Suicid- hrabrost ili kukavičluk?

Član
Učlanjen(a)
19.08.2009
Poruka
981
Skroz sam zaboravio na ovu temu pa sa zakašnjenjem odgovaram.
Sa novim postovima samo povećavamo nesporazume , no dobro, tu smo da bi smo o njima raspravljali :)
Prvi nesporazum sastoji se u tome što nema razloga da mi persiraš , forumski oblik komunikacije odbacuje formalo građansko ophođenje koje se tumači kao lepo vaspitanje . Time po mom mišljenju imamo jednu neposredniju komunikaciju koja jeste grublja ali i slobodnija i delotvornija.
Drugi nesporazum tiče se same nauke psihologije , tačno je to da u njoj ima malo zakonitosti kao u npr. fizici ili matematici međutim to ne znači da ona nije razvila metode i kriterije čijom se primenom postiže visok stepen egzaktnosti i pored toga što priroda predmeta njenog istraživanja jeste manje deterministička od predmeta istraživanja kod npr. matematike. U vezi ovoga , ono što je velika zabluda u kojoj sam i ja do nedavno verovao jeste ta da se savremena psihologija bazira na učenjima autoriteta psihodinamičara. Međutim ovo nije tačno Savremena psihologija je prevazišla njihove metode a njihove tvrdnje lebde u vazduhu . O ovome je pre izvesnog vremna bilo reči u vezi jedne druge teme ; http://serbianforum.org/psihologija/153094-sta-sanjamo-sta-se-dogada.html#post551873
Sve u svemu daljni tok rasprave je više hipotetički (spekulativni) ali u nedostatku drugih tema nemam šta pametnije da pišem.
I dalje stojim iza toga da libido pokreće a ego održava život.
Ovo je već malo različit stav od početnog koji je glasio ovako;
Ono sto definišete kao nagon za životom je svima nama "poznati ego".
Ego je subjekt naših dela kako su ga definisali psihodinamičari ali nije nagon, prema tome kada neko odluči da izvrši samoubistvo to jeste odluka samog ega pod pritiskom okolnosti i samoubilačkih težnji (tanatosa) . Ti to tumačiš kao popuštanje ega jer smatraš da je ego nosilac životne energije a ja to tumačim popuštanjem ali i samom odlukom ega usled slabosti libida i libiduoznih stimulansa. U pitanju su minimalne razlike, po meni ego je nosilac realnosti a ne životne energije .
I zaključiću, nema spora slažemo se oko bitnog jer i vi tvrdite "sam uzrok je teško otkriti, možda je u trumatizovanim kompleksima, možda imaju genetske predispozicije ... a možda je u pitanju trenutna života situacija... Uglavnom, ne radi se o psihički obolelim ljudima... Znači za tako nešto čovek ne mora biti psihički poremećen." Zato je po meni to stanje duha a ne svesti (zbunjeni-uplašeni libido i oslabljeni ego).
Da, ja sam tvrdio da je sam uzrok teško otkriti , a najviše verujem da je on posledica interakcije svesno - nesvesnih možda i organskih faktora sa različitim učincima , daljnja analiza odvela bi me u totalno nagađanje (iovako sam otišao predaleko).
No ne razumem pojam duha - šta je to ljudski duh ?, da li je to misao?, nesvesno tj. podsvesno ?, energija ?, neka unutrašnja ili spoljašnja sila?, šta ?
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Samoubistvo nije ni hrabrost, ni kukavičluk, ni normalnost, ni nenormalnost. Samoubistvo izaziva gubitak nade i odustajanje, gubljenje smisla života. Rečju, stanje očaja koje rezultira time čime rezultira, navodnim prekraćivanjem muka. A da li se time muke zaista prekraćuju, zavisi od duhovnog poimanja pitanja. Teisti to doživljavaju na jedan a ateisti na drugi način.

