Sve sto treba da znate o Breskvi

[Nostradamus]

Mulčiranje breskvika
U sušnim rejonima, povremene suše mogu da se ublaže i mulčiranjem breskvika. Povišina ispod krune bresaka se zastire suvim lišćem, suvom travom, slamom u sloju od 10—15 sm, u širini pantljike u zoni krune bresaka ili ispod pojedinačnih stabala. Breskvik se mulčira rano u proleće ili za vreme najdužeg sušnog perioda posle jačih kiša. U tom materijalu se preko zime skrivaju miševi, koji za to vreme mogu da pojedu koru i rodne pupoljke bresaka, a posebno glođu koren breskve u vidu prstena, koje se posle toga odmah suše. Zbog toga se mulčiran breskvik pred zimu prekriva otrovnim mamcima za miševe. Oni se stavljaju pored stabla.

 

[Nostradamus]

Priprema zemljišta za podizanje zasada obavlja se dva do tri meseca prie same sadnje i predstavlja jednu od najvažnijih radnji iz razloga što voćnjaci predstavljaju višegodišnje zasade, zato loša priprema zemljišta značila bi gubitak, ili čak propadanje celokupne prozvodnje. Pre same sadnje potrebno je izvršiti hemijsku analizu zemljišta, te na osnovu iste sprovesti odgovarajuće meliorativno đubrenje. Meliorativno đubrenje obično ide u količini 0,8-1 t/ha NPK, i to kombinacije 0:20:30, 5:20:30 ili 8:16:24 dakle, sa malim sadržajem azota. Ovom radnjom potrebno je uneti i dovoljne količine organskog đubriva (stajnjaka, i to zgorjelog), obično u količini 30-50 t/ha. Takode, potrebno je ispitati pH zemljišta, optimalni bi bio 5,5-6,5, a u slučaju da od istog stvarni odstupa potrebno je izvršiti kalcifikaciju – dodavanje 90% CaCO3 + mleveni dolomit u količini 2000 kg/ha. Nakon toga sledi duboko oranje 30-60 cm, a na težim zemljištima potrebno je sprovesti i rigolovanje (veoma duboko oranje i do 1 m).

 

[Nostradamus]

Navodnjavanje breskvika
Breskvik se navodnjava u sušnim rejonima, u kojima je suma padavina u toku godine ispod 600 mm/cm2. Norma vode za navodnjavanje zavisi od zemljišta hidrotermičkog koeficijenta rejona, visine prinosa i starosti breskvika. One se kreću u granicama od 350—500 m3 po hektaru ili 500-1000 1 po jednom stablu.
Breskvik se zaliva pred cvetanje, posle proređivanja plodova, za vreme nalivanja plodova (na 20-30 dana pre zrenja), a u vrlo sušnim rejonima zaiivaju se i preko zime ili kasno u jesen za rezervu, posle otpadanja lisća. Neki preporučuju i jedno zalivanje pred početak obrazovanja cvetnih začetaka (krajem jula ili početkom avgusta) ukoliko to zalivanje ne bi produzilo zrenje plodova u sorti srednje ranog i srednje kasnog zrenja. Zalivanje na kraju vegetactje može da produži porast mladara, koji zeleni ulaze u zimski odmor i mogu da izmrznu u toku zime i od najslabijih mrazeva. Zalivanje neposredno pred početak zrenja plodova bresaka, često odlaže zrenje ili izaziva masovno pucanje plodova, koji su krupni i lepo obojeni, a neupotrebljivi kao stono voće. Time se nanose veliki gubici u proizvodnji bresaka, te je to zalivanje štetnije, nego da su ostavljene breskve bez njega. Plodovi posle tog zalivanja su slabije obojeni i siromašniji u suvim materijama, čime se smanjuje njihov kvalitet, a smanjuje im se sposobnost za transport i čuvanje u skladistu.

 

[Nostradamus]

Breskvik se navodnjava kanalima, bazenima (gde se okružuju 6-8 stabala malim bedemima od zemlje), po činijama i kišom. Rasprskivači treba da bacaju kišu samo ispod krune, da ne bi kvasili plodove i lišće. Voda za navodnjavanje breskvika mora biti bez prisustva štetnih bakterija, otrovnih supstanci i sa niskim sadržajem kreča.
Pred zalivanje breskvika na težem zemljištu, treba pratiti prognozu meteorološke službe za dotični rejon. Ukoliko se takav breskvik danas zalije s velikom količinom vode, a sutradan padne jaka kiša, u tom slučaju zemljište se zasiti do apsolutnog pojskog kapaciteta vode, koren breskve počinje da se guši bez kiseonika. Na kruni bresaka se posle toga pojavljuje jaka smolotočina, a prirast plodova i mladari skopo stane. Radi predostrožnosti od ovakvih posledica na težem zemljištu se breskvik zaliva češće, a sa manjim količinama vode. Posle zalivanja breskvik se plitko poore.

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Rezidba breskve
Breskve se režu na formiranje oblika krune, u rodu, na podmladivanje, izuzetno posle jačeg smrzavanja cvetnih pupoljaka i mešovitih grančica. U nas se najmasovnije breskve gaje u obliku vaze, a nešto ređe u obliku palmete sa kosim granama.

