Sve sto treba da znate o Breskvi

[Nostradamus]

Sadnja bresaka
Izbor sadnice za sadnju. Za sadnju breskvika najpodesnije su zdrave, jednogodišnje sadnice sa prečnikom stabla u korenovom vratu 12 – 15 mm, koja ima visoko, ali ne mnogo razgranato, stablo od 12 – 15 cm, sa dobro razvijenim korenom. Na podlozi od breskve iz semena sadnice treba da ima najmanje tri dobro razvijene žile u podjednakom razmaku u svim pravcima raspoređene, na podlozi od džanerike 4 i na podlozi od gorkog badema najmenje dve. Sadnice za podizanje breskvika treba kupovati od poznatih rasadnika sa deklaracijom sorte i podloge i ujednačene.

 

[Nostradamus]

Priprema sadnice breskve za sadnju.
Na korenu sadnice breskve odrezuju se oštrim nožem samo povređene, suve ili plesnjive žile. Potom se koren potapa u 0.3% rastvor Ortocida, u cilju suzbijanja izazivača truležnice korena. Na stablu sadnice se seku sve prevremene grančice u osnovi do visine budućeg stabla – oko 60-70 sm. Iznad ove visine prevremene grančice na stablu režu se na dva vidljiva pupoljka tek u proleće.

 

[Nostradamus]

Kopanje jama.
Pripremljena sadnica breskve se sadi u iskopanu jamu pored kolčića sa kojim je obeleženo mesto za sadnju. Jama se kopa ašovom tako duboko da se koren sadnice može u njoj nesmetano rasporediti u svim pravcima, a da dubina korenovog vrata ostane na istoj dubini, posle slaganja zemlje, na kojoj je bio i u rasadniku. Plitka sadnja sadnice smanjuje prijem, a dublja sadnja produžava nerodni period u bresaka. Sadnica se može dublje saditi za 5 – 8 sm na kamenitom, peskovitom i jako suvom zemljištu, nego što je bila u rasadniku, bez ikakvih posledica na njenu buduću rodnost.

 

[Nostradamus]

Tehnika sadnje.
Pri sadnji sadnica bresaka jedan radnik drži sadnicu za stablo i razmešta joj koren po jami na određenu dubinu, prema položaju korenovog vrata, a drugi radnik motikom ili lopatom postepeno nabacuje samo rastresitu zemlju, bez ostatka korena jednogodišnjih biljaka. Za vreme nabacivanja zemlje, onaj radnik što drži sadnicu, povremeno je protresa. Kad se zatrpa koren zemlja se oko nje nagazi nogom. Na obuci ne sme biti krampona ili sličnih dodataka, koji bi ranjavali koren za vreme gaženja zemlje. Potom se zemlja nabaci do vrha jame i dobro se nagazi. Pri tome treba paziti da radnik koji nabacuje zemlju ne udara u stablo sadnice lopatom ili motikom. Po završenom zatrpavanju jame oko sadnice se prave činije sa poluprečnikom od 50-60 cm u vidu kruga i zalivaju se sa 30-40 lit. vode, bez obzira da li se sadi u jesen ili rano u proleće. Kad zemlja upije vodu, preko vlažnog sloja činije se nabaca tanki sloj suve zemlje, u cilju suzbijanja pojave pokorice, koja kasnije brzo isušuje zemlju oko sadnice.

 

[Nostradamus]

Vreme sadnje.
Sadnice bresaka jesenje sadnje bolje se primaju i imaju znatno veći prirast letorasta u prvoj godini od sadnica kasne prolećne sadnje. Posle jesenje sadnje sadnice se umotavaju papirom od papirnatih vreća, gužvama od slame ili stabljikama od kukuruzovine, ili se breskvik dobro ogradi pletenom žicom protiv zečeva, srna ili divljih svinja. Uz svako stablo se stavljaju otrovni mamci protiv miševa (u blizini dvorišta mamci se obavezno stavljaju samo u hodnike miševa i zatrpavaju se, da se ne bi otrovale domaće životinje). Posle sadnje u jesen, sadnice se povremeno kontrolišu preko zime. Ukoliko je bujica ogolila koren on se odmah zatrpava (ako su se pojavili miševi, mamci se ponovo rasturaju), a sadnice koje vetar povio treba uspraviti i vezati uz pritku. Ukoliko se dogodi i krađa jednog dela sadnica, odmah se kupuju nove i zasad se podsađuje rano na proleće.

