Najveci probem svih problema koji ljudi sami sebi i drugima stvaraju, uglavnom oni u formalnim tradicionalnim crkvama, je taj - sto imaju sasvim pogresno shvatanje Bozjeg plana spasenja, kao i Bozjeg delovanja na planeti zemlji, i u ljudskom zivotu.
Tim svojim pogledima oni kao da ogranicavaju Boga i njegovu ljubav da spasi sve ljude, jer ga ogradjuju svojim licnim merilima i principima spasenja, pa cak i u onom smislu da oni sami odredjuju gde, na kom mestu, i kako i na koji nacin se Bog otkriva i ostvaruje zajednicu sa covekom ( ako oni uopste i veruju u licnu zajednicu Boga i coveka ).
Tako grade crkve od cigala i crepova, i kazu "EVO, OVO JE BOZJA KUCA, I TU SE NALAZI BOG, I JEDINO SE TU MOZE NACI, I NA NI JEDNOM DRUGOM MESTU"
Biblija uci sasvim suprotno, da je Bog svuda na svakom mestu, i da se on otkriva svakom coveku i zeni koji ga iskreno potraze.
U knjizi proroka Jeremije 23. 23 - 24 Bog kaze ljudima sledece:
"JESAM LI JA BOG IZBLIZA, A NISAM BOG IZDALEKA, MOZE LI SE KO SAKRITI NA TAJNO MESTO DA GA JA NE VIDIM.. NE ISPUNJAVAM LI JA NEBO I ZEMLJU GOVORI GOSPOD"
U delima apostolskim 17. 24 - 27 Apostol Pavle govoreci o Bogu okupljenim Grcima na Areopagu - kaze sledece:
"BOG KOJI JE STVORIO SVET I SVE STO JE U NJEMU, ON BUDUCI GOSPODAR NEBA I ZEMLJE - NE ZIVI U RUKOTVORENIJEM CRKVAMA, NITI PRIMA UGADJANJA OD RUKU COVECIJIH, KAO DA BI ONOME TREBALO STO KOJI SAM DAJE SVIMA ZIVOT, I DISANJE, I SVE, I UCINIO JE DA OD JEDNE KRVI SAV ROD COVECIJI ZIVI PO SVEMU LICU ZEMALJSKOM... DA TRAZE BOGA NE BI LI GA BAREM OPIPALI I NASLI, PREMDA NIJE DALEKO OD NI JEDNOGA OD NAS"
Ovo su samo dva primera koji govore - da je Bog svuda, i da je blizu coveka, i da ako ga covek potrazi - da ga moze naci bilo gde, jer po bibliji on nije na jednom mestu ( kao sto tradicionalne crkve uce "da je on iskljucivo u crkvi i da se jedino tamo moze pronaci" ), biblija uci sasvim suprotno.
To ne znaci da crkva kao organizovano telo vernih nema nikakvu ulogu, ali njena uloga je deklarativna, odnosno - ona ima zadatak da po Hristovom nalogu objavljuje ljudima spasonosnu jevandjeosku istinu i plan spasenja, a ljudi koji tu istinu slusaju - oni ce sami biti podstaknuti da tu istinu prihvate osvedoceni Bozjim Duhom da je ona prava.
Ljudi u svetu koji iskreno traze istinu i Boga, Bog ce ih uputiti na istinu i na crkvu koja tu istinu ima.
Ja sam slusao mnostvo iskustava ljudi koji su iskreno trazili istinu i zeleli da spoznaju Boga, da im je Bog dao cudesno iskustvo spoznaje te istine.
A sa druge strane slusao sam iskustva onih koji su aktivno radili na sirenju biblijske istine, da su cesto bili podstaknuti da odu tim ljudima, da ih je Bog poslao bas tamo gde se ti ljudi nalaze.
Postoje iskustva gde su ljudi bili pokrenuti da sami proucavaju rec Bozju i da spoznaju njene istine, i to ih je pokrenulo da potraze crkvu koja ove istine ima.
To znaci - da Bog trazi iskrene ljude i pre nego sto oni njega potraze, i on zeli da deluje na njih i da u njima probudi veru, i zelju da ga potraze.
Da li ce to biti tako - to zavisi iskljucivo od njih, da li su njihova vrata i prozori srca otvoreni, ili su ih zatvorili i zakucali ekserima, a na okna stavili krpe da ne bi ni jedan zracak sunca kojim slucajem usao.
To je nazalost iskustvo mnogih, pa i jednog mog poznanika koji je licno izjavio "JA SAM SA RELIGIJOM RASKRSTIO"
Napomenuo bih jos jednu pojedinost.
Mnogi imaju pogresnu predstavu o tome "sta je vera"
Oni smatraju da je vera formalna pripadnost crkvi, da su u njoj krsteni kao bebe, obavljanje odredjenih rituala, paljenja sveca, klanjanje ikonama, prekrstavanje rukom sa tri prsta, prisustvovanje na liturgijama, slavljenje slava gde se jede pije, i slusa novokonponovana muzika iz Grand produkcije, nacionalni ponos.. itd..
Formalizam je nazalost prisutan i u drugim crkvama na svoj specifican nacin.
Sta je biblijska vera u prakticnom smislu?
To je ostvarivanje jedne prisne licne zajednice sa Bogom, u kojoj Bog daje coveku natprirodno iskustvo prosvetljenja svojim Svetim Duhom, koje biblija naziva "NOVORODJENJE DUHOM SVETIM" a koje se ostvaruje paralelnim koracima koje covek cini ka Bogu, koji podrazumevaju intelektualnu spoznaju biblijskog ucenja o spasenju, ali i sticanje svesti da smo gresni i da nam je potreban spasitelj, sto dovodi do poniznosti i trazenja da Bog deluje na nas i nase bice, sto dovodi do pokajanja, predanja Bogu, sto rezultuje obracenjem i novorodjenjem Duhom, koje podrazumeva promenu koju Bog cini u nama, i posvecuje nas.
To je zivo unutrasnje iskustvo koje covek dozivljava sa Bogom i pod delovanjem Svetog Duha.
Covek koji je doziveo ovo iskustvo, on zivi novi zivot bez greha, ali pod uslovom da ostane u zajednici sa Bogom kroz molitvu i citanje Bozje reci kroz koju deluje sila Svetoga Duha, i gledanjem u Hrista duhovnim ocima, koji mu svakodnevno svakog trenutka daje silu Svetog Duha u srcu i Bozansko prosvetljenje, kako bi uzrastao u veri i posvecenju.
Bez ovog iskustva - vera onako kako je ljudi shvataju - je samo prazna forma bez ikakvog vidljivog smisla.
