Sukulenti

[Nostradamus]

Yucca baileyi (Alpinska juka)
1.-20C ili niže?
2.Novi Meksiko
3.Grm, do 0,4m
4.7.Isto
Sreće se od Novog Meksika, preko severne Arizone do južnog Kolorada i jugoistočne Jute. Raste na kamenitom planinskom terenu, na visinama 1200-2400m. Listovi čvrsti, tanki, blago uvijeni, svetlozeleni ili žuto-zeleni, vrlo uski, oko 1cm, dugi do 0,5m. Margine svetlije boje sa mnogo uvrnutih konaca. Cvetovi zvonasti (ponekad blago loptasti) zeleno-beli, na cvetnoj dršci do 1m visine. Vrlo verovatno da je jača od navedenog minimuma. Dosta cenjena u hortikulturi zbog svog kompaktnog rasta. Poznat je patuljasti kultivar "Bella"(na slici) sa listovima dužine do 30cm.

 

[Nostradamus]

Yucca campestris(Ravničarska juka)
1.-18C
2.Zapadni Teksas
3.Grm, 0,5-1,3m
4.7.Isto
Endem zapadnog Teksasa, na granici sa Novim Meksikom. Raste uglavnom u prerijskim ravničarskim predelima, na izrazito peskovitom tlu, ali se može naći i na planini do 1300m. Po izgledu dosta potseća na veći žbun trave, zbog svojih izrazito uskih listova(0,5cm) zelenih do plavo-zelenih,ne previše čvrstih. Na marginama prisutno malo vrlo finih konaca. Ponekad stvara stablo do 1m visine. Cvetovi loptasti, svetlozeleni na cvetnoj dršci do 1,5m visine. Veoma efektna kada se sadi u grupama.

 

[Nostradamus]

Yucca constricta (Stisnuta juka)
1.-20C ili niže?
2.Zapadni Teksas
3.Grm, 0,5-1,5m
4.7.Isto
Sreće se u čitavom Teksasu i malo u jugozapadnoj Lujzijani i istočnom Novom Meksiku. Često stvara niže stablo, do1m i formira više rozeta. Listovi dugi do 0,5m ,široki do 1,5cm, ravni, blago uvrnuti u odnosu na osnovu, ne previše čvrsti, tamno zeleni do plavo-zeleni. Margine beličaste, sa po kojim koncem. Cvetovi zvonasti, bledozeleno-beli, na dršci visokoj do 2,5m. Dobro podnosi vlagu.

 

[Nostradamus]

Yucca filamentosa (Končasta juka,Adamova igla) Areal i u kont.području
1.-25C i niže
2.Jugoistok SAD
3.Grm, 0,7m
4.7.Isto
Potiče iz priobalnih područja Atlanskog okeana i sreće se od severne Floride, preko istočnih delova Džordžije, Južne Karoline, Severne Karoline do juga Virdžinije, na sever, a na zapad preko čitave Džordžije do juga Alabame i Misisipija. Listovi tamnozeleni do plavozeleni, ravni do blago uvijeni, relativno čvrsti, do 1m dugi i do 3cm široki. Na marginama dosta izraženi jaki uvijeni konci, a na naličju listova često prisutne urezane linije. Cvetovi zvonasti, beli na dršci, ponekad razgranatoj, visokoj 1-3m. Odlično podnosi vlagu. Postoji izvestan broj kultivara.

 

[Nostradamus]

Yucca flaccida (Mekolisna juka) Areal i u kont.području
1.-25C i niže
2.Jugoistok SAD
3.Grm, 0,5-1m
4.7.Isto
Sreće se u atlantskom zaleđu,u planinskim predelima, od Severne Karoline, preko Južne Karoline i Džordžije do Alabame. Veoma varijabilna po formi. Listovi meki, savitljivi (posebno donji), u zavisnosti od forme 1-5cm široki, do 1m dugi, od svetlozelene i žuto-zelene, preko tamno zelene do plavo-zelene boje. Na marginama prisutno malo finih konaca. Cvetovi zvonasti, beli, krembeli ili zeleno-beli, na dršci (koja se često grana) visine 1-2m. Odlično podnosi vlagu, a zabeleženo je da su pojedinačni primerci izdržali i dosta niže temperature od navedene. U našim krajevima sigurno najčešća vrsta juke (računajući i hibride koji po opisu odgovaraju najviše nekoj od formi ove vrste). Danas postoji veliki broj kultivara i hibrida .
Često dolazi do zabune kada je reč o ove dve, prethodno navedene vrste. Naime, Y.flaccida se u Evropi često kultivira pod imenom Y.filamentosa. Prema B.M.Jensen-u, najveći broj, na našem kontinentu prodatih Y.filamentosa su, u stvari Y.flaccida. Lično, dok malo dublje nisam zašao u istraživanje ovih biljaka, nisam ni znao za postojanje ove druge vrste, već sam, kao i mnogi drugi, verovao da je to samo forma, ili u najbolju ruku varijetet prve. Bez obzira na ostale razlike u izgledu, ove dve vrste se sigurno mogu prepoznati po izgledu cvetne drške: kod Y.filamentosa je ona glatka, dok je kod Y.flaccida ona puna dlačica. I jedna i druga se vrlo dobro razmnožavaju stolonama. U okolini Niša sam na nekoliko mesta video Y.flaccida kako raste divlje po livadama, očigledno pobegla iz kultivacije iz obližnjih dvorišta.

