Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Sveto Trojstvo

  • Začetnik teme Ana_ana
  • Datum pokretanja
J

Jovan Prezviter

A kako ćemo znati da nam baš On govori, a ne govori nam neko ko je zbog želje da bude na Njegovom mestu i pao? Koji se takođe služi Pismima. Ko nam garantuje da je glas koji trebamo da slušamo glas Boga? Ko?

Mislim da svi znamo odgovor. No pitanje je da li smo spremni da taj odgovor prihvatimo, ili da ga i dalje tražimo tamo gde ga sami ne možemo naći.
Pa jednostavno brate Darth, ako hodimo u putu koji je On uspostavio i nama otkrivenjem dao. Ja znam da Bog se ne otkriva recimo putem spiritualizma (opštenje sa duhovima), dajem primer. Takođe znam da se Bog ne otkriva na nekim tajnim zamračenim mestima, tamo Ga ne tražim. Dajem samo banalne primere. Znam da se otkrivo u svojoj Reči, znam da je On ukazao na molitvu putem koje se Njemu obraćamo itd..to su osnovne stvari.

Međutim, ja ovde ne govorim o tim najosnovnijim stvarima koje kao hrišćani svi znamo. Ja idem malo dalje od toga tj. shvatanje svega toga kao kanala preko kojih Bog deluje tj. legalnih kanala dok zatim ukazujem da ni to samo po sebi ne spasava jer moramo dopustiti da Bog deluje na nas svojim posvećenjem Duhom Svetim i da Mu treba da verujemo. Prosto sasvim. On će onda dalje voditi. Da li ja moram da znam svaku pojedinost kako će voditi? To je sada pitanje koje kopka..naravno da ne znam..to je stvar vere i poverenja u Boga.

Mi ne treba da pokazujemo sumnju i strahujemo šta ako..jer ako to činimo onda upravo dopuštamo kušaču da nas plaši i kuša jer moramo biti sigurni da će Bog uraditi ono što je obećao. Ili imamo poverenja ili nemamo. To je poenta. Ali verom pobeđujem sve sumnje iako ćemo ih uvek imati ali kada kušač dođe i pokušava da nas obeshrabri da pokušamo da nađemo neko sigurnije i opipljivije mesto od Tvorca onda već ne živimo po veri. Samo veruj rekao je Isus...nemoj da čekaš da vidiš prvo da čekaš na ljude ili organizaciju neku (premda je i to Božije oruđe ne sporim samo moramo paziti da to oruđe ne postane sredetvo našeg spasenja to je poenta nego da to bude upotrebljeno onako kako Bog to želi i kada On to želi) ili bolje vreme itd..uvek ima razloga za zastajanje na putu Gospodnjem ali kako kaže Isiaja.."ako navali nevolja na nas Duh će podignuti zastavu nasuprot njoj". Nema čega da se bojimo samo ako sledimo Gospodnju volju i Njegov put.

Zato je cela osnova vere pa upravo to "VERA" ili poverenje u Boga.
 
Poslednja izmena:
DarthShone

DarthShone

Pa jednostavno brate Darth, ako hodimo u putu koji je On uspostavio i nama otkrivenjem dao. Ja znam da Bog se ne otkriva recimo putem spiritualizma (opštenje sa duhovima), dajem primer. Takođe znam da se Bog ne otkriva na nekim tajnim zamračenim mestima, tamo Ga ne tražim. Dajem samo banalne primere. Znam da se otkrivo u svojoj Reči, znam da je On ukazao na molitvu putem koje se Njemu obraćamo itd..to su osnovne stvari.
Nije baš tako jednostavno. Jer prvo, ne radi se tu o spiritizmu, nakakvim new age pokretima, mračnim mestima ili tome slično.
Pomenuo si da ga možemo čuti sledeći njega i Njegovu Reč i tačno znam na šta si mislio. Ali moja pitanja i konstatacije bile su baš vezane za tu REČ.

Ko garantuje da je ta Reč, baš od Boga? Ko garantuje da je takvo tumačenje od Boga? Jer, ako misliš na Pisma, a znam da misliš na njih. Njih citira i sam pali serafim. Citirao ih je i Isusu u pustinji.

Pomenuo si veru, tačnije poverenje, ali i tu trebamo da znamo da Bog od nas ne traži slepo poverenje, jer zašto bi onda upozoravao na lažne proroke, i to ne samo na one koji zavode za lažne bogove.

