Agave
Rod agava (Agave), iz istoimene porodice je prvi opisao i taksonomski odredio prvu vrstu (Agave americana), Karl Line, 1753. Naziv roda dolazi od grčke reči agauos, što znači uzvišen, slavan, čuven, upravo zbog samog izgleda biljke, a naročito zbog visine cvetne drške. Tokom vremena je bilo puno različitih klasifikacija po kojima je određeno oko 200 vrsta, a oko 300 ukupno opisano. U zadnjih tridesetak godina su veoma važna istraživanja američkog botaničara Hauarda Skota Džentrija (Howard Scott Gentry) koji je odredio 136 vrste u dva podroda koji se razlikuju prema izgledu cvetne drške: Littaea (cvetovi grozdasto poređani na vrhu drške) i Agave (cvetovi na dršci koja se grana, metličasti). Rastu od polupustinjskih i pustinjskih predela jugozapada SAD, preko čitavog Meksika, sve do tropskih predela Srednje Amerike i Kariba. Za razliku od juka, za koje se ne može reći da su prave sukulente, agave pokazuju veoma dobru otpornost ka suši, a pojedine vrste mogu da izdrže i veoma duge periode bez vode. Ove biljke nikada ne stvaraju nadzemno stablo (za razliku od, njima sličnih po izgledu, aloja). Listovi su skupljeni u rozete, jaki, najčešće prilično debeli, a većina vrsta ima i bodlje po obodima, kao i jaku vršnu bodlju. Unutar listova se nalaze konci koji zapravo predstavljaju vaskularni sistem. Cvetovi (dvopolni) se nalaze na cvetnoj dršci koja kod nekih vrsta ide i više od 10 metara u visinu. Ovde je moguće i samooprašivanje, mada je mnogo uspešnije uz pomoć par vrsta moljaca i nekih vrsta dugonosih slepih miševa. Agave su monokarpne, tj. svaka pojedinačna rozeta odumire posle cvetanja. Nekad se verovalo da one cvetaju jednom u 100 godina (otuda i jedno do uobičajenih bimena na engleskom "Century Plant"), ali se danas zna da manje vrste cvetaju posle 5-6 godina, dok je kod većih vrsta to posle 10 ili par desetina godina. Takođe je primećeno da se cvetanje dešava dosta ranije ukoliko se vrsta gaji u toplijim predelima od izvornog, odnosno mnogo kasnije ako se gaji u hladnijim. Npr. Agave americana normalno u svojoj postojbini (severoistočni Meksiko) cveta posle 20 godina, u tropskim predelima već posle 10, dok se u nekim toplijim umerenokontinentalnim predelima to dešava tek posle 40-60 godina. Mnogo češće se razmnožavaju vegetativno, stolonama, stvarajući kružno oko stare biljke veliki broj izdanaka. U kulturi se pojedine vrste sreću u suptropskim područjima širom sveta. Najotpornije vrste se gaje na zaštićenim mestima i u srednjoj i zapadnoj Evropi, što govori ne samo o njihovoj otpornosti na niske temeperature, već i o otpornosti na vlagu. Postoje dokazi da su agave sigurno korišćene u ishrani još pre 9000 godina. U kulturi starih naroda, prvenstveno Acteka, igrale su značajnu ulogu u različitim religioznim obredima (između ostalog i u prinošenju ljudskih žrtvi), kroz napitak pulka (fermentisani sok iz srži agave). I danas se koriste za ishranu, spravljanje alkoholnih napitaka, a konci iz listova i za izradu odevnih i drugih predmeta. Evropljani su se upoznali sa njihovim postojanjem ubrzo po dolasku na američko tle. U prvo vreme se mislilo da su one, zapravo, aloje. S druge strane, na freskama najstarije crkve u Danskoj (nešto više od 900 godina stara) vide se biljke za koje mnogi tvrde da su agave i kaktusi. U nekim azijskim zemljama su one poznate već oko 2700 godina, što se često uzima kao dokaz o postojanju izvesnih veza između naroda ova dva kontinenta. U kulturi američkih domorodaca su različite vrste roda i dalje veoma zastupljene u izradi lekovitih pripravaka. Na kraju, pomenuću i dva, danas veoma važna vida upotrebe agava. Prvi je za izradu konopaca i džakova od sisal vlakana (od A.sisalana) i to najviše u Angoli, Tanzaniji, Keniji, Brazilu i Haitiju, dakle, u delovima sveta gde ova biljka inače ne raste u prirodi. Drugi je za izradu destilovanih alkoholnih pića. Takva pića se prave gotovo isključivo u Meksiku, od nekoliko vrsta agava (mada je moguće u principu koristiti većinu vrsta) i nose naziv meskal. Jedna od varijanti ovoga pića sa geografskim poreklom je tekila koja se spravlja isključivo u državi Halisko (Jalisco), a od toga 60% u oblasti grada Tekila (Tequila). Izvor za ovo piće je Plava agava ili Veberova plava agava (Agave tequilana).
