Turističke zanimljivosti

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Svet je suviše mali da ga ne obiđem „ladom"

25. 07. 2010 PRESS

Svet je suviše mali da ga ne obiđem „ladom"


Najveći srpski avanturista Viktor Lazić posle gotovo godinu i po dana neverovatnih pustolovina u kojima je prokrstario kroz 32 države i tri kontinenta sumira utiske u Beogradu i sprema se za - novo putovanje!

mapa.jpg



Kada sada pogledam na kartu sveta i vidim liniju mog puta, sve mi se čini kao nedosanjan san. Krivudavi putevi šarene se na mapi kao dečji crtež. Mnoge od tih staza sam ja stvarao prolazeći prvi put kolima preko prostranih ravnica šljunka, peska i stepe. Da li zaista jedan čovek može da prođe sve to i da ostane čitav? Da li je moguće da sam taj čovek baš ja? Moj zaštitni znak „lada" dogegala se poluraspadnuta do Beograda. Visi sa nje sve živo. Čuju se krici i kojekakvi vampirski zvuci pod haubom, zujanje i lupanje nalik zvukovima prastarih sibirskih duhova i vukova. Saznajna putovanja, kako ih zovem, za glavni cilj imaju upoznavanje novih predela, ljudi i čudesa. Svet je suviše mali da ga ne obiđem „ladom"! Niva - najbolji hotel. Svaki točak po jedna zvezdica.
Putujem uvek sam, bez ekipe, bez velikih priprema, bez ikakve logistike. Neće grom u koprive, niti će u ludaka.

Viktor Lazić

viktor02.jpg

... kad je stigao u Rusiju još je bio buca...


Krenuo sam sa Kosova. Ne mora čovek uopšte daleko da ide da bi upao u govna. Vodio sam grupu Amerikanaca da im kao turistički vodič predstavim jug Srbije i da simbolično sa Gazimestana počnem svoj put. Kada je moja „lada" preživela Prištinu i Šar-planinu, preživeće i ostale gudure sveta. Mada već je u Hrvatskoj počela da se kvari, te su mi na autoputu, valjda od prevelike brzine od 140 na sat, otpali brisači.
U Sloveniji sam prešao dve hiljade kilometara u krug - ko bi rekao da ima toliko puta u celoj toj šarmantnoj državici! Gotovo svako selo sam obišao zajedno sa rođacima koji tu žive, a zatim nastavio putem Italije i Austrije.
Posle austrijskih zamkova i očijukanja sa šarmantnim Čehinjama stigao sam i do muzeja seksa u Pragu. Vibratori i razne sprave za uživanje i mučenje dali su novo značenje reči muzej. Najzanimljiviji eksponat svakako je bio - pojas nevinosti za muškarce! Ogromni metalni kavez...
Truckanje poljskim magistralnim putevima razbucalo je moju viziju Evropske unije kao razvijenog sveta sa dobrom infrastrukturom. Jedva se dogegah do Varšave. To je grad sravnjen sa zemljom pa izgrađen na ostacima logora smrti. Podsetio me je na patnje mnogih naroda.


viktor-32.jpg

... a onda je do prodavnice vozio 723 km...


Odmah do Poljske, u sred Evrope uletoh u Kalningrad, malenu enklavu Rusije, nekada centar moćne Pruske. Mahnuo sam ruskoj baltičkoj floti i nastavio baltičkim zemljama - Litvanijom, Letonijom i Estonijom. Pomolio sam se na brdu 10.000 litvanskih krstova, prošetao u krug oko geografskog centra Evrope, uživao u starinskim ulicama jednog od najstarijih univerziteta u Evropi u mestu Turku i uprtio „ladu" na trajekt.

Začas sam se našao u Finskoj, obišao švedska ostrva Oland pod upravom Finske i pojurio ka Arktiku. Na samoj liniji arktičkog kruga sreo sam Deda Mraza! On tu živi oduvek sa svojim patuljcima i irvasima. Prijatan čikica, sa bradom podseća na osedelog Dražu. Lepo smo se raspričali. Pokazao mi je mehanizam kojim navodno zaustavlja vreme u ponoć Nove godine, kako bi stigao da svima raznese poklone. Rudolfa mu umalo nisam ubio kad mi je iznenada iskočio na putu, a bogme i Deda Mraz umalo da završi kao Draža, kada mi je tražio 25 evra za fotografisanje.
Put me je dalje odveo u severnu Švedsku čiji pejzaž neverovatno podseća na mesečev. Obišao sam nekoliko rudnika i crkava u kojima su sveštenici većim delom žene. U Norveškoj me je usred leta dočekao sneg. Stigao sam do najsevernije tačke evropskog kontinenta, pa sam dalje ka severnom polu nastavio avionom. Preko Medveđeg ostrva stigao sam na Svalbard, na upoznavanje sa belim medvedima, rudarima i drugim arktičkim vrstama životinja i ljudi. Dok sam sa puškom iz daleka posmatrao ljupke i znatiželjne, ali ogromne mece sa oštrim kandžama, usred jula, natrpan zimskom odećom, cvokotao sam od hladnoće. Reših da se vratim toplom domu, mojoj „ladi", i da sa njom nastavim u toplije krajeve, na krajnji sever Rusije.

Idealna žena

viktor08.jpg


... i pronašao Milevu, idealnu ženu za put...


Rusija nije zemlja, već kontinent! Ako ne i planeta za sebe... Njene pokrajine veće su od mnogih država, njene reke duže su od mnogih kontinenata. Nigde se pogled ne može tako daleko pustiti ni tako lako zagubiti. Nigde čoveka ne može tako lako ošamutiti dobrodušnost ljudi, veličanstveni muzeji, beskrajan prostor i prirodni intelekt, ali i ludačka birokratija, grubost i votka!
U Murmanskoj oblasti sam obišao prastare manastire pretvorene u zatvore i pivare. Mesta gde ribari poštuju ribu kao božanska bića i gde se drago kamenje skuplja po zemlji kao što se beru ljubičice. Prijatelji su me uveli u raspadnute rudnike, posetio sam gradove koji deluju kao da su upravo preživeli pad atomske bombe. „Lada" se kvarila tu i tamo, ali nema toga što ruske ruke na „ladi" ne mogu začas da poprave. Prihvatali su me kao brata Slovena i brata Srbina i pozivali na konake. Zavoleo sam tu zemlju ludu kao struja, ali isto toliko snažnu, neobičnu i značajnu.
U Uljanovsku sam se upoznao sa V. I. Lenjinom, detetom Nemice i Mongola. Obišao sam njegovih sedam kuća i ogromno imanje na kome su radili kmetovi. Obišao sam i zatvor u kome je živeo shodno svom statusu, kao plemić. Kada je opljačkan dvorac u Sankt Peterburgu, revolucionari komunisti nisu želeli ništa da zadrže za sebe, sve su predali partiji. Verovali su da im silno blago ne treba jer će ionako u novom sistemu svi imati ve-ce šolje od zlata. Valjda su videli da ih Lenjin već ima, pa ih je to povuklo.
U Republici Mariji El kada me je prijatelj, veteran avganistanskog rata, ugledao, vikao je na sav glas, pozivajući komšije da dođu da me vide: „Došao živ Srbin na 'ladi', iz Srbije!"
U Udmurtskoj republici obišao sam rodno mesto Kalašnjikova. U muzeju okrutnog Molotova koji je sa Hitlerom tajno dogovarao koješta i drmao iz senke SSSR-om pedesetak godina, prijatna starija gospođa dozvolila mi je da noćim u njegovoj sobi. Odjednom, našao sam se u Molotvljevom bračnom krevetu! Srećom, bio sam u ženskom društvu, te iskoristio priliku da pokažemo Molotovu šta vredi više od sve visoke, niske i svake druge politike...

