Turističke zanimljivosti

[crvendac_011]

Iznajmljivanje hotela u Tokiju 671.800 dolara za noć

Iznajmljivanje hotela u Tokiju 671.800 dolara za noć

Kurir 13.10.2010 23:57



U želji da postigne svojevrsni rekord, jedan hotel u Tokiju odlučio je da u svoju ponudu uvrsti opciju kojom je moguće rezervisati ceo objekat, uključujući restorane i fitnes-sale, za "tričavih" 671.800 dolara za noć.

Luksuzni "Mandarin orijental hotel" u centru Tokija lansirao je svoju novu ponudu prošle nedelje povodom obeležavanja petogodišnjice rada, ali i u pokušaju da uđe u Ginisovu knjigu rekorda, prenosi agencija Rojters.

Prema najavljenoj ponudi, ceo hotel - 178 soba, devet restorana i nekoliko fitnes-sala, bio bi rezervisan od 15 časova po podne do 12 časova narednog dana, a u cenu od 55 miliona jena (671.800 dolara) bio bi uključen koktel za 500 osoba. Predstavnici hotela navode da već ima zainteresovanih, među kojima je najviše kompanija. "Jedini uslov je da izaberete datum kada još nema nijedne rezervacije", kažu u upravi Mandarina.

 

[crvendac_011]

Najbolji restoran na svetu zauvek zatvara svoja vrata

14. 10. 2010. 08:00h| Vestionline

Najbolji restoran na svetu zauvek zatvara svoja vrata

Od 2006. do danas katalonski restoran "El Bulli" nalazi se na prvom mestu najboljih na svetu, a njegov glavni šef Feran Adria važi za najboljeg kuvara na planeti. Utoliko je dramatičnije dočekana proletos vest da sledeće godine restoran zauvek zatvara vrata. Kulinarske džet-setere to podseća na vremena kada su Bitlsi najavili razlaz.

Najbolji restoran na svetu zatvara vrata​

Onaj ko je jednom ručao u "El Bulliju", najboljem restoranu na planeti, smeštenom na pustoj obali Kosta Brave, udaljenom dva sata vožnje automobilom severno od Barselone prema francuskoj granici, može slobodno reći da je učinio jednu od nekoliko stvari koje se ne smeju propustiti pre smrti.

Tako barem tvrde gurmanski džet-seteri koji su spremni da prevrnu pola zemaljske kugle u potrazi za nezaboravnom večerom. A zbog kulinarskih kreacija šefa Ferana Adrije mnogi to zaista čine, dolazeći u "El Bulli".

"El Bulli" godišnje prima dva miliona zahteva za rezervaciju, ali u restoranu sa samo 50 mesta, tek 8.000 sretnika u sezoni zaista uspe da proba kreacije iz kulinarske laboratorije prvog kuvara sveta za 250 evra po osobi.

Od 2006., kada je razvikanom britanskom restoranu 'The Fat Duck' preoteo prvo mesto na listi najboljih u svetu, sve do danas nosi tu laskavu titulu. Utoliko je dramatičnije ovoga proleća dočekana vest da Adria uskoro zatvara restoran na dve godine, da bi potom usledila još tužnija: pri završetku sezone, sledeće godine, restoran zauvek zatvara vrata.

Ova vest podseća na vremena kada su Bitlsi najavili razlaz, napisao je ozbiljni londonski "Financial Times".

"Dosta je bilo", kaže Ferano. 'Za dve godine i restoran i ja ćemo napuniti pola veka, vreme je da krenemo u nešto novo.'

Ništa nije onakvo kako se čini, kaže on. Ideja je provocirati, iznenaditi i ugoditi, a sve je kombinovano s velikom dozom ironije, humora i željom da se impresionira gost. Idealni gost u njegov restoran ne dolazi da bi jeo, nego da bi doživeo nešto nesvakidašnje.

Smatraju ga mešavinom otkačenog umetnika i ludog naučnika. Majstor je ekstravagantnih jela poput nudla od guščjih jetara, kavijara od jabuke, zaleđene čokolade, pene s ukusom dima, stalno razbijajući predrasude o izgledu i ukusu hrane.

