Sveto Trojstvo

[DarthShone]

Jeste, to je produkt tog formalističkog pristupa zakonu. Oni su stvarno pomislili da se obredom spasavaju..nije li danas isto? Na žalost, ljudi i danas misle da se obredom spasavaju i da on ima u sebi čarobnu moć koja oslobađa greha...upravu si...Jevreji su imali isti problem

Jovane, opet ponavljamo isto. Ko može da kaže da su se Hebreji formalistički držali zakona? Prblem je dublje prirode, mnogo dublje. U pitanju je dubina srca, naum. Sve što su činili. činili su da bi sebe prikazali pred Bogom i pred ljudima kao pravednike, izabrane, čiste. Sebi su davali za pravo da prosuđuju. Svi drugi su im bili grešnici a samo oni savršeni. Sve to je samo dodavalo grehe koje su u dubini svojioh srca mnogi od sinova Israela činili.

Da li im je Bog na Sinaju rekao, "budite sveti kao što sam Ja Svet? Jeste. Ali to nije značilo da se držanjem zakona, na bilo koji način posvećuje. Jer da je tako, ne bi Isus prigovarao Farisejima, Sadukejima i Pismoznancima, jer ako se iko držao zakona, to su bili oni.

Dakle, niti se tu radi o nekakvom formalizmu, niti nedovljnom poštovanju zakona. Nego o ne držanju date reči, olakom prisvajanju Boga i zamišljanju da je zakon dovoljan za spasenje. Jer, zar bi da jeste, Bog sam rekao da mu se sva vršenja dela zakona gade.

Daću ti jedan primer. Recimo imaš trojicu ljudi, žena, nije bitno. Svi oni se deklarišu kao vernici, redovno idu u crkvu, daju milostinju, reklo bi se savršeni su. No, prvi to čini jer su ga tako učili, drugi da bi sebe prikazao vernikom, i jer veruje da će mu zbog toga biti dobro u životu, dok treći sve čini kao deo svog života, ne hvališe se time što odlazi u crkvu, ne gura se da da milostinju, ili učini dobra dela, ne udara na sva zvona kada posti, i ono što je najvažnije ne sudi drugome, ne govori kako je on savršen, i kako svi treba da slede njegov primer da bi bili dragi Bogu.

Ko je od ove trojice pravi vernik? Ko je od ove trojice drag Bogu? Treći.

 

[Jovan Prezviter]

Jovane, opet ponavljamo isto. Ko može da kaže da su se Hebreji formalistički držali zakona? Prblem je dublje prirode, mnogo dublje. U pitanju je dubina srca, naum. Sve što su činili. činili su da bi sebe prikazali pred Bogom i pred ljudima kao pravednike, izabrane, čiste. Sebi su davali za pravo da prosuđuju. Svi drugi su im bili grešnici a samo oni savršeni. Sve to je samo dodavalo grehe koje su u dubini svojioh srca mnogi od sinova Israela činili.

Slažem se sa ovim. Samo kažem izvor takvog stava njihovog je u "neobraćenju srca". To je nauka Isusa i apostola ali proroka Torah. Jezekilj govori o "novom srcu" i "novim mislima" a i drugi proroci su na tragu tog stava. Dakle, problem čoveka kao čoveka ostaje isti..samo je druga forma (jedni su neznabošci a drugi Jevreji) ali suština je je staro srce. Srce se mora promeniti.

Da li im je Bog na Sinaju rekao, "budite sveti kao što sam Ja Svet? Jeste. Ali to nije značilo da se držanjem zakona, na bilo koji način posvećuje. Jer da je tako, ne bi Isus prigovarao Farisejima, Sadukejima i Pismoznancima, jer ako se iko držao zakona, to su bili oni.

I ja govorim da su oni "držali zakon" ali slovo zakona. Šta inače misliš o onome što sam pomenuo o tzv."proširenju zakonskih odredbi" u Isusovom govoru o tome šta sve spada u učinjenu preljubu ili ubijstvo? Šta je tu poenta Isusovog govora? Zašto im govori o tome da oni zapravo "ne drže zakona" dovoljno dobro?

Dakle, niti se tu radi o nekakvom formalizmu, niti nedovljnom poštovanju zakona. Nego o ne držanju date reči, olakom prisvajanju Boga i zamišljanju da je zakon dovoljan za spasenje. Jer, zar bi da jeste, Bog sam rekao da mu se sva vršenja dela zakona gade.