„Ladu" sam parkirao na Uralu tako da je jedan par točkova bio u Evropi, a drugi u Aziji. Užasnut prizorima muzeja zatvora gulaga ostavio sam za sobom evropski svet i pohitao u dubine sibirskih tajgi. U dubini najgušćih šuma nalazi se Grad sunca, mesto u kome živi Isus Hristos. Radi se o Sergeju Torapu, policajcu koga je božija vizija tresnula po glavi devedesetih godina. On sebe vidi kao reinkarnaciju Isusa. Otac mu je izdao zapovest da vernike povede u jedan od najnepristupačnijih predela planete, da tamo, u šumi, osnuju novi grad.
Na Bajkalu, najstarijem, najdubljem i najvećem slatkovodnom jezeru na svetu, svratio sam na kupanjac i uživanje. Dok sam vozio deca su me zasula kamenjem, pa otuda naprsla šoferšajbna. U Ulan Udeu su, iako sam u kolima držao seksi lutku Milevu da bi delovalo kao da dvoje ljudi noći unutra, ipak odlučili da me opljačkaju dok sam spavao u „ladi". Nisu uspeli, lopov se živ isprepadao kad sam mamuran počeo da lupam po prozoru vičući mu da me pusti da spavam.
Vijugavi putevi Sibira vodili su me do mnogih zabačenih naseobina i plemena. Starosedeoci ovog dela planete, sibirski indijanci (mongoloidnog porekla) i danas upražnjavaju šamanizam i animizam. Nekoliko puta su me pozvali da učestvujem u starim religijskim ritualima, ali jednom u republici Tuvi, otišli su i korak dalje. Starija šamanka za koju važi da poseduje izuzetne moći, rešila je da mi pomogne u putovanju. U punoj ratnoj opremi, sa kapom punom ptičjeg perja na glavi, počela je da me ogromnim bičem šiba po leđima - da otera sve zle duhove što dalje! Zatim me je dobro izgrebala pravom odsečenom medveđom šapom, a onda u svojoj posudi zapalila razne tajne lekovite trave. Sa tom „svetom vatrom" uputila se ka „ladi", da osvešta motor i unutrašnjost. Lekovite trave su poprilično gorele pa sam se u jednom trenutku uplašio da mi ne zapali sedišta. Posle brzog gledanja u tarot, otpratila me je uz zagonetan osmeh. Upravo tu sam prošao geografski centar Azije.
Kako se ide dalje na istok, sve je manje gradova. Saobraćajni znak na koji sam naleteo između dva grada o tome najbolje svedoči: ako se skrene levo do grada ima 1.200 kilometara, a ako se skrene desno, samo 800 km. U selu Antonovka, pred prvi sibirski sneg ostavio sam „ladu" u dvorištu babe i dede mog prijatelja. Uputio sam se na jug, avionom, ka Južnoj Koreji. Tu me je čekala vredna Korejka koja me je odmah odvela u hram penisa, da se zahvalimo duhovima i bogovima svih religija za to „sveto čudo" koje nam je podareno.

Na Filipine sam stigao svega nekoliko sati pre razornog tajfuna. Kada sam izašao iz skloništa ulice su izgledale kao posle ratnog stanja. Pa ipak, lepota filipinskih plaža i uvek nasmejani Filipinci koji sve u životu prihvataju sa optimizmom i opuštenošću, učinili su da mi i ova ostrva ostanu u lepom sećanju. Posle posete pobunjenicima provincije Mindanao, shvatio sam da treba da budem zahvalan što sam prošao znatno bolje od Magelana, koga je, kao prvog zapadnog turistu u ovim predelima, vođa meštana i verovatno turistički vodič, Lapu Lapu, zauvek lišio ljubavi prema putovanjima.
U Indoneziji me je čekao susret sa starim prijateljima - gusarom Blekom i njegovom družinom. Upoznali smo se pre nekoliko godina u jednom kafiću sklepanom od gvozdenih ploča i bambusovih šipki. Prijateljstvo se rodilo kroz razgovore o ženama, životi i piću. Gusaranjem se bavi da preživi i obezbedi hranu za decu. U napade odlazi kada ponestane namirnica u kući, kao u prodavnicu, kako i naziva svoje akcije. Odveo me je u svoje tajno skrovište i pokazao veštine koje mu obezbeđuju pirinač na stolu. Bilo je lepo ponovo videti starog druga. Ponudio mi je da mi uradi kvalitetniji pasoš od ovog srpskog, da se manje mučim pri prelazima granica.
... da bi ga zbog ove slike dobio batine...

viktor18.jpg


... da bi ga zbog ove slike dobio batine...


Java, Bali, Lombok, Sumbava, Komodo, Rinka, Flores, Timor... tek neka od 18.000 indonežanskih ostrva koja su me očarala, razbacana po moru kao zvezde po univerzumu. Na Komodu sam se družio sa najvećim gušterima na svetu, veličine krokodila, dok sam na Floresu morao da preskačem ograde i obijam brave ne bih li video stanište malih ljudi. Naime, najverovatnije je klima ili ko zna kakva igra sudbine na ovim ostrvima uvećala gmizavce a smanjila sisare. U pećinama ovih ostrva pronađeni su ostaci iznenađujuće malih ljudi i slonova, jedva viših od metra (među gušterima od preko tri metra!)
Na Istočnom Timoru našao sam se oči u oči sa kraljem plemena zagubljenog u džungli. Primio me je bratski, i, shodno svojoj religiji, turnuo u usta nekoliko opijata koji zube boje u crno a usne u jarko crveno. Da bi došao do njega morao sam da preplivam reku, pa sam ovde zaradio žestoke rane po nogama. Usred kišne sezone ostao sam i bez para, pa je spavanje na otvorenom bio pravi košmar. Gladovanje je učinilo svoje, te kada sam konačno stao na vagu ispostavilo se da sam 22 kilograma lakši nego kad sam krenuo!

Viktor Lazić

viktor12.jpg


... sa gusarima je krenuo po hranu...


