Sta je to Kenosis???
ZNAČENJE POJMA "KENOSIS"
Kad govorimo o Mesijinoj božanskoj prirodi, treba da proučimo
tekst iz Filipljanima 2:5-11. Ovaj odeljak govori o nečemu što teolozi
nazivaju "kenosis". Ovaj termin se koristi, budući grčka reč koja se
nalazi u jednom od ovih stihova, proizilazi iz reči kenosis. Ova reč znači
"isprazniti se", "istresti" ili "evakuisati". Neka vrsta ispražnjenja se
dogodila u trenutku kada se Sin utelovio. Neki su mišljenja da ono čega
se Ješua ispraznio, ono čega se odrekao kada je postao čovek, jeste
Njegova božanska priroda. Ako je bilo moguće da se neko odrekne svog
božanskog identiteta, onda ta osoba i nije Bog. Da li nas ovaj odeljak uči
da se Isus odrekao svog božanskog identiteta dok je bio ovde na zemlji,
čime je pokazao i da nije Bog? Ili ovaj tekst želi da nas nauči nešto
drugo? Odgovor na ova pitanja možemo da pronađemo samo
proučavanjem ovog teksta.
U ovom odeljku, stih 5 je prelazna tvrdnja između onog što je
rečeno u stihovima 1-4 i onoga što će biti rečeno u stihovima 6-11. Stih
5 kaže: Razmišljajte isto kao i Hristos Isus.
Ovo je rečeno u sadašnjem glagolskom vremenu i Pavle kaže,
"Razmišljajte" i "Razmišljajte isto kao Mesija". Potrebno je da
oponašamo Mesiju u tom smislu da to treba da nam postane navika,
svakodnevni pravac našeg razmišljanja, dok ne postanemo slični Mesiji.
Prvi deo 6. stiha naglašava Njegovo postojanje pre svakog vremena:
On, koji je u Božijem obličju.
Način na koji je On postojao pre svakog vremena je obličje Božije.
To postojanje je trajno i večno. Pre no što je postao čovek, Ješua je
postojao u Božijem obličju. Postojati u Božijem obličju znači biti Bog
I zaista, drugi deo 6. stiha, jasno naučava o Njegovom božanskom
karakteru: nije smatrao plenom svoju jednakost s Bogom.
16
I dok prvi deo 6. stiha govori o Isusovom postojanju od večnosti,
drugi deo ovog stiha nas uči o Njegovoj jednakosti s Bogom. On je
postojao u obliku koji po prirodi znači biti jednak s Bogom. Biti jednak s
Bogom znači biti Bog. Mesijin um je bio takav da nije smatrao da je
Njegovo uzvišeno postojanje kao Boga, jemstvo da se dokopa i da
prigrabi slavu za sebe; slavu koja dolazi sa činjenicom da je Bog.
Drugim rečima, On nije smatrao da je njegova jednakost s Bogom nešto
što treba sebično da koristi za sopstveni dobitak. On je bio voljan da
postoji i u drugačijem obliku nego što je to obličje Božije.
Koji je to oblik, nalazimo u stihu 7, gde se govori o Mesijinom
utelovljenju: Nego je samoga sebe učinio ništavnim uzevši obličje sluge,
postavši sličan ljudima. I kad je po spoljašnosti postao sličan čoveku.
U ovom stihu treba primetiti dve stvari. Prvo, ono što ovaj stih ne
govori o samoispražnjenju. Mesija sebe nije ispraznio Božijeg obličja,
niti je obličje Boga zamenio ljudskim obličjem. Ovde se ne govori o
konceptu "odricanja", nego "dodavanja". Tvrdnja grčkog teksta
ispraznio sebe je sama po sebi nepotpuna misao. Ono što dalje sledi u
rečenici je opis prirode Njegovog poniženja koju je uzeo na sebe kada je
uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. Obličje sluge nije bilo zamena
za obličje Božije, niti za Njegovu jednakost sa Bogom, nego njen
dodatak.
On je obličje sluge dodao svom Božijem obličju; svojoj božanskoj
prirodi dodao je ljudsku.