Moramo biti jako oprezni ovde jer moramo videti kontekst..Bog je rekao da mu "gadi" od svetkovina tačno ali ne zbog svetkovina jer ih je sam uspostavio (inače bi se Bog onda gadio sam sebi da tako kažem jer je Sam uspostavio to) nego Mu se gadi "način" na koji se one praktikuju. Gadi mu se nepreporođeno srce koje drži to u svoj svojoj oholosti kako si lepo rekao..samozadovoljstvu i prepotenciji. Bog ne voli greh i onoga ko sa "grešnim i nepreporođenim srcem" pristupa k svetinji kako bih rekao. Dakle, Bog ne govori protivu zakona i svetkovina u onim stihovima na koje navodiš već protiv onih koji te svetkovine slave nepreporođenim srcem.

Cela suština ponavljam jeste nepreporođeno srce.

Daću ti jedan primer. Recimo imaš trojicu ljudi, žena, nije bitno. Svi oni se deklarišu kao vernici, redovno idu u crkvu, daju milostinju, reklo bi se savršeni su. No, prvi to čini jer su ga tako učili, drugi da bi sebe prikazao vernikom, i jer veruje da će mu zbog toga biti dobro u životu, dok treći sve čini kao deo svog života, ne hvališe se time što odlazi u crkvu, ne gura se da da milostinju, ili učini dobra dela, ne udara na sva zvona kada posti, i ono što je najvažnije ne sudi drugome, ne govori kako je on savršen, i kako svi treba da slede njegov primer da bi bili dragi Bogu.

Ko je od ove trojice pravi vernik? Ko je od ove trojice drag Bogu? Treći.

Naravno, zato što je taj treći ponizan i ima preporođeno srce. Nije gord i ohol. Tako je. Isto tako bih ja recimo tebi naveo ljude koji nisu vernici..a recimo čine dobra dela recimo i mnogi ih hvale. Da li to znači automatski da će biti spaseni zbog dobrih dela? Ne, naravno. Bog će ih pitati da li vam je srce preporođeno..da li to činiti mehanički kao naviku(prosto su skloniji od nekih drugih ljudi) ali nisu dozvolili Duhu Svetom da ih promeni. Naravno, oni su u istom položaju kao i oholi verujući..ispunjavaju formu ili čine dobro naoko vidljivo drugim ljudima ali Bog ispituje srca.

To je suština nauke o preporođenju u Hrišćanstvu. Bog traži potpunu predaju svoga "ja" i svojih puteva Njemu da On vodi i upravlja. Sve drugo je učinjeno čovekovom silom a to nema vrednost pred Bogom.

 

[DarthShone]

To je suština nauke o preporođenju u Hrišćanstvu. Bog traži potpunu predaju svoga "ja" i svojih puteva Njemu da On vodi i upravlja. Sve drugo je učinjeno čovekovom silom a to nema vrednost pred Bogom.

Mogao bih se složiti, ali. Naime, preporođeno srce koje Bog traži od ljudi, ne podrazumeva odricanje od dara koji nam je dat, od dara slobodne volje. Ono podrazumeva da se setimo, da znamo da nas je On prizvao u život, i da nam želi najbolje. I baš tu dolazi ono al sa početka mog odgovora.

Do obraćenja srca se dolazi kako? Jedni će reći molitvom, drugi će reći istraživanjem Pisama, treći dobrim delima, četvrti plodovima, peti verom u Isusa, šesti pozivanjem na milosrđe. A ni jedan nije u pravu. Ni jedan jedini. Jer, svako od onjih ponaosob isljučuje Crkvu iz recepta za obraćenje. A to je njen primarni zadatak. Dakle, isključuje od Boga ustanovljenu zajednicu, Njegovo Telo na zemlji, i kreće sam da ispunjava svoje duhovne potrebe. I naravno ogroman broj njih "preporodi" srce van Crkve u skladu sa svojim potrebama i preferencijama. Gde je tu onda Bog? Svugde i nigde. Svugde jer ga svi od reda pominju, a nigde jer svi oni se ne klanjaju Bogu, nego sami sebi.

Tu nema preporođenja, nema osećaja Ljubavi prema Putu, Životu i Istini, nego samo spoljašnjeg "ulepšavanja" koje bi onda trebalo da preporodi srce. No, to tako ne biva. Greh, požude, sve negativno, dolazi iznutra. Tako da praznici, i ostale stvari koje neko drži važnim nisu ništa sem senki, slika na zidu, koje neko u svojoj zamisli drži sapunom kojim će oprati srce. Još gore ako neko i pomisli da ga to čini boljim od drugih, pa čitavu svoju "veru" zasniva na tome da druge poziva na isto, napadajući ih zato što tako ne čine.