Među australijske krokodile i muve uleteo sam u Darvinu i nacionalnom parku Kakadu. Preko 200 krokodila gledalo me je mrko dok sam malim čamcem plovio Rekom aligatora (čovek koji joj je dao ime mislio je da su u njoj aligatori). Dalje me je put vodio do Zapadne Australije i Perta. Tu sam kupio 18 godina staru „tojotu kamari". Odmah se pokvarila, pa sam je desetak dana popravljao. Krenuo sam da obiđem pustinju severno od Perta. Kenguri su izletali na put kao pomahnitali roj komaraca. Jednog jadnička sam tu pregazio. Lokalni šerif me je tešio rečima: „Nisi vozio u Australiji, ako nisi ubio kengura!"
Svratio sam do kvazidržave, u stvari farme „Hut river" koju je za nezavisnu od Australije još sedamdesetih godina proglasio njen vlasnik. Sa svojim ovcama i kravama objavio je Australiji i rat, koji je navodno dobio. Imao sam čast da ga upoznam i ispregovaram svečano obećanje da njegova farma-država nikad neće priznati Kosovo.
Jednog dana dok sam spokojno fotografisao plaže koje bi se slobodno mogle naći u Edemskom vrtu, iznenada me je napao ogroman istetovirani bodi-bilder! Optužio me je da sam fotografisao baš njegovu decu i da sam pedofil. Nikakva objašnjavanja nisu pomogla, oteo mi je fotoaparat i bacio ga u more! Jedva sam se izvukao iz njegovih kandži, otresao glavu kao posle žestokog mamurluka i dao gas na istok.
Na putevima australijskih pustinja, žbunjastog rastinja i šuma zgazio sam više životinja nego što ima u beogradskom zoološkom vrtu. Zmijetine, vrlo raznovrstan spektar buba i guštera, krokodili i sve vrste ptica, lepile su se za „tojotu" kao da je prirodni magnet. Muva je bilo toliko da nisam smeo da otvorim usta a bogme ni oči u potpunosti. Na kraju sam oko glave nosio zaštitnu mrežu nalik onoj za pčele svaki put kad izađem iz kola. Tu je bila i najduža deonica pravog puta koju sam ikad video - 146,6 kilometara stoprocentno pravog asfalta. Više puta sam se setio reči mog prijatelja u Pertu, inače Srbina: „Ma, i ja bih krenuo u obilazak centralne Australije, ali samo ako uz mene idu dva telohranitelja i da mi je pri ruci uvek bar jedna puška." U januaru, dok se kazaljka termometra nalazila na plus 49 u hladu, naleteo sam, u sred pustinje, na podzemnu srpsku crkvu! Obišao sam svetinju ukopanu u stenu. Na istoku Australije upoznao sam se sa Meri Popins - obišao njeno rodno mesto i zgradu u kojoj ju je njen pisac stvorio (koja je inače trenutno butik dodnjeg veša).

U Kambodži me je užasnula osnovna škola pretvorena u zatvor Crvenih Kmera u kojoj su deca podučavana kako da se iživljavaju nad „neprijateljima revolucije i naroda". Prijateljstvo sa vodičem odvelo me je do severozapadnih džungli ove napaćene zemlje, groba Pola Pota, ruševina njegove kuće-bunkera i njegovog carstva. U ovim džunglama seljaci i dalje na rad u polje na ramenu pored grabulja ponesu i minobacač, za svaki slučaj. Meni su pružili napunjen mitraljež. Uz smešak sam odbio da pucam ali ne i da se slikam. Zatim sam se uputio ka najlepšim hramovima na svetu, zaraslim u džungle Indokine, simbolu kmerske civilizacije, Angkor wat-u. Vekovi su naterali drveće da se svoje korenje pusti među zidinama hramova, da ga zagrli i obgrli sa svih strana. Čitave kule i ogromna Budina lica utkana su u korenje gigantskog drveća ili u njegove krošnje. Ponegde je priroda priljubljena uz rad ljudskih ruku u takvom veličanstvu da dah zastaje i postaje jasno da se pojedinim mestima na planeti čovek uvek mora i treba da vraća.
Laos, zemlju milion slonova, većim delom sam prešao na leđima - slona. Ređali su se stari hramovi i prestonice, putevi džungle i stravični tragovi vijetnamskog rata. Preko planinskih venaca prešao sam u severni Vijetnam. Kolonijalna francuska arhitektura sačekala me je toplo u Hanoju kao i božanske plaže bezbrojnih vijetnamskih ostrva koja sam obilazio. Kroz mesta velikih borbi vodič mi je bio Vijetnamac koji se borio na strani Amerike i ponosan je zbog toga! To i mnoštvo američkih turista koji su preplavili Vijetnam svakako su najjači uticaj koji sam poneo odavde.
Već je stiglo proleće i rešio sam da krenem nazad u zagrljaj „ladi". U Pekingu sam se još jedanput prošetao Zabranjenim gradom. Sakupio sam nešto materijala za moj doktorat iz kineskog prava, pozdravio kineske prijatelje i još jedanput se duboko poklonio pred nacijom koja je i pre više hiljada godina bila kadra da angažuje milion ljudi za izgradnju velikih čuda civilizacije.

viktor06.jpg


Viktorov hotel s nula zvezdica

U „ladi" je imao 308 noćenja bez doručka

U Vladivostoku su me pozvali da na Konferenciji iz međunarodnog prava održim predavanje o Kosmetu, što sam sa zadovoljstvom učinio. Zatim sam pojurio ka ladi koja je i u sred proleća bila još uvek zakovana u sneg i led. Na veliko iznenađenje, iako akumulator nisam vadio, upalila je iz trećeg puta! Trebalo je više od dva sata da joj točkove odlepimo od tla, zacementirane ledom kao super lepkom. Posle još obilazaka sibirskih plemena, posle još druženja sa toplim ruskim dušama i još toplijim telima Ruskinja, polako sam se kretao nazad na zapad.a

„Veliki put Viktora Lazića" uskoro na svim kioscima


Sve ovo je samo početak. Jedan deo velikog putovanja, koje treba da obuhvati sve kontinente i većinu država sveta.
Uskoro će u izdanju Pressa izaći knjiga o ovom delu mojih putešestvija. Čitajte je i uživajte i vi u mojim avanturama! Na mene čekaju plemena Afrike, džungle Amerike, lednici Antarktika... Kako je Gete govorio: „Neka pokuša neko isto to, samo neka pazi da ne slomi vrat". A ja, kada ga nisam slomio do sad, valjda neću ni ubuduće.


Blatnjavi putevi uskoro su nestali. Mongolska stepa progutala je sve. Umesto puta sada sam pratio telefonske kablove. Cela Mongolija jedva da ima nekoliko pravih mostova, pa sam sa „ladom" morao da uđem i izađem iz petnaestak rečnih tokova! Prelazak svakih stotinak kilometara trajao je po pola dana. Redovno sam izlazio iz auta da prvo prepešačim reke, da ispitam, baš kao i u narodnoj pesmi, „gde su gazi na toj vodi hladnoj, da se moja lada ne udavi". „Nivi" umalo da nije stao motor nekoliko puta, a meni srce.
A u sred pustinje Gobi, na jednom od najgorih mesta na svetu gde može da se pokvari auto, „lada" je stala. Muku sam mučio hoćemo li preživeti tu pustinju. Čitave porodice Mongola priskočile su nam u pomoć, dvadesetak mongolskih glava zavirivalo je pod haubu dok na kraju nisu uspeli da joj povade mnoštvo delova koji joj navodno uopšte ne trebaju i da ubace neke improvizovane od šipki i kamenja. Stvari koje su visile odozdole budistički monasi su privezali svojim kaiševima, lupnuli su je sa strane nekoliko puta kao što se lupa starinski televizor i lada je opet upalila...
U Kazakstanu sam stigao do Astane, novog glavnog grada izgrađenog od nule sa zgradama u obliku piramida, ogledala i svemirskih stanica. Kroz močvaru posmatrajući ljubičaste flamingose stigao sam do Bajkanura, najstarijeg i najvećeg kosmodruma na svetu. Odatle je Gagarin krenuo u kosmos kao i Lajka. Možda jednog dana krenem i ja? Sa ili bez „lade", ne pravim pitanje. Samo znam - uskoro nastavljam dalje...