Drugo, čega se, onda, ispraznio ako se nije ispraznio Božijeg obličja
ili jednakosti sa Bogom? Odgovor je sledeći: On se ispraznio prava da
nezavisno upotrebljava deset božanskih atributa o kojima smo govorili
ranije u ovom proučavanju. Kao Bog, On je imao apsolutno pravo da ih
koristi na takav način, ali ih nije koristio, osim u skladu sa voljom Boga
Oca.
Zato pisac kaže da je On ne samo postao sličan ljudima, nego još
specifičnije, da je uzeo na sebe obličje sluge, ulogu sluge. Naravno,
sluga je neko ko ima gospodara kojeg mora da sluša. To je slika onoga
čega se On ispraznio; On se ispraznio apsolutnog prava da koristi svoje
božanske atribute. On je postao zemaljski sluga Boga Oca i svoje
božanske atribute upotrebiće samo u skladu sa voljom Boga Oca. Svoju
svemoć neće da upotrebi osim ako to Bog Otac ne želi. On neće da
upotrebi svoje sveznanje osim ako to Bog Otac ne želi. Zbog toga su
postojale stvari koje Isus kao čovek nije znao. Na primer, nije znao kada
će ponovo da se vrati. Razlog zašto to nije znao jeste to što nije
upotrebio svoj atribut sveznanja; nije bila volja Boga Oca da ga upotrebi.
Kad je Ješua postao čovek, On nije postao nešto manje od Boga, nego,
kad je postao čovek, svojoj božanskoj prirodi dodao je ljudsku prirodu.
17
Stih 8 opisuje Njegovo raspeće: I kad je po spoljašnosti postao
sličan čoveku, ponizio je samoga sebe postavši poslušan do smrti, i to
smrti na krstu.
Drugi ljudi, posmatrajući Njegovu spoljašnost, videli su u Njemu
čoveka. Kad je ljudski rod video Ješuu, u Njemu nisu videli ništa od
božanske prirode; videli su ga kao ljudsko biće. Svi su u njemu videli
samo čoveka. I to je deo Njegovog poniženja, deo Njegove poslušnosti
Bogu Ocu. On je sebe ispraznio atributa svemoći tako što ga nije
upotrebio da spreči ljude da ga ubiju. Budući je Sin bio voljan da se
odrekne da postoji samo u Božijem obličju – ne kao zamenu Božijeg
obličja, nego kao njegov dodatak – On je uzeo na sebe obličje čoveka.
Budući je bio voljan da isprazni sebe na taj način, možemo da
čitamo o Njegovom slavnom uzvišenju u stihovima 9-11: Zato ga je Bog
i uzvisio na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se na
Isusovo ime savije svako koleno na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da
svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca.
Kao rezultat toga, On je bio uzvišen kad je bio vaznet u nebo. U
stihu 9 On je bio vaskrsnut iz mrtvih do neuobičajenih visina
dostojanstva i sile. U stihu 10 čitamo da će svi prepoznati Njegovu
sveopštu suverenost. I u stihu 11 vidimo da će na kraju svi da priznaju
da je Mesija Gospod. Šta, dakle, znači kenosis? Prvo, to ne znači da se
Isus oslobodio svog božanskog obličja. Drugo, to znači da je stavio po
strani mogućnost da nezavisno koristi svoje božanske atribute koji
potvrđuju Njegovo Božansko obličje. Umesto toga, On je posredstvom
utelovljenja i devičanskog začeća uzeo na sebe i obukao obličje čoveka.
To samoispražnjenje promenilo je Njegov položaj Boga u položaj sluge.
U toj zameni, On se nije lišio ili odrekao svog božanskog identiteta. U
svom ljudskom obličju, On je zadržao sve svoje božanske atribute, ali ih
nikada nije koristio i pokazivao van Očeve volje. Tako je On, čak i u
svom kratkom boravku na zemlji kao čovek, još uvek bio Bog.
Mozete procitati sve ovde: [h=3]
MESIJINA BOŽANSKA PRIRODA "MESIJANSKA BIBLIJSKA ...[/h]