 

[Jovan Prezviter]

Pa mislim da je najvažnije da smo se složili oko glavne stvari tj. potrebe za "promenom srca". Jer to je poenta Hristove propovedi koja razmatra ovo pitanje.

Vidiš, oko ovog pitanja mislim da se ljudi malo interesuju ili čak diskutuju (mislim na hrišćane). Ali ono je tako važno za naš odnos sa Bogom i naše spasenje.

Kako doći do obraćenja srca? Odlično pitanje. Mislim da u suštini svi znamo odgovor ili nam je na umu..pa promenu srca može učiniti opet samo Gospod. Naravno, uz našu dobrovoljnu odluku. Ali Isus je jasan da to podrazumeva doista "potpuno predanje" Njemu. Naše misli i dela treba da budu pod uticajem Duha Svetoga. Trebamo dopustiti da On deluje a kako primamo to? Opet nikakvim našim udelom već prosto verom da će Bog učiniti ono što je obećao. Gospod kaže."okušajte me i vidite hoću li učiniti". Bez vere je kaže nemoguće ugoditi Bogu. Dakle, krenemo na jedan put (to je hrišćanski put) mi često ne vidimo možda putokaze odmah..ali to je put predanja Bogu gde od Njega čekamo da nam pokazuje u vreme kada On to želi i kako On to želi. To je put neizvestan sa puno nepoznanica baš kao Avram kada je išao na put..ko mu je bio vodič? Nije imao mapu puta koji mu je Bog odredio tipa doćićeš tu i tu u to i to vreme..i onda bi Avram bio mnogo spokojniji. No, šta mu Gospod kaže:"idi tamo gde ću ti pokazati" i tako Avram putuje ali ne zna tačno gde i kad..kako je Avram ipak stigao na odredišta? Uzdajući se verom i poverenjem u Boga. Taj put Avramov i drugih svetih ljudi je neka vrsta šeme za naš ovaj duhovni put. Mi imamo potrebu da nas neko vodi recimo, da nam put olakša i kaže to i to tad i tad..a šta Gospod radi? On kaže:"idi i čekaj moj znak". Moraš biti veran, postojan i meni dozvoliti da te vodim. Može li Gospod pogrešiti? Ne, sigurno. Zato je taj naš put put potpunog poverenja u Gospoda i kada ne znamo zašto i kako nesmemo gubiti veru. Ali nikako nesmemo zameniti vodiča tj. Gospoda ni sa kim. On mora biti naš vodič a sve ostalo su putokazi na koje nas Sam Gospod treba uputiti kada je vreme i mesto. Nekada će to biti naš prijatelj, brat u veri nekada neko iskustvo nekada sve ono što Gospod traži od nas kroz molitvu, razmišljanje..ali kažem opet sve su to putokazi i nište nesmemo da zanemarimo. Ali ništa nesme da bude naš vodič i putokaz bez da nam Gospod ukaže na njega tj. da ga sami foriramo i insistiramo mi.

Zato put je hrišćanski neizvestan i ne tako udoban. Da je udoban svi bi išli tim putem..ne Hristos kaže malo njih. Zašto? Zato što je to put u kome se mi odričemo "našeg vođstva" a to je početak promene srca..početak Božijeg vođstva. Tada sve što je našem ljudskom stremljenju bitno dobija svoje pravo mesto a Božije vođstvo postaje primarno i najbitnije. Tako nas Duh Sveti menja i mi iz dana u dan sve više porimamo karakter našeg Gospoda. Takvo srce je spremno za delovanje Gospodnje i menjanje iz dana u dan.

Evo Gospodu zahvaljujem za priliku da ovako važne stvari iznesemo..suštinu i najbitnije možda od svega što je do sada pominjano. Zaista je predivno imato ovakvo saznanje. Jednostavno došli smo verujem do same srži isuštine hrišćanskog življenja. Bog nam pomogao da Mu dopustimo da nas vodi i da nas menja "iz slave u slavu"

Amin.

 

[DarthShone]

Evo Gospodu zahvaljujem za priliku da ovako važne stvari iznesemo..suštinu i najbitnije možda od svega što je do sada pominjano. Zaista je predivno imato ovakvo saznanje. Jednostavno došli smo verujem do same srži isuštine hrišćanskog življenja. Bog nam pomogao da Mu dopustimo da nas vodi i da nas menja "iz slave u slavu"

Bog koji je Put Istina i Život, ljudima govori na različite načine. A ti načini najčešće nisu ono što mi očekujemo da jesu. Ne zaboravimo da Njegove misli nisu naše misli, i Njegovi putevi, nisu naši putevi. Takođe, ne zaboravimo da On uzdiže neznatne, a obara oholice, posebno one koji misle da rade u NJegovo ime. Posebno njih. Pojedince, jer nas je pojedincima i u život prizvao. Prah smo zemaljski, neznatni i samo zahvaljujući Njemu i postojimo.