Viktor Lazić





 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Restoran koji lebdi u vazduhu

07. 08. 2010. 08:02h| Vestionline


Restoran koji lebdi u vazduhu


Širom sveta otvaraju se restorani koji svojim luksuznim enterijerom i raznolikim jelovnikom privlače goste. Međutim, postoje i oni koji su se odlučili na originalno i pomalo jezivo uređenje prostora. Možete jesti na groblju, u toaletu, mrtvačkom sanduku, mrklom mraku ili u crkvi.
Bez obzira koliko su visoke cene jela i kakav je ambijent, ovakvi restorani su uglavnom puni, a rezervacije se primaju čak i mesecima unapred.

Dans le Noir ili U mraku

84011_res3_f.jpg

Atmosfera u kojoj jedete je otprilike ovakva

Naziv i značenje doslovno opisuju atmosferu u restoranu. Prilikom ulaska, svi gosti odlažu mobilne telefone, upaljače i sve predmete koji mogu da svetle u mraku. Hrana se naručuje i jede u potpunoj tami, a konobari nose posebne naočare za noćno posmatranje kako bi nesmetano mogli da posluže goste.

Ma koliko bizarno izgledala ovakva usluga, cilj mračne atmosfere je intenzivirati čulo ukusa i mirisa pri obedovanju.


84019_res11_f.jpg

...Ali se konobari dobro snalaze

Osim potpunog predavanja hrani, gosti mogu da nesmetano međusobno razgovaraju bez ikakvih strahova i predrasuda na osnovu izgleda jer ne znaju ko sedi pored njih. Restoran zapošljava slepo i slabovidno osoblje koje je zaduženo da dovede gosta do stola i na raspolaganju mu je tokom večere. Osim u Parizu, restoran posluje i u Moskvi, Londonu, Njujorku i Barseloni.

Eternity ili Večnost, Truskavec, Ukrajina


84012_res4_f.jpg

Klasičan drveni kovčeg spolja

U ukrajinskom gradu Truskavec možete "zameziti“ u mrtvačkom sanduku dok čekate pokop vaših najmilijih ili pak povesti društvo i uživati u morbidnom ambijentu.

Restoran "Večnost“ izgradila je lokalna samouprava radi privlačenja turista. Nije poznato da li im je cilj da povećaju prihode opštine ili od gradića naprave turističku atrakciju. U svakom slučaju, brojni znatiželjnici dolaze u Truskavec kako bi uživali u jelu u ne baš atraktivnom enterijeru.

84013_res5_f.jpg

Unutra je pogrebno sve sem atmosfere

Restoran - sanduk, dugačak je 20 metara, a unutrašnjost je ukrašena pogrebnim vencima, lampionima i dodatnim mrtvačkim sanducima. Gosti mogu da odeberu pogrebni nakit i opremu za pokojnika pre nego što naruče neko od jela s menija, poput salate koje nose naziv sedam ili četrdeset dana nazvane po verskim običajima.

Hobbit House, Filipini


84021_res13_f.jpg

Hobiti i njihovi gosti

Restoran smešten na ostrvu Manili, poznatom je po brojnim neobičnim noćnim klubovima i restoranima, ali "Hoobit House“je zaslužio titulu najbizarnijeg.
U njemu goste poslužuju ljudi patuljastog rasta. To je jedini restoran na svetu koji zapošljava samo male ljude. Unutrašnjost restorana podsjeća mesto u kojem su živeli Hobiti iz Tolkinovog "Gospodara prstenova“, a poznat je po ludim zabavama, živim svirkama i velikom izboru jela i piva.

Dinner In The Sky ili Večera u nebu, Belgija

84014_res6_f.jpg

Restoran sa najboljim pogledom

Ovo iskustvo namenjeno je samo za one dubokog džepa. U ovom nebeskom restoranu gosti vise u vazduhu, obešeni za kran.

Na usluzi su vam kuvari, konobari i DJ, a ukoliko se nalazite u zemlji u kojoj nema takvog restorana, možete ga naručiti i on stiže tamo gde vi želite. Stacioniran je u Belgiji, a za "sitnih“ 10.000 funti doputovaće u Britaniju.

Christian Cafe ili Hrišćanski kafe, Japan


84022_res14_f.jpg

Hrišćanski kafe

U zemlji izlazećeg sunca, iako je hrišćanstvo zastupljeno nešto više od jedan odsto, domišljate Japance to nije sprečilo da naprave restoran Hrišćanski cafe.
U unutrašnjosti su preslikani enterijeri katoličkih crkava s freskama i statuama svetaca, raspeća i oltari, ali i pored toga ovo mesto nije namenjeno vernicima.

Osim prosečne hrane, svoje nepce možete osladiti legendarnim koktelima Mali vrag i Jovanka Orleanka za koje tvrde da 'pucaju' posle samo nekoliko gutljaja.
Ukoliko želite malo privatnosti, možete dobiti posebno mesto u ispovedaonici i posebnom separeu.

Modern Toilete, Tajvan


84015_res7_f.jpg

Na WC šolji sedite...

Restoran uređen kao moderno kupatilo nalazi se na Tajvanu. Umesto na klasičnim stolicama u njemu se sedi se na oko 100 stilizovanih WC šolja čiji su poklopci ukrašeni slikama ruža i raznog drugog cveća.

Jede se sa stolova koji su napravljeni od lavaboa ili kada, a preko njih je stavljeno staklo. Jela se služe u minijaturnim WC šoljama, pića u nečemu što liči na pisoare i što gostima restorana ostaje kao suvenir.


84018_res10_f.jpg

...Iz WC šolje jedete

“Ne prodajemo samo hranu, nego i smeh. Hrana je dobra koliko i u svakom drugom restoranu, ali mi nudimo dodatnu zabavu. Mnoge mušterije misle da što je odvratnije i ekstravagantnije, to je smešnije iskustvo. Hrana je jeftina, tako da porcija, koja uključuje i supu i sladoled, iznosi oko 150 do 250 tajvanskih dolara, odnosno između šest i 10 američkih“, izjavio je menadžer restorana Erik Vong.

Cross cafe , Svastika kafe, Mumbai

84017_res9_f.jpg

Mesto za hitlerovsku kaficu

Ovaj restoran, čije uređenje kao da je sam Hitler nadgledao, svojim enterijerom razljutio je celu Indiju i šire.

Naziv "Cross“ zapravo se odnosi na svastiku, sveti simbol u budizmu i hinduizmu, ali od usvajanja svastike kao simbola nemačke nacional-socijalističke radničke partije Adolfa Hitlera mnogi za nju i dalje misle da je samo arijevski simbol.

Iako vlasnik restorana tvrdi da mu cilj nije bio promovisanje Hitlera i nacizma, na ulazu se nalazio Hitlerov portret, a zidovi su bili obojeni u belu, crnu i crvenu boju.

Posle prigovora vlade Njemačke i Izraela, ali i jevrejske zajednice u Mumbaiju, restoran je promenio ime iz Hitler's Cross restaurant u Cross cafe, a svastika je zamenjena šarenim trakama, dok je Hitlerov portret izbačen.

Hapinness, Sreća, Indija


84020_res12_f.jpg

Ne, to nisu zelene klupice za decu, to su grobovi

Restoran Nova sreća u Ahmedabadu u Indiji popularan je zbog svog mlečnog čaja, ukusnih sarmica od povrća, ali i grobnica i spomenika između stolova.

Njegov vlasnik izgradio je restoran na vekovima starom muslimanskom groblju, ne znajući ko je sahranjen u podu. Gostima su se, međutim, svideli spomenici, nalik na male kovčege. Vlasnik je, nakon što je njegov restoran postao hit, izjavio da groblja donose sreću. Spomenici su ofarbani u zeleno, a menadžer ih svakodnevno ukrasi jednim uvelim cvetom.




