Turističke zanimljivosti

[crvendac_011]

Dvorci koje verovatno nikada nećete posedovati

Dvorci koje verovatno nikada nećete posedovati

Krstarica 21.09.2010 10:46

Skoro je sigurno da ih nikada nećete moći priuštiti sebi, ali možete ih barem pogledati. Uživo ili na slikama, sasvim je svejedno.

Palata Potala na Tibetu Ova fascinantna građevina nadvija se 130 metara nad selom Lasa. Visoka je preko 170 metara i najveća je zgrada na Tibetu. Godine 637. car Songtsen Gampo odlučio je da sagradi palatu koja je na ovom brežuljku stajala sve do 17. veka, kada je ukopljena u još veću građevinu koju i danas poznajemo. Današnji izgled palata je počela da dobija od 1648. godine nadogradnjom Bele palate. Crvena palata nadograđena je između 1690. i 1694. godine, a za njenu izgradnju bilo je potrebno 7.000 radnika i 1.500 umetnika i majstora. Palata je veoma malo oštećena za vreme tibetanskog ustanka protiv Kineza 1959. godine.

Mon Sen-Mišel (Mont Saint-Michel) u Francuskoj
Ovaj srednjovekovni samostan smešten je na "ostrvu" na obalama Normandije. Za vreme plime u potpunosti je odvojen od kopna, čime postaje pravo ostrvo. S kopnom ga povezuje samo uski, popločani nasip sagrađen krajem 19. veka. Pošto plima nadolazi veoma brzo, veliki broj turista se tu utopio, jer su pokušavali da stignu do ostrva peščanim plažama koje nastaju za vreme oseke.

Nojšvanštajn (Neuschwanstein) - dvorac iz bajki u Nemačkoj Najpoznatiji je od tri dvorca izgrađena za Ludviga II Bavarskog, poznatog i kao ludi kralj Ludvig. Dvorac se nalazi u Alpima u nemačkoj pokrajini Bavarskoj. Gradnja je započeta 1869. godine, a dvorac je ostao nedovršen posle kraljeve smrti 1886. godine. Zamak je odlična imitacija srednjovekovnih dvoraca i predstavlja oličenje romantizma 19. veka. Smešten je na veoma visokom uzvišenju iznad reke Pulat. Izgradnja je brižljivo planirana. U svoje vreme važio je za dvorac pun čuda i tada modernih tehnologija. Imao je tekuću vodu na svim spratovima, toalete s vodokotlićima, a cela građevina grejana je sistemom koji je "duvao" topli vazduh. Dvorac "uspavane lepotice" u Diznilendu napravljen je baš po uzoru na njega.

 

[crvendac_011]

Ovde sigurno još niste bili!

23. 09. 2010. 08:00h| Net.hr

Ovde sigurno još niste bili!

Ako kojim slučajem planirate da na jesen napravite đir po Evropi posetite sledeća mesta koja će vam doneti puno uzbuđenja!

Proslava Kraljičinog dana u Amsterdamu​

Na internet stranici askmen.com objavljen je popis vrhunskih događaja koje bi trebalo da vidite pre nego što umrete. Za početak prenosimo deo od onoga što se nudi:

● Kraljičin dan, Amsterdam, Holandija

Ništa ne može toliko da zbliži Holanđane i pretvori Amsterdam u totalno ludilo kao Kraljičin dan, koji se slavi 30. aprila. Tada se na ulicama okupi i do milion ljudi koji su od glave do pete obučeni u narandžasto i koji se po ulicama i u gumenim čamcima po kanalima zabavljaju k'o ludi...

● Dan Svetog Patrika, Dablin, Irska

Proslava Dana Svetog Patrika stara je više od 1.000 godina, a slavi se 17. marta. Tradicionalna irska muzika i hrana, prepune ulice, parada, obilazak pabova, fešta koja traje čitav dan... Mnogima će to valjda biti dovoljno da navrate.