Pogledajmo oko sebe. Šta naša zloupotreba slobodne volje radi, kakvi su nam plodovi toga. Zlo smo mi prizvali, mi, jer ono ne može samo da dože od sebe, ne može niti da stvara, niti da samo razara. Za to su mu potrebni ljudi, a ljudi biraju zlo jer zlo zavodi, nudi brže, ljudima slađe puteve. Hoćemo svet koji se nama dopada, hoćemo što je naj opasnije, spasenje koje se nama dopada, ili kako ga mi u svojoj uobrazilji zamišljamo, ako uopšte i želimo da budemo spašeni. Jednom rečju, biramo da haos uređujemo haosom. Biramo smrt umesto života, jer mislimo da znamo šta je život.

"Hoće li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka danomice uzima križ svoj i neka ide za mnom. Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj poradi mene, taj će ga spasiti. " Lk 9, 18-24

Ovde nema dvosmila, nema čiste ili nečiste hrane, ili produženja života. Bog nas ne poziva na to.Ne poziva nas na večiti strah od suda, niti na lažnu sreću zemaljskih dana, nego na nešto mnogo trajnije, mnogo važnije. Sledti njega je prihvatiti život onakav kakav jeste, borba i muka, zahvaljivati na svakom novom danu, a ne besomučno skupljati poene, ovo ili ono. Cilj je da možemo Boga gledati u lice, ponovo biti u Njegovom prisustvu, a ne u strahu od toga da li smo ga zadovoljili, ili išlkivanju da On nešto učini za nas jer smo eto sledili uputstva. Evanđelje nije recept za kolač koji se sam sprema. Evanđelje je poruka da moramo biti drugačiji, skromniji, smireniji, ponizniji, normalniji, zahvalniji u svojim srcima.

 

[Jovan Prezviter]

Bog koji je Put Istina i Život, ljudima govori na različite načine. A ti načini najčešće nisu ono što mi očekujemo da jesu.

Bog nam je otkrio mnoga duhovna oruđa za borbu i to je nesporno. Ali ja sam shvatio da čak i to moramo prepustiti Njemu da nas rukovodi u korišćenju datih Sebi na slavu jer mi ljudi smo nekada skloni da oruđa pretvorimo u sredstva spasenja što je opet pogrešno. Da bi oruđem pravilno rukovodio i u pravo vreme ih upotrebio trebam biti spreman da budem vođen od strane Tvorca.

Kako da Mu dozvolimo da nas vodi On koji je Put, Istina i Život? Kako da ne upadnemo u zamku samospasenja pa čak i da oruđa koja nam je On dao legitimna ne pretvorimo u sredstva samospasenja? Samo predanjem Njegovom vođstvu..trebamo da slušamo Njega šta ima da nam kaže. Tako ćemo se sačuvati od zabluda.

 

[DarthShone]

Kako da Mu dozvolimo da nas vodi On koji je Put, Istina i Život? Kako da ne upadnemo u zamku samospasenja pa čak i da oruđa koja nam je On dao legitimna ne pretvorimo u sredstva samospasenja? Samo predanjem Njegovom vođstvu..trebamo da slušamo Njega šta ima da nam kaže. Tako ćemo se sačuvati od zabluda.

A kako ćemo znati da nam baš On govori, a ne govori nam neko ko je zbog želje da bude na Njegovom mestu i pao? Koji se takođe služi Pismima. Ko nam garantuje da je glas koji trebamo da slušamo glas Boga? Ko?

Mislim da svi znamo odgovor. No pitanje je da li smo spremni da taj odgovor prihvatimo, ili da ga i dalje tražimo tamo gde ga sami ne možemo naći.

 

[Servius Tullius]

Može o tome dajem malo duži tekst.

Po čemu se Bog prepoznaje?

Po karakteru i Zakonu i po stvorenjima.

Stihovi koji to dokazuju su:

Psalam 69,30 Tada ću slaviti u pjesmi ime Božje, veličati ga u hvali.

IME hebr. znači KARAKTER.