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Тајне хотела с политичким звезд(иц)ама

Тајне хотела с политичким звезд(иц)ама


Здање на брду Петерсберг, надомак Бона, некад било стециште историјски важних политичких фигура, а данас место гламурозних свадби богатих Руса

HOTEL.jpg


Хотел „политичких тајни” надомак Бона у последње време постаје омиљено место за светски џет-сет и нове русе богаташе Фото Р. Божић



Специјално за „Политику”

Бон, августа
– Приче о великим светским хотелима углавном су испуњене детаљима о њиховим „карактеристикама” и бројевима звездица на улазу. На једном од седам брда, која красе рељеф региона, недалеко од Бона, смештен је већ више од једног века хотел „Петерсберг”, који је осим комформистичког, током двадесетог века показао и свој велики политички потенцијал. Зидови овог дворца испуњени су мислима, тактикама и потписима најзначајнијих политичких звезда прошлог века.

Окружен шумом, на надморској висини од преко три стотине метара, „Петерсберг” је изграђен крајем деветнаестог века. Зграда је преуређена и обновљена 1912. године, када је дошла у власништво породице Фердинанда Милена, оснивача фабрике за производњу чувене колоњске воде „4711”. Тада је брдо Петерсберг било место на коме су, током лета, боравили богати људи из Келна, Бона и Диселдорфа.
А где су шаке увијене у беле рукавице, ту и политика мора да умеша прсте. По завршетку Другог светског рата, светски политичари овде су пролили чари свог посла, препознавши политички потенцијал ове локације. Године 1949. ова област је постала центар Савезничког високог комесаријата Велике Британије, Француске и САД. Језа пролази када седите на столицама из које су државници ове три државе, управљали послератном Немачком.
„То је био довољан разлог, да у наредним годинама, хотел угости велики број уважених гостију који су боравили у посети Бону, тада главном граду Немачке. Ове посете на државном нивоу су учиниле хотел ’Петерсберг’, светски познатим. Јер, овде су боравили људи попут шаха Персије, у два наврата, са две различите жене. Своју круну овде је прошетала и краљица Елизабета Друга, као и велики број других уважених гостију”, прича управник хотела Владимир Сал.

Брежњевљев саобраћајни удес

Листа тиме није исцрпљена – неисцрпан потенцијал ове локације (у)видели су и Хајле Селасије, Нелсон Мандела, и незаборавни Леонид Брежњев, који се током свог боравка баш „лепо удесио”. Осим унутрашњих, и спољни зидови хотела носе успомену на овог руског политичара.
„Он је, наиме, добио аутомобил ’мерцедес бенц’, као поклон немачке владе. Нестрпљив, одмах је одлучио да испроба возило, сам. И, после само 100 метара вожње, нажалост, ударио је у зид. Мерцедес је после тога био неупотребљив. Али, сигуран сам да је касније добио нови”, уз осмех коментарише Владимир Сал.
Тај ударац је најавио оно што је било неизбежно. Хотел је био затворен непосредно после посете Брежњева 1973. године, због тешке финансијске ситуације. Обнова је трајала пет година, а хотел је поново почео да гости уважене личности широм света тек у последњој деценији двадесетог века.
Иако је наставио да прима велики број гостију, Бон од тада више није био главни домаћин немачке владе. Наиме, читава администрација је премештена у Берлин, али је влада и даље користила „Петерсберг” за смештај високих званица. У чаробном погледу уживали су и Јасер Арафат, Вацлав Хавел, Михаил Горбачов, Борис Јељцин.

Клинтонова стаза

Једно време, цвркуту птица друштво је у хармонији звукова правио и саксофон Била Клинтона, који је овде долазио и да повећа капацитет својих плућа.
„Он је током свог боравка, свакодневно трчао баш овуда, кроз околну шуму, и тако утабао стазу, која се данас зове ’Клинтонова стаза’. И његовим стопама сада иде велики број гостију хотела”, у трку препричава, борећи се за дах, Владимир Сал.
У „Петерсбергу” је одржаван велики број националних и међународних конференција – овде је потписан Петерсбершки споразум сила победница и окупиране Немачке. Под сводом велике конференцијске сале установљени су и Петерсбершки задаци, којима се и данас Европска унија руководи у својој спољној политици. А, 2001. године одржана је Међународна конференција о Авганистану, када је Немачка посредовала у преговорима између власти у Кабулу и Уједињених нација, чиме је „Петерсберг”, и Бон уопште, постао важно место и за ову светску организацију, чија зграда доминира када се Бон посматра са овог места.
Уместо политичког, ова локација данас има више туристички значај за читаву покрајину Северну Рајну Вестфалију. Међутим, приметне су и званично обучене силуете, што значи да овде и даље одседају мање иностране делегације.
Осим две зграде, у саставу овог хотелског комплекса је и нимало комплексна тераса где, под утиском призора долине Рајне, сви комплекси нестају. А, да би церемонија једне од многобројних свадби које се овде организују била комплетна, особље хотела ужурбано монтира абажуре и украсно цвеће. Како ли је само било када је пре петнаест година на „луди камен” „Петерсберга” стао Михаел Шумахер? Следећи на листи је један од, како овде кажу, „богатих Руса”, који су очигледно најчешће муштерије.
У завршном окрету једноставно схватите зашто су само велики споменици историје подизани на седам брда.

Реља Божић



објављено: 08/08/2010
Извор: Политика





 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Umrlice za turizam na Jelsi

Umrlice za turizam na Jelsi

Radio 021 09.08.2010 19:48



Zbog propale sezone, očajni meštani Jelse pre nekoliko dana oblepili su grad umrlicama "Jesi".

Iako je od Hvara preplavljenog turistima udaljena samo tridesetak kilometara, Jelsa je u špicu ovogodišnje sezone gotovo prazna, pa su, očajni zbog manjka posla, meštani i jelšanski ugostitelji, sastavili čitulju turizmu u svom gradu, pišu hrvatski mediji.

U umrlicama, kojima su pre nekoliko dana nakratko oblepili mesto, ogorčeni Jelšani se opraštaju od, kako je oni zovu, "Jese" u jeku turističke sezone i ironično, između ostalih, zahvaljuju Opštini, Turističkoj organizaciji i političkim strukturama na "podršci što je umrla posle višegodišnje bolesti".

Vlasnica jednog restorana u Jelsi smatra da je glavni uzrok loše sezone nedovoljna promocija mesta, manjak informacija za goste na Internetu, kao i loša saradnja i povezanost lokalnih ugostitelja i domaćih vrhunskih vinara i uljara.





 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Lepota koja nestaje

Lepota koja nestaje

Ž. Dulić | 09. avgust 2010. 14:27/ Večernje novosti

Neka od najlepših mesta na svetu već decenijama posećuje suviše veliki broj turista i njihov dalji opstanak ozbiljno je ugrožen



Putujući po svetu upoznajemo različite kulture, otkrivamo egzotične predele i saznajemo kakav nas svet okružuje. Međutim, dok istražujemo planetu Zemlju stalno treba da imamo na umu da je ona jedino mesto na kojem živimo i da njene prirodne lepote, kao i spomenike koje su nam u nasleđe ostavili preci, treba da čuvamo i negujemo za generacije novih turista koji će tek krenuti na to uzbudljivo putovanje. Naime, neka od najlepših mesta na svetu već decenijama posećuje suviše velik broj turista i njihov dalji opstanak je ozbiljno ugrožen. Jer, ma koliko turizam bio koristan za razvoj zemalja u kojima se te turističke atrakcije nalaze, ova lukrativna industrijska grana može biti i štetna. Uostalom, o tome svedoči i lista najpopularnijih svetskih turističkih destinacija koje sam turizam lagano uništava.

