnih božićnih svetala u Utahu.
Božić se širom sveta slavi na različite načine. Donosimo vam prizore koji su uobičajeni u nekim atraktivnim zimskim odredištima, a navedeni su na stranici guardian.co.uk.
● Božićna svetla u Utahu
Ništa vas neće uvesti u tradicionalno praznično raspoloženje kao 45.000 lampica upravljanih kompjuterom uz tehno-verziju pesme Amazing Grace.
● Festival leda i snega u Harbinu, Kina
Zbog sibirskih vetrova i prosečne zimske temperature od -17 Celzijusa, Harbin se može pohvaliti najspektakularnijim festivalom leda i snega u čitavom svetu.
● Zima u Norveškoj
Klavirske note i zlatni sunčevi zraci rasuti po zaleđenim norveškim jezerima po kojima se Norvežani klizaju idiličan su zimski prizor kome je teško odoleti.
● Golišavo kupanje u Berlinu
Svakog Božića na periferiji Berlina grupa entuzijasta skine odeću i zapliva u ledenom jezeru. Može im se pridružiti ko god želi i može izdržati niske temperature.
Kompanija Volcano Discovery sve željne rizika za 4.600 američkih dolara vodi na turu koja započinje u Adis Abebi, a obuhvata obilazak aktivnih etiopskih vulkana Erta Ale i Dabbahu i sumpornih jezera nastalih zahvaljujući vulkanskom delovanju.
Osim što ćete imati priliku da kampujete uz aktivni vulkan i da udišete otrovne gasove, proći ćete i kroz slanu pustinju Danakil, poznatu i kao "najokrutnije mesto na Zemlji".
Ta je pustinja najpaklenije mesto na Zemlji, temperature prelaze 60 stepeni Celzijusovih i jedno je od najaktivnijih vulkanskih područja na svetu.
Širom sveta žene su poludele za knjigom i filmom “Jedi, moli, voli” sa Džulijom Roberts u glavnoj ulozi. Veliki broj tih istih žena se otisnuo na put koji prelazi glavna junakinja, a sve više turističkih agencija u ponudi ima ture u okviru kojih se obilaze Italija, Indija i Bali.
Italija - jedi
“Tutti a tavola!” (Svi za sto!) je jedan od omiljenih italijanskih uzvika. Odakle da počnete svoju gurmansku turu na Apeninskom poluostrvu? Sladoled - Častite sebe sladoledom u Rimu, jedite ga šetajući ulicama. Ne propustite kornete u sladoledžinici “Alberto Pika” gde ćete naći neobične ukuse poput divlje jagode i ružinih latica.
Pica - Ne morate da ciljate na jedan, poseban grad, ali ako vam je Napulj u planu, ne propustite - picu margerita. Ne zaboravite da kada je reč o italijanskoj pici, više znači manje. Kursevi kuvanja - Jedan od najboljih načina da iskusite autentičnu italijansku kulturu i kuhinju je da i sami stanete za šporet. Plus, kući ćete poneti “deo Italije”. U vrhu gastronomskih gradova je Bolonja. Preporučujemo “La Vekja skuola bolonjeze” u kojoj kurs možete pohađati na engleskom jeziku. Kurs može da traje četiri sata, ali i celu nedelju.
Indija - moli
Za one koji su u potrazi za duhovnom hranom, Indija ima bezbroj svetih mesta i filozofskih epova. Čak i ukoliko vas tišina ašrama ne oduševljava, i dalje postoje mesta koja će vam ispuniti dušu. Varanasi - Samo na nekoliko mesta u Indiji ćete zateći toliko boja, harizme i duhovnosti kao na reci Gangeš u Varanasiju. Provozajte se čamcem u svitanje i osetite “srce” hindu sveta. Tadž Mahal - Mnogi su pokušali da opišu njegovu lepotu. Indijski pesnik Tagore je napisao “suza na licu večnosti”, dok je Kipling Tadž Mahal opisao kao “utelovljenje svega čistog”. Ovo arhitektonsko remek delo će vas ostaviti bez daha. Učenje u Džaipuru - Sa svojim veličanstvenim palatama, glavni grad države Radžastan ima za svakoga po nešto. Od destodnevnih kurseva meditacije do časova joge u ranim jutarnjim časovima.