Dakle slavi se Božji karakter.

shem: a name
Original Word: שֵׁם
Part of Speech: Noun Masculine
Transliteration: shem
Phonetic Spelling: (shame)
Short Definition: name
NAS Exhaustive Concordance
Word Origin
of uncertain derivation
Definition
a name
NASB Translation
byword (1), defamed* (1), defames* (1), fame (8), famous (3), famous* (1), memorial (1), Name (3), name (654), name's (11), name* (4), named (7), named* (66), names (80), renown (6), renowned (1), report (1), repute (1), same names (1).

Mojsije ne pita Boga da li si ti trojstvo ili dvojstvo, pita ga za IME. Tačnije za karakter.

1. Mojsijeva 3,13 A Mojsije reče Bogu: evo, kad otidem k sinovima Izrailjevijem, pa im rečem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi reku: kako mu je ime? šta ću im kazati?
2. Mojsijeva 3,14 A Gospod reče Mojsiju: ja sam onaj što jest. I reče: tako ćeš kazati sinovima Izrailjevijem: koji jest, on me posla k vama.
3. Mojsijeva 3,15 I opet reče Bog Mojsiju: ovako kaži sinovima Izrailjevijem: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama; to je ime moje dovijeka, i to je spomen moj od koljena na koljeno.

Šta ljudi trebaju da poznaju kod Boga?

Psalam 79,6 Izlij gnjev soj na narode, koji te neće da poznaju, na kraljevstva, koja ne poštuju imena tvojega!
Jeremija 10,25 Izlij gnjev svoj na narode, koji te ne poznaju, na plemena, koja ne zazivaju imena tvojega, jer progutaše Jakova, pojedoše ga i proždriješe i livade njegove učiniše pustinjom.
Ivan 15,21 Ali sve će vam ovo činiti zbog imena mojega, jer ne poznaju onoga, koji me posla.

Jeremija 10,25 Izlij gnjev svoj na narode koji te ne poznaju, i na plemena koja ne prizivlju imena tvojega, jer proždriješe Jakova, proždriješe ga da ga nema, i naselje njegovo opustiše.

Bog se poznaje po karakteru i Zakonu jer zakon oslikava Božji karakter.

Bog i zakon

Bog je duh (Jovan 4,24)
Njegov zakon je duhovan (Rim. 7,14)

Bog je ljubav (1. Jov. 4,8)
Njegov zakon je ljubav (Mat. 22, 37-40)

Bog je istina (Jovan 14,6)
Njegov zakon je istina (Ps. 119)

Bog je pravedan (1. Kor. 1,30)
Njegov zakon je pravedan (Ps. 119,172)

Bog je svet (Isa. 6,3)
Njegov zakon je svet (Rim. 7,12)

Bog je savršen (Mat. 5,48)
Njegov zakon je savršen (Ps. 19)

Bog je nepromenjiv(Jakov 1,17)
Njegov zakon je nepromenjiv (Ps. 111,7.)
-----------------------------------------------------------------

Šta je Isus objavio ljudima, karakter (ime) Oca ili trojstvo?

Jovan 17,6 Ja javih ime tvoje ljudima koje si mi dao od svijeta; tvoji bijahu pa si ih meni dao, i tvoju riječ održaše.

Biblija poznanje Boga vezuje za zakon za dekalog.

1. Ivanova 5,3 Jer je ovo ljubav Božja, da zapovijedi njegove držimo, i zapovijedi njegove nijesu teške.

1. Jovanova 2,4 Koji govori: poznajem ga, a zapovijesti njegovijeh ne drži, laža je, i u njemu istine nema;

U principu se slažem sa tobom u dosta toga mada mislim da bi se to moglo drugačije formulisati.
Osobine božanske prirode, koje se projavljuju u tvorevini, u promisliteljskom i spasiteljskom delanju kroz koja se Bog saopštava i pokazuje kao ličnosno biće podobno našem stanju i moći poimanja nisu ništa drugo do nestvorene energije ili delanja u kojima se Bog upušta i ulazi u odnos sa čovekom.
Svojstva i osobine su ishodišno zaista "imena" Božija, premda je "nemoguće da se nađe u svetu slika koja bi sama po sebi, tačno, upriličila način egzistencije Svete Trojice".
Sveto Pismo veoma često upotrebljava osobine i svojstva pozajmljena od ljudi (antropomorfizme) da bi opisalo lična svojstva Boga i Njegova delanja van Njegove suštine, u tvorevini. Naravno, ne treba da se pripisuje Bogu ono što pripada stvorenim bićima ili tvari uopšte, te da se tako stvori lažna predstava o Njemu.
Svako prikazivanje, ime ili predstava o Bogu koje bi Ga poistovetile sa stvorenom prirodom u koju spadaju svet vidljivi i nevidljivi, u stvari je idolopoklonstvo.
Da bi iskazala ta svojstva prepoznata u projavljivanju i delovanju, neke reči, pojmovi i imena odabrani su od biblijskih pisaca, preuzeti iz neposrednog otkrivenja, na primer: svet, večan, duh, ljubav, spasenje; druge je predložila Crkva: Trojica, ličnost (ipostas), jednosuštnost i sl.