● Holi, Indija

Holi, tradicionalni indijski festival boja, slavi se svake godine krajem februara ili početkom marta. Tada Indijci teraju zle duhove i po ulicama se polivaju vodom i posipaju puderom u boji. Bilo bi šteta propustiti ovaj neverovatan festival koji svake godine poseti na hiljade turista.

● Zabava "Punog Meseca", Ko Pa Ngan, Tajland

Neki tvrde da je Had Rin plaža sa najboljim pogledom na pun Mesec. Prva zabava održana je 1992. godine i od tada se redovno na ostrvu Ko Pa Ngan na Tajlandu okupljaju hiljade i hiljade ljudi iz čitavog sveta kako bi igrali na plaži uz muziku, alkohol i noćno kupanje.

 

[crvendac_011]

Први хотел у космосу

четвртак, 30. сеп 2010, 12:29 -> 14:26/ RTS

Први хотел у космосу


Почните да штедите! Године 2016. у свемиру се отвара први хотел који граде Руси и Американци заједно. Број места је (баш) ограничен - четири кабине за укупно седам особа.
Први свемирски хотел, намењен туристима у космосу, биће отворен почетком 2016. године, најавио је директор руске компаније „Орбитал технолоџиз" Сергеј Костенко.

„Први модул свемирског хотела биће спреман 2012. или 2013, а у орбиту ће бити допремљен крајем 2015. или почетком 2016", рекао је Костенко агенцији Риа Новости.
Свемирски хотел имаће четири кабине и моћи ће да прими седам особа.

Руски свемирски бродови „Сојуз" превозиће туристе до хотела, чији ће назив бити „Комерцијална свемирска станица". Храну ће им допремати карго бродови „Прогрес".
„Унутрашњост модула неће личити на Међународну космичке станицу: хотел мора да буде удобан, а и из њега ће Земља моћи да се посматра кроз велика окна", истакао је Костенко.
Свемирски туристи до сада су делили просторије МКС-а са космонаутима и живели спартански као они.

Иако је пре свега намењен туристима, хотел ће моћи да користе и особе које за приватне компаније раде на истраживањима у свемиру, додао је директор руске компаније.
Изградњу хотела финансираће руски и амерички инвеститори. „Реч је о стотинама милиона долара", прецизирао је Костенко.
Клијенте за нови хотел ће бирати компанија „Спејс адвенчерс".

 

[NenaLestat]

Како прелепа тема

 

[crvendac_011]

Lepote drevnih dvoraca

Turistički obilasci istorijskih spomenika jedna su od glavnih atrakcija

Lepote drevnih dvoraca

Petak - 01.10.2010.
Izvor: Alo

Nojšvanštajn je poslužio Dizniju kao inspiracija za njegov zamak iz bajke

Dvorci Bavarske

Zanima vas odakle je Volt Dizni dobio inspiraciju za predivan zamak koji je danas zaštitni znak te kompanije? Od dvoraca koji su pre više vekova sagrađeni na tlu Nemačke. „Viva travel“ vodi 19. oktobra u razgledanje dvoraca Bavarske, od kojih svaki pruža izuzetan doživljaj. Obići ćete najstariju crkvu u Minhenu, crkvu svetog Petra, Žensku crkvu, Kraljevsku palatu... Moguće je otići na fakultativni obilazak najekstravagantnijeg dvorca Linderhof, čije je odaje pozlatio Ludvig Drugi i preuredio ga u rokoko stilu, kao i dvorac Nojšvanštajn, koji je poslužio Dizniju kao inspiracija za njegov dvorac iz bajke koji krasi naslovne špice svih Diznijevih crtanih filmova, kao i Diznilend parkove. Ukoliko ste raspoloženi, u ponudi je i obilazak dvorca Herenkimze, građenog po uzoru na Versaj, a nalazi se na ostrvu najvećeg bavarskog jezera Kimze. Put traje šest dana, a autobuski prevoz, tri noćenja u hotelu sa tri zvezdice sa doručkom koštaju 219 evra.