Neko je pomenuo seriju samoubistava kod pesnika. Njihova realna patnja je bila daleko manje od patnje nekoga bogalja beskućnika, samog samcatog na svetu, bez ikoga svog, ali se takvi ne ubijaju. Zašto? Brinu o svakodnevnim banalnim stvarima o kojima mi i ne razmišljamo, o kojima su najmanje razmišljali i pomenuti pesnici, šta jesti, gde prespavati, kako se ogrejati. To im ispunjava dan, nemaju vremena da očajavaju. Prihvataju život takav kakav je i žive ga takvog kakav je.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
20.12.2009
Poruka
59
Ne bavim se naučnim analizama već iznosim svoje mišljenje-stav(subjektivno). Smatram da je osnovna-najvažnija funkcija ega očuvanje života(koliko je to daleko od tvog nagona za životom). Možda nam definicije olakšaju...kao formule u matematici, fizici ili hemiji.
Duh je kompleksan pojam i ima dosta definicija sam Isus Hrist kaže: "Duh diše gde hoće i glas mu čuješ a ne znaš otkuda dolazi niti kuda ide. Takav je svaki ko je rođen od Duha (dakle duhovan)."
Fondacija za istraživanje duhovne nauke definiše reč "Duhovno" kao sve elemente izvan granica pet čula, uma (tj. naših utisaka, osećanja i želja) i intelekta (tj. našeg procesa donošenja odluka i sposobnosti rasuđivanja).
Po tebi:"ego je nosilac realnosti a ne životne energije". Ja pitam šta je to realnost, nije li to "subjektivna stvarnost", toliko subjektivna da se moja i tvoja realnost razlikuju kao moj i tvoj ego, a kako je realnost u suštini "šablon koji doživljavamo na sličan način" - moj i tvoj ego se ne razlikuju, bar ne suštinski-oduzeli smo mu individualnost (kolektivizujemo ga).
Na isti način ja mogu postaviti pitanje šta je to misao i gde i kako nastaje, šta je energija i kako i gde nastaje... Veliki francuski fizičar s početka XX veka Luj De Broli dao je jedan od najvažnijih principa, princip Dualnosti subatomskih čestica koji je danas naučno primenljiv na makroskopske česticem možda i mnogo šire, na ceo kosmos.
 
Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.872
Suicid,odnosno pokušaj suicida je jasan i vrištući poziv u pomoć. To nije ni kukavičluk,ni hrabrost....to je problem!!!!
Osoba je obično pod teškim stresom i njen um ne razlikuje dobro od lošeg...obično misli da će tim činom dobiti neko olakšanje,ali ne shvata kakav će bol naneti osobama iz bliskog okruženja. Ako se suicid spreči,tu osobu čeka duga psihička rehabilitacija.
 
Član
Učlanjen(a)
20.12.2010
Poruka
892
Osoba je obično pod teškim stresom i njen um ne razlikuje dobro od lošeg...obično misli da će tim činom dobiti neko olakšanje,ali ne shvata kakav će bol naneti osobama iz bliskog okruženja. Ako se suicid spreči,tu osobu čeka duga psihička rehabilitacija.

Ova tvrdnja sadrži jednaku dozu sebičnosti kao i (navodna) sebičnost onoga tko se ubije.
Ne živimo zbog drugih kao što i ne umiremo zbog drugih. Ili barem ne bismo trebali.
 
Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.872
Ova tvrdnja sadrži jednaku dozu sebičnosti kao i (navodna) sebičnost onoga tko se ubije.
Ne živimo zbog drugih kao što i ne umiremo zbog drugih. Ili barem ne bismo trebali.

Pokušaj suicida i jeste sebičnost na neki način.
Naravno da ne živimo zbog drugih,ali takav čin utiče na druge(na roditelje,braću,sestre ili bliske prijatelje).
 
Član
Učlanjen(a)
24.09.2010
Poruka
544
Pokušaj suicida i jeste sebičnost na neki način.
Naravno da ne živimo zbog drugih,ali takav čin utiče na druge(na roditelje,braću,sestre ili bliske prijatelje).

Iako utiče na druge, suicid nije sebičan čin. Kao što Nuala reče, mi ne živimo zbog drugih niti za druge; niti umiremo zbog drugih.
 
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.433
Samoubistvo je, generalno, bežanje od problema. Zato predstavlja čist kukavičluk. Mnogo je lakše jednom opaliti iz pištolja. Bum! I gotovo, sve brige su nestale (otišle sa životom).
 
Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.872
Samoubistvo je, generalno, bežanje od problema. Zato predstavlja čist kukavičluk. Mnogo je lakše jednom opaliti iz pištolja. Bum! I gotovo, sve brige su nestale (otišle sa životom).

Nije kukavičluk dići ruku na sebe....a nije ni hrabrost....mozda se neka osoba odluči da odustane od života zbog nekih dubljih problema,sa kojima nemože da se izbori...možda nema dovoljnu podršku da bi prevazišla to stanje.
 
Član
Učlanjen(a)
24.09.2010
Poruka
544
Samoubistvo je, generalno, bežanje od problema. Zato predstavlja čist kukavičluk. Mnogo je lakše jednom opaliti iz pištolja. Bum! I gotovo, sve brige su nestale (otišle sa životom).

Rasprave o samoubistvu na relaciji kukavičluk/hrabrost ne samo da su potpuno pogrešne nego i potencijalno opasne. Jednom za svagda - to nema NIKAKVE veze sa hrabrošću ili kukavičlukom.
 
Natrag
Top