Sveto Trojstvo

[antonijadz]

Reče : Ja sam prvi i poslednji....i bejah mrtav i evo sam živ...
Ko je taj što se predstavi prvim i poslednjim i bio je MRTAV i sad je živ?

Što se tiče trojstva mislim da je to nespretna definicija jednog Boga u tri službe.
Ako verujemo da je Isus Spasitelj po knjizi kao reči onda čujemo da piše kako je Bog Spasitelj a nema dva Spasitelja jer i to piše da je jedan Spasitelj onda trebamo razmisliti koji od te DVOJICE je Spasitelj?

Potom čujemo kako apostoli puni sile od Duha Svetoga govore kako nema drugo ime do Jehošue za spasenje a Jahve....gde je On u toj priči?
Sad ispade da je Isus taj Spasitelj i da je to IME u službi žrtve jedino koje spasava i apostoli baš u to IME i krštavaju. Gde im je ono krštenje iz Mateja u titule..ili su bili gluvi ili neposlušni jer za samo deset dana zaboravili da ne ide u IME već je trebalo u TITULE a oni baš U IME krstili i to ime još propovedali.

Koji je treći Bog...onaj sa Bogom od početka dizaše se DUH BOŽJI nad vodom mislio sam da je to BOŽJI DUH a ono novi Bog iz Boga.
Prva služba je STVORITELJA koji je pred narodom druga služba je Boga sa narodom kao žrtva i treća je službe Boga U VERNIMA.
Nisu trojica već JEDAN.
Jedan je SVE STVORIO.
Jedan je sve spasio.
Jedan je u svima vernima.
Piše da onaj ko nema SINA taj ni Oca nema i sad pitajte ortodox Jevrejina ima li on Boga Oca reći će DA! a Ima li SINA reći će NE!
Sad čumo KO NEMA SINA nema ni....koga? OCA!
Da li Jevrejim ima Boga sad? NEMA.
Kako...pa ima oca tvrde da ima. ,,Ko nema SINA taj NEMA ni OCA,,
Po definiciji ko nema SINA taj nema OCA oni nemaju Oca.

Zašto kad oni od davnina Boga kao Oca imaju....formula za proveru kaže da ga više NEMAJU jer ga NE POZNAŠE.
A zašto reče da onaj ko SINA nema taj nema Boga pa zato što je SIN to i o tome Isaija naveštava da je SIN = OTAC VEČNI I BOG SILNI. Gde su tu trojica?

NEMA TROJICE , SVISU JEDNO

 

[mire000]

Reče : Ja sam prvi i poslednji....i bejah mrtav i evo sam živ...
Ko je taj što se predstavi prvim i poslednjim i bio je MRTAV i sad je živ?

Što se tiče trojstva mislim da je to nespretna definicija jednog Boga u tri službe.
Ako verujemo da je Isus Spasitelj po knjizi kao reči onda čujemo da piše kako je Bog Spasitelj a nema dva Spasitelja jer i to piše da je jedan Spasitelj onda trebamo razmisliti koji od te DVOJICE je Spasitelj?

Potom čujemo kako apostoli puni sile od Duha Svetoga govore kako nema drugo ime do Jehošue za spasenje a Jahve....gde je On u toj priči?
Sad ispade da je Isus taj Spasitelj i da je to IME u službi žrtve jedino koje spasava i apostoli baš u to IME i krštavaju. Gde im je ono krštenje iz Mateja u titule..ili su bili gluvi ili neposlušni jer za samo deset dana zaboravili da ne ide u IME već je trebalo u TITULE a oni baš U IME krstili i to ime još propovedali.

Koji je treći Bog...onaj sa Bogom od početka dizaše se DUH BOŽJI nad vodom mislio sam da je to BOŽJI DUH a ono novi Bog iz Boga.
Prva služba je STVORITELJA koji je pred narodom druga služba je Boga sa narodom kao žrtva i treća je službe Boga U VERNIMA.
Nisu trojica već JEDAN.
Jedan je SVE STVORIO.
Jedan je sve spasio.
Jedan je u svima vernima.
Piše da onaj ko nema SINA taj ni Oca nema i sad pitajte ortodox Jevrejina ima li on Boga Oca reći će DA! a Ima li SINA reći će NE!
Sad čumo KO NEMA SINA nema ni....koga? OCA!
Da li Jevrejim ima Boga sad? NEMA.
Kako...pa ima oca tvrde da ima. ,,Ko nema SINA taj NEMA ni OCA,,
Po definiciji ko nema SINA taj nema OCA oni nemaju Oca.