Sveti Maksim Ispovednik sažima svojstva Božija u četiri velike božanske osobine koje je dodelio razumnim bićima radi njihovog održanja:

1. egzistencija,
2. večna egzistencija,
3. dobrota
4. premudrost

„Prve dve date su biću kao takvom i one sačinjavaju "lik" Božiji u tvorevini; poslednje dve podario je čoveku u vidu čovečne sposobnosti da ih želi i one predstavljaju "podobije" Božije u ličnosti. U tom smislu, svi primaju egzistenciju i večnu egzistenciju po biću, jer iako nisu bez početka, ipak će biti bez svršetka, ali samo dobri i premudri jesu po podobiju Božijem .“

Autoritet starozavetnog Zakona nije nikada bio sporan, već je bilo i ostalo sporno ko ima pravo da ga tumači.

Uostalom ko će znati bolje od Gospoda šta je pretežno ?

Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
Ovo je prva i najveća zapovest.
A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
Matej, 22:35-40

Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.
Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.
Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi.
Umijte se, očistite se, uklonite zloću djela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti.
Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu.
Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako grijesi vaši budu kao skerlet, postaće bijeli kao snijeg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.
Isaija 1:13-18

 

[Servius Tullius]

Kako bismo ovo objasnili? U čemu bi bila ta različita svojstva?
Pozdrav.

Pozdrav,

Pitanje je delom u vezi sa onim što sam gore napisao ali nisam želeo sve da stavim u jedan post jer je i ovako odgovor prilično dugačak ali neko dalje uprošćavanje za mene je nemoguće ali i neprimereno ozbiljnosti teme.

Dogmat o božanstvu Trojice ili triipostasnom jedinstvu jeste glavni hrišćanski dogmat, jer ima posledica na celo bogoslovskog učenje . U tradiciji Hrišćanske Crkve u iskušenja vekova ispunjenih bogoslovskim raspravama i sukobima opstala su se dva metoda izlaganja tajne Trojice:
Zapadna tradicija polazi od jedinstva božanske prirode do istovetnosti ipostasi;
Istočna tradicija polazi od stvarnosti ipostasi u kojima se manifestuje Bog u njihovoj sasuštastvenosti, sledeći načelo da istovetnost delanja potvrđuje jedinstvenost prirode.
Razlika izmedju ova dva stava je više terminološko-formalna no suštinska.

Mnogi su pokušali da nađu predstave kojima bi prevazišli takozvane logičke kontradikcije sadržane u tvrdnji: ,Jedan Bog u tri Lica" ili da pronađu logične dokaze toj tvrdnji. No Tajna Trojice ostaje nedokučiva jer Istina ο postojanju Svete Trojice nije logička pretpostavka koju treba dokazati putem logičkih silogizama. Boga, čija je suština nedokučiva za ljudski razum, mi možemo znati samo onoliko koliko je On sam sebe otkrio dakle po Njegovim delima ili energijama. Božanstvo koje nije mogući pojmiti jeste zajednička suština Trojice, koja sama od sebe postoji. Bog je jedan u tri Lica, jedinstvena priroda ili jestestvo, jedna moć, jedno delanje, jedna zajednička energija triju Ipostasi. Postoji, dakle, istovetnost prirode, volje i delanja, savršenog i stvarnog u Bogu. Tri Lica poseduju istu prirodu, jednako i savršeno - zato Trojica ne znači trobožanstvo (triteizam), ili tri različite božanske prirode, nego tri sajedinosuštne Ipostasi. Istu prirodu poseduju i upotrebljavaju potpuno i ravno sva Tri Lica, ali svako na svoj način. Bog je jedna suština u tri ipostasi, a mi ne možemo znati šta je Bog, nego samo da Bog jeste, jer se sam otkrio u istoriji spasenja kao činjenica koja ne može biti izvedena ni iz kakvog principa. Bog je jedna suština u tri ipostasi i jedna zajednička energija tri ipostasi jer suština i energija sačinjavaju Božansku prirodu . Svaka ipostas ima celokupnu suštinu, kao što je ima i Božanstvo, a ni energija se ne deli na energiju Oca, energiju Sina i energiju Duha, već je zajednička svim ipostasima.