'Feran je Pikaso savremene kuhinje', kaže predsednik Međunarodne akademije za gastronomiju, Rafael Anson. 'Kao što je Pikaso kubizmom revolucionirao umetnost, tako je Ferano promenio istoriju gastronomije. U kuhinji je preokrenuo sva poznata pravila, uvodeći neverovatnu kreativnost i slobodu.'

A što se tiče El Bullea, on će ponovno biti otvoren 2014, ali ne kao restoran, nego kao neka vrsta think-thanka ili neprofitne organizacije, bez gostiju. Ferano to zamišlja kao grupu od 25 vrhunskih kulinara i tehničkog osoblja i nekoliko novinara koji će dnevno na internetu izveštavati o svom radu.

 

[crvendac_011]

Kada obiđete sve idite u muzej seksa

14. 10. 2010. 08:00h| Vestionline

Kada obiđete sve idite u muzej seksa

Muzeji seksa postoje širom sveta, a počeli su da se otvaraju šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Najpre su se zvali seksi muzeji, zatim muzeji erotike, a danas su to muzeji erotske umetnosti. Iako nisu najpopularnija mesta za obilazak u gradovima u kojima se nalaze, svakako čine interesantnu ponudu za turiste.

U Parizu ćete videti nameštaj-seksualno pomagalo, zaista jedinstven eksponat​

U Americi su prvi muzeji te vrste otvoreni u San Francisku, Njujorku, Holivudu i Las Vegasu, a u Evropi u Amsterdamu, Berlinu, Hamburgu, Kopenhagenu, Barseloni, Parizu, Londonu...

Rusija je prvi Muzej erotike dobila 2004. i to u Sankt Peterburgu. U Japanu ih ima širom zemlje, a zovu se "House of Hidden Treasures". Ima ih i u Kini i Indiji.

Da li su posećeni? Da, ali je u pojedinim zemljama trebalo dosta vremena da ljudi prestanu sramežljivo da kupuju ulaznice. Sada ćete brošure i flajere za takve muzeje moći da pokupite još na aerodromima, ili na recepciji hotela, zajedno sa reklamama za sve ostale znamenitosti grada u koji ste stigli.

Unjima se uglavnom nalaze eksponati koji prikazuju evoluciju čovekovog odnosa prema erotici. O tome svedoče umetnička dela, fotografije, filmovi, časopisi, pisma... U njujorškom muzeju, na primer, postoji i odeljak posvećen ispitivanju i prevenciji polno prenosivih bolesti, pre svega side.

U Amsterdamu skulpture inspirisane seksom​

Takve postavke ukazuju na to da cilj erotskih muzeja nije provokacija već, kao i u svim "običnim" muzejima - čuvanje od zaborava vrednih umetničkih dela, informisanje posetilaca, istorijsko-kulturološka edukacija, ali i - zabava.

Pojedini muzeji erotike bude maštu svojim kreativnim predlozima koji se mogu videti na nekim umetničkim delima drugih kultura.

Muzej erotike u Parizu, na primer, otvoren je 2004. na Pigalu, sto metara od čuvenog "Mulen Ruža“, u delu grada u kojem su u prošlosti živele i radile prostitutke. Otvoren je svakog dana, od deset časova ujutru do dva sata nakon ponoći. Ulaznica košta devet evra, a u muzeju kažu da ih dnevno poseti oko 400 ljudi. Sastoji se od sedam spratova, a skoro 2.000 eksponata prikazuju različite stilove umetnosti čija je tema - seks.

Ili ženski seksi veš iz davnih vremena​

Tako ćete na početku biti upoznati sa erotskim predmetima raznih civilizacija, zatim sledi postavka koja govori o istoriji javnih kuća u Francuskoj, koja je zanimljiva ne samo zbog autentičnih fotografija, već i zbog porno-filmova snimljenih dvadesetih godina prošlog veka. Na sledećim spratovima možete videti savremene radove na temu seksa: stripove, fotomontaže, skulpture...

I kako dolikuje pravom muzeju, na izlazu prodavnica - knjige, filmovi, muzika, praktični duhoviti predemti... tek da ponesete suvenir koji će vas podsetiti na putovanje u Pariz, ili možda osvežiti vaš lični ljubavni život.

 

[NenaLestat]

Da li ste dovoljno hrabri za golo krstarenje?

Britanska turistička agencija traži 22 hrabrih turista koji će se sledećeg leta otisnuti na golo krstatenje po Jadranu.