Krivi toranj

Jedna od najpoznatijih i najneobičnijih građevina kako Italije tako i sveta je Krivi toranj u Pizi. Trebalo je da bude potpuno vertikalan, ali je počeo da se krivi neposredno posle početka izgradnje u avgustu 1173. godine. Kada ga vidite, biće vam jasno zašto kažu da izgleda kao da je napravljen od mermerne čipke. „Eta turs“ obećava zanimljiv šestodnevni provod u Toskani sa obilaskom Pize, ali i živopisnih predela oblasti Kjanti, svetski poznatoj po proizvodnji vrhunskih vina. Posetićete srednjovekovni gradić San Gimignan, koji je očuvao svoj istorijski centar kao i ambijent 18-19. veka, zbog čega je poznat kao grad 100 tornjeva, Trg Il Campo u Sijeni na kome se održava jedna od najživopisnijih konjskih gradskih trka i Firencu, gradu umetnosti. Spava se u Montekatini termama, tri noći sa doručkom, prevoz je autobuski, a košta 195 evra po osobi.

Grad od soli

Krakov, bivši glavni grad Poljske, zadržao je najviše istorijskih spomenika i kulturnih dobara. Gotska katedrala iz 14. veka, dvorac u kom su boravili poljski kraljevi, stari grad, crkva svete Marije i zgrade Jagelonskog univerziteta su među najstarijima u Evropi. Dakle, obavezno bi trebalo posetiti brdo Vavel sa kraljevskim dvorcem i katedralom u kojoj se nalazi čuvena Sigmundova kapela koju smatraju najlepšim primerkom renesanse u Poljskoj, Kraljevski put, stari gradski trg sa zvonikom - među najvećim u Evropi. „Eurodžet“ u svojoj ponudi pored obilaska samog Krakova nudi i odlazak u Aušvic, a posebna zanimljivost je poseta 700 godina starom rudniku soli „Vielička“, u kom se nalazi Podzemno jezero, kraljevska kapela od soli, pošta, koncertna dvorana, mnogobrojne skulpture najvažnijih ljudi iz istorije Poljske, a sve na dubini od preko 100 metara. Autobuski prevoz, tri noćenja u hotelu sa tri zvezdice sa doručkom, usluge stalnog vodiča i osiguranje koštaju 149 evra, a polazi se 12. oktobra.

Drakula tura

Da li vas je oduvek zanimala postojbina vlaškog vladara Vlada Cepeša, poznatijeg kao Grofa Drakule? Agencija „Plusturs“ organizuje Drakula turu u Rumuniji, koja traje pet dana. Priča počinje u Sigišoaru, najočuvanijem srednjovekovnom gradu Rumunije, u kom je 1431. godine rođen kontroverzni vlaški vladar Vlad Cepeš, poznatiji kao Drakula. U istorijskom muzeju videćete sobu za mučenje, a put će vas odvesti prema zamku Bran iz 13. veka, u kom je Cepeš bio zatvoren. Tokom prve polovine 20. veka zamak Bran bio je rezidencija rumunskog kraljevskog para Ferdinanda i Marije, roditelja Marije, kraljice Jugoslavije. Na jezeru Snagov plovićete brodom do ostrva sa manastirom u kom se nalazi Drakulin grob. Obićićete Brašov, jedan od najlepših gradova Rumunije, gde će vas oduševiti najvećom gotičkom crkvom između Beča i Carigrada - Crnom crkvom iz 15. veka, Bukurešt, koji nosi epitet „mali Pariz“ i bajkoviti dvorac Peleš, jedan od najlepših u Evropi. Putuje se 28. oktobra, a autobuski prevoz, ulaznice u dvorce, muzeje i manastire i dva noćenja sa polupansionom u Sinaji koštaju 180 evra.

 

[sendi]

Jezičke nedoumice

Mnoge reči u našem jeziku imaju potpuno drugačije značenje nego što je to slučaj sa drugim jezicima. Pre nego što se nekome obratite na srpskom, "da vas ceo svet razume", dobro razmislite koje posledice to može da izazove.