Zašto kad oni od davnina Boga kao Oca imaju....formula za proveru kaže da ga više NEMAJU jer ga NE POZNAŠE.
A zašto reče da onaj ko SINA nema taj nema Boga pa zato što je SIN to i o tome Isaija naveštava da je SIN = OTAC VEČNI I BOG SILNI. Gde su tu trojica?

Malo vise dokazujes logikom.
Ja bih ipak biblijske citate za ove tvrdnje.
I onda da idemo jedan po jedan stih, a ne ovako prekoreda, ti si sebi iskonstruisao verovanje..
To o krstenju ne bih, jer sam vec toliko puta pricao sa MrSavkicem o tome, nego ovo drugo, lepo redom iznesi citate jedan po jedan...

''Jedan je u svima vernima.'' - Ja sam ti vec pokazao biblijom da nije jedan nego ih je vise u nama...

 

[stvarnoslap]

Za mene je veća misterija ovo tvoje rezonovanje (i ne samo tvoje) i svojevrsna analiza Božije pojave i njegovih svojstava i osobina. Zašto to radiš i čime to radiš? "Alatom" koji ti je dao taj isti Bog, dakle razumom. Ako je ljudski razum Božija kreacija, prava je misterija zašto ga je Bog tako kreirao da u sebi sadrži skoro podjednako i afirmaciju i negaciju svoga stvoritelja? Mnogi teisti, pa i teolozi kojma sam postavljao ovo pitanje, odgovor nalaze u tkz. slobodnoj volji, to jest, da je Bog nije želio ograničavati našu volju i slobodu izbora, ali ovakav odgovor ne samo da je nedostatan, nego nameće niz drugih pitanja i dilema; a za mene je najveća ova: budući da je svaznajući, veoma dobro je znao kako će čovjek tu slobodnu volju koristiti, što će reći, znao je da će čovjek (njegovo stvorenje) zagaziti u grijeh. Da li je to namjerno dopustio?
Misterija Svetog Trojstva i nije neka velika misterija za istinskog vjernika, iz prostog razloga što je za vjernika neupitno da se svemoćni Bog može pojavljivati u bilo kom obliku, bilo kom mjestu i kada god to poželi; a sama definicija te dogme, i nije toliko bitna niti razumu potrebna, da bi se u nju vjerovalo.

Sada bih se ja mogao praviti mudar pa odgovoriti, misterij. Odgovor je točan ali nikoga ne zadovoljava. Evo kako i dokle ja razumijevam dilemu koju si iznio, a dilema je svih ljudi.

Gore iznešeno tvoje pitanje i tvoja dilema najpoznatiji su u oblicima: Je li Bog stvorio zlo? ili Zašto Bog dopušta zlo? I na ova dva pitanja postoje meni potpuno jasni i razumu prihvatljivi odgovori, iako oni ponovo nikoga do kraja ne zadovoljavaju. Bog nije stvorio zlo, i Bog dopušta zlo, odgovori su na ova dva pitanja. Vrlo razumljivo, ako je Bog dobar, apsolutna Ljubav, onda nije stvorio zlo. Te, ako je postojanje zla činjenica koju svi svjedočimo, onda je tako, dakle, Bog zlo „dopušta“. Je li Bog mogao i „bez zla proći“? Mogao je i to, pa tako je i bilo svu vječnost do čovjeka i njegova pada u grijeh. Dakle, mogao je Bog izbjeći zlo i svu vječnost ostati Bog u ljubavi Oca, Sina i Duha Svetoga.

Ipak, iako Bog nije nimalo manje Bog kad nema stvorenja, Bog stvara čovjeka i sav stvoreni svijet. Čovjek je "jedino stvorenje što ga je radi njega samoga Bog htio". S ljubavlju ga je stvorio i ljubavlju mu je dao biće sposobno da kuša vječnu Božju Dobrotu. Sve drugo što je Bog stvorio stvorio je radi i za čovjeka. Od svih vidljivih stvorova samo je čovjek "sposoban upoznati i ljubiti svoga Stvoritelja", pa je tako jedini i pozvan da spoznajom i ljubavlju dijeli Božji život.