Bali - voli
Pitajte putnike koji su bili na Baliju šta im on znači, i dobićete onoliko odgovora koliko ima cvetova na drvetu frandžipani (simbol bluda). Bali će učiniti da se osećate mirno, dobro, srećno. Ubud - Pre nego što je postao meka za pronalaženje ljubavi, ovo mesto je privlačilo turiste zbog specifične kulture. Oraspoložite se u restoranu “Tri majmuna” sa stolovima koji gledaju na pirinčana polja, nežnom muzikom, umetničkim predmetima i odličnom azijskom kuhinjom. Nusa Lembogan - Ovo zabačeno ostrvce nema automobile i motore, ali ima plaže s belim peskom i zaklonjene zalive.
Uronite u vodu - Izaberite jednu od omiljenih zanimacija na Baliju- ronjenje ili surf. Ako vam ni to nije dovoljno, isprobajte neku od masaža u mnogobrojnim Spa centrima.
Duboko u džungli Vijetnama otkrivena je najveća pećina na svetu - Hang Son Dung ili "Pećina planinske reke", dovoljno velika da smesti čitav blok njujorških nebodera.
Speleolozi, čije je spektakularne snimke veličanstvene pećine objavio časopis "Nešenel džiografik", kažu da je pećina blizu granice Vijetnama i Laosa duga više od pet kilometara, visoka oko 250, a široka 150 metara.
U istraživanju džinovske pećine u Vijetnamu speleolozi su koristili lasersku tehnologiju. Očigledno je da je pećina premašila dimenzije dosadašnjeg svetskog rekordera - Pećinu košuta u malezijskom dijelu ostrva Borneo.
Istraživači su prodrli četiri i po kilometra duboko u Son Dung u nacionalnom parku Fong Na Ke Bang, ali nisu mogli dalje zbog porasta ponornice, koja protiče kroz pećinu. Pećinu je proučio tim Adama Spilejna, člana ekspedicije Britanskog udruženja za istraživanje pećina.
Ulaz u pećinu otkrio je Ho Hang, stanovnik obližnjeg sela, još 1991. godine, ali se lokalno stanovništvo plašilo da priđe jer se iz pećine čuo zastrašujući šum ponornice.
Pećina je svetu postala poznata 2009. godine kada je grupa britanskih naučnika, s Hauardom Limbetom na čelu, prvi put kročila u njenu utrobu. Međutim, ekipa Adama Spilejna sagledala je i izmerila dimenzije Son Dunga.
Predvođeni Hoom Hangom, članovi ekspedicije su se u aprilu spustili u njene odaje. Ustanovili su da kroz krečnjačku unutrašnjost pećine, sa džinovskim stalagmitima od 70 metara, protiče velika podzemna reka.
Нема рибарства и наутичког туризма, али око три и по милиона туриста,колико их посети ову област,доказ су да није све замрло
После два дана, потпуно ускомешаних емоција,у зору напуштамо Јерусалим желећи пре повратка на Синај да се мало задржимо и на Мртвом мору. Одлучујемо се да сиђемо из аутобуса у Еин Гедију, сат времена удаљеном од Јерусалима. Ово место изабрали смо између осталог и због националног парка у близини. Није то ни Тара,нису ни Плитвичка језера,али сам назив Еин,што значи извор,и Геди,што на хебрејском значи кожа,заголицали су нашу машту. Један од извора се зове Давидов извор који лагано извире и сливајући се низ стену као скок јарета нестаје у малом језеру. У Еин Геди постоје четири оваква извора пијаће воде којом се снабдева локално становништво. Чак и мала количина воде на оваквим местима довољна је да се ту развије богата вегетација, палме, плантаже воћа и ретке врсте дрвећа. Иако је јесен тек ступила на снагу и рано је пре подне,температура достиже 37 степени.Спуштамо се са пута стрмом литицом до заравни на којој су огромни црвени сунцобрани са тушевима. Скоро пуста плажа је пред нама, дува пустињски ветар, док нам сунце пржи потиљак, а пред нама пуца поглед на Мртво море. За врло кратко време спустили смо се са око 800 метаранадморске висине на којој се налази Јерусалим, на 418 метараиспод нивоа мора, који из године у годину,и даље опада. Дубина језера је скоро 400 метара,што га чини најдубљим језером испод површине мора на 808 метара. Дуго је 72,а широко 16 километара. Прилив воде из реке Јордана,чија се вода користи за пиће и наводњавање у пољопривреди,смањује се, па ниво мора уместо да расте стално опада. За протеклих сто година доток воде се смањио на четвртину,а ниво језера кажу да опада за један метар годишње. Израел и Јордан су у преговорима око евентуалне изградње канала између Црвеног (Акабски залив)и Мртвог мора, али евентуална изградња канала може отворити нове проблеме због мешања воде, угрожавања коралних гребена и слично. Главна корист била би повећање садашњег нивоа мора, док би се природан пад воде кроз канал могао користити и као извор енергије.