MAČU PIKČU
- Smešten visoko na padinama Anda u Peruu, "izgubljeni grad drevnih Inka" ostao je sakriven od pogleda ostatka sveta sve do 1911. kada su američkog istoričara i istraživača Hirama Bingama ovde prvi put doveli pripadnici lokalnog plemena Kečuas. Od tada ovo mesto svake godine posete stotine hiljada turista iz celog sveta i svojim nepažljivim hodanjem polako, ali sigurno, krune i oštećuju vekovima stare kamene blokove. Zbog toga se Maču Pikču odnedavno našao na Uneskovoj listi ugrožene svetske baštine.


VELIKI KORALNI GREBEN
- Kao najveći koralni greben na svetu, Veliki greben, vidljiv je i iz svemira i smatraju ga najspektakularnijom turističkom atrakcijom Australije. Inače, ovaj greben je idealno stanište za gotovo bezbroj morskih organizama i uprkos impozantnoj veličini veoma je "ranjiv". Nemarno ponašanje ogromnog broja zaljubljenika podvodnog sveta koji ga svake godine poseti već je u značajnoj meri poremetio tamošnju ekološku ravnotežu. Stručnjaci tvrde da bi za oko sto godina Veliki koralni greben mogao sasvim da nestane ukoliko se o toj prirodnoj lepoti ne budemo ophodili s dužnim poštovanjem.


OSTRVA GALAPAGOS
– Dvadesetak ostrva i ostrvaca vulkanskog porekla, smeštenih u Tihom okeanu u blizini obala Ekvadora, prvi su u 16. veku slučajno otkili španski osvajači i nazvali ih Kolumbov arhipelag, ili Kolumbova ostrva. Do početka 19. veka ceo arhipelag uglavnom je služio lokalnim gusarima kao idealno skrovište za njihove brodove. Jedinstvena bioraznovrsnost ovih ostrva oduševila je mladog engleskog naučnika Čarsa Darvina kada je 15. septembra 1835. kročio na tle Galapagosa koje ga je inspirisalo da napiše svoju teoriju evolucije. Ostrva su 1959. proglašena nacionalnim parkom i od tada ih svake godine posete hiljade turista čije prisustvo ozbiljno remeti osetljiva životinjska i biljna staništa. Stoga su se 2007. i ova ostrva našla na Uneskovoj listi ugrožene svetske baštine.


TEOTIUAKAN
– Ostaci ovog drevnog grada podignutog pre pojave Asteka najveća su turistička atrakcija u Meksiku. Njegove neobične piramide, čuvena Avenija smrti i izuzetno očuvani murali svake godine kao magnet privlače milione ljudi iz svih krajeva sveta. Umesto da ograniče broj posetilaca, lokalne vlasti su 2004. čak dozvolile američkom lancu robnih kuća "Val-Mart" da u neposrednoj blizini izgradi veliku prodavnicu i na taj način ozbiljno ugrozile ovo arheološko nalazište od neprocenjive vrednosti.

ANTARKTIK – Južni pol već godinama zauzima visoko mesto na listi želja mnogih svetskih putnika sa razvijenim avanturističkim duhom i dubokim džepom. I kao da globalne klimatske promene nisu same po sebi dovoljno štetne, poslednjih godina vodama Antarktika krstari sve veći broj turističkih brodova koji ugrožavaju opstanak mnogih autohtonih životinjskih vrsta. Zato stručnjaci sve glasnije upozoravaju da bi zaista bilo dobro kada bi ljudski rod bar jedan od sedam svetskih kontinenata ostavio na miru.

MASAJI MARA
– To je najveći rezervat velikih mačaka u Africi. Iako se nalazi na severozapadu Kenije, Masaji Mara u suštini predstavlja severni krak Nacionalnog parka "Serengeti" u Tanzaniji. Ovaj deo nacionalnog parka dobio je ime po lokalnom nomadskom plemenu Masaji i čuven je po velikoj seobi, odnosno migraciji zebri, tomsonovih gazela i drugih vrsta divljih goveda koja se svake godine odigrava od jula do oktobra. Toliko prisustvo veličanstvenih životinja na jednom mestu već decenijama privlači ogroman broj turista tako da su ovdašnje životinjske vrste svakodnevno okružene učesnicima u nekom od bezbroj safarija koje organizuju svetske turističke agencije. Nažalost, posledice ovakve zloupotrebe njihovog staništa su za mnoge retke vrste zaista pogubne.


ANGKOR VAT
– Kompleks drevnih hinduističkih hramova, izgrađen početkom 20. veka za potrebe kralja Surjavarmana Drugog postao je nacionalni simbol Kambodže. Obrisi kitnjastih drevnih građevina nalaze se i na zastavi ove zemlje. Angkor Vat je klasičan primer kmerske arhitekture i predstavlja najveću turističku atrakciju u Kambodži. Ali, činjenica da ovo mesto svake godine privlači mnoge turiste, istovremeno ugrožava njegov opstanak. S jedne strane, prihod od turizma obezbeđuje sredstva za restauriranje delova koje je načeo zub vremena, a, sa druge, nepregledna reka turista oštećuje stare temelje i iza sebe ostavlja ružne grafite i gomile đubreta.


TADž MAHAL
- Vladar Mugalskog carstva šah Džahan izgradio je mauzolej čudesne lepote od belog mermera na obali reke Jamuna u znak sećanja na svoju omiljenu suprugu Mumtaz Mahal. Prema rezultatima ispitivanja svetskog javnog mnjenja, objavljenim krajem prošlog veka, Tadž Mahal je proglašen jednim od sedam novih svetskih čuda, a stručnjaci ga smatraju jednim od najvećih arhitektonskih ostvarenja u istoriji čovečanstva. Stoga i ne čudi da ga svake godine posete milioni turista. I mada je turizam podstakao privredni i industrijski razvoj ovog dela Indije, sve veća zagađenost vazduha i reke Jamuna nagrizaju čuveni beli mermer koji je, nažalost, poslednjih godina požuteo.


OSTRVA FI FI
– Svet je ostao bez daha kada je 2000. na velikom platnu prvi put ugledao nedirnutu prirodu ovih tajlandskih ostrva. Naime, ovde je snimljen popularni film "Plaža", sa Leonadom di Kapriom u glavnoj ulozi. Iako su stručnjaci oštro osudili ponašanje filmske ekipe tokom snimanja i optužili je da nije nimalo vodila računa o zaštiti prirode, Fi Fi ostrva su ubrzo postala omiljena turistička destinacija ljubitelja egzotičnih predela. Istina, ovo je jedno od retkih mesta na planeti sa savršenim peščanim plažama i kristalno čistom vodom. Ali, ne zadugo, tvrde borci za očuvanje prirode i upozoravaju da broj turista na Fi Fi ostrvima iz godine u godinu nekontrolisano raste.


OSTRVO BALI
– Ovo indonežansko ostrvo naučnici smatraju retkim biološkim draguljem i ono je decenijama omiljena destinacija turista iz svih krajeva sveta. Ali, razvoj turizma doneo je i nekontrolisanu seču prašume kako bi se napravilo što više mesta za nove hotelske komplekse. Time je ozbiljno ugrožen opstanak pojedinih životinjskih vrsta na ostrvu, a njegovim obalama preti opasnost od opasnih odrona.