Znajući ko ne samo da ima dozvolu da citira Pisma, nego to često i radi, znajući da ima mnogo toga što nije zapisano, i što je ostavljeno na čuvanje apostolima, nad koje je i sišao Sveti Duh, ne treba smatrati da sve što Bog želi da nam kaže možemo sami, isključivo saznati u Bibliji, posebno kada je već tu Crkva.

No to ne znači da ne treba istraživati Bibliju, čitati je, raspitivati se kod duhovnika, razgovarati o njoj, Gledati na nju kao na izvor nadahnuća. Ali, nikako ne smemo njoj prilaziti kao nečemu što je Bog dao kao referencu za sve, ili što je još gore zaključavati Boga u njoj.

Biblija niti je naučna knjiga, niti je knjiga recepata za sreću, kolače ili šta god nekome padne na um. Ona je mnogo više od toga, i svako korišćenje iste za takve stvari je blasfemija.

Ps. ako te interesuje, potraži malo literaturu o odnosima naroda sa kojima su se Hebreji sretali. Odnos prema pisanoj reči navodne kolevke sinova Israela, je sasvim drugačiji od onog koga imamo kod njih. Nema svetosti napisanog teksta i uzdizanja pismenosti na nivo Bogu ugodne ljudske delatnosti. A sve to kod Hebreja imamo, kao i kod naroda iz čije ih je zemlje Bog i izveo. Mesopotamci, Sumeri i Akađani, pismo su smatrali tek potrebnim izumom, koristili ga za zapisivanje robe u magacinima hramova. Ono što je zapisano iz tog perioda u toj oblasti, više je bilo za ličnu upotrebu.

Narod iz čije zemlje je Bog izveo sinove Israela, nazivao je svoj sistem pisanja, a koji je koristio baš u istu svrhu u koju će i ISraelciu korstiti pisanjei, i koji je kao i Israelci smatrao da je pisanje sakralno, sveto, Memar Neter, doslovno Reči Božije.
 
Poslednja izmena:
J

Jovan Prezviter

Nije baš tako jednostavno. Jer prvo, ne radi se tu o spiritizmu, nakakvim new age pokretima, mračnim mestima ili tome slično.
Da me nehvatiš pogrešno, ja samo dajem banalan primer kada si recimo pitao gde ili kako da znam da mi Bog govori. Ja sam prvo krenuo od negacije ono što znam da ne treba..ili recimo da se molim kamenu ili gromu dajem primere šta nije put Gospodnji. Ili da gledam u zvezde ili u pasulj to su stvari gde se Bog ne otkriva. To znamo..no ovo što dotakoh je samo osnova..a dalje sam ukazao kako da krenemo dalje od te osnove. Aludiram na Jevreje Isusovg vremena. Oni su znali načine na koji se Bog otkrio imaju to u svojim svetim Pismima..Isus kaže i to "spasenje je od Jevreja" tj. ukazuje da je njima otkriven put Gospodnji. Nesporno.

Međutim, njihov problem i naš i uvek čovekov jeste stvarni odnos sa Tvorcem. Taj odnos koji se gradi kroz poveravnje Bogu i kroz pobedosnu veru i poverenje u reči koje je Tvorac rekao. Zato većina (ne svi naravno uvek je bilo ostatka vernog) njih nije razvilo karakter na slavu Bogu i nisu mogli biti kanali kojima bi se istina mogla otkrivti drugim narodima. Isus ukauzuje kolektivne i pojedinačne greške koje svi pravimo kada nemamo dovoljno poverenja u Tvorca. Zato je Isus rekao Nikodimu "valja vam se nanovo roditi"..kako? Pa zar nisam ja Nikodim veran i poučen u istini? Jesi, Nikodime ali moraš dozvoliti Gospodu da upravlja tvojim životom a ne ti gde si po tvojoj mudosti i merilima ljudske dobrote i savršenstva zaista besprekoran. Jesi ali to nije dovoljno...nedostaje ti neposredni odnos sa Bogom tvojim. On da te vodi i usmerava a ne da samo ljudi vide tvoju dobrotu koju ti sam od sebe proizvodiš jer si tako naučen.

Kako bilo verujem da nam je ova diskusija oko posvećenja bila više nego korisna:). Svima nam se valja nanovo roditi.
 
