Sve sto treba da znate o Breskvi

[Nostradamus]

Obrazovanje cvetnih začetaka u pupoljcima bresaka.
Na kolencima mladara uvećavaju se po dva postrana pupoljka u pazuhu lista. U njima se obrazuju cvetni začeci od 20. jula, ređe od početka avgusta, pa sve do kraja avgusta ili početka septembra. Oni se prvo obrazuju u pupoljcima na sredini mladara, a najkasnije na prevremenim grančicama. Posle toga oni se povećavaju sve do zimskog odmora njihovog porasta u trajanju 3—5 nedelja.
Na mladaru u porastu obrazuju se retki cvetni pupoljci. Za ovaj proces breskve troše velike količine azota, fosfora i kalijuma, te ih u to vreme treba obezbediti đubrenjem na mesec dana pre početka njihovog obrazovanja. Kasno prihranjivanje azotnim đubrivom produže porast mladara, time se odlaže početak obrazovanja rodnih pupoljaka.

 

[Nostradamus]

Breskve ulaze u zimski odmor sa obrazovanim začecima prašnikovih kesica i svih delova tučkova, a u povoljnim godinama i sa začetkom semenog pupoljka u plodniku.
Listopad.
Skraćivanjem dana i padom srednje dnevne temperature pri kraju jeseni, asimilacija lista breskve postepeno slabi. Iz lista, se, u to vreme povlače rastvorijivi oblici mineralnih soli i organskih materija, a nagomilavaju se soli kalcijuma i silicijuma. List požuti ili pocrveni i postepeno otpada. Sunđerast sloj na grani izmedu peteljke i grančice se sasušuje i list pod sopstvenim teretom otpada. Listovi prvo otpadaju na majskim kiticama u unutrašnjosti krune u rodnog stabla, a najdocnije otpada sa prevremenih grančica i vodopija u rodih stabala. Posle listopada, drvo breskve ulazi u zimski odmor.

 

[Nostradamus]

Zimski odmor breskve.
Drvo breskve u zimskom odmoru prolazi kroz pripremnu, fiziolosku i prinudnu fazu.
Pripremna faza traje, u većini naših rejona, od oktobra do početka decembra; fiziološka faza traje od početka decembra do kraja druge dekade februara, izuzetno nekih godina, do kraja marta; prinudna faza drveta breskve traje od kraja februara pa sve do sredine aprila, ređe do kraja marta.
Prihranjivanje azotnim đubrivima treba da se obavi na mesec dana pre početka cvetanja bresaka.
Breskve se režu u prinudnoj fazi zimskog odmora, u rejonima gde se pojavljuju jači mrazevi.
Period dozrevanja semena.
Seme breskve dozreva za proklijavanje u poluvlažnom supstratu (čist rečni pesak ili zemlja), na temperaturi 3-70C u trajanju 120—150 dana (4-5 meseci). Posle dozrevanja, seme breskve proklijava u poluvlažnom pesku ili u zemiji na temperaturi 12—180C u roku od 10—15 dana.

 

[Nostradamus]

ISTORIJA PARCELE NA KOJOJ SE PODIŽE ZASAD
Poznavanje istorijske prošlosti parcele u pogledu vrsta koje su na njoj gajene u prethodnim godinama nam daje indikaciju o predviđanju potencijalnih faktora rizika (štetočine, oboljenja, korov, produktivnost) u zasadu koji se postavlja. Sadnja iste voćne vrste tokom više godina može prouzrokovati značajne i nesavladive teškoće, usled obrazovanja specificnih uslova “mikro-ekosistema” sredine koji su uglavnom posledica gajenja samo jedne iste vrste koje podrazumevaju primenu istovetnih agrotehnickih mera održavanja zasada. Zapravo, usled suzbijanja istih štetočina identičnim preparatima tokom više decenija vrlo je moguće da su se obrazovale populacije štetočina koje su razvile potpunu rezistentnost na preparate predvidene planom za zaštitu od štetočina.
Na takvim parcelama stabla su manje bujna, slabo radaju, a zastupljenost štetočina i oboljenja je visoka. Da bi se izbegli brojni problemi, najbolje je na takvim parcelama ne podizati voćnjak neposredno nakon krčenja prethodnog zasada, već tokom nekoliko godina rotirati površinske useve, kao što su kukuruz, raž, sudanska trava, šecerna repa i druge useve koji zahtevaju godišnju kultivaciju.

 

[Nostradamus]

Obradom zemljišta odstraniće se ostaci korenovog sistema prethodnih zasada, čime će se sniziti stepen zastupljenosti primarnih izazivača zaraze velikog broja oboljenja koja se prenose putem zemljišta. Obradom zemljišta će se izmeniti struktura nematoda, eliminisaće se u potpunosti prisustvo primarnih izazivača izvesnih štetočina, kao što je breskvin smotavac i oboljenja poput truleži plodova .
Fumigacija zemljišta, kao mera obrade zemljišta pre sadnje, je efikasan postupak u suzbijanju nematoda, korova, insekata i nekih oboljenja. Fumigaciju bi trebalo obaviti krajem leta, nakon što se zemlja preore ili rigoluje, ili u jesen, kada je zemljište prilično suvo, ali jos uvek dovoljno toplo da osigura efikasnost preparata.