 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Biseri Baltika

Biseri Baltika

14. 07. 2010 . Press

Prestonice Estonije, Litvanije i Letonije plene svojom lepotom, bogatim kulturno-istorijskim nasleđem i arhitekturom


1.jpg

Riga

Tri baltičke države - Letonija, Estonija i Litvanija - višestruko fasciniraju posetioce. Pomalo skrajnute na sever Evrope, nedovoljno su istražene i poznate, a svojom lepotom i istorijom svakako zaslužuju da postanu značajne i nezaobilazne turističke destinacije. Pre svega, njihovi glavni gradovi Riga, Talin i Viljnus živopisne su metropole u kojima je postignuta savršena mešavina starog i novog.

Uzbudljiva Riga
Riga, prestonica Letonije, oduvek je bila metropola sa izuzetnom atmosferom i nijedan grad joj nije sličan. To je živahan i uzbudljiv grad koji ostaje dugo u sećanju. Krasi ga 500 metara široka reka Dogava. Stari deo je pod Uneskovom zaštitom i podseća na grad iz bajki nazvan „Parizom Istoka". Riga je počela da se razvija neverovatnom brzinom, pa je Unesko zapretio da će da povuče zaštitu ukoliko ne prestanu da se grade moderne zgrade. Manje od pola stanovnika Rige su pravi Letonci, dok su Rusi većinsko stanovništvo. Iako su Letonci manjina u svom gradu, etnička harmonija preovladava u gradu, pa se na ulicama može čuti mešavina ruskog i letonskog jezika.
U Rigi obavezno treba videti Riški zamak, Nacionalni muzej, Rusku crkvu, Spomenik slobode, sat Lajma, Nacionalnu operu, Muzej okupacije i Trg skupštine grada, ulicu Torna, Švedsku kapiju, Barutanu, „Mačju kuću", luteransku katedralu, takozvana Tri brata - primer izgradnje i razvoja srednjovekovne stambene zgrade, crkvu svetog Petra, veliki i mali esnafski dom, „Kuću crnoglavih"... Ne treba propustiti ni obilazak Jurmale, primorskog gradića sa tradicijom dugom 150 godina. Od znamenitosti bi takođe videti Turaidu i Siguldu. Turaida na jeziku Liva, starosedelaca ove oblasti, znači „vrt bogova".
Na uzvišenju se nalazi srednjovekovni zamak koji dominira celim kompleksom, a pored njega drevna drvena crkva koju su izgradile lokalne drvodelje. Tu je i grob legendarne Roze, devojke koje se žrtvovala u ime ljubavi i Vrt narodnih pesama.

Kreativni Talin
Talin, glavni grad Estonije, pod zaštitom je Uneska pošto je zadržao izgled iz srednjeg veka. Obilazak obuhvata dvorac Tompea, katedralu iz 13. veka, rusku pravoslavnu crkvu Aleksandra Nevskog, Trg gradske skupštine iz 15. veka, zgradu Starog esnafa podignutu da se proslavi ulazak Talina u ligu Hanze i crkvu svetog Olafa. Trebalo bi posetiti Roka al Mare, muzej na otvorenom, koji predstavlja jedinstvenu kolekciju starih estonskih građevina poređanih na 79 hektara. Seoske kućice, vetrenjače i vodenice iz različitih perioda i regija dopremane su ovde od 1957. godine kada je muzej i osnovan. Grad nema velikih muzeja, ali u njemu može da se nađe nekoliko bisera iz prošlosti pa čak i iz one kada je Estonija jedan od sovjetskih republika. U međuvremenu, izgradile su se galerije koje će pokazati dela najkreativnijih estonskih umetnika. Moda na ulicama je izražena i butici u Talinu su prepuni modela estonskih dizajnera. Sa druge strane, čuvaju se i stari zanati poput duvanja stakla, tkanja i izrade grnčarije. Talin obiluje kafićima i art deko poslastičarnicama u kojima se služi jaka kafa. Brojni su i restorani gde može da se proba hrana iz bilo kog dela sveta. Noćni život grada je vrlo primamljiv i postoje razni klubovi i barovi koji su smešteni u Starom gradu. Kultura je na zavidnom nivou, pa tako se redovno organizuju koncerti horova, recitali, gostovanja pozorišta, kao i pop, rok i džez koncerti.

Šarmantni Viljnus
Bizaran i lep litvanski glavni grad Viljnus osvaja posetioce šarmom svog starog jezgra. Na horizontu se vide kupole pravoslavnih i katoličkih crkava. Unesko je Viljnus proglasio za najveći barokni grad. Ispod svega vidljivog postoji neka čudna sila koja opisuje dušu ovog grada.
Gde drugde možete da vidite spomenik Frenku Zapi? Ili nezvaničnu, samoproklamovanu republiku umetnika i boema? Gde je opstao duh slobode i pored sovjetske okupacije? Grad se menja, pa tako niču moderni barovi a strani novac pristiže u kasu, pa se očekuje uređenje koje neće promeniti lice grada u osnovi.
U samom središtu se nalazi katedrala sa crkvenim tornjem sagrađena na mestu drevnog paganskog hrama posvećenog bogu Perkunasu i originalno je uklopljena u sistem utvrđenja donjeg dvorca. Šetajući uskim vijugavim ulicama nailazi se na crkvu svete Ane - dragulja gotske arhitekture, crkvu svetog Petra i Pavla, univerzitet i ruševine gornjeg i donjeg dvorca. Dvorac Trakai je nekadašnja prestonica Litvanije, dvorac iz bajke od crvenih cigli, od pogleda zaštićen bogatim krošnjama višedecenijskog drveća, sa svih strana okružen mirnim vodama jezera Galve. U zamku iz 14. veka danas se nalazi muzej umetnosti. Na svega 12 kilometara nalazi se Šijauljaj i Brdo krstova. Poznato i kao „mesto za molitve" ili „sveto brdo", mesto je na kome su vernici tokom vekova postavljali krstove raznih veličina i sada se pretpostavlja da ih ima više od sto hiljada. Palata Rundale jedno je od najveličanstvenijih remek-dela barokne arhitekture baltičkih zemalja, a izgradio je u prvoj polovini 18. veka italijanski arhitekta Rastreli, barokni genije koji je projektovao neke od najlepših zgrada Sankt Petersburga (između ostalih i Zimsku palatu).





 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Barbi apartman s pogledom na Ajfelovu kulu

11. 08. 2010. 08:00h| Srna


Barbi apartman s pogledom na Ajfelovu kulu



Pariski hotel Plaza Atene osmislio je novi koncept kako bi privukao najmlađe goste - apartman uređen u stilu Barbike.

84885_barbi2_f.jpg



Uprava ovog luksuznog hotela, smeštenog u neposrednoj blizini Ajfelove kule, nudi u letnjoj sezoni specilani smeštaj za devojčice od tri do 16 godina koje mogu da borave u apartmanu dizajniranom u stilu čuvene lutke.


Noćenje u "Barbikinom apartmanu", opremljenom po ugledu na Barbikinu sobu, košta 1.600 evra, a svako ko prespava u toj sobi dobija specijalan poklon od kompanije Matel, prenose lokalni mediji.