DarthShone

DarthShone

Kako bilo verujem da nam je ova diskusija oko posvećenja bila više nego korisna:). Svima nam se valja nanovo roditi.
Ne, svako ko je kršten ne mora se nanovo roditi, Nego živeti u skladu sa svojim krštenjem i Evanđeljem koje je primio. Ne zato što mu je to neko rekao, ili zato što mora da sakupi neke poene, ili šta već, nego da dozvoli itekako mudrijem od sebe da mu očisti srce i um. A On će, ako je to za dobrobit našu to i učiniti. Sve što ištemo daće nam se.

Prouči malo kako je jedan mladić sa kliničkom dijagnozom psihopatskog poremećaja ličnosti, od potencijalnog oceubice postao vernik i apologeta. Ne verujem da ćeš se začuditi. Jer on je vapio za pomoć, niko od ljudi nije čuo, ali je On čuo i uslišio vapaje.

Bez obzira što je osoba o kojoj je reč Evangelik, dakle sola scriptura, njegov rad odiše Božanskim. Danas je on doktor filozofije, biblistike, uporedne religije i veliki branitelj Hrišćanstva pred napadima onih koje pojedini koji sebe nazuivaju hrišćanima smatraju "boljim hrišćanima" od ostalih koji ne pripadaju njihovoj zajednici.

Vidiš kako Bog sve uredi. Ali ne kako mi hoćemo i nama na volju.
 
Poslednja izmena:
J

Jovan Prezviter

Ne, svako ko je kršten ne mora se nanovo roditi,
Ovde ću morati da se nesložim jer smatram da u skladu sa onim što sam rekao, krštenje ne može biti samo po sebi sredstvo spasenja, jer upravo o tome i govorim...kršenje, molitva, post, čitanje Pisma itd...sve su kanali koji nas vode ka Bogu ali ne mogu da budu sredstvo spasenja. Ima ona izreka možda ti je poznata "jednom spasen zauvek spasen" koja je pogršna naravno. Zašto? Jer verujući primivši krštenje, zavetovavši se Gospodu on je u tom trenutku doživeo blagoslov Božiji. Ali on može za 5 minuta da promeni mišljenje il i za neko vreme da prestane da živi hrišćanski. Hoće li mu obred krštenja ili bilo koji drugi pomoći? Upravo smo ovo zaključili kada Bog Jevrejima govori da se zasitio svetkovina...zato što ih neposvećenim srcem čine. Isto je i sa krštenjem. Svako može u toku svog života da se odrekne Hrista ili da ostane hrišćanin ali da mu je srce daleko ili da drži sve kao fariseji sve obrede i sve po pravilu ali srce mora da doživi iznova promenu. To je brate ono što pominjem da Božije vođstvo mora biti stalno u životu i Duh Sveti stalno mora obnavljati srce jer ako toga nema obredi nam ništa ne pomažu..obred ne može da zameni posvećenje srca. Zaista to jeste u skladu sa učenjem Isusa i apostola.

Nego živeti u skladu sa svojim krštenjem i Evanđeljem koje je primio.
Naravno, da bi živeo potrebno je da Duh stalno radi na srcu čim prestane čovek je duhovno mrtav. Zato kažem bez svakodnevnog posvećenja nema duhovnog života. Da potrebno nam je brate stalno novorođenje jer ako mislim da ne onda ćemo prihvatiti koncept spasenja delima ili obredom.

Prouči malo kako je jedan mladić sa kliničkom dijagnozom psihopatskog poremećaja ličnosti, od potencijalnog oceubice postao vernik i apologeta. Ne verujem da ćeš se začuditi. Jer on je vapio za pomoć, niko od ljudi nije čuo, ali je On čuo i uslišio vapaje.

Bez obzira što je osoba o kojoj je reč Evangelik, dakle sola scriptura, njegov rad odiše Božanskim. Danas je on doktor filozofije, biblistike, uporedne religije i veliki branitelj Hrišćanstva pred napadima onih koje pojedini koji sebe nazuivaju hrišćanima smatraju "boljim hrišćanima" od ostalih koji ne pripadaju njihovoj zajednici.
Predivno, slava Gospodu za tog čoveka. Naravno, to je apsolutno tačno. Bog čuje naše molitve i vapaje gde god da smo..pa kao i onog razbojnika na krtstu.

