Mislim da je osnov našeg spora ova rečenica ;
Pri tom ne zaboravite da je osnova svih nauka filozofija, sa njom sve počinje i duboko sam ubeđen završava. Da skratim, da li se neko od već pomenutih bavi pojmom istine (tim pojmom se ne bave ljudi od nauke jer znaju da je to samo pojam kao demokratija, sloboda...)
Nauka , a ovde je reč o psihologiji jeste nastala pod okriljem filozofije upražnjavajući spekulaciju kao početnu poziciju, i nije sporno da su nučnici ljudi koji u svoje radove (naučne) unose vlastitu subjektivnost, (težnje i lične interese , slično kao i filozofi) , sve to nije sporno. Međutim osnovna razlika između filozofije i nauke (psihologije ) je taj što je psihologija uspela da se uzdigne iznad spekulativnog nivoa i sagradi i primeni metod koji se oslanja na empiriju i neprestalnom proveravanju. Znači, i pored toga što je početna faza naučnog rada spekulativna (npr. hipoteza) , to znači lična , možda i intuitivna, krajnji rezultat mora biti strogo verifikovan empirijski (za razliku od filozofije). Ako tvrdnja u nauci nije dostigla ovaj zadnji nivo ,onda možemo govoriti o pretpostavkama ili teorijama.
Kada neko citira nekoga (autoriteta ) to ne mora da znači da on ima identičan stav, to može biti samo "ilustracija" različitih pogleda na određenu temu. No ponekad se pozivam na autoritete ne iz razloga zato što ja sam nemam ideje u vezi teme već zato što te moje ideje nisu verodostojne, niti su verifikovane (ne zasnivaju se na dokazima) , one su upravo onakve sirove i maglovite kao i tvoje tvrdnje o duhovnom svetu u kome ne vladaju kauzalni odnosi (uzgred rečeno to baš i nije originalna ideja ). Ovo je najbitnije, nije nikakav problem u tome što si izneo svoje mišljenje , već što si ga izneo u formi tvrdnje (nisi se ogradio da je reč o spekulacijama) . A malo je smešno danas
tvrditi da postoji nešto što nauka nije dokazala a Rajnov novi svet duha kasnijim eksperimentima je potpuno odbačen.
Sada bi se vratio temi , kao što sam napisao, poznavao sam dvoje samoubica i oba su u napred najavljivali da će izvršiti samoubistvo , sam uzrok je teško otkriti, možda je u trumatizovanim kompleksima, možda imaju genetske predispozicije (ovom jednom se i deda obesio), a možda je u pitanju trenutna života situacija (na šta su se žalili). Sa jednom od ove dve osobe sam razgovarao i pokušao da je odvratim od tog čina (drugom nisam verovao da će to učiniti), međutim to odvraćanje je bilo uzaludno. Uglavnom, ne radi se o psihički obolelim ljudima , niti su ikada imali takve ispade. Znači za tako nešto čovek ne mora biti psihički poremećen.