Лековити минерали Вода из овог мора, или боље речено језера, нигде не отиче, а водени ток који се у њега улива нема могућности да се одлије. Долази до великог испаравања, док се корисни минерали и соли непрекидно таложе. Изузетно је богато калијумом, калцијумом и магнезијумом. Остала мора имају око трипроцента соли, натријумског порекла, и не садрже минерале у таквим количинама. Сем ретких бактерија, нема никаквог живота, али иако је мртво, није бескорисно. Лековити минерали, блато у посебним деловима приобаља, користе се у индустрији козметике за добијање најбољих крема, у медицини, а неки минерали се и извозе. Изузетне густине због великог процента соли (28–33 одсто),омогућава плутање тела над којим немате контролу ако покушате да запливате прсним стилом или краулом. И поред великог труда да запливате, вода изврне тело истог момента на леђа и ту се покушај пливања завршава. Ово је једино место где су у води изједначени пливачи и непливачи. Треба напоменути да је забрањено купање на местима где нема слатке воде у довољним количинама да сперете со са тела, а препорука је да се не купатедуже од 15 до 20 минута. Послушали смо оба савета. Купамо се 15 минута без квашења главе, због опасности од велике концентрације соли која у додиру са очима,слузокожом, евентуално раницама на телу,може изазвати слепило и несносно печење. Трчимо до тушева да сперемо со са тела, па опет трком назад по још једно„бућ “ у море. Проверавамо на разне начине да ли је заиста толике густине: дижемо руке и ноге истовремено увис, читамо новине, као да седимо у фотељи, покушавамо да пливамо свим познатим стиловима.Уживамо као деца на најнижој тачки на планети и надамо се да неће доживети еколошку катастрофу која му прети због брзог опадања нивоа воде. У шали се питамо: ашта ако се исуши? Да ли ће се на дну појавити библијски градови Содома и Гомора. Локалитет њиховог постојања се управо и везује за Мртво море. Ако није мит,на његовом дну се осим Содоме и Гоморе налазе још три града потопљена у истом дану. Ту би требало да се налазе Сигор, Адама и Севолин. По миту,сви становници ових градова су потопљени,а једино је Бог спасао праведног Лота и његове ћерке. Због немогућности да се у подручјуМртвог мора рибари и ужива у наутичкомтуризмумноги ће помислили да је све замрло,али чињеница да око три и помилиона туриста посети ову област баца сасвим другу слику,вредну скоро десетмилијарди долара. Многобројни хотели пуни су туриста који су ту ради лечења псоријазе и реуматизма лековитим блатом.