Vidiš kako Bog sve uredi. Ali ne kako mi hoćemo i nama na volju.
Pa tako je. Upravo to i govorim..mi moramo dopustiti Gospodu u našim životima da deluje a On će urediti sve kako treba.

Samo moramo biti i ostati verni.
 
DarthShone

DarthShone

Hoće li mu obred krštenja ili bilo koji drugi pomoći? Upravo smo ovo zaključili kada Bog Jevrejima govori da se zasitio svetkovina...zato što ih neposvećenim srcem čine. Isto je i sa krštenjem. Svako može u toku svog života da se odrekne Hrista ili da ostane hrišćanin ali da mu je srce daleko ili da drži sve kao fariseji sve obrede i sve po pravilu ali srce mora da doživi iznova promenu. To je brate ono što pominjem da Božije vođstvo mora biti stalno u životu i Duh Sveti stalno mora obnavljati srce jer ako toga nema obredi nam ništa ne pomažu..obred ne može da zameni posvećenje srca. Zaista to jeste u skladu sa učenjem Isusa i apostola.
Opet čini se ne razumeš poruku.
Neko ko je primio krštenje primio je novi život. Suobličen je Hristu.

Taj koji prestaje da živi Hrišćanski (pod uslovom da smo mi ovlašteni da uopšte određujemo da li je i šta je Hrišćanski život, a nismo) samo pokuzuje negiranje svoje date reči i rekao bih svoju neveru. A to sve pod jednim uslovom koji se onda postavlja, a to je da Krštenje nije sakrament, to jest da se smatra isključivo davanjem izjave, a primanje Hrišćanstva potpisivanjem pakta sa Bogom u kome se znaju obaveze svake od strana. Naše je da sledimo zapovesti i time budemo novorođeni i oprani od greha, a Božije je da nam oprašta i pomaže nam blagoslovima i darovima i upravlja našim životima. No šta ćemo sa gresima počinjenim pre krštenja (ako se radi o odrasloj osob? Šta ćemo ako se radi o detetu, pa se onda u detetovo ime kao potpisnici "pakta" javljaju kumovi? Šta ako oni ne žive "hrišćanski"? Šta ako oni imaju grehova, a nema čoveka bez greha? Da kažemo da je dete kada odraste obavezno da iskajava i grehe kumova i roditelja?

Prvo, krštenje nije nikakav pakt ili ugovor. nego spasonosni sakrament, prvi u nizu koje Bog preko Crkve daje ljudima na spasenje i bez koga se i ne možemo zvati Hrišćanima. Čini nas drugačijima, novima. Ostavlja trajan pečat. Ma koliko se mi eventualno trudili da svojim gresima tu činjenicu prikrijemo, ona ostaje, i tu je zadatak Crkve, roditelja, kumova, zajednice da nas spreče, da padnemo. Ali to ne znači da i mi ne moramo da činimo ništa. Moramo da se borimo sa svetovnim, da istrpimo iskušenja koja svako od nas ima. Posebno kada se radi o poštovanju puta na koji smo pozvani i koji smo prihvatili postajući Hrišćanima.

Hoćemo li grešiti i nakon ovog sakramenta? Nema onoga koji nije sagrešio. No obraćenje srca, koje često pominješ, zahteva nešto veoma važno, a to je svesnost da je greh počinjen, i kajanje za greh. Bez kajanja, nema traženja milosti. Seti se primera bludnog sina. Tu je sve rečeno.

Naime, on se nije bojao da poremeti svoj mentalni sklop, kajanjem. O, ne, gorko se kajao što je potrošio nasledstvo, što je uopšte i tražio da se ono deli, i pre svega što svog oca nije poslušao. Tražio je slobodu, otac mu je dao, u toj slobodi sebe je upropastio. Zato se i kajao, jer ma koliko se trudili, ako svojom voljom ne odbacimo Boga, on je zauvek u nama, njegovi smo ma šta tvrdili. Krštenjem se ponovo rađamo, a onda (u Crkvi istoka pri sakramentu krštenja) nas on i obeležava kao svoje, svojim Pečatom. Svetim Duhom. Krizmom. A na nama je da onda njegove darove, tada overene, umnožimo Njemu na Slavu, a nama na blagoslov.
 
Laodikeja

Laodikeja

VIP
Prvo, krštenje nije nikakav pakt ili ugovor. nego spasonosni sakrament,
Sta je sa onima koji su krsteni u vodi i nista vise od toga?