"Svaka energija koja se od Boga prostire na tvorevinu i naziva mnogim nazivima, od Oca izlazi, kroz Sina se prostire, a u Duhu Svetom se završava" - Sv. Grigorije Niski

Tri ipostasi Boga su lične osobine Oca (nestvorenost), Sina (rađanje) i Duha Svetog (ishođenje), nesvodljive jedna na drugu . Lica Svete Trojice se među sobom razlikuju samo po ličnim svojstvima: Bog-Otac niti se rađa, niti ishodi od koga; Bog-Sin se prevečno rađa od Boga-Oca, a Bog-Duh Sveti prevečno ishodi od Boga-Oca. Između Svete Trojice postoji međuipostasno kretanje ili perihoreza (savršeno prožimanje). Otac je početni uzrok svake stvorene stvari, Sin tvorački, a Duh završni.
Trojični dogmat bio je predmet prvih Vaseljenskih Sabora, a svetotrojična teologija utanačila da:

Božanstvo jeste zajednička suština Trojice, koja sama od sebe postoji.Priroda ili jestestvo (φυσις) jeste stvarnost koja konstituiše jedno biće.Lice ili ipostas jeste subjekat koji poseduje i individualno prima tu prirodu.Ipostasni idiomi jesu karakteristike ili lična svojstva ipostasi i postoje jedna u drugoj, u perihoretičkom suštinskom jedinstvu prožimanja a ne mešanja.

„1. Bog je jedan u tri Lica, jedinstvena priroda ili jestestvo, jedna moć, jedno delanje, jedna zajednička energija triju Ipostasi. Postoji, dakle, istovetnost prirode, volje i delanja, savršenog i stvarnog u Bogu. Tri Lica poseduju istu prirodu, jednako i savršeno - zato Trojica ne znači trobožanstvo (triteizam), ili tri različite božanske prirode, nego tri sajedinosuštne Ipostasi. Istu prirodu poseduju i upotrebljavaju potpuno i ravno sva Tri Lica, ali svako na svoj način.

2. Bog, ili jedinstvena priroda, ne može se zamisliti sama po sebi, van Ipostasi Trojice. Ni jedna od Ipostasi ne zamišlja se, ne imenuje se bez ili van druge dve. Sveti Grigorije Bogoslov veli da se "monada" kreće ka "dijadi" i zaustavlja se u "trijadi". U tom kretanju jedinstva ili monade prema Trojici, mogu se praviti sledeće razlike: Otac je izvor božanstva (αρχη) nerođen i neuzrokovan, načelo sasuštastvenosti i neuzrokovani početak delanja; Sin ima egzistenciju od Oca "rađanjem" od večnosti, a preko Duha Svetoga prima ljudsko telo i javlja se u svetu; Duh prima egzistenciju od Oca "ishođenjem", ali je dat, poslat i manifestuje se preko Sina. "Treba sa pobožnošću da ispovedimo nerođenost, rođenost i ishođenje, tri lična svojstva, nepokretnih i nepromenjivih Lica Presvete Trojice: Oca, kao nerođenog i bespočetnog; Sina, kao rođenog i bespočetnog; Duha Svetoga, kao ishodećeg od Oca, poslatoga preko Sina (kao što veli Damaskin) i savečnoga." (Grigorije Sinait, Glave u akrostihu, 27, Rum. filok., tom 7, str. 100).

3. Jednosuštnost označava takođe jedinstvenu volju i jedinstveno delanje Trojice. To ne znači da dela samo Jedna od Ipostasi, nego tri Ipostasi rade jedinstveno, ali svaka po svom sopstvenom načinu. Jedna hoće i radi kao Bog-Otac, druga kao Bog-Sin, treća kao Duh Božiji. Sveti Oci upotrebljuju razne formule da bi objasnili to Trojično delanje: Kirilo Aleksandrijski veli da svaki dar dolazi odozgo, "od" Oca, "preko" Sina, "u" Duhu Svetome; po Grigoriju Čudotvorcu svako delo počinje od Oca, prolazi kroz Sina, a usavršava se u Duhu; Grigorije Palama preuzima tradicionalni izraz: "od Oca, kroz Sina, u Duhu Svetome". Delatnost "van" Boga, to jest stvaranje, spasenje i osvećenje jesu zajedničko delo Svete Trojice, ali je ono podeljeno među Trima Licima: stvaranje se pripisuje Ocu, Koji je sve stvorio Svojom voljom, kroz Sina, u Duhu Svetome; iskupljenje, Sinu, Koji se ovaplotio preko Duha Svetoga, poslušavši Oca; osvećenje, Duhu, Koji dolazi od Oca, na molbu Sina. U činu stvaranja Otacje izvor, Sinje granica, Duhje postojanje. Po Svetom Vasiliju Velikom "postoji jedan izvor svega što postoji, koji stvara kroz Sina i vodi do savršenstva kroz Duha" (0 Svetome Duhu, XVI, 38, str. 378). Bogje svedržitelj i promislitelj svega kroz Sina u Duhu Svetome (Grigorije Sinait, Glave u akrostihu, 30, Rum. filok., tom 7, str. 100).