Agencija "Ewaterways", koja nudi krstarenja širom sveta, ponudiće prvo "golišavo" putovanje za naturiste u avgustu 2011. godine, i to po hrvatskom primorju.

Golo krstarenje košta 500 funti, i traje nedelju dana. Putnici će posetiti "ostrvo ljubavi" Rab, Cres, Zadar i mnoge nudističke plaže.

Gosti će moći da budu goli tokom kupanja, sunčanja i obilazaka, a odeća je obavezna samo tokom večere.

"Do sada su nam se javili mnogi zainteresovani, uglavnom srednjih godina, a najviše je Nemaca, pošto su oni veliki ljubitelji naturizma", saopštila je agencija.

(MONDO)

 

[crvendac_011]

Dizaster turizam

19. oktobar 2010.

Dizaster turizam

Černobilj, Kokoto, Beograd... Uterivači dugova, ulične bande, besne hijene i noć sa vampirom samo su neki od aduta pobornika popularnog „katastrofalnog” turizma

Izvor: Politika

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i opštoj besparici, turističke agencije nisu zatvorile vrata svojim klijentima. Naprotiv, ponude su sve neobičnije, pa ukoliko smatrate da je osmeh Mona Lize nedovoljno srdačan, a pogled sa Ajfelovog tornja previše skučen, sigurno će vas oduševiti sve popularniji „dizaster turizam”. Pod ovim pojmom podrazumeva se poseta mestima koja su u bliskoj prošlosti bila pogođena poplavama, uraganima i drugim katastrofama, kao i odredištima zahvaćenim sukobima, ratnim dejstvima ili obračunima uličnih bandi.

Radioaktivne ture u Černobilju, izbegavanje metaka u centru Gvatemala sitija, uzbudljive avanture u Iraku ili Avganistanu, samo su deo široke palete „katastrofalnih” avantura za koje bogati turisti ne žale novac, a, po svoj prilici, ni sopstveni život.

Jedno od najatraktivnijih odredišta je nigerijski grad Sokoto u kome radoznali turisti mogu posmatrati kako lokalni uterivači dugova idu na posao, vodeći na lancu opasne hijene. Ukoliko izbegnete kišu metaka uličnih bandi, besne hijene, zmije otrovnice, te vas na pojedinim odredištima „samo” opljačkaju, nezaboravno putovanje možete smatrati uspešnim.

Zračenje za osam evra

Mekom „dizaster” turizma smatra se ukrajinski grad Černobilj u kome se pre 23 godine dogodila najveća ekološka katastrofa u istoriji korišćenja nuklearne energije. Iako je od tada nenaseljen i pod redovnom kontrolom ukrajinskih službi za zaštitu životne sredine, turisti hrle da u skafanderima i noseći Gajgerov brojač koji pišti od radijacije posete ovaj grad.

Oni koji žele da uđu u zabranjenu zonu oko černobiljskog reaktora mogu to da urade za svega osam evra. Želju za ekstremnim putovanjima psiholozi objašnjavaju neutaživom potrebom za adrenalinom koja postoji kod određenog broja ljudi.

– Želja za ovakvom vrstom provoda nastaje iz potrebe za uzbuđenjem koje proizvodi adrenalin. Jednostavno, postoje zavisnici od adrenalina i takozvanog adrenalinskog šoka koji koliko god puta da se ponovi uvek izaziva isto uzbuđenje. To nema veze sa hrabrošću, radi se o želji da se proba nešto novo, što će izazvati uzbuđenje – kaže za „Magazin” Lukrecija Vranješević, psiholog.

Ipak, Jurij Tatarčuk, turistički vodič iz Černobilja, smatra da ovakva putovanja imaju i edukativni karakter jer se ljudi na licu mesta informišu o realnim opasnostima.

– Kada vlastitim očima vidite neke stvari, one postaju važne i interesantne – tvrdi on.

U program ove „radioaktivne ture” uključena je i poseta Pripjatu, gradu svega nekoliko kilometara udaljenom od reaktora koji je izgrađen za zaposlene u nuklearki i njihove porodice. Pre katastrofe u njemu je živelo 50.000 stanovnika.