Krstenje nije nikakav sakrament, i ne nosi sa sobom nikakvu magijsku ili bilo kakvu drugu silu samo po sebi.

Krstenje je javno svedocanstvo vernika pred mnogim svedocima, da je taj covek doziveo unutrasnju promenu koja se dogodila u njemu posredstvom Svetog Duha ( bar bi tako trebalo da bude ).

Ako tog iskustva punutrasnje promene koju cini Duh Sveti nema, onda obred krstenja postaje samo forma bez nekog odredjenog smisla.
 
M

Marko1932

Jovan je u pravu. Novorodjenje koje vrsi Duh Sveti u onome ko Ga slusa vrsi promenu zivota na bolje.
Svi znamo slucaj Nikodima. On je bio dobar cove, ugledan u svome narodu. Sama zelja da tajno dodje da rzgovara sa Hristom je plemenita, jer on je u Hristu video i ono sto mnogi fariseji nisu videli. Po paravilima svje vere bio je bez mane. Pa i pored toga Isus ga poziva: "Ne cudi se valja ti se nanovo roditi."
 
J

Jovan Prezviter

Opet čini se ne razumeš poruku.
Neko ko je primio krštenje primio je novi život. Suobličen je Hristu.

Taj koji prestaje da živi Hrišćanski (pod uslovom da smo mi ovlašteni da uopšte određujemo da li je i šta je Hrišćanski život, a nismo) samo pokuzuje negiranje svoje date reči i rekao bih svoju neveru. A to sve pod jednim uslovom koji se onda postavlja, a to je da Krštenje nije sakrament, to jest da se smatra isključivo davanjem izjave, a primanje Hrišćanstva potpisivanjem pakta sa Bogom u kome se znaju obaveze svake od strana.
Da, taj koji je prestao da živi hrišćanskim on jeste pogazio svoju reč no čoveku Bog to dopušta jer mu daje slobodnu volju da svojom voljom odluči hoće li služiti Gospodu ili ne. Bog nikoga ne ograničava u tom njegovom pravu.

Krštenje i predstavlja sklapanje saveza sa Bogom, da apsolutno. Ali kao što je Bog skalapao savez sa Izraelom tako sklapa savez i sa nama. No, taj savez mi možemo "raskinuti" ili ne živeti prema tom savezu. Da li krštenje zvali askrament ili samo savez mislim da ono predstavlja istu stvar..jer šta je krštenje ako ne savez sa Bogom? Ali savez može biti kažem raskinut.

Savez je raskinut kada mi ne živimo hrišćanskim životom tj. kada prestanemo da dozvoljavamo Bogu da radi na našem srcu neprestano..tog momenta smo se odvojili. Naravno, Duh Sveti ne ostavlja nas već nas opominje, preklinje i traži da se vratimo Bogu ali to sve ima svoje vreme ako mi ne odlučimo uporno da se suprotsavljamo da li živeli samo u formi ili potpuno odbacili...

No šta ćemo sa gresima počinjenim pre krštenja (ako se radi o odrasloj osob? Šta ćemo ako se radi o detetu, pa se onda u detetovo ime kao potpisnici "pakta" javljaju kumovi? Šta ako oni ne žive "hrišćanski"? Šta ako oni imaju grehova, a nema čoveka bez greha? Da kažemo da je dete kada odraste obavezno da iskajava i grehe kumova i roditelja?

Nama su gresi krštenjem pokriveni zaslugama Hristove krvi. Naravno, da e ulazimo i u onu temu a šta sa onima koji nisu kršteni itd...znam da može i to da se pokrene ali i to je jasno..pokajani razbojnik..sve je jasno. No, za ovo što pitaš Hristos pokriva zaslugama svoje krvi grehe svakoga ako se odlučio za Hrista tj. dozvolio Bogu da deluje u njegovom životu. U trenutku kada on svojom voljom donese odluke da ne živi više sa Bogom tada njegovi grehovi bivaju nepokriveni Hristovim zaslugama. Nadam se da bi ovo bilo razumno verovati..ako misliš drugačije slobodno. Dakle, svako odlučuje za sebe a ne drugi mesto njega..a Bog je Sudija i zna svako srce. Ne moramo da se brinemo jer na naše spasenje ne može da utiče niko drugi osim nas i naš odnos sa Bogom.