Sada dolazimo do trenutka kada „mudri čovjek“ postavlja ono pitanje sa „ali“. Ali, je li Bog mogao stvoriti čovjeka koji nije sklon grijehu? Takav čovjek ne bi griješio, vječno bi ostao u raju, zla i smrti ne bi bilo. Ne, nije mogao. Evo nas kod prve stvari koju Bog ne može. Bog ne može sam sebe nijekati. Jedino je Bog apsolutna Ljubav, i da je htio sebi „proširiti društvo“, a da i dalje ne bude zla, morao bi stvoriti stvorenja koja su također apsolutna Ljubav. Ovo bi bilo nijekanje Boga, jer bi ovim Bog stvarao druge Bogove, a Bog je samo onaj koji je Jedini. Tako Bog odluči „društvo sebi proširiti“ stvaranjem čovjeka.

Oni još malo „mudriji“ dosjetit će se i novog pitanja. Što je onda Bogu sve to trebalo? Zašto je Bogu trebalo možemo samo nagađati, više ćemo saznati pitamo li se jesmo li mi ljudi što dobili.

Razna zla zaista su uzrok čovjekovim mukama koja može doživjeti i doživi, ipak, čovjek ni nad čim ne strepi koliko strepi nad vlastitim životom. I kada riječima ne priznaje, čovjek najviše cijeni upravo taj Božji dar – život. Kako možemo toliko grozničavo čuvat dar, a darovatelju reći, što ti je to trebalo.

 

[spedy12]

I vidje Bog ("Jehova Jedan Jedini") sve što je učinio, i bijaše veoma dobro. Tako bude večer, pa jutro - dan šesti.
Postanak 1:31

Bog nije autor zla, bola, smrti i grijeha. Bog je autor dobra, mira i života. A Knez tame, sotona , on je začetnik zla i uzročnik grijeha. On je prvi prouzročio grijeh, i onda ga multiplicirao dalje. On sije zlo i bol. On uživa u uništavanju i rušenju. Bog stvara i gradi. Daleko je zlo od Boga, i Bog se gnuša na zlo i prijestup.

 

[Jurivaka]

Sada dolazimo do trenutka kada „mudri čovjek“ postavlja ono pitanje sa „ali“. Ali, je li Bog mogao stvoriti čovjeka koji nije sklon grijehu? Takav čovjek ne bi griješio, vječno bi ostao u raju, zla i smrti ne bi bilo. Ne, nije mogao. Evo nas kod prve stvari koju Bog ne može. Bog ne može sam sebe nijekati. Jedino je Bog apsolutna Ljubav, i da je htio sebi „proširiti društvo“, a da i dalje ne bude zla, morao bi stvoriti stvorenja koja su također apsolutna Ljubav. Ovo bi bilo nijekanje Boga, jer bi ovim Bog stvarao druge Bogove, a Bog je samo onaj koji je Jedini. Tako Bog odluči „društvo sebi proširiti“ stvaranjem čovjeka.

Dobra apologetika, ali..., opet ovo ali, ne reče li Bog, parafraziram: stvorimo čovjeka prema svome liku i obličju, (ili, na svoju sliku i priliku), neka on vlada na zemlji...i td.!?

 

[Adrian BG]

2. Коринћанима, глава 4
4. У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

Човек је по обличју, а Господ само обличје Бога који се не види. Светлост од Светлости. Ту нема две Светлости, већ јединство, истородност (јединородни Син).

Ако захватим воду из океана у неки суд, исти је садржај у суду и у океану. Оно у суду прими обличје суда, али је изнутра исто што и океан.

38. Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему. (Јован 10)

10. Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела.(Јован 14)

То није питање материје, већ Духа.

 

[stvarnoslap]

Dobra apologetika, ali..., opet ovo ali, ne reče li Bog, parafraziram: stvorimo čovjeka prema svome liku i obličju, (ili, na svoju sliku i priliku), neka on vlada na zemlji...i td.!?