Тврђава за понос У јужном делу Мртвог мора подигнуте су огромне фабрике за прераду и паковање соли која се добија испаравањем воде из мањих, преграђених базена.То сврстава Израел у једног од највећих извозника соли у свету. Чак и море које називамо Мртво даје Израелу живот. На обали скупљамо камење, пресвучено белом чипком од соли али и грумење чисте соли величине дечје песнице,које као сувенир носимо заједно са јеврејском менором, 33 православне свеће запаљене у цркви Св. гроба и осталим сувенирима који ће нас подсећати на боравак у Јерусалиму и на Мртвом мору. Крећемо даље ка југу возећи се уз обалу Мртвог мора и,на наше изненађење,гледамо танку копнену превлаку која спаја јорданску и израелску обалу да би се поново уским каналом наставило новим базеном. На десној страни,на само неколикокилометара,уздиже се брдо и на њему још један понос израелског народа. Тврђава Масада. У подножју брда велики комплекс зграда и жичара. Можете се определити или њом,или пешице,уз стрму стазу која би вам одузела сат времена. Надморска висина Масаде је релативан појам,а све је у зависности од тога према ком морумерите. Она је изнад Мртвог мора 450 метара,што је само 50 метара изнад Средоземног мора. Од 2001.године је под заштитом Унескакао светски културноисторијски локалитет. Изградњу Масаде започео је Ирод тридесетак година п.н.е. Ту је подигао себи дворац на западној страни,а онда је додата и северна палата. Било је обезбеђено снабдевање водом,а постојала су чак четири купатила. У византијском периоду саграђена је и црква од које су остали темељи и мозаици. У периоду под Римом, 70.године н.е.после спаљивања Јерусалима од стране Тита Јевреји беже на Масаду. У неравноправној борби Јевреји одолевају трогодишњојопсадигинући један за другим,до последњег. Данас је то место које, осим за убирање новца од туриста, служи за учвршћивање вере младих Јевреја. Ту млади војници полажу заклетву која гласи: „Масада више никада неће пасти.” Оно што је за Јевреје Западни зид у Јерусалиму,то је Масада на обали Мртвог мора. -------------------------------------------------------------------------- Само мирно и опуштено Да Мртво море није безопасно, како на први поглед изгледа, говоре и случајеви кад су се појединци удавили у мору у коме се не може потонути! Предвече ветар који дува са копна појачава своју снагу и купаче може однети мало даље од обале. Долази до панике, а сваки покушај приближавања обали пливањем је безуспешан. Гутање слане воде изазива згрушавање крви, појаве угрушка у плућима и престанка дисања, што доводи до утапања. Зато, ако вас ветар одува мало даље од обале, најбоље је да мирно плутате док вас спасиоци не привуку обали.
Текст и фотографије: Љерка и Драган Васић Објављено: 09.01.2011. Извор: Политика
05. januar 2011. 11:08 > 11:26
Ledeni grad u Kini danas otvara vrata turistima. Tradicionalni Festival snega i leda u Harbinu održava se 27. put. Trajeće naredna 42 dana, a organizatori su obećali nezaboravno smrzavanje!
Procenjuje se da će u skulpturama od snega, ali i ledenom toboganu, restoranu, hotelu... uživati skoro sedam miliona domaćih i inostranih turista, koji ne mare što termometar pokazuje minus 30 stepeni Celzijusovih.
Ovaj Festival je jedan od četiri najveća te vrste u svetu: japanski u gradu Saporou, kvebečki Zimski karneval i norveški Ski festival.
Festival u Harbinu posetiocima nudi umetničke skulpture od leda, ali i kulturne i sportske sadržaje. Ove godine je predviđeno i grupno venčanje!
Ledeni grad 'podigli' su najbolji kineski vajari, njih nekoliko hiljada, uz pomoć stotine volontera.
Najviše skulptura ima u obliku zeca, s obzirom na to da je po kineskom kalendaru nastupajuća godina u znaku te životinjice.
Mesto Hristovog rođenja okuplja desetine hiljada vernika 6. i 7. januara, kada Jerusalimska patrijaršija slavi Božić
Izvor: Politika
Ulaz u pećinu rođenja
Vitlejem se nalazi geografski blizu Jerusalimu, kao da mu je predgrađe, ali je politički i administrativno daleko. Vitlejem je gradić od 50. 000 stanovnika. Deo je palestinske teritorije. Gradić je vidno siromašniji od obližnjeg Jerusalima. Pejzaž je sveden, sav belkast od krečnjaka, retko je drveće, reklo bi se golet, karst, koji obiluje pećinama. Iznad dve Vitlejemske pećine podignuti su veoma značajne crkve za hrišćanski svet. Obe su u vezi sa Hristovim rođenjem. Manastir franjevaca čuva pećinu u kojoj se pastirima javilo navešćenje Hristovog rođenja. Ispred manastira ulični trgovci prodaju frule, dolar komad. Ove frule podsećaju na pastire. Zašto su anđeli prvo pastirima javili da će se roditi bogočovek? Čiste duše pastirske, možda zato!
Nedaleko odatle, nalazi se pećina koju su ranohrišćani označili kao mesto Isusovog rođenja. Iznad Pećinje Rođenja sagrađena je ogromna crkva. U ovoj romaničkoj katedrali nalaze se četiri oltara: na centralnom mestu je grčko-pravoslavni, zatim jermenski, koptski i katolički.