Prvo, krštenje nije nikakav pakt ili ugovor. nego spasonosni sakrament, prvi u nizu koje Bog preko Crkve daje ljudima na spasenje i bez koga se i ne možemo zvati Hrišćanima. Čini nas drugačijima, novima. Ostavlja trajan pečat.
Krštenje je simbol našeg predanja Hristu ali da bi bilo delotvorno mora da se vodi život posvećenja. Sam čin krštenja ne može nas sačuvati bez zajednice sa Bogom koja ako se napusti čini nas nespasenima. Naravno, i tada opet se možemo vratiti ako se ponovo predamo Hristu. Hrišćanski život jeste neprestana borba da ostanemo sa Hristom u zajednici a On nam u tome pomaže. Ali ako nismo u zajednici onda nam ne može pomoći ni raniji zavet sa Bogom.

Ma koliko se mi eventualno trudili da svojim gresima tu činjenicu prikrijemo, ona ostaje, i tu je zadatak Crkve, roditelja, kumova, zajednice da nas spreče, da padnemo. Ali to ne znači da i mi ne moramo da činimo ništa.
Zapravo sve je na nama. Mi svesnom odlukom sebe isključujemo ili uključujemo u Božiji spasonosni plan. Naravno, Crkva, roditelji itd..mogu biti instrument u rukama Hrista da nas opomene i zato je potrebno ali na kraju mi sami odlučujemo. To je između nas i Hrista.

Moramo da se borimo sa svetovnim, da istrpimo iskušenja koja svako od nas ima. Posebno kada se radi o poštovanju puta na koji smo pozvani i koji smo prihvatili postajući Hrišćanima.
Naravno, neprestana je borba. Ali dobra vest je da sa Hristom nema poraza. On ako je sa nama bićemo na pravom putu.

Hoćemo li grešiti i nakon ovog sakramenta? Nema onoga koji nije sagrešio. No obraćenje srca, koje često pominješ, zahteva nešto veoma važno, a to je svesnost da je greh počinjen, i kajanje za greh. Bez kajanja, nema traženja milosti. Seti se primera bludnog sina. Tu je sve rečeno.

Apsolutno, kajanje, post, molitva i ispovedanje ako treba. To uči sveto Pismo, Jakov kaže "ispovedajte prestupe jedan drugome"..srce koje je iskreno i kaje se svakako da je dodirtnuto Duhom Svetim. Pokajanje je osnov novog života. Jeste, zgreših nebu i tebi..to je pravi primer iskrenog pokajanja. Naravno, čovek se poverava najpre Hristu i od Njega dobija oproštenje. Crkva se moli da Bog pomogne pokajaniku da se održi na putu Gospodnjem.

Zato se i kajao, jer ma koliko se trudili, ako svojom voljom ne odbacimo Boga, on je zauvek u nama, njegovi smo ma šta tvrdili.
Ako svojom voljom ne odbacimo. Zato i imamo slobdnu volju ili da prihvatim Hrista ili da Ga odbacimo.
 
M

Marko1932

Opet čini se ne razumeš poruku.
Neko ko je primio krštenje primio je novi život. Suobličen je Hristu.
Darth ovaj tvoj komentar je zaista zanimljiv. Dobivam utisak da ti verujes da je Krstenje kao nekakav plast koji cuva i vodi krstenika.
Pogotovo ako uzmemo krsdtenje bebe koja nema pojma ni gde je, a kmo li da zna sta se s njom zbiva.


A to sve pod jednim uslovom koji se onda postavlja, a to je da Krštenje nije sakrament, to jest da se smatra isključivo davanjem izjave, a primanje Hrišćanstva potpisivanjem pakta sa Bogom u kome se znaju obaveze svake od strana. Naše je da sledimo zapovesti i time budemo novorođeni i oprani od greha, a Božije je da nam oprašta i pomaže nam blagoslovima i darovima i upravlja našim životima. No šta ćemo sa gresima počinjenim pre krštenja (ako se radi o odrasloj osob? Šta ćemo ako se radi o detetu, pa se onda u detetovo ime kao potpisnici "pakta" javljaju kumovi? Šta ako oni ne žive "hrišćanski"? Šta ako oni imaju grehova, a nema čoveka bez greha? Da kažemo da je dete kada odraste obavezno da iskajava i grehe kumova i roditelja?[/QUOTE]

Izvini Darth, ali to sto ti mislis da je krstenje ako nije Sakrament, pogresno je. Niko ne veruje da ce postici novodorjene drzanjem zakona, ali ga nece postici ni prestupima istoga. Nisam siuran da sam te dobro razumeo, ali ti tvrdisda kada je neko krsten to je sve sto mu je potrebno. Ako nema novrodjenja, tj promene u zivotu, koji svakako treba da je u skladu sa Bozjom voljom, onda to nije ni bilo krstenje, nego obicno kupanje.