Piše: Jasna Božić

Zanimljiv primer jezičkog nesporazuma desio se na aerodromu u Barseloni. Naime, Srpkinja je sa sobom vodila kijavo dete, a Španjolka koja je čekala u redu sa njom za check-in, pokazala je na dete koje kunja i rekla: "Débil?".

Naša žena je pobesnela i počela da se svađa: "Nije moje dete debil!" Naravno, ono što ona nije znala je, da u španskom jeziku reč "debil" znači: "slab, kunjav, bolestan", ali nikako nešto uvredljivo.

Italijan koji kaže da je nešto "morbidno", misli da je "mekano".

U razgovoru s Rusom nemojte konstatovati da ima "krasni život", jer ste mu zapravo rekli da ima crven stomak! Pitanje "Kak tvaja familija?" ne znači da se Rus zanima za zdravlje vaše porodice, već vas pita za prezime, pa nemojte na to da odgovorite: "Aaa, dobro su svi!", nego kažite podatke iz pasoša, recimo.

U zemljama gde se govori španski i portugalski, nemojte naručivati ništa uz komentare na srpskom tipa: "Pivo, dva puta!", pokazujući dva prsta. Reč "puta" označava ženu veoma slabog morala, pa je tim gore ako ste ovo rekli konobarici, jer ste je nazvali - znate već kako!

Kada vam neko iz Španije ili Portugalije kaže da ličite na "gitano" ili "gitana" (doslovno "Ciganin", odnosno "Ciganka"), dao vam je neviđeni kompliment! U Španiji reč "Ciganin" se izgovara sa ponosom, i označava "nekog ko je strastven, dobar ljubavnik, izražajnih crta lica, odličan zavodnik, tj. zavodnica, šarmer". Ni trunke negativne konotacije.

I takođe, svi pripadnici te etničke grupe se izuzetno ponose svojim poreklom i ne propuštaju da naglase da nisu Španci, već Cigani. Nikako ne "Romi", jer to je uvredljiv pojam i ima negativne asocijacije. Antonio Banderas uvek sa ponosom ističe da je "strastveni Ciganin" i u svom restoranu u rodnoj Malagi ima romsku, odnosno, cigansku zastavu.

B92

 

[crvendac_011]

Gradovi kao stvoreni za istraživanje biciklom

09. 10. 2010. 08:00h| Net.hr

Gradovi kao stvoreni za istraživanje biciklom
​

Sve više ljudi uviđa da bicikl može biti puno korisniji od automobila. Vožnja biciklom je jeftinija, a u gradovima, gde je gužva na ulicama uobičajena pojava, čak i brža.

Sve korisnije prevozno sredstvo

Osim što je vožnja biciklom ekološki prihvatljiva, bicikl je odličan i za zdravlje. A često je omiljeno prevozno sredstvo za putnike koji na svoj način žele da istraže neku destinaciju.

Upravo zbog toga sve više gradova, među kojima su Beč i London, pružaju "rent-a-bike" usluge. U tim gradovima bicikl se može iznajmiti u jednom, a vratiti na drugom delu grada.

Zbog sve veće potražnje za ovim prevoznim sredstvom predstavljamo vam top pet bicikl gradova, prenosi "Tourism-review.com".
​

5. Montreal, Kanada

Montreal je uložio 134 miliona dolara za obnovu stare i izgradnju novih biciklističkih staza

Montreal je nedavno uložio 134 miliona dolara za obnovu stare i izgradnju nove biciklističke staze. Deo plana je i povećanje broja mesta za parkiranje i zaključavanje bicikla. U tom gradu trenutno postoji 2.400 kilometara biciklističkih staza koje su građanima na raspolaganju. Montreal je takođe i prvi grad u Severnoj Americi koji je u programu urbane infrastrukture "Bixi bike" i na raspolaganju za turiste ima više od 5.000 bicikla i 400 stanica.
​