Na Badnji dan, koji Jerusalimska patrijaršija slavi 6. januara, priređuje se svečani doček Jerusalimskom patrijarhu. Dočekuju ga palestinski skauti i orkestri. Naroda je manje nego kada 13 dana ranije slave katolici i neki pravoslavci. Čeka se dugačak red da bi se sišlo u Pećinu Rođenja.
U sećanje na zvezdu koja je obasjala Hristovo rođenje, izlivena je srebrna zvezda sa 14 krakova, koja je uglavljena u mermer, a u sredini zvezde je krug pokriven staklom. Kroz staklo se vidi deo pećine, u kojem su bile jasle za goveda. Na tom mestu gde su bile jasle, rodio se Isus. Za nas, pravoslavne Srbe, na ponos je kad kleknemo na mermer i poljubimo zvezdu, da znamo kako je šest kandila iznad srebrne zvezde – iz Srbije. Urađena su u filigranskom srebru, bokasta, bogata i elegantna, sa po jednim rubin – dragim kamenom.
Nema dovoljno neistrošenih reči kojima bi se opisala ispunjenost u dlanovima koji dodiruju srebro zvezde. To je susret s nečim dugo pripremanim. Dugo najavljivanim.
Pećina je zaštićena glomaznom crkvom čiju bazilikalnu tavanicu podupire šuma stubova. Debeli su i glatki, mermerni. U podu su otvorena drvena vrata(!?), kroz koja pogled ulazi u donji nivo crkve iz vremena kad je podignuta. Iz tog doba, prve carske majke hrišćanke, Jelene, i njenog sina, koga je rodila u Naisu, sačuvan je mozaik. 326-ta godina naše ere, a mozaik kao da je juče napravljen, svaka pločica kamene paste na svom mestu, floralni ornament u u kojem pretežu cigla i oker, gust, misaon, pun meandara, lep. Šteta što se takvi vladari više ne rađaju u Nišu.
U Izraelu je toplo i u januaru. Temperatura zna da se popne i do 20 stepeni.Što je sasvim u skladu sa određivanjem datuma Hristovog rođenja. Prema istoričarima, Božić se slavi od 4. veka naše ere, kada se u Rimu obeležavao dan boga Sunca. Da bi potisnuli mnogobožački kult, crkveni oci su datum Hristovog rođenja odredili baš u ovaj dan. Otuda su i prikazi Isusovog rođenja, vezani za svetlost. A te svetlosti i te kako ima u januaru, u krševitom Vitlejemu.
Putovanja i hrana idu zajedno kao avioni i aerodromi. Gde god da krenete bićete u iskušenju da potražite ono jedno kulinarsko iskustvo koje će vam pomoći da shvatite lokalnu kulturu. U nekim zemljama hrana je glavna asocijacija dok u nekima testira granice izdržljivosti, kao "vatra" u ustima. Ovde vam nudimo 11 zemalja sa najpoznatijim i najrasprostranjenijim kuhinjama na svetu.
Tajland - Nalazi se na raskrsnici Indije, Kine i Okeanije, ova kuhinja predstavlja najbolju kombinaciju sve tri tehnike i sastojaka. Jela često sadrže beli luk i čili. Druga jela često uključuju sok od limete, korijander...
Grčka - Od maslina do hobotnica, ribe do girosa i suvlakija, Grčka kuhinja karakteristična je po svežim sastojcima. Okružena morem Grčka je „raj" za ljubitelje morske hrane.
Kina - Od zabačenih kioska sa brzom hranom, do banket sala i restorana sa četiri zvezdice, Kina je zemlja ne samo sa najviše stanovnika, nego i varijacija ukusa i mirisa. Kultura ove kuhinje se zasniva na Jin i Jangu (balansu i harmoniji) koja je evidentna u činiji hrane koja obuhvata povrće, voće, začine i meso. Kinezi preferiraju pirinač u skoro svako jelo, ali i rezance koji su često prateći uz jelo.
Francuska - Sir, šampanjac, puževi i baget (hleb) su neki od najpoznatijih namirnica koji karakterišu ovu kuhinju. Različiti klimatski i geografski uslovi uticali su na niz regionalnih specijaliteta. Mnogi u Francuskoj smatraju ručak glavnim obrokom dana, a nije retkost da obrok potraje i po dva sata.