Darth:
da Krštenje nije sakrament, to jest da se smatra isključivo davanjem izjave, a primanje Hrišćanstva potpisivanjem pakta sa Bogom u kome se znaju obaveze svake od strana. Naše je da sledimo zapovesti i time budemo novorođeni i oprani od greha.[/QUOTE]

Evo sta Pismo govorii o tome: "Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovo krstismo se? Znajuci ovo da se stari nas covek razape s njih, da bi se telo gresno pokvarilo, i da vise ne bismo sluzili grehu... Tako i vi drzite sebe da ste mrtvi grehu, a zivi Bogu u Hristu Isusu Gospodu nasemu." Rimaljanima 3,6. 11-13.

Darth, cini mi se da i ti verujes ono protestansko, sto kazu, "jednom spasen zuvek spasen". Vidis sta Pismo uci. Krstenjem dajemo obecanje Bogu da cemo mu sluziti, i to potrednjemo krstenjem pred svedocima. Medjutim, ako ne nastojimo da zivimo svetim zivotom, krstenje samo po sebi ne moze nam pomoci.

Poziv svakome od nas upucen je: "TAKO I VI DRZITE SEBE DA SE MRTVI GREHU A ZIVI BOGU." Ako posle krtenja ne zivimo novim zivotom ostajuci i dalje u svjim gresima, krstenje nam nece nista pomoci. Vidis Darth, to je ono sto je Isus rekao Niklodimu:
"Ne cudi se valja ti se nanovo roditi."

"Tako se s Njim pogrebosmo krstenjem u smrt, da kao sto usta Hristos iz mrtvih slavoma Ocinom, TAKO I MI U NOVOM ZIVOTU DA HODIMO." Rimaljanima 6,4.5. Ako nema novog zivota, krstenje nije obajvljeno ispravno i gresnik od njega nema koristi.

Darth:
Prvo, krštenje nije nikakav pakt ili ugovor. nego spasonosni sakrament, prvi u nizu koje Bog preko Crkve daje ljudima na spasenje i bez koga se i ne možemo zvati Hrišćanima. Čini nas drugačijima, novima. Ostavlja trajan pečat. Ma koliko se mi eventualno trudili da svojim gresima tu činjenicu prikrijemo, ona ostaje, i tu je zadatak Crkve, roditelja, kumova, zajednice da nas spreče, da padnemo. Ali to ne znači da i mi ne moramo da činimo ništa.[/QUOTE]

Darth, krstenje jeste davanje javno obecsanja da cemo sluziti Bogu. Evo sta pise apostol Petar: "Za spomen toga i nas sada spasava krstenje, ali ne pranje telesne necistote, NEGO OPBECANJE DOBRE SAVESTI BOGU." 1. Petrova 3,21. Prema tome vidies da to jeste ugovor sa Bogom da cemo mu verno sluziti.

Svakako da roditelji i Crkva mogu pomoci novorodjenom hriscaninu, ali na Bozji sud ne dolaze kumovi, pa ni Crkva umesto nas, nego svako ce odgovarati sam za sebe. Neophopdno je potrebno ovo: "TAKO I MI U NOVOM ZIVOTU DA HODIMO."


Darth:
Hoćemo li grešiti i nakon ovog sakramenta? Nema onoga koji nije sagrešio.[/QUOTE]

Upravo tu je otkriveno najvaznije. Moramo razlikovati sta znaci GRESITI, a sta POGRESITI. Svi mi pogresimo, ali priznamo greh, kajemo se i ostavljamo ga, bezimo od njega. A Ima i onih koji zive u grehu posle krstenja kao sto su ziveli u grehu i pre krstenja, Takome krstenje ne momaze nimalo. Nije dovoljno kajati se i nastaviti da gresimo. Pravo pokajanje donosi promenu zivota na bolje.
 
Poslednja izmena:
Top