 

[Nostradamus]

Yucca glauca (Sapunska juka) Areal i u kont.području
1.-30C i niže
2.Zapad SAD
3.Grm, 0,5m
4.7.Isto
Najverovatnije najotpornija juka na mraz. Na lokacijama na kojima raste u prirodi, temperature redovno idu ispod navedene, pa čak ima i primera da su pojedinačni primerci izdržali i -50C. Sreće se od Misurija i Ajove na istoku do Novog Meksika i kanadske države Alberta. Listovi čvrsti, sivo-zeleni ili plavo-zeleni, oko 1cm široki, do 70cm dugi, mahom ravni. Margine nešto svetlije boje, sa manje ili više konaca, u zavisnosti od forme i varijeteta. Cvetovi bledozeleno-beli, zvonasti, na dršci 1-2m visokoj. Postoji izvestan broj varijeteta i formi.

 

[Nostradamus]

Yucca harrimaniae (Harimanova juka)
1.-23C
2.Južna Juta
3.Grm, 0,5m
4.7.Isto
Sreće se u brdsko-planinskim predelima jugozapadnog Kolorada, južne Jute, sevenog Novog Meksika i severne Arizone, na visinama 1000-2700m. Listovi čvrsti, uvijeni, do 1,5cm široki, sivo-zelene do tamnozelene boje. Na marginama prisutni konci. Cvetovi zvonasti, prljavobeli do krembeli, na dršci visine 0.5-1m visine, počinju nisko, već između listova.

 

[Nostradamus]

Yucca nana (Patuljasta juka) Areal u kont.području
1.-20 ili niže (pretpostavljeno)
2.Južna Juta
3.Grm, 0,2m
4.7.Isto
Endem južne Jute i sreće se u kamenitoj pustinji Great Basin i okolini, na visinama 1600-2100m, gde često raste u zajednici sa četinarima i nekim vrstama kaktusa iz rodova Opuntia, Sclerocactus i Echinocereaus, kao i sa pelinom(Artemisia). Prepoznata kao nova vrsta tek sredinom osamdesetih, a latinsko ime joj je dao Fric Hohšteter(Fritz Hochstaetter) 1998. Listovi tamnozeleni, uvijeni, vrlo gusto skupljeni u rozetu, do 1cm široki, završavaju se braon bodljom, po marginama dosta konaca. Cvetovi zvonasti, beli, na dršci do 1m visokoj. Za sada je relativno retka u internet ponudi stranih rasadnika, ali će, budući da je idealna za male alpinetume, u budućnosti sigurno predstavljati vrlo traženu vrstu.

 

[Nostradamus]

Yucca palida (Bledolisna juka)
1.-18C
2.Severni Teksas
3.Grm, 0,4m
4.7.Isto
Sreće se u severnom Teksasu na prerijskim zaravnima i pobrđima. Listovi sjajni, mladi relativno čvrsti, stariji presavijeni, blago uvijeni, bledoplavo-zeleni. Margine nešto tamnije boje, blago nazubljene. Cvetovi zvonasti, beli, na dršci 1-2,5m (retko i do 4m) visine. Dobro zastupljena u internet ponudi.

 

[Nostradamus]

Yucca rupicola (Uvrnutolisna juka)
1.-18C
2.Centralni Teksas
3.Grm, 0,3m
4.7.Isto
Endem Edvards platoa(Edwards Plateau) u južnom centralnom Teksasu, gde raste na pobrđima i zaravnima na visini 300-800m. Listovi meki, sjajni, uvijeni i uvrnuti u odnosu na osnovu (ime), svetlozeleni do žutozeleni, 2-3cm široki, do 60cm dugi. Margine nešto tamnije boje, blago nazubljene. Cvetovi prljavobelo-zeleni ,na dršci, koja se često grana, visine 150-300cm. Loše podnosi veliku vlagu.