 

[Nostradamus]

Formiranje krune breskve u obliku vaze
Rezidba u prvoj godini posle sađenja.
Posle sađenja bresaka, radnik pravi šablon od letvice ili pravog pruta na visini buduće prve skeletne grane ureže crticu, a iznad toga ostavlja još 25 cm. Šablon se ostavlja u dužini od 85 cm, a za poboljšanu vazu od 95 cm. Radnik uzima šablon i reže stablo breskve, pošto ga postavi na površinu zemlje, iznad njegove dužine od 85, odnosno 95 sm. Stablo se reže oštrim makazama koje ne gnječe presek.
Na sadnici sa prevremenim grančicama se ostavlja prva na visinu od 60 cm, druga na 6-8 cm od prve, a treća na 2—3 cm ispod preseka. Ostale se režu u osnovi, a ove tri na po dva vidna vegetativna pupoljka. U sadnica bez prevremenih grančica u zoni za porast budućih skeletnih grana treba da su dobro razvijeni vegetativni pupoljci.
U proleće, krajem maja i početkom juna odabiraju se mladari za buduće skeletne grane prvog reda kad izrastu u dužinu od 25—30 cm. Ostavljaju se po tri, a u vetrovitim predelima i po četiri. Prvi se ostavlja na 60 sm, drugi na 6—8 cm od prvog i treći na 2—3 cm ispod preseka, radi postizanja što ujednačenijeg porasta mladara. Mladar ispod preseka obavezno se pincira, čime se sprečava sušenje preseka.

 

[Nostradamus]

Odabrani mladari treba da imaju ugao grananja najmanji 450 a najveći 700. Njihov projekcioni ugao ne sme biti veći od 1200 niti manji od 1000. Ako im je manji ugao grananja od 450 tada se razvode, a kad im je veći od 700 tada se vezuju uz pritku pod uglom 45—600. Svi se mladari ispod prvog na delu stabla od 60 cm iznad zemlje režu u osnovi. Rezidba u drugoj godini pode sadnje.
Ispod produžnice, na ostavljenim letorastima za skeletne grane prvog reda, odrezuju se u osnovi sve prevremene grančice na prostoru od osnove od 20—25 cm, u cilju njenog oslobođenja od konkurenata. Ostale prevremene grančice se proređuju na razmaku 15-20 sm.
Odrezuju se u osnovi prevremene grančice koje su izrasle iz gornje i donje površine letorasta, a ostavljaju se one koje su izrasle iz postranih pupoljaka leve i desne strane letorasta. Ostavljene prevremene grančice se režu na dva vegetativna pupoljka.
U proleće, kad izrastu mladari u dužinu 15—25 cm, biraju se najpovoljnijeg položaja iz postranih pupoljaka za buduću skeletnu granu drugog reda na udaljenosti od osnove skeletne grane prvog reda od 50—60 cm. Oko tog mladara na prostoru od 20 cm uklanjaju se u osnovi ili se pinciraju na 3—4 lista svi mladari.

 

[Nostradamus]

Rezidba u drugoj godini pode sadnje.
Ispod produžnice, na ostavljenim letorastima za skeletne grane prvog reda, odrezuju se u osnovi sve prevremene grančice na prostoru od osnove od 20—25 cm, u cilju njenog oslobođenja od konkurenata. Ostale prevremene grančice se proređuju na razmaku 15-20 sm.
Odrezuju se u osnovi prevremene grančice koje su izrasle iz gornje i donje površine letorasta, a ostavljaju se one koje su izrasle iz postranih pupoljaka leve i desne strane letorasta. Ostavljene prevremene grančice se režu na dva vegetativna pupoljka.
U proleće, kad izrastu mladari u dužinu 15—25 cm, biraju se najpovoljnijeg položaja iz postranih pupoljaka za buduću skeletnu granu drugog reda na udaljenosti od osnove skeletne grane prvog reda od 50—60 cm. Oko tog mladara na prostoru od 20 cm uklanjaju se u osnovi ili se pinciraju na 3—4 lista svi mladari.

 

[Nostradamus]

Ostali mladari iz postranih pupoljaka leve i desne strane grane se proređuju na razmaku 10—15 cm. Mladar za buduću skeletnu granu drugog reda dovodi se pod ugao porasta od 550 prema vertikali. Svi zamenuti plodovi se kidaju u maju

 

[Nostradamus]

Rezidba u trećoj godini posle sadnje.
Ispod produžnica se režu u osnovi sve prevremene grančice na prostoru od 20 cm ispod njene osnove. Istovremeno se režu u osnovi letorasti prema unutrašnjosti krune, koji su se razvili iz gonje površine grane i režu se letorasti na donjoj površini skeletne grane. Ostavijaju se letorasti razvijeni iz postranih pupoljaka na levoj i desnoj strani skeletne grane, ostali se skraćuju na 3—5 kolenaca sa pupoljcima. Njihov razmak se ostavlja od 10—15 cm. Krajem maja se kidaju svi zametnuti plodovi u krunu breskve, u cilju stimulisanja porasta grančica. Izuzetno u sorti sa bujnim porastom se ostavljaju po 3—5 plodova na mešovitim grančicama.
Kad izrastu mladari u dužinu od 25—30 cm odabiraju se za skeletne grane drugog reda na razmaku od prve na suprotnoj strani od 70—90 cm. Oko tog mladara pinciraju se ostali mladari na prostoru od 20 cm. Pinciraju se konkurenti produžnica ili se režu u osnovi. U bujnijih sorti ostavljaju se i teže grane drugog reda na udaljenosti 60—70 cm od druge grane drugog reda na istoj strani prve grane drugog reda.