Španija - Najpoznatija je ona u Barseloni. Katalonska kuhinja privlači gurmane iz svih delova sveta. Kao i druge regionalne španske kuhinje, katalonska favorizuje začine kao što su šafran i kim, kao i poslastice od meda. Upotreba morskih plodova u bogatom nizu soseva karakteristika je ove kuhinje. Večera je glavni događaj i kao po pravilu ne počinje pre 21h.
Meksiko - Meksička kuhinja sastoji se prevashodno od španskog uticaja, uz primese francuskog i afričkog uticaja zahvaljujući svojoj istoriji. Kukuruz i pasulj kao bazna jela ističu se i primenjuju se na mnogo načina, uključujući i svetski poznate takose, enčiladu i kesadilas. I ko bi mogao da zaboravi na crva koji čeka na dnu flaše Mezkala.
Italija - Njena hrana je najverovatnije najpoznatiji izvozni artikl i to sa dobrim razlogom. Uprkos svim varijacijama koje postoje među regionima, neke zajedničke karike spajaju kulinarsku kreaciju Italije. Pomislite samo na tanku i hrskavu picu, paste „al dente" i rižoto. A što se tiče pića? Tu je nezaobilazna kafa.
Indija - Indijska proteinska gastronomija menja oblik kako se krećete između naselja, gradova i država. Osnova svih jela na jugu je pirinač, dok je na severu to roti (domaći hleb-tortilja). Bez obzira na sastav, jelo obično sadrži egzotične začine.
Japan - Ako možete prevaliti izgovor na meniju, japanska kuhinja će vam podariti neke od najinteresantnijih zalogaja. Većina japanskih restorana koncentrisana je na specijalitet kuće, kao što je jakitori (ražnjići od pečene piletine ili povrća), šušija i sašimija (sirova riba), tempura (tucani i prženi pomešani sastojci) ili razne vrste rezanaca. Vrhunac japanskog kuvanja kaiseki (dodatak ceremoniji ispijanja čaja) kombinuje sastav, pripremu i ceremoniju iz nekoliko delova, kako bi se postigla umetnost obroka.
Indonezija i Malezija - Ove kuhinje predstavljaju miks kineske, portugalske, indijske. Kolonijalci i trgovci su uticali na razne sastojke i kulinarske koncepte. Koncept kuvanja u Indoneziji i Maleziji je jednostavan, kao i ukusi koji su vrlo definisani, jednostavni i karakteristični.
Ukoliko ove godine želite da odete na nezaboravni odmor, sada je pravo vreme da počnete da ga planirate. Izdvojili smo neke od najinteresantnijih hotela, a na vama je samo da odlučite gde želite da odete.
ISKUSITE ŽIVOT SOMELIJERA
Hotel “Markes de Riskal”, koji se nalazi u severnom delu Španije, dizajnirao je Frenk Gehri. Čim kažemo severni deo Španije, kažemo vinogradi... Upravo zbog toga imaćete prelep pogled na vinograde i biti u mogućnosti da probate neke od najboljih vrsta vina u restoranu “1860”. Svaki dan posle večere i romantičnih šetnji po vinogradima, možete da zaokrenete pravo u bar Vinoteka koji se nalazi u okviru hotela gde možete da popijete još jednu čašicu vinca pred spavanje. A, ako vam je već previše vina i želite malo da danete dušom, onda je prava stvar za vas SPA centar pod nazivom Vinoterapija. Pogađate, svi tretmani su bazirani na vinima.
Život u ledu
Ukoliko želite da saznate kako je Eskimima i kako oni uspevaju da tako stoički žive na minus beskonačno, a uz to ste i veoma hrabri i ne bojite se da ćete dobiti upalu pluća, pravac u hotel “ICEHOTEL” in Jukasjarvi. On se nalazi u Švedskoj, a u njemu je baš sve, od recepcije, pa do kreveta, napravljeno od leda. Ako je ovo vaša željena destinacija, odmah rezervišite mesto, jer se na prenoćište čeka i po šest meseci.
Uskočite u život Džona Vejna
Smešten duboko u planinama Vajominga, kamp pod nazivom “Triple Peak Cow Camp” u Sjedinjenim Državama, nije hotel, nego šator. Da budemo precizniji, reč je o šatorima... Jer, kauboji su živeli u šatorima, ne u hotelima... Ovde vas očekuje roštilj, pa vreća za spavanje, pa jahanje po preriji, pa gonjenje krava, žigosanje, kroćenje konja... Ma, milina... Džon Vejn bi bio ljubomoran...