O najnovijim odredištima „katastrofalnog” turizma, putnici željni jedinstvenih avantura mogu da se informišu listajući silne knjige koje preporučuju opasna mesta, kao i preko internet stranice „Dangerpedia” koja sadrži popis svih geografskih tačaka koje nivo adrenalina podižu iznad crvene linije. Ljubiteljima opasnosti može biti od koristi i veb stranica „Vratite se živi” (Come back alive) Roberta Janga Peltona, koji je proveo život putujući u susret opasnostima. Dragocenim izvorom informacija za ekstremne turiste smatra se i stranica Ujedinjenih nacija ReliefWeb koja pruža najaktuelnije podatke o mestima pogođenim katastrofama.

Dr Dragan Koković, profesor sociologije kulture na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava ovaj fenomenon potrebom savremenog čoveka za stresom, težnjom ka avanturističkom stilu života, pa i snobizmom.

– Savremeni čovek ne može bez stresa, pa ukoliko ga nema u prirodnim okolnostima, on, usled potrebe za avanturom, teži da ga stvori. A ekstremne situacije i avanturistički stil života uvek podrazumevaju stres. Iako živimo u društvu rizika, ljudi žele da probaju sve, žele punoću života i ukoliko se pojavi „prazan hod” teže ekstremu – objašnjava profesor Koković za naš list.

Iako se ovaj program teško može svrstati u grupu tipičnih „katastrofalnih” tura, i glavni grad Srbije se prošle godine našao na spisku popularnih, nesvakidašnjih destinacija. Zbog nemilih ratnih dešavanja na području SFR Jugoslavije, kao i dugogodišnjeg „skrivanja” Radovana Karadžića, jednog od najtraženijih haških optuženika, i Beograd je podvučen na mapi ekstremnih turista. I dok su pojedini posetioci šetali Kalemegdanskom tvrđavom, gledali predstave u Narodnom pozorištu i uživali u sarmama i ćevapima, drugi su se odlučivali za „Radovan Pop Art” turu, koju je prošle godine organizovala turistička agencija „Vekol DMC” iz Beograda, a koja je podrazumevala obilazak zgrade u kojoj je Karadžić stanovao, mesta na kom je doručkovao, prodavnica u kojima je bio omiljena mušterija, kao i kafane „Luda kuća” i palačinkarnice „Pinokio”, gde je bio čest gost.

U ovoj turističkoj agenciji, međutim, kažu da su za ovu turu, koja je bila uključena u panoramsko razgledanje Beograda, prvenstveno bili strani a i domaći novinari. Iako je interesovanje za nju prestalo i više se ne organizuje, u agenciji kažu da je doprinela promociji ukupne turističke ponude Beograda.

– Ispostavilo se da je organizovanje „Radovan Pop Art” ture bilo više od marketinškog nego od turističkog značaja, jer se nakon nje povećalo interesovanje za druge programe i celo odredište – objašnjava Tanja Bogdanov, konsultant agencije „Vekol DMC”, dodajući da je najviše zainteresovanih za ovu turu dolazilo iz zemalja Beneluksa.

Izlet na „onu stranu”

Iako im je zajednička osobina neobičnost, „katastrofalni turizam” treba razlikovati od, ništa manje popularnog, „mračnog turizma”, gde je u aranžmane uračunat i bliski susret sa „onostranim”, odnosno poseta mestima koja su povezana sa smrću i patnjom ili sa duhovima. Neka od popularnijih odredišta koja izazivaju trnce u kičmi su tunel u Parizu u kome je poginula princeza Dajana, nacistički logori u kojima je umrlo oko šest miliona ljudi, Hitlerov bunker u Bavarskim Alpima, masovne grobnice u Kambodži, groblja, navodno uklete kuće i zamkovi među kojima je i nezaobilazni zamak grofa Drakule u Transilvaniji.

Psiholozi smatraju da se ovakva putovanja mogu različito tumačiti – kao edukativna ili kao morbidna. Naime, ukoliko se radi o istorijski značajnim lokacijama, kao što su memorijalni centri i slično, poseta je sasvim opravdana i u njoj nema ništa mračno. Međutim, kako objašnjavaju, ukoliko je povod za turističko razgledanje nedavno obavljena egzekucija ili masovno stradanje, radi se o čistom voajerizmu i morbidnosti.

