Sve sto treba da znate o Breskvi

[Nostradamus]

Plod.
Svaka sorta bresaka ima tipičan oblik i krupnoću ploda. Najveći broj sorti imaju okrugle, izduženo okrugle, tikvičaste ili izdužene sa povijenim vrhom, a ređe neke sorte imaju pljosnate plodove. Razne sorte bresaka imaju plodove različite veličine – sitne 60 – 70 g, srednje krupne 70 – 90g, krupne 100 – 190g, i vrlo krupne preko 200 grama. Plod breskve je prava koštunica. Njega deli na dva nejednaka dela trbušni šav po dužini. On je sastavljen iz kratke peteljke, pokožice, mesa i koštice. Pokožica je krem boje u belomesnatih, a u žutomesnatih je žuta, narandžasta, bledožuta sa crvenim prelivom. Ona je maljava u bresaka, a glatka je u nektarina.Lako se odvaja od mesa ploda u punoj zrelosti ili posle blanširanja.
Meso ploda u belomesnatih sorti je krem boje, a u žutomesnatih je žuto, zlatnožuto, cilibarno ili narandžasto, protkano crvenim ili ružičastim žilicama, a rumeno oko koštice. Ono je u nekih sorti čvrsto, često i gumeasto, a u većini sorti je sočno, mekano, slatko – kiselo – slatko i vrlo prijatne arome. Koštica je izbrazdana izuvijanim brazdicama sa ponekim većim udubljenjem u pojedinim žljebovima. Ima oštar ili zaobljen vrh, dok je osnova malo zaobljena. Ona se u nekih sorti lako odvama od mesa, a u nekih se delimično odvaja ili je srasla s mesom. Prva grupa sorti se zovu cepače, a druga gloduše.

 

[Nostradamus]

Koren breskve je mesnat, žut sa cimetastom nijansom ili je pokriven sa ljubičastom nijansom, razgranat i žiličast. Raste pretežno u površinskim slojevima zemlje na dubini 20 – 60 sm, što zavisi od sastava zemljišta. Ima jaku apsorpcionu moć.
BIOLOŠKE OSOBINE BRESKVE

 

[Nostradamus]

Rodnost.
Drvo breskve prorodi u 3 – 4. godini posle sadnje. Njegova rentabilna rodnost traje, zavisno od sorte, podloge, zemljišta i klime, 12 – 25 godina. Danas selekcionari stvaraju u svetu mnogobrojne nove sorte bresaka, koje su rodnije i daju kvalitetnije plodove rentabilnije su za gajenje, te zbog toga treba što pre zamenjivati stare sorte u proizvodnji sa novim, a najkasnije posle 12 – 15 godine korišćenja breskvika.
Prinosi.,br> Drvo breskve u punoj rodnosti daje 30-60 kg kvalitetnih plodova. Izuzetno razvijena stabla breskve iz semena rode i po 200-300 kg plodova za industrijsku preradu (sokovi) ili za proizvodnju rakije. Na plantažama u našoj zemlji postignuti su prinosi na srednje plodnom zemljištu 12 – 24.000 kg po hektaru. U sušnim rejonima, bez mogućnosti za navodnjavanje, prinosi u bresaka su promeljivi i obično se proizvodnja breskve nalazi na donjoj granici rentabilnosti.

 

[Nostradamus]

Porast i razvitak breskve.
U prvoj godini posle sadnje drvo breskve ima prilično slab priraštaj mladara. Naročito je oslabljen priraštaj u breskve posle kasne prolećne sadnje u krajevima sa povremenom sušom, bez mogućnosti za navodnjavanje plantaže. Jači prirast se javlja od druge do pete godine posle sadnje. Radi toga u tim godinama treba posevetiti veću pažnju oko formiranja krune i rezidbe bresaka.
Vegetacija u breskve.
Vegetacija u breskve počinje listanjem i cvetanjem. Ovim životni proseci odvijaju se u nekim godinama istovremeno, izuzetno se odvija ranije listanje, odnosno ranije cvetanje. Listanje i cvetanje se odvijaju sa porastom srednje dnevne temperature u breskviku preko 8 - 100C u trajanju od 15 do 22 dana, računatih od 1.februara tekuće godine.

 

[Nostradamus]

Cvetanje.
Breskve cvetaju najčešce kod srednjih dnevnih temperatura 9,3 – 13,8C0. Cvetanje im traje, zavisno od temperature, sorte, podloge, starosti stabala, izloženosti suncu i strmini položaja, od 6 do 26 dana. Breskve znatno duže cvetaju posle jače suše u prethodnoj vegetaciji, posle delimičnog promrzavanja rodnih pupoljaka i u mladih stabala, koja su na početku rodnosti. Sume temperature cvetanja su 167,0 – 273,80C.

