Sve sto treba da znate o Breskvi

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Vertikalni V sistem
Ovaj uzgojni oblik je poznat i pod imenom kalifornijski V sistem. Dve glavne ramene grane obrazuju „V“ oblik usmeren niz red. Svaka od tih grana oblikuje se po sistemu centralne vođice. Rastojanje u redu je približno 2,5 – 3,5 m, dok se međuredno rastojanje kreće između 4,5 i 5,5 m. Ovaj sistem uzgoja pogoduje mehanizovanoj rezidbi i korišćenju platformi za berbu. Ovakav način uzgoja zaista daje veće prinose po hektaru u prvim godinama po sadnji. U poznijim godinama dolazi di istih problema u vezi sa zasenčivanjem kao i kod sistema sa centralnom vođicom, što bi sveukupno moglo da dovede do skraćenog veka eksploatacije zasada.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Perpenndikularni V sistem
Ovaj uzgojni oblik u suštini identičan je kalifornijskom V sistemu. Razlika je u usmeravanju glavnih skeletnih grana. One se razvode pod uglom od 900 u odnosu na red. Najcešće međuredno rastojanje je 5,5 – 6,6 m, a unutar reda 1,5 – 2,5 m.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Sistemi koji zahtevaju naslon
Za špalir je karakteristično formiranje rodnih grana u jednoj ravni. Ovaj uzgojni oblik zahteva intenzivno održvanje. Nije najpogodniji za breskvu.
Tatura je sistem veoma sličan upravnom V-sistemu. Posmatrano sa aspekta poprečnog preseka, red podseća na slovo „Y“. Glavne skeletne grane su naslonjene na žicu i razvedene pod uglom od 600 u odnosu na horizontalu, što omogućava dobru izloženost sunčevim zracima. Rastojanje u redu se kreće izmedu 0,6 – 1,2 m, a između redova 5,5 – 6,5 m. Dobre strane ovog uzgojnog oblika su brzo razvijanje krune i moćnost „hvtanja“ velike količine svetlosti, zatim dobara razvijenost rodnog drveta, rana i obilna rodnost relativno laka mehanizovana rezidba. Glavni nedostaci sistema koji zahtevaju naslon su visoka ulaganja u njihovo postavljanje i veliki zahtevi u pogledu visoko stručne radne snage.
V001_3_14.gif
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[TABLE]
[TR]
[TD]
V001_3_16.gif
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
AGROTEHNIKA I POMOTEHNIKA BRESKVE
Priprema zemljišta za sadnju
Pre dubokog oranja za sadnju bresaka, zemljište se čisti od ostataka starih panjeva, krupnog kamena i od korova. Naročito treba obratiti pažnju da zemljište bude zdravo, bez prisustva izazivača bolesti truljenja korena i izazivača raka na korenu breskve.
Ako je odabrana parcela ili deo parcele zarastao u zubaci ili palamidi i sličnim korovima na njoj treba uništiti korov. Za vreme duže suše korovi se oprskaju odgovarajućim herbiddima, prema uputstvu na omotu pakovanja. Posle toga se parcela plitko poore da se izbace na površinu delovi korena i da se sasuše. Te delove korena treba sakupiti i tako suve spaliti. Tako očišćena parcela se poore u jesen i zasejava se ozimim ječmom. Ukoliko se ne stigne sa setvom u jesen, može se zasejati u proleće sa pivarskim ječmom. U proleće se po ječmu poseje detelina. Ona se drži na parceli dve godine i posle toga se razorava u jesen. Na razoreno detelinište u proleće se seju okopavine, koje se dobro nađubre stajnjakom i mineralnim đubrivimaa (pasulj, boranija, grašak, rani krompir, bostan, nikako cmi i beli luk). U nedostatku stajnjaka seju se biljke za zelenišno đubrenje (stočni grašak sa raži, grahorica, lupina slačica i sl.) Ove se biljke zaoravaju pred početak njihovog cvetanja.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Tako očišćenu parcelu od korova treba poorati plugom rigolerom, na dubini 50 sm, na 2-3 meseca pre sadnje. Posle oranja zemlja se isitni tanjiračom, drijačom ili kultivatorima i dobro se poravna. Pre same sadnje i za vreme sadnje treba izbegavati đubrenje stajnjakom. Iz njega mogu preći izazivači trulježi na koren breskve, posebno posle jačeg razaranja korena. Pri oranju treba dodati smešu fosforih i kalijumovih đubriva, odnosno kompleksno PK đubrivo, da se postigne umerena plodnost, prema sadržaju ovih elemenata u zemljištu. Najviše se može dodati smeša ovih đubriva 500—800 kg po hektaru. Na siromašnijim i težim tipovima dodaju se veće, a na plodnijim tipovima zemljišta, manje količine đubriva.