Od proleća ove godine i građani Srbije imaju mogućnost da se, okićeni vencem belog luka, upoznaju sa vampirskim navikama, a uz adekvatne vežbe i oslobode stresa. Naime, turistička agencija „Kasper” iz Valjeva u svoju ponudu je pre nekoliko meseci uvrstila i turu posvećenu legendarnoj priči o vampiru iz ovog kraja, pod nazivom „Antistres vikend sa Savom Savanovićem”, u okviru koje zainteresovani turisti za 110 evra mogu da vežbaju letenje u stilu slepog miša koje se organizuje u Petničkoj pećini ili da slušaju priče vodeničara iz čuvene Savine vodenice u kojoj je sniman horor film „Leptirica”.

Na meniju Savinih gostiju su specijalni obroci, kao i eliksir života, napravljen po staroj i tajnoj recepturi koju Toma Mitrović, vlasnik agencije, ne može da otkrije. Kako kaže, nije preporučljivo da se, u jednom danu, pije više od dve čašice ovog napitka.

– „Antistres vikend sa Savom Savanovićem” je organizovan desetak puta, a svi gosti su bili iz Srbije, jer za sada nije reklamiran u inostranstvu. Dosadašnji posetioci bili su uglavnom mlađi ljudi, od 22 do 45 godina. Upravo pripremamo i zimsku varijantu ove ture, koja će, između ostalog, uključivati i sankanje uzbrdo, a najverovatnije i doček Nove godine sa Savom – kaže Mitrović za „Magazin”, dodajući da će vodenica najverovatnije biti adaptirana i za noćenje zainteresovanih turista. Osim ove avanture, turisti se mogu upustiti i u „Džip avanturu sa Savom Savanovićem”, koja podrazumeva vožnju džipom po planinama valjevskog kraja.

Ćumezi sa pet zvezdica

Poseta južnoameričkim favelama i sirotinjskim oblastima u Indiji, u poslednjih nekoliko godina je nezaobilazna stavka u agendama turista sa ne baš uobičajenom vizijom dobrog provoda na putovanju. Ovakvi turistički aranžmani spadaju u kategoriju „sirotinjskog ili ćumez turizma”. Sudeći po svetskim turističkim vodičima, najpopularniji je sirotinjski deo indijske oblasti Daravi, gde turisti imaju mogućnost da se, uz pomoć vodiča, upoznaju sa načinom života najsiromašnijih slojeva stanovnika. Naseljena oblast se uglavnom obilazi peške, a predviđene su šetnje u trajanju od skoro pet časova i koje koštaju dvadeset dolara, a nešto kraće i jeftinije – traju dva sata i koštaju deset dolara. Ova vrsta turizma postala je naročito popularna posle svetskog uspeha filma „Milioner iz blata”, pa je pojedini zovu i „turizmom u blatu”. Šetnja kroz Daravi podrazumeva obilazak perionica veša na otvorenom, upoznavanje sa industrijskim granama, razgovor sa lokalnim stanovništvom i posete njihovim domovima.

Najskuplja grupna tura za pet osoba košta 130 dolara, a iz agencije koja ih organizuje poručuju da je važno da se turisti upoznaju sa realnim stanjem stvari zemlje koju obilaze. I brazilske turističke agencije su sličnog stanovišta, dodajući da je poseta bogatih stranih turista prilika da siromašni lokalci nešto i zarade. Ipak mnogi ovakva putovanja nazivaju voajerskim, ali i opasnim. Naime, u rasno mešovitim favelama uglavnom vladaju dileri droge, a lokalne vlasti smatraju da interesovanje turista za ove oblasti samo doprinosi cvetanju ovog ilegalnog biznisa. Pojedini psiholozi privlačnost ovih odredišta tumače potrebom nekih ljudi da uživaju u tuđoj bedi. Paradoksalno je to što se mnoge škole u favelama Rio de Žaneira finansiraju upravo od prihoda koje donosi sirotinjski turizam. Ipak, Brazilci postavljaju pitanje: Da li je to zaista pomoć kakva je ovim ljudima potrebna?

Ponuda je, dakle, zaista bogata za sve one koji imaju višak novca i manjak adrenalina i kojima je dosadilo leškarenje na pesku i brčkanje u slanoj vodi. A o ukusima, davno je rečeno, ne vredi raspravljati.