4. U unutrašnjosti Trojice postoji međuipostasno kretanje ili "perihoreza", to jest apsolutno zajedničko i savršeno prožimanje koje ima jedinstveno načelo. Tri Ipostasi nisu tri načela božanske suštine, ali to ne znači da su priroda ili delanje Sina i Duha nepotpuni. Jer je Sin "ikona Boga nevidljivoga" (Kol. 1,15). Nemoguće je videti ikonu Boga nevidljivoga bez prosvećenja Duha (Sveti Vasilije Veliki, 0 Svetome Duhu, XXVIII, 69, str. 494). Za Grigorija Palamu, ipostas Duha Svetoga ima lični razumni karakter, jer ljubav Oca prema Sinu, kao lični odnos, ipostazirana je u Duhu Svetome. Za Grigorija Sinaita, "Triipostasni Bog ima potpuno nepomešanu perihorezu Lica među sobom (njihovo međuprožimanje) “

 

[DarthShone]

Autoritet starozavetnog Zakona nije nikada bio sporan, već je bilo i ostalo sporno ko ima pravo da ga tumači.

Uostalom ko će znati bolje od Gospoda šta je pretežno ?

Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
Ovo je prva i najveća zapovest.
A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
Matej, 22:35-40

Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.
Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.
Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi.
Umijte se, očistite se, uklonite zloću djela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti.
Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu.
Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako grijesi vaši budu kao skerlet, postaće bijeli kao snijeg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.
Isaija 1:13-18

O tome da je sporno ko ima pravo da tumači Dekalog, sam i pisao. No neću sada od tome.

Ovo o Gospodu kao Onome ko zna šta je pretežno, a što si stavio kao pitanje., treba uramiti i stalno ponavljati svakome ko iole pomisli da sebe ili zajednicu kojoj pripada postavi kao nekoga ko ima autoritet da određuje šta je pretežno.

O citatima koje si iz Svetog Pisma postavio da i ne govorim. Na njih stalno i mislim kada pokušavam da ljudima dokažem da zakon ne spašava, posebno ne samo jedna ili dve odredbe tog istog zakona.

Gospod u Svetom Evanđelju navodi koje su to dve najveće i najvažnije zapovesti čitavog zakona. Ne treba tim zapovestima veća svetlost od one što isijava iz samog Gospoda koji ih i postavi.

Da je samo preko Isaije ovo govorio, nego je i preko Psalmista, i ostalih proroka ljudima Bog govorio i ponavljao.

Što se tiče same teme, već sam nekoliko puta ponavljao da je multi personalnost Boga uz Njegovu Jedinstvenost, veoma teško razumljiva, i da svaki pokušaj racionalizovanja Trojstva, bilo uvođenjem uloga, bilo razdvajanjem nerazdvojivog, je pravi put u apostazu ili da upotrebim kolokvijalni izraz, u ludilo.

Ako je naime ljudima nemoguće definisati, ljudskim sredstvima i merilima, Boga, kako onda neko može da tvrdi da je Boga moguće definisati navodnim poznavanjem Njegovog karaktera, čiji se opis navodno nalazi u Bibliji? Kako je moguće čoveku da uopšte tvrdi da poznaje karakter Bića koje jednostavno Jeste i koje je uzrok svega vidljivog i nevidljivog? Kako je moguće uopšte znati karakter nekoga ko je našem umu nedostižan? Kako je moguće tvrditi da se poznaje karakter Onoga koji je svemoguć, svemoćan? Tvrdnja da neko poznaje karakter takvog bića samo na osnovu tumačenja zapisa je ne samo nerazumna, nego i veoma opasna po one koji poveruju u takve tvrdnje. Posebno kada se takvim tvrdnjama propagira nešto što je u suprotnosti sa svim Crkvenim učenjima.