 

[Nostradamus]

Oprašivanje i oplodnja u bresaka.
Većina sorti bresaka su samooplodne. U nekih se sorti oprašuju žigovi pri otvaranju cvetova, a ređe, ukoliko su rasprsle antere, u zatvorenom cvetu. Većina proizvođača bresaka je zapazila da se razvijaju krupniji i lepše obojeni plodovi posle oprašivanja cvetova sa cvetnim prahom drugih sorti, koji prenose pčele i drugi insekti za vreme cvetanja. U naprednim zemljama u breskvik se unose košnice sa pčelama, u cilju potpunije oplodnje cvetova za vreme cvetanja.
Pri tome su zapaženi i veći i kvalitetniji prinosi bresaka. Oplodnja u cvetovima bresaka se odvija 20-48 sati posle oprašivanja po toplom i sunčanom vremenu. Iz 100 oprašenih cvetova razvija se u samooplodnih sorti 40 – 80, a u stranooplodnih 15 – 30 plodova. Zbog toga je potrebno više radne snage utrošiti na proređivanje plodova u privih sorti bresaka, što poskupljuje njihovu proizvodnju.

 

[Nostradamus]

Razvitak plodova u breskve.
Plodovi bresaka se razvijaju iz oplođenih cvetova, izuzetno u nekih sorti partenokarpno (bez oplodnje). Oni u svom razvitku prolaze kroz više etapa.
-U prvoj etapi
ćelije se intenzivno umnožavaju mitotičnom deobom u zametnutom (zavezanom) plodu. Ona traje, zavisno od sorte i uslova uspevanja breskve, 3 – 5 nedelja; u sorti ranog zrenja je kraća, a u sorti kasnog zrenja je duža. Za vreme ove etape drvo breskve treba da je obezbeđeno sa potrebnim azotnim, fosrofnim i kalijumovim đubrivima. Vrši se proređivanje plodova.

 

[Nostradamus]

-U drugoj etapi
se izdvajaju po funkciji pojedini slojevi ćelija u tkiva. Počinju da se ocrtavaju pojedini slojevi budućeg mesnog dela ploda i uvećavaju se delovi budućeg semena. Ova etapa traje, zavisno od sorte, 3 – 4 nedelje. U ovoj etapi razvitka plodova treba izvršiti poslednje dopunsko proređivanje plodova, ako je u prvom proređivanju ostavljeno mnogo na pojedinim grančicama.
-U trećoj etapi
nastaje naglo povećavanje zapremine ćelija i parnhimskog tkiva u mesnatom delu plodova, u kome se nagomilavaju rezervne hranljive materije (skrob, encimi,vitamini, kiseline, glikozidi, protopektini, mineralne materije, hormoni rasta i dr.). Duža suša u to vreme smanjuje mesnati deo ploda, a koštice su krupnije. Plodovi ostaju sitni i lošeg su ukusa. Mesnati deo ploda u to vreme ima veliku sposobnost porasta. Jedno zalivanje u to vreme povećava težinu plodova za 30% u odnosu na nezalivane breskve. Ova etapa traje oko mesec dana.

 

[Nostradamus]

-U četvrtoj etapi
od skroba i drugih rezervnih materija postaju šeceri, boje, mirisi i li jednostavno rečeno, plod počinje da sazreva. Ova etapa je otegnuta u sorti ranog zrenja i traje oko 15 – 20 dana, a u sorti kasnog zrenja je znatno kraća. U ovoj etapi se menja zelena boja plodova u krem ili narandžastu. Za dalja tržišta i za kompote plodove treba brati u ovoj etapi.
-U petoj etapi
protopektin se hidrolizira na pektin. Zidovi mesnatog dela ploda omekšavaju, plod postaje mekan i nesposoban za duži transport i za duže čuvanje. Na kraju ove etape plod potamni, a u mesnatom delu se stvara alkohol, naročito oko koštice. Ova se etapa razvitka plodova naziva još i odumiranje plodova (prezrelost). Ona je znatno kraća na povišenoj temperaturi u sorti ranog zrenja, a u duža je u sorti kasnog zrenja na temperaturi oko nule.

 

[Nostradamus]

Prema trajanju razvitka plodova breskve se dele na: vrlo rane (koje sazrevaju — sredinom juna), a plod im se razvija 65—75 dana, srednje rane 80-90 dana, srednje kasne 90-120 dana, kasne 130-140 dana i vrlo kasne preko 150 dana.
Lastarenje.
Brzi porast mladara u breskve zapaža se 10—15 dana posle cvetanja. Intenzivan porast mladara u rodnog drveta breskve traje 40-60 dana, a u mladih stabala često do kraja avgusta. Kasni porast mladara može biti štetan u rejonima gde zima počinje rano. Oni obično promrzavaju od mraza u toku zime. Osim štetnosti od izmrzavanja, stabla sa produženim periodom porasta mladara kasnije prorodevaju, a pritom se na njima obrazuju malobrojni rodni pupuljci. U cilju ubrzavanja završetka porasta i zdrvenjivanja mladari se u takvim uslovima zakidaju u avgustu ili krajem jula, a breskve se prihranjuju fosfornim đubrivima ili se u to vreme oni povijaju.