Branka Mališ

 

[crvendac_011]

Hotel seksa, droge i rokenrola

24. 10. 2010 Press

Hotel seksa, droge i rokenrola

U hotelu „Čelzi" u Njujorku napisana su velika dela svetske književnosti i poznati rok hitovi. U njemu je veliku ljubav doživela Merilin Monro, kao i Madona, a Sid Višiz je direktno iz hotelske sobe otišao u zatvor

U njemu je bilo sve dozvoljeno... Kultni njujorški hotel

Vest o prodaji čuvenog njujorškog hotela „Čelzi" naterala je svetske medije da se još jednom podsete na čuvene goste i istoriju ovog „kultnog" mesta.
Sigurno je da ne postoji hotel u svetu koji ima bogatiju istoriju od „Čelzija". U njemu su boravili svi oni koji su značili nešto i to ne samo u rokenrolu. Decenijama su gosti opsedali ovo mesto u želji da spavaju u istoj sobi koju su delili glumica Merilin Monro i pisac Artur Miler. Takođe, i pored činjenice da u Njujorku ima na desetine luksuznih hotela, mnogobrojni turisti su želeli da odsednu u „Čelziju" i da, ako bi imali sreće, spavaju u nekadašnjem apartmanu pop zvezde Madone.

Kobna ljubav... Nensi i Sid

„Odiseja 2001." nastala u hotelskoj sobi
Iako se hotel „Čelzi" vezuje uglavnom za rokenrol i poznate muzičke zvezde koje su u njemu odsedale, gosti ovog hotela su bili i svetski poznati umetnici svih žanrova. Artur Klark, pisac čija se dela mogu smatrati klasicima SF žanra, napisao je u ovom hotelu svoje možda najpoznatije delo „Odiseja 2001", po kojem je kasnije režiser Stenli Kjubrik snimio istoimeni film koji se danas smatra remek-delom svetske kinematografije. I ostali veliki svetski književnici su svoja dela stvarali u hotelu „Čelzi". Dilan Tomas je stvorio u njemu nekoliko antologijskih dela, kao i Čarls Bukovski. Magnetskoj privlačnosti ovog hotela nisu odoleli ni francuski književnici Žan-Pol Sartr i Simon de Bovar. Arnold Tamasar, menadžer hotela „Čelzi", povodom njegove prodaje izjavio je: „Čelzi je istorija i tokom godina postao je raj za umetnike i muzičare koji su u ovom hotelu doživeli najbolje trenutke svog stvaralaštva".
Da zidovi zaista imaju uši, legendarni njujorški hotel „Čelzi" mogao bi ispričati najzanimljivije priče iz sveta umetnika koji su u njemu provodili svoje dane. Sam pojam rokenrol načina života nastao je u tom hotelu. Mnogi muzičari su ga opevali u svojim pesmama, a i čuveni režiseri posvetili su mu kadrove svojih filmova.

Inspiraciju našli u „Čelziju"... Dilan, Hendriks, Džoplin, Koen, Bukovski

Od „Čelzija" do „Beogradske arene"
Tako je i čuveni muzičar Leonard Koen, koji je pre godinu dana održao spektakularni koncert u „Beogradskoj areni", posle noći provedene sa Dženis Džoplin u ovom hotelu napisao svoju pesmu „Chelsea hotel". Još jedan poznati muzičar napisao je u ovom hotelu pesmu. Bob Dilan, koji je nedavno gostovao u Beogradu, u hotelu „Čelzi" napisao je svoju poznatu stvar „Sad-Eyed Lady of the Lowlands". Pisac Dejvid Linter napisao je za hotel „Čelzi": „Ovo mesto je posebno i jedinstveno jer je zaista tolerantno. Veliki broj neobičnih ljudi sa specifičnim životnim stilom živeli su u njemu i sviđalo im se da budu tamo. Ako si hteo tišinu, mogao si biti tih i niko ne bi mario za tebe. Ako si hteo plesati okolo, takođe niko nije mario. Svi su bili u redu s tim ko si i šta želiš biti, a meni je to značilo celi svet."
Mnogi ljubitelji ovog hotela uplašili su se da će zbog njegove prodaje nestati simbol. Ipak, predstavnica hotela Lorin Rajgelup smirila je sve fanove ovog hotela: „Čelsi" će ostati ono što je oduvek bio - utočište za umetnike. Svako ko bude želeo da kupi ovaj hotel zna šta on predstavlja i nikome ne bi ni palo na pamet da to menja".