 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Mediteran krstarenje za nezaborav

Mediteran krstarenje za nezaborav


E. B. | 03. 08. 2010. - 10:15h | Foto: Shutterstock / Blic Online



Najskrivenije tajne Mediterana, njegove poznate luke i izuzetne plaže, možete upoznati na krstarenjima.


62812_xxxshutterstock54838258_hf.jpg


Tragom najstarijih civilizacija, možete videti zapanjujuće ruševine Efes, jedan od najlepših i najbogatijih antičkih gradova u maloj Aziji, nedaleko od Kušadasija, impozantni Akropolis u Atini ili spektakularni Koloseum na Rodosu. Većina agencija nudi i odlazak u Katakolon (Olimpija), utočište u drevnoj Grčkoj najpoznatije jpo tome što je bilo mesto održavanja prvih Olimpijskih igara davne 776. godine pre naše ere.


Možete da prođete kroz čuveni moreuz Dardanele da bi došli do Jalte, grad i letovalište na južnoj obali poluostrva Krim u Ukrajini. Ako vas put navede u Italiju, možete obići biserna ostrva Korziku, Siciliju i Kapri, večitu inspiraciju brojnih umetnika. U Bariju možete posetiti Hram Sv. Nikole Čudotvorca, zaštitnika grada, a možete videti Napulj, ploviti gondolom ispod Mosta uzdaha u Veneciji, ili gledali flamengo predstavu u Španiji. Samo izaberite krstarenje po vašem ukusu…


Zapadni Mediteran
Italija, Tunis, Španija, Francuska, Malta

Krstarenje Zapadnim Mediteranom počinje iz predivne italijanske luke Đenove. Put vas dalje vodi u Marsej, gradić na jugu Francuske pa u Barselonu, grad koji nikad ne spava. Četvrtog dana, puotvanje se nastavlja ka Tunisu, potom Malti, da se šestog dana vratili u Italiju i obišli Mesinu i Rim. U cenu je uključeno sedam noćenja na brodu na bazi punog pansiona, zabavni programi, ulaz u kazino, sportske aktivnosti…

Srce Mediterana

Italija, Grčka, Turska, Hrvatska

Kreće se iz Dubrovnika i već prvog dana se pravi divan izlet u Veneciju. Nako kraćeg zadržavanja u Bariju, krstarenje se nastavlja ka Grčkoj gde se pravi pauza u Katakalonu. Sledeća stanica je Turska, gradovi Izmir i Istanbul odakle se vraćate za Dubrovnik. U cenu je uključen prošireni pun pansion na brodu u dvokrevetnoj kabini po izboru, neograničeno korisćenje bazena i fitnesa, animcije, pozorišne predstave…

Srednji i Istočni Mediteran
Grčka, Turska, Hrvatska

Polazak je iz Venecije a tu su nezaobilazni Trg Svetog Marka, vožnja gondolom, most Rialto... Sledeći dan je u Bariju gde možete posetiti Hram Sv. Nikole Čudotvorca, zaštitnika grada. Katakolon (Olimpija), utočište u drevnoj Grčkoj najpoznatije je po tome što je bilo mesto održavanja prvih Olimpijskih igara davne 776. godine pne. U Turskoj ćete videti Izmir, antički grad Efes, Istanbul… Plovidba se završava u Dubrovniku.


Istočni Mediteran

Grčka, Turska

Četvorodnevno krstarenje vodi vas iz Pireja do ostrva vetrenjača i roze pelikana – Mikonosa. Sledeće mesto je Kušadasi, a istog dana stižete na Patmos gde vam se pruža mogućnost obilaska i upoznavanja ovog Svetog ostrva. Na Rodos se stiže trećeg dan, a potom na red dolazi Krit, komercijalna luka Heraklion i kako se veruje sediste stare Minejske kulture. Sledeća stanica je ostrvo Santorini na kome ćete doživeti najneobičniji zalazak sunca na svetu. Povratak u luku Pirej je sledećeg jutra.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
5 najlepših evropskih plaža

5 najlepših evropskih plaža

11. 08. 2010 .
Press

Prema napisima veb-časopisa „Vajld džanket", osam najlepših plaža nalazi se od Severnog mora pa do Sredozemlja. Ako još niste odlučili na koju plažu ćete da stavite svoj peškir ovog leta, evo nekoliko prekrasnih predloga

Sagres

sagres.jpg


1. Sagres
Algarve, Portugal
Predivna skrovita portugalska plaža definitivno je mesto za nezaboravan odmor. U potpunosti je okružena stenama, a kako je to područje dosta vetrovito, često ga posećuju i surferi.

2. Papagajo plaža

Papagajo
papagajo.jpg


Lancerot, Kanarska ostrva
Kako su lepote mahom nedostupne, i na špansku Papagajo plažu ne možete da dođete automobilom, već pešice ili biciklom po makadamu. Lancerot je severozapadno ostrvo na Kanarima, a ova plaža je najlepša na njemu, a i šire.

3. Las Islas Sijes

Lasislas

las-islas.jpg


Galicija, Španija
Ovu špansku plažu je i hvaljeni britanski časopis „Gardijan" proglasio za jednu od najlepših na svetu. Beli pesak i more mirno poput jezera deo su plaže koja je zapravo nacionalni park. Zbog toga je broj turista ograničen, a zabranjeno je i kampovanje. Sve za očuvanje lepote.

4. Patara

obala Turske
Dine, dine i još dina. Na ovoj plaži je zabranjena gradnja da bi u potpunosti ostala netaknuta. Jedna je od retkih plaža u svetu gde glavata kornjača nosi jaja između maja i oktobra. Područje oko plaže nudi razne zanimljivosti ako ste ljubitelj avanturističkog turizma.

5. Sabije Nere

Sabie nere
sabie-nere.jpg


Sicilija, Italija
Vulkanska plaža nije slična ni jednoj drugoj jer je krasi crni pesak. Smeštena je u mestu Porto di Ponente, na kraju ostrva. Posle letovanja, na mestu gde se susreću more i vulkan, definitivno ćete imati šta da ispričate kad se vratite kući.





 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Destinacije za pivopije

22. 08. 2010. 08:00h| Mondo


Destinacije za pivopije


Svaki ozbiljan ljubitelj piva trebalo bi da razmotri mogućnost da odmor jednom u nekoliko godina provede na nekom od festivala posvećenih ovom piću koji se održavaju širom sveta.

48533_krcmarica_f.jpg


Najpoznatiji je, naravno, Oktoberfest koji se od 1810. godine održava u Minhenu.

Tradicionalno ga otvara gradonačelnik: on natoči prvu kriglu koju potom ispija bavarski premijer. Posle toga, u pivu mogu da uživaju i posetioci.


Koliko ljudi dođe na Oktoberfest, koji se održava od 18. septembra do 4. oktobra, biće vam jasno ako vam kažemo da poslednjih godina količina popijenog piva prelazi šest miliona litara!

Bogatu ponudu ima i Volksfest u Štutgartu, koji se održava od 24. septembra do 10. oktobra.

Septembar i oktobar su definitivno meseci piva, i ako se u to vreme nađete u Americi nemojte propustiti Great American Beer Festival. Na trodnevnoj manifestaciji u Denveru, od 16. do 18. septembra, možete probati čak 1.600 vrsta piva iz 450 američkih pivara.

Great British Beer Festival se u Engleskoj održava već 31 godinu, ali ako ne možete sebi da dozvolite da zbog piva proputujete hiljade kilometara, tu je Beer Fest u Beogradu na Ušću koji se ove godine održava od 18. do 22. avgusta.




 
Natrag
Top