 

[Nostradamus]

Obrada zemljišta u breskviku
Po završenoj sadnji, breskvik se poore ili prekopa na dubinu 18 – 22 cm, a pored stabla u zoni oko činije i između stabla u redu se prekopava budakom ili motikom, pri čemu se pazi da se ne povredi stablo i koren. Na proleće se breskvik ponovo obraduje, na isti nacin kao i odmah posle sadnje. Pri obradi plugom ne sme se prići bliže stablu sadnice od 50-60 cm. Posle obrade u proleće zemlja se podrlja ili se istanjira.
Preko leta, prema učestalosti pojave korova i pokorice, breskvik se tanjira ili kultivira, a između stabla u redu samo se okopava motikom na dubini 5-8 cm.

 

[Nostradamus]

Mladi breskvici mogu se zasejavati boranijom, spanaćem, graškom, sojom i drugim povrćem, izuzev belim i crnim lukom. Beli i crni luk luče posebne materije iz svog korena koje ometaju porast korena breskve. Može se saditi u prvoj godini i bostan, ako postoje mogućnosti za navodnjavanje. Pri sadnji ili setvi povrća prvi redovi ne smeju biti bliži stablu sadnice od 1,5 m. U mladim breskvicima treba izbegavati upotrebu herbicida trajnog delovanja. Hebricidi se mogu upotrebljavati protiv korova u starijim breskvicima, prema uputstvu na omotu pakovanja, koji se redovno zalivaju ili u rejonima sa dovoljno padavina za vreme vegetacije breskve.

 

[Nostradamus]

Breskvik se redovno ore svake godine u jesen (posle otpadanja lišća) i rano u proleće (pre cvetanja) na dubinu 18 – 22 cm, pri tome se pazi da plug ne seče koren. Ako su skeletne žile bliže površini zemlje, dubina obrade se smanjuje ili se u blizini stabla samo potanjira. Zbog toga se dubokog oranja treba ispitati dubinu rasporeda korena bresaka, mestimičnim kopanjem proifla na 1,5 – 2 m pored stabla. Na kraju vegetacije breskvik se prilično zakorovi. Taj se korov pre cvetanja zaorava u cilju poboljšanja strukture zemljišta.

 

[Nostradamus]

Đubrenje breskvika
Breskvik se redovno đubri stajnjakom i meniralnim đubrivima, zavisno od plodnosti zemljišta, bujnosti sorte, starosti voćaka i planiranih prinosa. Do rodnosti rastura se 15 – 20 tona zgorelog stajnika i po 300 kg 20% azotnog, 200 kg fosfornog i 150kg kalijumovog đubriva na 1 hektaru površine.
Stajnjak sa fosfornim i kalijumovim đubrivom zaorava se u jesen a 2/3 azotnog đubriva rastura se u proleće na mesec dana pre cvetanja i 1 / 3 na mesec dana pred zrenje plodova u rodnom breskviku ili pred početak obrazovanja cvetnih začetaka u rodnim pupoljcima.
Tabela: Norme potrebnog đubriva za đubrenje breskvika – računate u čistim hranivima (N- azot, P – fosfor i K – kalijum) u kg po jednom hektaru.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Napomena: Visoke norme đubriva za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa bresaka mogu se upotrebiti u rejonima sa sumom padavina u toku vegetacije od 450 – 500 mm, sa ravnomernim rasporedom i gde se navodnjava breskvik u sušnim rejonima.

 

[Nostradamus]

Potrebe u hranjivim elementima mogu se podmiriti iz različitih mineralnih đubriva (pojedinačnih – prostih, mešanih ili kompleksnih). Najpreporučljivija za đubrenje su kompleksna visokokoncentrovana lakorastvorljiva mineralna đubriva, i to ona u kojima je kalijumova komponenta u obliku kaljum sulfata. Inače, kompleksna đubriva su i najrentabilnija, pošto u istoj količini đubriva, sadrže mnogo više čistih hranljivih materija, usled čega su, između ostalog, mnogo niži troškovi transportovanja i rasipanja. Kompleksna đubriva koja sadrže samo fosfora i kalijuma, ili pored P i K i manji deo azota ( N), obično se unose u jesen, dok se ona sa većim sadržajem azota (N), daju rano u proleće.