Ako se parcela za breskvik ne rigoluje po celoj površini, zemljište se može rigolovati na dubinu oko 60 sm u pantljikama širine 2 m, po čijim sredinama će se saditi sadnice bresaka. Ostala se površina samo plitko obrađuje oranjem, a na manjim površinama prekopavanjem.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Breskve se mogu saditi i u iskopane jame. Jame se kopaju sa prečnikom 100- 150 sm, na dubini 70-80 sm. Na 15 dana pred sadnju jame se zapunjavaju plodnom zemljom. Ukoliko je na dnu jame voda, ona se pre zapunjavanja izbacuje.
Razmeravanje mesta za sadnju
Mesta za sadnju bresaka razmeravaju se pomoću zategnute žice ili kanapa, a po mogućnosti i uz čeličnu pantljiku. Od međe se odstupi za polovinu razmaka redova bresaka i obeležava se prvi red. Pomoću pravaouglog trougla se podiže upravna na pravac prvog reda. U tom pravcu se postave vizir motke ili dobro vidljivi pravi štapovi. Taj se red produžava do kraja parcele. Na sličan se način podiže upravna i na drugom kraju prvog reda. Posle toga se kanap ili žica zatežu na kolčićima i na obeleženom mestu (tušem ili crvenom bojom — minjumom) se pobijaju kolčići, gde će biti mesto za sadnju breskve, uz samu žicu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Breskve se sade zavisno od bujnosti sorte i podloge, klime, plodnosti zemljišta, oblika krune, načina rezidbe i mogućnosti za navodnjavanje. Bujne sorte na bujnim podlogama, na srednje plodnom zemljištu, u blagoj klimi sa dovoljno padavina, gde će se primenjivati duga rezidba, sade se na razmaku 6 X 5 m, srednje bujne sorte (koje su najbrojnije u našoj zemiji) sade se na 5 x 5 m, izuzetno na siromašnom zemljištu sa rezidbom na zamenu (kratka rezidba) sade se na 4 X 4 m. Sorte patuljastog rasta sade se na razmaku 3 X 2 m na plodnom i umereno vlažnom zemljištu, a gaje se u vidu uspravne kordunice.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Razmeravanje mesta za sadnju
Na srednje plodnom zemljištu, na razmaku 5 X 4 m voćke su suviše guste i jedna drugu zasenjuju. Zbog toga se sorte bujnijeg rasta i sade na većem razmaku, da bi se izbeglo međusobno zasenjivanje i privremeno ogoljavanje krune. Sorte sa većom visinom krune od 3 m sade se na većem razmaku
Breskve sa krunom u obliku vaze sade se na razmaku 5 X 6 m (bujne sorte ) ili na 5 X 5 m (srednje bujne) i 5 X 4 m (manje bujne sorte) sa kratkom rezidbom; a breskve sa krunom u obliku palmete sa kosim granama sade se na razmaku 5 X 5 m. Breskve, koje se režu kratko — na zamenu, sade se gušće od bresaka koje se režu na dugu rezidbu - samo proređivanjeni.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Raspored sorti bresaka u zasadu
Prema vremenu zrenja, na periferiji i na višim položajima sade se sorte najranijeg zrenja, a do njih se sade sorte srednje ranog i srednje kasnog, a u centru plantaže se sade sorte kasnog i vrlo kasnog zrenja. Obično se uzimaju 15 – 20% sorti ranog i vrlo ranog zrenja, 60 – 70% sorti srednje ranog i 15 – 20% sorti kasnog zrenja.
Za srednje plodna i plodna zemljišta, sa dovoljno padavina u toku vegetacije ili sa mogućnošću za navodnjavanje, najpodesenija je podloga od vinogradarske breskve iz semena za većinu gajenih sorti u našoj zemlji; za vlažnija i malo teža zemljišta podesnija ja podloga od sejanca džanerike, a za kamenita, suva i krečna zemljišta najpodesnija je podloga od sejanca gorkog badema.
 
Natrag
Top