4. Kuritiba, Brazil

Kuritiba se smatra jednim od najbolje planiranih gradova u svetu. Nije ni čudo što je taj grad američki časopis "Reader's Digest" proglasio i najboljim mestom za život u Brazilu. Brazilci su se opredelili i za "eko friendly" goriva, kao i za alternativne metode prevoza. A 2010. godine grad je dobio "Globe Sustainable City Award". Biciklistička infrastruktura u Kuritibi je veoma dobra, a bicikli su zbog toga i vrlo popularni u lokalnoj zajednici.
​

3. Bogota, Kolumbija

Nema potrebe za automobilima

Samo 13 odsto stanovnika u Bogoti poseduje automobile, tako da njihovom gradu ne treba posebna kampanja za promovisanje vožnje biciklom. Bicikl je u ovom gradu neophodan i nije ni čudo da je Bogota na ovoj listi.
​

2. Kopenhagen, Danska

Danski predeli su poprilično ravni što ga čini idealnim za stanovnike, kao i turiste da koriste bicikl kao prevozno sredstvo za odlazak na posao ili za istraživanje. Prema statistikama, 32 odsto građana na posao redovno odlaze biciklom. Grad je nekoliko puta dobio priznanje kao jedna od zajednica sa najboljim kvalitetima za život, a nalazi se i na listama kao jedan od najekološkijih gradova na svetu. Nije ni čudo da lokalne vlasti posetiteljima nude besplatno iznajmljivanje bicikala.
​

1. Amsterdam, Holandija

Mnogi posetioci Amsterdama koriste bicikl za razgledanje i upoznavanja grada, parkova i muzeja

I Holandija je poput Danske ravna zemlja što je čini kao stvorenom za vožnju bicikla, čak i za one koji nisu navikli na pedaliranje. Skoro 40 odsto stanovnika kao prevozno sredstvo koristi bicikl. Meštani, kao i turisti, mogu da iznajme bicikl po prihvatljivoj ceni. Mnogi posetioci se zbog toga i odlučuju za bicikl prilikom razgledanja i upoznavanja grada, parkova i muzeja.



​

 

[crvendac_011]

Na dva točka kroz svetske gradove

Na dva točka kroz svetske gradove

Dragomir Vlajsević Krstarica 08.10.2010 23:41



Mnogi su već shvatili prednosti kretanja kroz velegrad uz pomoć svog ljubimca na dva točka. Bicikl danas ne predstavlja samo način rekreacije već postaje sinonim za neophodno.

Na gradskim ulicama je, kako kod nas, tako i širom sveta, prisutno sve više biciklističkih rekreativaca koji ovo zahvalno sredstvo prevoza ne koriste samo u slobodno vreme već im često služi i kao jedina mogućnost da na vreme dođu do cilja. Pored toga što je praktična (najjeftiniji prevoz), vožnja biciklom je veoma zdrava, a okretanje pedala ranom zorom (pre posla) sigurno predstavlja dobar način za buđenje i vraćanje u formu.
Mnogi svetski gradovi shvatili su važnost upotrebe bicikala na svojim ulicama pa su raznim bicycle-friendly zakonima i uputstvima postigli zavidan nivo biciklističke kulture i time postali pravi raj za sve ljubitelje prevoza na dva točka.
Pariz - u centru grada na svim važnijim bulevarima i ostalim ulicama iscrtane su staze za bicikle u dužini od preko 300 km, tako da je moguće obići čitav grad na dva točka. Ovaj način obilaska Pariza postao je izuzetno popularan.
Kopenhagen - u glavnom gradu Danske 36 odsto ljudi koristi bicikl za odlazak na posao ili školu, a sa svojih 180 milja biciklističkih staza grad predstavlja pravi raj za bicikliste.
Portland - jedini veliki američki grad koji se može pohvaliti sa 270 milja biciklističkih staza i stotinama znakova namenjenih biciklističkoj navigaciji.
Minhen - centar grada je kao stvoren za upoznavanje uz pomoć biciklističkih ruta.
Montreal - poznat je po stotinama milja biciklističkih staza u gradu i oko njega, uključujući i rekreativnu rutu koja spaja stari Montreal s gradom Lachine.
Uz navedene gradove, kao oaza za bicikliste i turističke rute na dva točka tu su i nezaobilazni Amsterdam, Pert, Sijetl, Mineapolis i Bogota. Od SAD do Australije, preko Evrope i Južne Amerike, ljudi sve češće za obilazak biraju pedale umesto pogona na benzin. Bilo da je vaša namera da vidite svet na dva točka ili samo želite da stignete s jednog kraja grada na drugi, ne oklevajte da iskoristite ovaj način mobilnosti. Sedite na bicikl i krenite u obilazak.

