Sve sto treba da znate o Breskvi

[Nostradamus]

Breskve imaju veliku potrebu za azotom, fosforom, kalijumom, magnezijumom i drugim elementima. Posebno imaju velike potrebe za azotom koga ugrađuju u mnogobrojne cvetne pupoljke i bujne letoraste, a zatim u jezgro semenki. Azotna đubriva se dodaju na mesec dana pred cvetanje, zatim pred junsko otpadanje u vidu prihranjivanja, a najkasnije na mesec dana pred zrenje kasno zrelih sorti i na mesec dana pred početak obrazovanja cvetnih začetaka. Kasno prihranjivanje azotnim đubrivima odlaže početak zrenja, a u ranih sorti se pojavljuje u otegnuto zrenje u kruni, što nanosi velike štete u samoj proizvodnji, jer se gubi na ceni, kvalitetu plodova i utrošku radne snage oko berbe plodova u više navrata, a produžuje i vegetaciju. U to vreme breskve treba obezbediti sa dovoljno fosfora i kalijuma.

 

[Nostradamus]

Za uspevanje bresaka su najpovoljniji laki tipovi zemljišta (ilovasto peskovito, ili peskovito ilovasto zemljište) sa niskim nivoom podzemnih voda. Teški tipovi zemljišta, a naročito podzoli sa nepropusnim slojem, nepodesni su za gajenje bresaka bez prethodne melioracije. Teški tipovi zemljišta popravljaju se sa obilnijim đubrenjem sa stajnjakom i dubokom obradom zemlje; podzoli se popravljaju dubokom obradom koja uništava nepropusni sloj, obilnijim đubrenjem sa stajnjakom i dodavanjem kreča (kalcifikacijom) prema hidrolitifikom aciditetu, do neutralizacije štetnih kiselina.
Za uspevanje bresaka su najpovoljnija zemljišta sa plodnim oraničnim slojem dubokim najmanje 60-70 sm, a nivo podzemne vode najbliži za vreme maksimalnog vodostaja 1,5-2 m. Krečna zemljišta mogu se koristiti za gajenje bresaka samo na podlozi od gorkog badema. Breskve se mogu gajiti i na peskovitom zemljištu.

 

[Nostradamus]

Zemljište, posle krčenja bresaka, kajsija, ili drugih koštičavih kultura, može se koristiti za gajenje bresaka tek posle odmora od 7-9 godina. Za to vreme treba na njemu sejati detelinu, lucerku i okopavine. Na takvom zemljištu breskva se može saditi i ranije, ali najmanje 3 godine posle krčenja starog zasada, s tim da se breskva kalemi na drugu podlogu u odnosu na raniju. Ako je zasad ranije sađen na podlozi od vinogradarske breskve, pri ponovnom podizanju breskvika, treba da se uzme podloga od badema, ili dženarike.
Uopšteno govoreći, voćna stabla ne podnose slabo drenirana zemljišta (glineni horizont, nabijenost zemljišta kao posledica višegodišnje intenzivne obrade i tretiranja zemljišta, itd.) što za posledicu ima zabarivanje, zasićenost zemljišta vodom, naročito u toku vegetacije. Glineni nepropustljivi horizont je sloj materijala nalik steni, i može biti debljine od 20 – 150 cm. Ovaj sloj je kao beton koji onemogućava drenažu. Ukoliko se nalazi u površinskom sloju zemljišta, na dubini od najviše 120 cm, treba ga razbiti rigolatorom. Kada se jednom taj nepropustivi sloj razbije, ne dolazi do njegovog ponovnog formiranja tako da nije neophodno ponoviti postupak. Dubokim oranjem se poboljšava situacija nastala kao posledica nabijenosti zemljišta ili prisustva nepropustivog sloja gline. Drenaža zemljišta se može poboljšati postavjanjem drenažnih cevi ili sadnjom na uzdignutim lejama. Kod drenažnog sistema cevi treba postaviti pod nagibom tako da se suvišna voda usmerava prema perforiranim cevima, a potom se gravitacionom silom odvodi od korena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupak zahteva dobru stručnotehničku osposobljenost, a često predstavlja i prilično skupu investiciju.

 

[Nostradamus]

Održavanje cevi u “protočnom stanju“ bez prisustva zemlje i drugog otpada može da bude po priličan izazov. Drugi, sasvim uspešan metod, je sadnja ’na uzdignutim lejama.
Leje se uzdignu za oko 50 cm od površine zemljišta dovoljno da se masa korenovog sistema izdigne iznad nivoa podzemnih voda čime se izbegava potencijalni problem truleži korena. Pod ovim sistemom gajenja postavljanje sistema za navodnjavanje je apsolutni imperativ, jer zemljište na uzdignutim lejama se brzo isušuje.

 

[Nostradamus]

