Stihovi koje volim

sendi · 31.10.2010

Da li ce me nekad tvoje ruke prepoznati
kad u nama bude
vec mnogo jeseni i zima,
kad mi sjaj u oku izblijedi od kisa
i kad me mozda vise biti nece..

Da li ces ponekad zaplakati nocu
kad te sjeti davna zaboravljena pjesma
na sve ulice i restorane,
na sva ona mjesta koja ces pamtiti
po nasoj njeznosti i ljubavi,
u kristalnim prozorima
u kojima spavaju magle..

Da li ces ponekad zaplakati
u prvi sumrak novog proljeca,
u toj jedinoj preostaloj zraci
razbijenog sunca,
kad osjetis jos jednom dodir moga dlana,
kad me vise mozda nece biti..

A sve ce biti kao prije
i ona rijeka plava
i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama
u koje smo htjeli pobjeci..

Da li ces me ipak zaboraviti
u predahu dviju ljubavi,
a znas da nam usne od istog poljupca boluju
i da nas ista tuga progoni vec stoljecima..

Jurivaka · 02.11.2010

OPSJENAR

Ja nosim u sebi
Sva minula ljeta,
Svu upitanost
Prvoga stvora...
I, otići ću
Sa ovoga svijeta,
A neću naći
Odgovora!

Da. Svi ćemo otići...
Ali, dileme
Koje nas uvijek
Iznova muče,
Ostaće i dalje,
Kao teško breme
Što se od iskona
Bitisanjem vuče.

Život vas opčini
Pojavom bez premca
I neuporedivošću
S bilo čim. Ustvari,
On je opsjenar
Bezazlenog lica,
Koji na kraju
Svakog prevari!

Spreman je da vam
Predstavu priredi
I pokaže, svojih
Trikova čari,
A onda hladnokrvno,
Zastor bijeli
Spusti i za vas
Više ne mari.

A vi bi da znate...,
Vi bi da pitate...,
Vi bi da predstava
Još potraje...
Dok na kraju
S tugom ne shvatite,
Da opsjenar za vaše
Želje ne haje.

sendi · 02.11.2010

Nek pociva u pobuni

U crnini,u veceri,ostace secanje na njega,
U onom sto pati,u onom sto se znoji,
U onom sto trazi i ne nalazi,
U deregliji sto crkava na zalu
U zvizduku s kojim polece svetlosni metak
Na ostrvu sumpora ostace secanje na njega.

U onom ko ima prazninu u sebi i ko ne haje za zidove
U onom ko se ustremljuje i kome glava treba da bi njome udarao o zid
U kradljivcu koji se ne kaje
U slabicu zavuvek uzjogunjenom
U rasporenom predvorju ostace secanje na njega.

U putu sto salece
U srcu sto trazi svoje zalo
U ljubavniku koga telo napusta
U putniku koga prostor nagriza

U tunelu
U Bogu sto se okrece protiv samog sebe
U neustrasivome koji se usudjuje da dirne u groblje
U plamtecoj putanji zvezda
Koje se rasprskavaju sudarajuci se
U avetinjskom brodu,u sparusenoj verenici
U sumracnoj pesmi ostace secanje na njega.

U prisustvu mora
U nepristupacnosti sudije
U slepilu
U solji sa otrovom.

U kapetanu sedam mora
U dusi onog sto pere trorez noz
U orguljama od trske
Sto placu za citav jedan narod
U danu kada se pljuje po darovima vernih.
U zimskom vocu
U plucima bitaka sto se ponovo rasplamsavaju
U ludaku u majici
U krenju ruku zauvek nezadovoljenih zelja
Ostace secanje na njega...

Anri Miso

erinija · 02.11.2010

Samoća

Tugu ne možeš opisati.
Ona je poplava koja nosi sve pred sobom
podriva kuće,
rije nasipe,
valja bregove.
Čovek je premlaćeno pseto nikom potrebno.
Mrzim tugu.
Tugu ne možeš izraziti.
Ona je požar koji tinja godinama
i bukne,
očas planu sume,
nestanu gradovi.
Čovek je vaseljenski leš koji niko
ne može poznati.
Mrzim tugu.
Tugu ne možeš suditi.
Ona je uvek kamen o vratu davljenika
zanavek vezan.
Smiraj je samo na dnu
koje se izmeriti ne da.
Čovek - plamen
vraća se u kamen.
Mrzim tugu.