 

[crvendac_011]

Čuveni francuski zamkovi postaju luksuzni hoteli?

Čuveni francuski zamkovi postaju luksuzni hoteli?

SrbijaNet 07.10.2010 22:12



Izveštaj koji je naručio francuski predsednik Nikola Sarkozi nudi neke iznenadjujuće predloge za izvlačenje zemlje iz finansijske krize - na primer, otvaranje luksuznih hotela u najčuvenijim kraljevskim zamkovima, preneo je danas AP.

Sarkozi je zatražio od senatora Alberika de Mongolfjea da iznese predloge o tome kako se može zaraditi novac kroz inovativno korišćenje francuskih istorijskih lokaliteta.

Jedan od predloga je i otvaranje luksuznih hotela u čuvenim zamkovima medju kojima je velelepni Šambor u dolini Loare, kao i Rambuje u blizini Pariza. Druga ideja je snimanje filmova na istorijskim lokacijama a u izveštaju je navedeno i da vlada treba da ohrabruje pojedince da kupuju državnu imovinu.

Kancelarija Sarkozija je saopštila ranije danas da je izveštaj koji je primila bogat sadržinom i da ga je predsednik prosledio ministru kulture na razmatranje.

 

[crvendac_011]

Plaže koje nestaju

Plaže koje nestaju

06. 10. 2010 / Press

Zamislite da vam omiljenu plažu do idućeg leta unište erozija, beton ili ekološka katastrofa. Iako se to najverovatnije neće desiti, sve je više plaža koje će uskoro nestati s lica zemlje

Odroni, zagađenje, podizanje nivoa mora, prekomerna izgradnja i iskorišćavanje peska samo su neki od razloga uništenja najlepših svetskih plaža. Izabrali smo nekoliko mesta koja bi mogla da ostanu samo u sećanju.

Maldivi
Jedinstven niz koralnih grebena, na kojima su neki od najluksuznijih svetskih hotela, uskoro bi mogao da ode ispod nivoa mora, ako se ne zaustavi podizanje nivao okeana izazvano globalnim zagrevanjem. S prosečnom nadmorskom visinom od oko jednog metra, Maldivi bi, prema procenama stručnjaka, mogli da završe pod morem do kraja ovog veka. Neki obalski geolozi, međutim, predviđaju da će se ostrva sastavljena od korala regenerisati brže od rasta nivoa mora. Ali podizanje temperature okeana, što je još jedna posledica globalnog otopljavanja, sprečava razvoj korala. Predsednik Muhamed Našid je zato najavio da će Maldivi do 2020. postati prva ugljenično neutralna nacija izgradnjom vetrenjača, kilometara solarnih panela i donošenjem ostalih ekoloških mera.