Upravo tako. Nije Bog rekao, stvorimo čovjeka onakvog kakvi smo mi (jednakog nama).

 

[Jurivaka]

Човек је по обличју, а Господ само обличје Бога који се не види. Светлост од Светлости. Ту нема две Светлости, већ јединство, истородност (јединородни Син).

Ако захватим воду из океана у неки суд, исти је садржај у суду и у океану. Оно у суду прими обличје суда, али је изнутра исто што и океан.

U tome i jeste glavna dilema - da li je sadržaj u "sudu" i "okeanu" potpuno isti? Ako jeste, kako ti kažeš, a slap u donjem citatu to vidi drugačije, onda su atributi koji se pripisuju Bogu, vrlo upitni!

Upravo tako. Nije Bog rekao, stvorimo čovjeka onakvog kakvi smo mi (jednakog nama).

Stvar tumačenja. Recimo, šta je lik, a šta obličje? Logika govori da je jedno od toga tijelo, a drugo duh, ili šta?

 

[Adrian BG]

Ако се ти и ја слично понашамо, неко ће рећи да личимо. Лик (особински) нам је сличан. Зато кажемо: лик и дело. Не мисли се на изглед лица, већ на карактерне особине.

Такође можемо рећи да је неко физички сличан. Сличан је лик (физички изглед).

Обличје телеснога и обличје духовнога је уједињено у Христосу (Син човечији и Син Божији). Зато се у православљу каже: Богочовек. Две природе, савршен Човек и Савршен Бог. Једини човек достојан тог имена (Човек). Нови Адам.


Господ Исус Христос - Богочовек

Господ Исус Христос јесте Богочовек јер има у себи две природе: божанску од Бога Оца и човечанску од Своје мајке, Пресвете Деве Марије.

http://www.
spc.rs/

​

Кажем, као океан у неком суду. Споља суд земљани, изнутра океан (Светлост живота). То се види на Преображењу. Зато је саблазан многим неверујућим људима јер гледају само спољашњост (телесност).

О зачећу и рађању говоре као о људском делу, не Божијем. Као што пагани говорише да њихов бог легне са женом и добије сина. Ово је ствар ван телесности, ван сексуалности. Светлост у људском телу.
​

Матеј, глава 17
1. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.
2. И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.

 

[stvarnoslap]

Stvar tumačenja. Recimo, šta je lik, a šta obličje? Logika govori da je jedno od toga tijelo, a drugo duh, ili šta?

Uvijek je stvar tumačenja. Ne znam za druge, ali bit ću iskren i priznati da meni Biblija knjiga nikada nije glasom progovorila. Sve što ovdje napišem moje je razumijevanje i tumačenje onoga što sam u Bibliji pročitao. Vađenjem jedne ili nekoliko rečenica iz biblijskog teksta moguće je dokazati što god kome na pamet padne. Upravo to čine adventisti, i općenito sektaši, i upravo je tako i zbog toga nastalo pedesetak tisuća denominacija koje se pozivaju na istu Bibliju. One ni ne mogu nastati drugačije nego upravo na način "vađenja iz konteksta". Kada bi oni Bibliju sagledavali u cjelini i ozbiljno, i kada bi u iskrenoj bogobojaznosti razumijevali biblijski tekst, naprosto bi morali doći na ono što je Crkva iznjedrila jer se prema Svetom Pismu upravo tako odnosila.

"Tumačenje" koje si spomenuo ponukalo me napisati ovo gore, a sada se vraćam onomu što si napisao. Ako jedan izričaj nije toliko jasan da ga možemo uzeti kao "dogmatsku definiciju", objašnjenje treba tražiti i na drugim mjestima. Vrlo blizu gdje nalazimo, "na svoju sliku", nalazimo i slijedeće: Post 2,17: ali sa stabla spoznaje dobra i zla da nisi jeo! U onaj dan u koji s njega okusiš, zacijelo ćeš umrijeti. Ovo Bog govori Adamu i ovo je prva izrečena Božja zapovijed zabrane. Dakle, jasno je da Bog, kada kaže - "Načinimo čovjeka na svoju sliku", ne govori o čovjeku koji će biti jednak Bogu.