Dušan Matić

Jurivaka · 02.11.2010

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem.
Sve će proći, ko behara kâd -
Žutim zlatom venjenja označen,
Nikad više neću biti mlad.

Nećeš više treptati ko ptica,
Srce ludo oprljeno mrazom.
Ni zemlja me, brezinoga cica,
Bosog neće namamiti stazom.

Dani skitnje, sve je manje mena,
Sve mi manje plamen usta rudi.
O, svežino moja izgubljena,
Usne bujne, preplavljene grudi!

Želje štedim ko škrtica zlato.
Moj živote, beše li tek san?
Ko na rujnom da prohujah atu,
U proleće kada sviće dan.

Lišća bakar tiho kaplje s klena.
Sve je trošno. Plot u prah nam gre.
Nek je navek stvar blagoslovena,
Koja dođe da cveta i mre.

Jesenjin

Byk · 03.11.2010

ХИМНА ПОБЕДНИКА

Победа ће прећи све путеве наше,
И огледнути се у дну свију река;
Умирућим дати кап из своје чаше,
А новорођеним кап отровног млека.

Ова иста поља што крв једних зали,
Уродиће другим причешћем и хлебом;
И траг ових истих што су данас пали,
Видеће се сутра како светле небом.

Јер доцније крупни огњеви да плану,
Треба искра оних што умру у сјају;
Само зоре које из очаја свану,
Прокажу гроб претка и пут нараштају.

Јер је отаџбина само оно куда
Наш зној падне где је крв очева пала;
И плод благословен рађа само груда
Где су мач захрђан деца ископала.
Само буктињама збори се кроз тмине;
У зрцалу мача будућност се слика;
Преко палих иду пути величине;
Слава, то је страшно сунце мученика.

sendi · 04.11.2010

POČELA SI

Počela si
Fizički da boliš
I disanje
Pogledom prekidaš
Uspela si
Želju da ogoliš
Iz velova
Obzira i stida

Šta je tebi
Srce razvaljeno
Pa treperiš
I udaraš ludo
Šta je tebi
Oko zamagljeno
Netremice
Iščekuješ čudo

Gde ste sada
Misli armirane
Lažne dveri
Duhovnog opstanka
Rasute ste
Na četiri strane
Sepetima
Krvavoga danka

Počela si
Sve moje da brišeš
Da me ludog
Rastačeš u ništa
A ničega
Kad ne bude više
Neće biti
Ni mog čistilišta

macula · 06.11.2010

...SUSRET...

Jedne se noci bese srela
na jednoj zracnoj stazi,
dusa u nebo sto se pela
i andjeo sto na zemlju silazi...

Andjeo isprica pricu sjajnu
sta su nebeski vrti,
a dusa cele zemlje tajnu
magiju ljubavi i smrti...

I osmehnu se andjeo potom
na carstvo vecnih zraka,
dusa zaplaka za lepotom
igre svetlosti i mraka...!

JOVAN DUCIC

erinija · 07.11.2010

Strašno je voljeti te

Strašno je voljeti te na mjestu tako krhkom
kao što je svijet.

Mučno je voljeti te u tom kraju
punom nesavršenstva
Gdje nas sve lomi i ušutkuje
Gdje nas sve vara i rastavlja.

Sofija De Melo

sendi · 07.11.2010

Mokar je dan, lišće kupano kišom;
Odlaziš sam, srce skriveno plišom.
Čiji je san meko razlio boje?
Jedan je strah smelo uzeo svoje.

Kao dva stranca negde tražimo reč,
Usne su neme, lagano gubimo meč.
Korak, po korak u tami nestaje put,
I u dnu srca suza zatvara krug

Vetar za nama vešto zatire trag.
Prikrivam pogled tužan i blag.
Zene se šire, jecaji cepaju mir -
Dole, duboko, vuče me vir.

I ko to sme da zgazi mog oka smeh?
I ko je drzak da duši nametne greh?

Ne znaš ti šta znači živeti s tim!
Mesec u oku, na usni uveo Krin..
Nek’ tebe teše, ja već sam živela to -
Davno i juče i ponovo!

Jelena Simonović