 

[Nostradamus]

NAGIB
Jedan od važnih faktora na koje treba obratiti pažnju je nagib i njegova geografska ekspozicija ili orijentacija nagiba. Na brdovitim terenima sa blagim nagibom vazdušna drenaža kao i drenaža zemljišta su dobri.
Geografska orijentacija zasada je odgovorna za stvaranje mikro-klimatskih uslova koji mogu da utiču na osetljivost stabala na zimske mrazeve i opstanak biljke, početak vegetacije u proleće, cvetanje, potencijal rodnosti i vreme punog sazrevanja plodova. Parcele sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom se u proleče brže zagrevaju, podstičući ranije kretanje vegetacije, što može dovesti do povećane osetljivosti pupoljaka na rane prolećne mrazeve i rezultirati u manjim ili većim gubicima u prinosima. Što se tiče prednosti, plodovi koji se uzgajaju na terenima usmerenim ka zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih, što mogućava postizanje više cene na tržištu. Na lokalitetima gde su rani prolećni mrazevi normalna pojava, izbor severne strane predstavlja najbolje rešenje.

 

[Nostradamus]

Zaista, stabla će se malo duže zadržati u periodu mirovaja, ali će zato većina pupoljaka ostati u dobrom, vitalnom stanju, sa visokim potencijalom za zametanje plodova i redovnije plodonošenje. Na takvim terenima, gubitak u prinosima je pre povremena nego stalna godišnja pojava.
Za uspevanje bresaka najpovoljniji su rejoni sa dosta osunčavanja preko leta, sa stabilnom temperaturom u toku vegetacije, u proleće i preko zime, gde ne pada temperatura preko -22 do -25 stepeni C. Najpovoljniji su rejoni sa srednjom dnevnom temperaturom za vreme razvitka i zrenja plodova od 18-23 stepena C. Ako sazrevaju pri nižim temperaturama, onda su im plodovi kiseli, u nekih sorti i bljutavi, bez arome, a pri sazrevanju preko 27 stepeni C, postaju brašnjavi i bljutavi. Ako plodovi bresaka sazrevaju za vreme visokih temperatura, zrenje je tako brzo da skoro preko noći sazru i smekšaju, te ubrzo gube sposobnost za dalji transport. Na taj način su proizvođači izloženi velikim gubicima u proizvodnji bresaka. Zbog toga, pri planiranju podizanja plantaža bresaka treba analizirati desetogodišnji prosek srednjih i maksimalnih temperatura na najbližoj meteorološkoj stanici u tom kraju i prema tome izvršiti izbor bresaka čije je zrenje pre, ili posle pojave tih visokih temperatura.

 

[Nostradamus]

IZBOR MESTA ZA PODIZANJE VOĆNJAKA
Pravilan izbor mesta za podizanje voćnjaka uključuje:
ODABIR POLOŽAJA-
Za normalan rast i razvitak voćaka, budući zasad bi trebao da ima u toku cele godine dovoljne količine sunčeve svetlosti, lagano strujanje vazduha-vazdušnu drenažu i da je zaštićen od dominantnih toplih i hladnih vetrova. Posebnu opasnost predstavlja podizanje voćnjaka u zoni vazdušnih bara gde dolazi do stagniranja hladnih vazdušnih masa i do inverzije temperatura.
EKSPOZICIJA TERENA (okrenutost stranama sveta)-
Južna ekspozicija u našim uslovima je najtoplija, te se na njoj pojavljuju najviše temperature vazduha i zemljišta, u proleće se brzo oslobađa snega, ranije kreće vegetacija, ali ima najmanje zalihe vode, a ujedno su isparavanja najveća.
Suprotno južnoj, severna ekspozicija je najhladnija, na njoj se pojavljuju najniže temperature vazduha i zemljišta.
Na zapadnoj strani(naročito jugozapadnoj) oscilacije temperature su brže i veće, nego na istočnoj, jer se zapadna strana brže hladi po zalasku sunca.

 

[Nostradamus]

INKLINACIJA(PAD)TERENA
(odnos izmđu visinske razlike dve tačke na terenu i horizontalnog rastojanja između tih tačaka)-
Vrlo je bitna kod iskorištavanja zemljišta. Tako zemljišta 0-5 stepeni inklinacije, normalno se iskorištavaju kada su u pitanju voćnjaci (ravni tereni), 5-15 stepeni potrebna je obrada po izohipsama 15-30 stepeni, obavezno je trasiranje za podizanje voćnjaka, dok veće od 30 stepeni u obzir dolaze samo šume i travnjaci.
Za uspevanje bresaka su najpodesniji južni, jugoistočni položaji, izuzetno u rejonima sa dugim osunčavanjem preko leta, mogu se koristiti zapadni i čak severni položaji, a tzreba izbegavati jugozapadne položaje u rejonima sa jakim mrazevima u drugoj polovini zime. Ovi položaji treba da su sa padom strmine 5-8 stepeni.Veće strmine mogu se pre sadnje terasirati.

 

[Nostradamus]

ZEMLJIŠTE ZA UZGOJ BRESKVE
Breskva se može gajiti na raznim tipovima zemljišta, pod uslovom da se za svaki tip zemljišta koristi adekvatna podloga. Što se tiče koštičavih voćnih vrsta, najbolji rezultati se postižu na dobro propustljivoj, dubokoj peskovitoj ilovači, sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima između 6 i 7.
Breskve suosetljive na prisustvo soli u zemljištu. Naročito su osetljive prema slanoj prašini, koju vetar nanosi na list, kada duva sa mora prema kopnu.
Breskve na krečnom zemljištu, na podlozi od breskve iz semena i na dženarici, pate od hloroze u rejonima sa visokom temperaturom preko leta i za vreme duže suše. One nešto bolje podnose krečna zemljišta, u takvim uslovima, na podlozi od gorkog badema.