Goa
Iako ima oko 7000 kilometara obale, Indija ne privlači posetioce svojim predivnim plažama koliko hramovima i palatama. Razlog je možda i u tome što joj je obala toliko zanemarena. Čak 25 odsto obale bori se s erozijom izazvanom podizanjem nivoa mora, odvoženjem peska i izgradnjom stotina novih luka. U popularnoj Goi, bivšoj portugalskoj koloniji, koja se proslavila kao enklava hipija i mondensko turističko odredište, taj problem možda najviše dolazi do izražaja. Gotovo cela obala je erodirala, a na nekim plažama nestalo je i po 20 metara tla. Lokalna vlast se za pomoć obratila državi, a aktivisti ukazuju da je uzrok tome izgradnja velikih luka i uništavanje vegetacije uz obalu te da se ekološka pitanja podređuju ekonomskim interesima.

Phu Quoc, Vijetnam
Mirno tropsko ostrvo uz severozapadnu obalu Vijetnama oaza je gotovo praznih belih pješčanih plaža, neasfaltiranih puteva i jednostavnih bungalova, bez masovnog turizma. Iako ga posetioci opisuju kao potpunu suprotnost razvikanom Puketu, vijetnamska vlada tu planira da napravi upravo „novi Puket". Poslovni plan, koji je predstavio vijetnamski premijer, na Phu Quocu predviđa turistički centar, međunarodni aerodrom, luke, kockarnice i sedam miliona turista do 2030. To je značajna promena u odnosu na 162.000 gostiju, koliko je ostrvo primilo u prvih osam meseci prošle godine. Vlada navodno ne odustaje od očuvanja prirode, ali su šanse da Phu Quoc ostane netaknut vrlo male.

Saugatuck Dunes, Mičigen
Saugatuck je samo 140 kilometara udaljen od Čikaga, ali poseta tom turističkom mestu lako može da se doživi kao putovanje kroz vreme. Uz mnoge čari, tu su i retke peščane dine koje je talasima stvorilo jezero Mičigen. Predsednik udruženja za zaštitu dina Dejvid Svon, međutim, tvrdi da su se slične dine pre dvestotinak godina mogle videti i na evropskim obalama. Strah od uništenja tog jedinstvenog prirodnog fenomena dodatno je pojačala namera da se nedaleko od 'parka dina' izgradi 30-ak kuća, golf-teren, marina i mali hotel, koji bi zauvek promenili okolinu. Da bi zaštitile prirodu, lokalne vlasti pokušale su da spreče investitore, ali oni su ih zasuli nizom tužbi. Na isti način investitori su izrazili nezadovoljstvo i kada su dine uvršćene na popis ugroženih mesta.

Maroko
Pomislili bismo da pustinjska zemlja poput Maroka ima dovoljno peska za sve, ali krađa peska uobičajena je na marokanskoj atlantskoj obali.
Mašine kopaju rupe u peščanom tlu da bi ga iskoristili za izradu cementa, ostavljajući iza sebe kratere poput onih na Mesecu. Veće krađe peska zabeležene su u tridesetak zemalja, među kojima su Kambodža, Jamajka i Australija, ali stručnjaci upozoravaju da je najkritičnije u Maroku, gde se pesak naveliko vadi već godinama. Pored malih morskih gradova Laračea i Kenitre, na primer, dine su potpuno uništene. Osim što uništava obalu i podmorje, posebno kornjače i ptice koje se gnezde kraj mora, vađenje peska čini ta područja neprikladnim i za turizam.

Mullins Bay, Barbados
Većina karipskih ostrva u određenom stepenu je zahvaćena erozijom. Kao zemlja koja zavisi od turizma, Barbados je svestan da mora da zaštiti svoju obalu, ali neki pokušaji su samo pogoršali stvar. Lokalni čuvari prirode smatraju da je eroziju pojačao sastav morskih zidova i brana podignutih uz zapadnu obalu s mnoštvom luksuznih vila i skupih hotela. Ali, vladina agencija za kontrolu erozije podržava svoj projekat i za sve krivi globalno otopljavanje. Porast nivoa mora i oluje sigurno igraju ulogu u tome, ali ako želi da zaštiti svoje obale, Barbados bi takođe trebalo da uravnoteži zahteve razvoja s očuvanjem prirode.

• 
• 
• 
• 
• 
•