IZBOR I ODRŽAVANJE SADNOG MATERIJALA
Dobar, vitalan i zdrav sadni materijal ne znači ništa drugo do u svakom pogledu dobar i profitabilan zasad. Drugim rečima, ne treba štedeti novac kada se dode do sadnica dobrog kvaliteta. Nabavka sadnica ispravnog zdravstvenog statusa je inicijalna investicija koja se dâ lako opravdati, a obezbeđuje otplaćivanje ulaganja tokom čitavog perioda eksploatacije zasada.
Dobro razvijene sadnice breskve su srednje visine, prečnika 2 – 2,5 cm, sa dobro razvijenim prevremenim grančicama. Sadnice sa većim prečnikom su takođe dobre, ukoliko su adekvatno održavane i nemaju oštećenja od niskih temperatura nastalih kako u polju tako i u skladištu. Velika je verovatnoća da ce sadnice manjeg prečnika debla imati veći procenat izumiranja nakon sadnje i, zbog nedostatka vitalnosti i snage da prevaziđu stres nakon presađivanja, naročito ako se sadnja obavlja na suvom zemljištu pod susnim uslovima u godini sadnje.
Sadnice se obično vade iz zemlje u jesen, i mogu se odmah saditi u polje ili se stavljaju u skladište. Sadnice se, takođe, mogu “utrapiti” do sadnje. Kada se sadnice stavljaju u trap, postavljaju se u “rovove” na mestima dobro zaštićenim od vetra, i sa zemljištem koje ima dobru drenažu. Preporučuje se trapljenje na severnim stranama, kako bi se sprečio preran prekid zimskog mirovanja u rano proleće. Iz istog razloga, vrhovi sadnica treba da budu okrenuti prema jugu. Spojno mesto kao i veći deo debla treba dobro pokriti zemljom kako bi se sprečilo eventualno izmrzavanje tokom zime. U ovim trapovima sadnice mogu ostati dobar deo proleća, do vremena presađivanja na stalno mesto.

 

[Nostradamus]

ODREĐIVANJE SISTEMA UZGOJA
Pored očiglenih faktora sredine, planiranje i određivanje sistema uzgoja zasada je velikim delom uslovljeno stepenom tehničke, hortikulturne osposobljenosti proizvodjača i njihove “sigurnosne zone” gde se oni osećaju sposobnim da udovolje visokim tehničkim zahtevima proizvodnog sistema.
Cilj određivanja sistema uzgoja je u tome da se obezbedi maksimalna izloženost sunčevim zracima jer je to neophodno da bi se obezbedilo formiranje dobro razvijenih cvetnih pupoljaka, visoko kvalitetnih plodova i dobre produktivnosti. Uopšteno govoreći, zasadi breskve se mogu svrstati u tri kategorije: zasadi sa manjom gustinom sadnje, zasadi sa srednjom gustinom sadnje i oni sa gustom sadnjom.

 

[Nostradamus]

Zasadi sa standardnom gustinom sadnje
Za zasade sa standardnom gustinom sadnje karakteristično je veće međuredno rastojanje, kao i rastojanje unutar reda. Sa istorijske tačke gledišta, najrasprostranjeniji uzgojni oblik je „kotlasta kruna” ili “vaza”, pri kome je razmak sadnje od 5 x 5 do 6 x 6 m. Takav uzgojni oblik zahteva veliki prostor, obezbeđuje prostranu otvorenu krunu koja je dobro osunčena. Ovaj uzgojni oblik pogoduje naročito sortama koje same po sebi imaju izraženu bujnost i produktivnost, i koje traže veliki prostor za rast. Stabla gajena pod ovim uzgojnim oblikom daju plodove odličnog kvaliteta.

 

[Nostradamus]

Zasadi sa srednjom gustinom sadnje
Zasade sa srednjom gustinom sadnje karakteriše potreba za manjim prostorom, sa tendencijom povećanja produktivnosti stabala u prvim godinama po sadnji. Postoji nekolicina uzgojnih oblika koji spadaju u ovu kategoriju. Jedan od najčešćih predstavlja kombinaciju standardnog uzgojnog oblika „kotlaste krune“sa manjim rastojanjem unutar reda, obicno 3 x 4 m, a glavne skeletne grane se formiraju tako da imaju tendenciju uspravnog rasta. Ovaj uzgojni oblik izuzetno pogoduje sortama slabe bujnosti, ili stablima posadenim na zemljištima sa relativno malom količinom hranljivih materija. Vremenom, ova veća gustina sadnje može postati smetnja prilikom svakodnevnog održavanja i nege zasada (prilikom prskanja, rezidbe, berbe, itd.). U krajnjem slučaju, neophodno je ukloniti svako drugo stablo da bi se obezbedio prostor za normalan porast i razvoj preostalih stabala. U protivnom, zbog velike gustine krune i zasenčavanja dolazi do do umiranja donjih ramenih grana a smim tim i do smanjvanja rodne površine i proizvodnog potencijala.

 

[Nostradamus]

Zasadi sa gustom sadnjom
Nastojanje da se uveća produktivnost u prvim godinama po sadnji i time ubrza povraćaj uloženog kapitala rezultiralo je eksperimentisanjem sa različitim uzgojnim oblicima i većom gustinom sadnje. Neki od tih uzgojnih oblika su teorijski veoma dobro izgledali, ali u praksi nisu ispunili očekivanja. Uopšteno, ovi uzgojni oblici se mogu podeliti prema tome da li zahtevaju naslon ili ne. Kao rezultat, dobijeni su uzgojni oblici špalir i tatura, centralna vođica, kalifornijski V sistem ili vertikalni-V, upravni-V sistem, i nekolicina drugih o kojima ovde neće biti reči.

 

[Nostradamus]

Sistemi sa centralnom vođicom
Jedan od popularnijih uzgojnih oblika je sistem sa centralnom vođicom sa rastojanjem unutar reda od 2,5 – 3,5 m i 4,5 – 5,5 m između redova. Nalik je istom sistemu koji se primenjuje kod jabuke. Plodovi se obrazuju na vođici i na kratkim lateralnim rodnim granama koje se obnavljaju godišnjom rezidbom. Glavni nedostatak ovog uzgojnog oblika je taj što stabla imaju tendenciju da se međusobno zasenjuju, kao i da zasenjuju donje delove sopstvene krune. Ovaj uzgojni oblik može biti od interesa za predele sa velikim brojem sunčanih dana tokom godine.