Orgije, lude žurke i jedno ubistvo
Hotel „Čelzi" ne samo da je bio poznat po svojim gostima već i po razuzdanim žurkama koje su se pretvarale u prave orgije. Više od 50 godina hotelom je rukovodio Stenli Bard, član jedne od tri porodice u čijem se vlasništvu „Čelzi" nalazio poslednjih sedam decenija. On je odlučivao koje umetnike ne treba gnjaviti sa plaćanjem najma i prihvatao hipike i pankere kada niko drugi nije hteo da ih primi. Nikada se nije obazirao na ekscentrično ponašanje svojih gostiju. Ipak, ovaj hotel je i svedok mračnih epizoda. U njemu je od trovanja alkoholom umro čuveni pisac Dilan Tomas. Takođe, Sid Višiz, basista legendarne pank grupe „Seks pistols", u ovom hotelu ubio je svoju devojku Nensi Spangen.

B. Rosić

 

[crvendac_011]

Ledeni hotel u Rumuniji

Ledeni hotel u Rumuniji

A.K | 25. oktobar 2010. 16:03 | Večernje novosti

U rumunskom skijaškom centru Pojana Brašov 25. decembra biće ponovo otvoren Ice Hotel





U RUMUNSKOM skijaškom centru Pojana Brašov 25. decembra biće ponovo otvoren Ice Hotel. Napravljen u potpunosti od leda, hotel je prvi put otvoren 2006. godine kada je imao deset soba.
Ove zimske sezone dobiće četiri nove tematski uređene sobe, ukrašene skulpturama i svetlosnim efektima koji stvaraju jedinstven ambijent. Tokom boravka u hotelu gostima će biti na raspolaganju ogrtači od kože i krzna, vuneni pokrivači i vreće za spavanje predviđene za boravak za niskim temperaturama. Gosti mogu da se zagreju koktelima sa votkom, kao i da uživaju u obrocima serviranim u tanjirima od leda.

 

[crvendac_011]

Upoznajte 12 svetskih lokaliteta u nestajanju

26. 10. 2010. 08:00h | Vestionline

Upoznajte 12 svetskih lokaliteta u nestajanju

Američki savez udruženja Global Heritage Fund, kome je cilj očuvanje najvažnije i najugroženije baštine na svetu, objavio je popis od 12 mesta na rubu nestajanja (On the verge). Najveće pretnje njihovom nestanku su nenadzirani razvoj gradova, divlji turizam, nedovoljna briga o očuvanju spomenika, krađe i ratovi... Bez hitne pomoći taj deo svetske baštine bi mogao potpuno propasti.

Turska: Ani

Gvatemala: El Mirador

Indija: Maluti

Irak: Nineveh

Severni Kipar: Famagusta,

Pakistan: Taxila,

Palestina: Hishamova palata

Manila Santjago

Svahili grad

Global Heritage Fund svake godine izrađuje novi projekt za razvoj sveta i pomaže novčano i u stručnom osoblju lokalnim vlastima da očuvaju najugroženija istorijska i kulturno važna mesta.

Lista sastavljena od mesta u razvoju, u kojima je prihod po glavi stanovnika manji od pet dolara na dan, uključuje lokalitete od Gvatemale do Kenije. Listu je sastavio tim od 25 stručnjaka, a 12 najugroženijih spomenika odabrano je zbog preke potrebe za reakcijom javnosti. Ti gradovi imaju potencijal da održivim razvojem turizma podstaknu razvoj lokalne zajednice.

Na popisu su se našli sledeći lokaliteti:

1. Turska: Ani, bivša prestonica srednjovekovnog armenskog kraljevstva
2. Bangladeš: Mahasthangarh, arheološko nalazište iz 300. g. pr. Kr.
3. Gvatemala: El Mirador, veliki arheološki lokalitet sa 4.000 hramova naroda Maja
4. Haiti: palata Sans-Souci – zvana i Versailles Kariba, građena od 1810. do 1813. kao rezidencija kralja Henrija I.
5. Indija: hramovi Maluti, niz od 25 jedinstvenih hramova od terakote
6. Irak: Nineveh, nekadašnje kulturno središte antičkog sveta
7. Severni Kipar: Famagusta, utvrđen srednjovekovni grad na obali nekadašnjeg kraljevstva
8. Pakistan: Taxila, nekadašnje središte budističkog kraljevstva Gandhara
9. Palestina: Hishamova palata, zimska palata dinastije Umajada iz 8. veka
10. Filipini: istorijsko središte Intramuros i utvrđenje Santiago u Manili
11. Ukrajina: Chersonesos, najveće klasično arheološko nalazište na Crnom moru
12. Kenija: najstariji Swahili grad u Istočnoj Africi.

