Stihovi koje volim

[erinija]

Misao

Tama je nastala i strepnja
i sva su sunca zašla
kad je Bog, ko blagu munju, poslao
utjehu koja dolazi od misli.

Utjeha koja dolazi od misli
najviše je od svih darova
nebeskih krajeva koje ne poznajemo,
a ni sjenka joj nije
najveća zemaljska sreća.

Gle, siromašak,
oličenje svake zemaljske patnje:
nepravdi, stradanja, bola,
putuje, sjajan, na oblacima,
caruje nad svim harmonijama,
nošen utjehom koja dolazi od misli.

Ivo Andrić

 

[sendi]

Okvir

Nemam ja toliko stihova
kojima bih mogla da
ovu tugu oivičim
ne bih li je zatvorila
makar u njihov obruč
krhki.

Ona i onako uzima
sve više maha
i iskače
iz svih okvira
u koje sam pokušavala
da je smestim
ne bih li je se otarasila
bar na trenutak.

Ja sam samo
mrvica
u odnosu na nju,
ogromnu,
i samo drhtaj
neprestani
u odnosu na njenu stamenost
sveprožimajuću.

Violeta Milićević

 

[sendi]

Oprosti snove ljubomorne moje:
Ljubavi strasne nemir slepi, čudni,
Verna si mi, al zašto reči tvoje
Vole da plaše moj um večno budni?
Sred poklonika što za tobom lete
Što želiš ti da draga budeš svima?
I prazne nade što daruje njima
Tvoj pogled, čas nežan, čas pun sete?
Zaslepivši mi um i misli moje,
U ljubav bolnu moju uverena,
Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj
Tuđ razgovoru, u večeri kasnoj,
Usamljen čamim izvan kruga njena.
Ni pogleda, ni reči nema tvoje:
Kad odlazim - sa strahom, s molbom mamnom,
Ne slede nikad tvoje oči za mnom:
Lepotica kad koja sa mnom staje
I dvosmislen povede govor svoj,
Mirna si ti, i šaljiv prekor tvoj
Ubija me, jer ljubav ne odaje.
Kaži mi još: suparnik večni moj,
Zatekavši me s tobom usamljena,
Zbog čega tebe pozdravlja lukavo?
Ko ti je on i kakvo ima pravo
Da tuguje i bdi pun ljubomore?
Bez matere i poluodevena,
Nasamo izmeđ večeri i zore,
Što njega ti u čase primaš kasne?
No voljen sam i, kad si sa mnom sama,
Poljupci su ti tako puni plama,
I nežna si, a reči tvoje strasne
Tad iskreno su pune duše tvoje:
Tebi su, znam ja, smešne muke moje.

Al' voljen sam i mogu da te shvatim;
No ne muči me, mila, ja te molim,
O, ne znaš ti koliko silno volim,
I ne znaš kako ja duboko patim.

Puskin

 

[dumspirospero]

MOJA TE REČ DOTAKLA


Moja te reč dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.
Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.
Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.
Kao da gledaš veliku reku
u predvečerje koja odnosi
bele lađe, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
možda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.

Pero Zubac

 

[sendi]

Jednog trenutka sve zaboravih i dođoh.
A ti mi pogledom svojim otkri da l' onih dana
postoji
još sen, kao daleki bledi oblak na vidiku u kome
kiše više nema.
Oprosti mi moj zanos, samo sad.

Ruže su još u pupoljku; ne znaju one da ovog leta
cveća mirisnog brati nećemo.
Jutarnja zvezda treperi u zoru, ranu svetlost
zamrežilo granje
pred tvojim prozorima, ka nekad, onih dana.
A ja zaboravih da vreme je sad drugo, i dođoh.

Zaboravih kako si me postidela, okrenuvši glavu od srca
koje sam ti nudio.
Sećam se samo onih reči što izgovaraše drhtavim usnama,
sećam se u svojim tamnim očima bleska strasti
kako pomicaše, kao u smiraj dana krilo ptice
što traži svoj dom.
Zaboravih da se ti i ne sećaš i dođoh.

*

Srećan sam što me više nećeš čekati sa izrazom
sažaljenja u pogledu.
Na oči mi suze naviru, al' to je samo čarolija noći,
to su samo reči moje na rastanku, što i mene
zbunjuju prizvukom očaja.
Proći će noć i doći svetlost dana, oči će se osušiti, srce će
se smiriti; i neće više biti vremena za plač.
Ko kaze da je teško zaboraviti?
Milosrdna smrt nagriza srž života i ludoj upornosti
njegovoj smirenje donosi.
uzburkano more utišaće se najzad u svojoj stenovitoj kolevci;
šumski požar pašće u san na postelji od pepela.
Ti i ja ćemo se rastati, raskid će sakriti mlada trava
i cveće što se smeje na suncu.

*

Ako ljubav nije ništa nego bol,
zašto će ljubav ova?
Kakva ludost tražiti uzdarje srca njenog
za svoje što joj dade.
Sa gorućom u krvi strašću
i žarom mahnitim u pogledu.
Zašto lutanje kroz pustinju?
Ne čezne ni za čim na svetu
onaj koji sebe poseduje sam.
Za njega nije slatki miris proleća, cveće i ptica poj;
A ljubav kad dođe, kao senka zakloni sav svet,
Potire život i mladost.
Zašto onda tražiti u magli ljubavi
pomračenje postojanja svog?​

​

Tagore
​

 

[macula]

i stih i slika- prilika!

