Večina ljudi tehnologiju doživljava kao neutralnu, kao nekakvu vrstu poštapalice ili sredstva na putu civilizacijskog napretka, neprestano ističući njenu korisnost i pogodnosti koje donosi u svakodnevan život. Veruje se da za sve blagodeti i ranije nedostupne mogućnosti moramo zahvaliti nauci i savremenoj civilizaciji koja bi trebalo da je tehnološka i globalna. Priča se o nekakvom postindustrijskom društvu, globalnoj komunikacionoj i informacionoj mreži i sl.
Nauka je takodje dostigla neslućene visine – besmrtnost, virtuelna realnost, dnk manipulacija, božija čestica,paralelni svetovi,kvantni računari...Sve su to teme o kojima se dosta priča i raspravlja i u stručnim krugovima i u široj javnosti.
Sa jedne strane se nudi iluzija nekakvog pojednostavljenog i olakšanog života dok se istovremeno sama realnost usložnjava. Sagledavanje stvarnosti postaje gotovo nemoguće usled ogromne količine nebitnih ,netačnih ili neproverljivih informacija. Verujemo, osećamo i znamo samo ono što nam je uz pomoć tehnologije posredovano i prezentovano. Ljudsko, lično iskustvo postaje nebitno ili u najboljem slučaju simulirano.
Sam čovekov život postaje nemoguć, ili je već takav postao, bez tehnologije a u društvenom smislu gotovo nezamisliv. Tehnologija je naša realnost, prirodno okruženje i fatum, naša nova suština. Više uopšte nije u pitanju da li se mi i na koji način služimo tehnologijom već koliko se ona služi nama jer smo postali njen resurs. Tehnološki razvoj je postao sam sebi svrha a ne ljudska korist i blagodet.
Ekološke katastrofe, nekontrolisano trošenje ograničenih prirodnih resursa,masovna izumiranja biljaka i životinja, socijalni inžinjering, etički relativizam, stalna pretnja nuklearnog uništenja...su neke od posledica nekontrolisanog tehnološkog napretka.
Zbog toga je i verovanje da mi biramo ili odlučujemo na koji način ćemo koristiti ili usmeriti tehnologiju i njen kako se čini neimnovni razvoj, iluzorno jer tehnologija sama po sebi je moć, ona u sebi nosi moć koju je već počela da ispoljava na načine na koje čak i oni koji su je razvili ne žele. Odranije već ona je nešto od čega zavise svetske vojne, političke i ekonomske sile, medjutim sada je njihov neophodni modus operandi, činioc koji donosi prevagu na globalnom nivou.
Stoga kada pričamo o korisnosti ili štetnosti tehnologije moramo ipak sagledati jednu širu sliku bez obzira koliko nam se neki njen aspekt ili produkt trenutno činio korisnim .