 

[PYC]

Plaža koja će vam utjerati strah u kosti!

Plaža koja će vam utjerati strah u kosti!


25.10.2010u 17:39 h
Idealan godišnji odmor većinu će ljudi asocirati na idealne i duge pješčane plaže. Međutim, ljenčarenje i ležanje na vrelom pijesku nekoliko metara od mora, može postati monotono i dosadno, te će mnogi poželjeti više.

Plaža "Maho Beach" na Karibima je pravo odredište za avanturiste zbog svoje neobične atrakcije. Oko 200 metara široka plaža na otočiću Sint Maarten u istoimenoj državi, nalazi se na desetak metara od izuzetno kratke piste za slijetanje na internacionalnom aerodoromu Princes Juliana.

Naime, avioni koji dolaze na otok spuštaju se nevjerovatno blizu kupača na plaži, na sam početak staze, kako bi prilikom slijetanja imali dovoljno vremena za kočenje i zaustavljanje. Ovakvi blisku susreti uzrokuju fantastične prizore koje je na svojim fotografijama uspio zabilježiti Thomas Prior, fotograf iz Brooklyna.

Tako je Prior ovjekovječio pomalo opasne, ali neobično lijepe bliske susrete kupača i jumbo-jet aviona, uz gromoglasan zvuk, te leteća zrna pijeska i vjetra koje avioni podižu prilikom slijetanja.

Na plaži se nalazi i dnevni raspored dolazaka i odlazaka aviona pa se većina kupača i posjetilaca plaže ravna upravo prema tome, te ovo mjesto u vrijeme zapisanih letova postaje prepuno ljudi. Međutim, dodaje Prior, bilo je onih koji uopšte nisu znali za specifičnost mjesta na kome se kupaju i njegov "besplatni adrenalinski dodatak".

Zamislite samo osjećaj kada potpuno opušteni ležite na pijesku i uživate u snažnom karipskom suncu, a onda se u narednoj sekundi iznad vas stvori ogromni avion od 200 tona... Blizu, veoma blizu...

Izvor: 24 Sata​

 

[PYC]

Obilazak Beča džogiranjem

Obilazak Beča džogiranjem


28. oktobar 2010.


Preko 40 turističkih agencija širom sveta nudi ovu mogućnost razgledanja grada, a u Beču postoje dva ponuđača tzv. „Sightjogginga“ od kojih jedan - „Vienna Sightjogging“- nudi čak 10 različitih turističkih ruta.

Izvor: Compress

Foto: Peter Schneider (Copyright Vienna Sightrunning) Patike i trenerka postaju neizostavni deo putnog prtljaga posetilaca mnogih svetskih metropola, jer novi turistički trendovi podrazumevaju razgledanje grada džogiranjem, tj. trčećim korakom. Trend po imenu „Sightjogging“ ili „Sightrunning“ nastao je pre pet godina u Njujorku, a ubrzo je stigao i u Evropu, gde se odomaćio u Berlinu, Parizu, Londonu i Rimu. Ovaj trend naravno nije preskočio ni Beč, gde turisti od 2009. godine imaju mogućnost da džogirajući obiđu mnogobrojne znamenitosti austrijske prestonice.

Preko 40 turističkih agencija širom sveta nudi ovu mogućnost razgledanja grada, a u Beču postoje dva ponuđača tzv. „Sightjogginga“ od kojih jedan - „Vienna Sightjogging“- nudi čak 10 različitih turističkih ruta. U zavisnosti od želje, obilazak trčećim korakom može biti organizovan za jednu osobu ili pak za grupu, s tim što u jednoj grupi može da bude maksimalno pet osoba. Ponuđači razgledanja Beča džogiranjem ističu da svaka ruta traje oko sat vremena i tokom nje se pretrči između 6 i 10 kilometara. Cene se kreću između 20 i 80 evra, a da biste isprobali ovaj novi trend obilaska austrijske prestonice ne morate biti iskusni maratonac.