 

[sendi]

Kad rastasmo se tada

Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca savlada,
na vrlo dugo vrijeme,
blijed, hladan, obraz ti posta,
ko led sam poljubac tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo zivot moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih cela
ko hladnu strepnju jednu
Sto obuze me cjelog.
Ti skrsi zavjete svoje;
sad mnogom pripadas, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi prica svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
Sto te ljubvljase ono?
Ti nikome od tih ljudi
ne bijese tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i vjecno ziva rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smjerno,
sto srce ti nehajno
vec presta biti vjerno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga ljeta duga,
moj pozdrav bice tada
sav pusta, njema, tuga.

Bajron

 

[zjovan29]

[FONT=&quot]
Prolazi jesen, sti[/FONT]ž[FONT=&quot]e nam i ova zima[/FONT]
[FONT=&quot]U[/FONT]ž[FONT=&quot]ivaju[/FONT]ć[FONT=&quot]i u mese[/FONT]č[FONT=&quot]ini pred prozora sedim satima[/FONT]
[FONT=&quot]Sre[/FONT]ć[FONT=&quot]a i budu[/FONT]ć[FONT=&quot]nost naša mi je u mislima[/FONT]
[FONT=&quot]Dok mi je tvoja zadnja slika pred o[/FONT]č[FONT=&quot]ima.[/FONT]

Ž[FONT=&quot]ivotna radost, dar Bo[/FONT]ž[FONT=&quot]iji duši mojoj[/FONT]
[FONT=&quot]Vesele pesme peva velikoj ljubavi svojoj[/FONT]
[FONT=&quot]Dok u[/FONT]ž[FONT=&quot]iva u p[/FONT][FONT=&quot]relepom osmehu na slici tvojoj[/FONT]
[FONT=&quot]Šalje iskrene i [/FONT]č[FONT=&quot]e[/FONT]ž[FONT=&quot]njive poljupce u no[/FONT]ć[FONT=&quot]i ovoj.[/FONT]

[FONT=&quot]Naša ljubav nam je dala sve što je trebala[/FONT]
[FONT=&quot]Mesecom okupana no[/FONT]ć[FONT=&quot] sve što je imala[/FONT]
[FONT=&quot]Nada je za bud[/FONT]ć[FONT=&quot]nost uzela što je smela i htela[/FONT]
[FONT=&quot]Da bi se uvek zajedno s nama [/FONT]ž[FONT=&quot]ivotu radovala.[/FONT]

[FONT=&quot]Neka ova no[/FONT]ć[FONT=&quot] u veselim, plavim snovima pro[/FONT]đ[FONT=&quot]e[/FONT]
[FONT=&quot]Kako bi nasmijano jutro moglo napokon da do[/FONT]đ[FONT=&quot]e[/FONT]
Ž[FONT=&quot]eljelo bi is[/FONT]č[FONT=&quot]ekivanje da za pun mesec za[/FONT]đ[FONT=&quot]e[/FONT]
[FONT=&quot]Da sunce u [/FONT]ž[FONT=&quot]ivotu našem svoje mesto na[/FONT]đ[FONT=&quot]e.[/FONT]

[FONT=&quot]Ljubavi moja, tu sam za nas,[/FONT]č[FONT=&quot]ekam te[/FONT]
[FONT=&quot]Tebi se veselim i iskreno ti ka[/FONT]ž[FONT=&quot]em,volim te[/FONT]
[FONT=&quot]U plavetnilu svojih snova stalno sanjam te[/FONT]
[FONT=&quot]Budu[/FONT]ć[FONT=&quot]nost za nas [/FONT]ž[FONT=&quot]elim i u njoj vidim te[/FONT][FONT=&quot].[/FONT]
[FONT=&quot]autor se neželi potpisati
[/FONT]

 

[erinija]

Poći ćeš sa mnom

"Poći ćeš sa mnom"-rekoh-i niko nije znao
gdje i kako drhti moja bolna duša
i ne bijaše za me karanfila i barkarola,
ništa, jedino rana ljubavlju otvorena.

Ponovih: pođi sa mnom, kao da već umirem
i niko ne vidje mjesec na usni što mi krvari,
niko ne vidje ti krv što se penjala u tišini.
O ljubavi, zaboravimo sada zvijezdu s trnjem!

Ali kada sam čuo tvoj glas kako ponavlja
"Poći ćeš sa mnom"-kao da si oslobodila
i bol i ljubav i bjesnilo zarobljena vina.

što se iz ovog potopljenog podruma uspinjalo,
i ponovo na svojim ustima osjetih ukus plamena,
krvi i karanfila, kamena i paljevine.

Pablo Neruda

 

[BoxLayout]

Na Polju

Potecite, suze moje,
Orosite ruže ove,
Ove mile ruže majske
Što ih žedno sunce pije,
Pa kad sjutra mila do?e
I ružama zakiti se,
U bijela njedra njena
Prospite se, suze moje!

Uzdisaji duše moje,
Prikrijte se u to granje
Gdje plodovi slatki rude,
Pa kad mila amo do?e
I potraži hladak tihi,
Po bijelom vratu njenom
Mrsite joj kosu meku,
Uzdisaji duše moje!

I ti, srce, s tugom tvojom
Otrgni se i poleti
I leptirom žarkim budi!
Da slavuje mile sluša,
Na žarke joj usne pani,
Pa izdahni!

Aleksa Šantic