Raj za surfere
Smešten u Bajron Beju u Australiji, hotel “Byron Bay Manor” zauzima 27 jutara zemlje i jedno je od najluksuznijih risorta ovog dela kontinenta. Ono po čemu je poseban jeste to što ima pravu boemsku atmosferu. Čim se probudite, prvo vas čeka čas joge, nema doručka, a zatim surfovanje po okeanu. Doručak posle... ako budete mogli da pomerate ruke i noge...
Živite kao Sparatanac i oslabite
Na 10.000 jutara zemlje, na ostrvu Euboea u Grčkoj, nalazi se hotel “Candili Estate”. Ako ste se ikada pitali kako je to bilo živeti u Sparti, odmah uplatite aranžman u ovom hotelu. Očekuje vas: anaerboni trening, zatim trčanje po planini, trening izdržljivosti, a posle svega toga sledi opuštanje od stresa i masaža. A, onda opet sve iznova i iznova, što zavisi od broja dana koji ste uplatili. Ko preživi, pričaće...
Jedna od prvih reči koje stranci nauče kada dođu Srbiju je "šljivovica", ili makar nešto što zvuči slično. To i nije čudno, jer je poznato da praktično svaka zemlja ima neko piće po kome je prepoznatljiva u celom svetu. "Blic" vam predstavlja izbor zemalja i njihovih nacionalnih pića! Japan - Sake
Ako ste nekada i pili žestoki japanski sake, možda niste znali da je to zapravo vino od pirinča s 15 do 17 odsto alkohola. Japanci ga zovu nihonšu i proizvodi se na svim japanskim ostrvima na više od 1.600 mesta, s tradicijom koja seže sve do sedmog veka, kada je spravljan na carskom dvoru u Kjotu. Najbolji je kad se služi blago rashlađen, mada se često toči i zagrejan.
Poljska - Žubrovka Poljaci i Rusi već dugo vode bitku oko "autorskih prava" na votku, ali Poljacima niko ne osporava pravo na žubrovku, naročitu votku čiji ukus oplemenjuje opojna bizonova trava... Votka se u Poljskoj proizvodi još od 16. veka, a od 17. je postala izvozni proizvod. Danas se u toj zemlji proizvodi više od deset vrsta ovog pića, ali žubrovka je najpopularnija.
Češka - Apsint Ovo neobično piće je zbog opijumskog efekta dugo bilo zabranjeno u Evropi, ali ne i u Pragu, boemskoj prestonici Evrope. Apsint se pravi od anisa, pelina i šećera, a da bi se prikrio gorak ukus anisa može da se konzumira i sa šećerom. Blago omamljujuće dejstvo obezbedilo je apsintu status omiljenog pića umetnika poput Oskara Vajlda Vajlda i Ernesta Hemingveja, dok su neki, poput Vinsenta Van Goga, u tome umeli i da preteraju...
Irska - Ginis Poseta Irskoj, a naročito Dablinu, nezamisliva je bez konzumiranja ginisa, najpoznatijeg lokalnog piva. Ali natočiti pravi ginis nije isto što i natočiti bilo koje pivo u krčmi na Ibarskoj: U Dablinu se savršena pinta ginisa toči za 119,5 sekundi, a piće mora da bude posluženo na idealnih šest stepeni Celzijusovih. U suprotnom - džabe ste dolazili u Dablin. Mada, uvek vredi posetiti i "Ginisovu" pivaru u ovom gradu, koja je postala prava turistička atrakcija.
SAD - Džordž Dikel Tenesi viski Amerikanci su pravljenje viskija doveli do savršenstva, a najdalje je u tome ostišao Džordž Dikel, kloji je još 1870. smislio najbolji način da napravi ovo žestoko piće. On je otkrio da je viski napravljen zimi blaži i uglađeniji pa je u procesu proizvodnje produžio postupak hlađenja. Osim toga, napravio je posebnu mešavinu mlevenog kukuruza, ječma i raži kao bazu za svoje piće. Ovo piće se dva puta destilira i odleži u bačvama od paljene hrastovine i do 12 godina, a procenat alkohola u njemu varira od 40 do 45.
