Stihovi koje volim

sendi · 25.10.2010

Da sam te ukrao

Da sam te ukrao
i legao pored tebe
da li bi ljeto zamirisalo
kao što tvoja kosa miriše
da li bi pisalo u mojim pjesmama
ono što sad ne piše
kad sam žedan tvojih uspomena
tvojih godina prije mene
ljubomoran na sve one
koji su s tobom dijelili
sve ono što nisam ja
da sam te ukrao
i legao pored tebe
i ljubio tvoje lijepe prste
tebe bih isto napravio
od ljubavi čvrste
nježnu
s nebom u očima
da me pratiš
i vratiš s neba do sebe
da sam te ukrao
možda ne bih imao ništa
ali bih imao tebe.

Zeljko Krznaric

erinija · 26.10.2010

Divno je ljubavi znati

Divno je, ljubavi, znati da
si ovde u noći,
nevidljiva u svom snu i
ozbiljno osamljena
dok rasplićem svoje brige
kao mreže zapletene.

Odsutno, tvoje srce plovi
snovima,
ali telo ti diše tako napušteno,
tražeći me uzalud,
dopunjujući moj san
kao biljka što se
udvostručuje u seni.

Uspavana, bit ćeš draga
što će živeti sutra,
ali od onih granica
izgubljenih noći,
od ovog biti i ne biti u
kojem se nalazimo
nešto odaje i vodi nas
svetlu života
kao da je pečat sene
obeležio
vatrom svoja tajnovita
stvorenja.

PABLO NERUDA

sendi · 26.10.2010

Ljubavnici

Niko nas nece podeliti vise,
na dobre i gresne.
Tajni smo kao grane snezne,
a sve sto je staro u ljubavi,
place sve tise.
Jos malo samo, pa cemo
sumorni, sa osmehom tuznim,
u strastima ruznim, stati,
bolni, bledi, umorni.
U bilju, ili necem drugom,
mocnom, nad proplankom jedne sume mlade,
naci cemo opet svoje nade.

U mirisnom nebu nocnom.
Nade svih koji se bolno smese.
I, kad, opet, kao vecni cvet,
nad telima umornim, nebesa zaplave.
I zagrljaj opet bude svet,
kao zlato oko svete glave,
sa tamjana mirisom sumornim,
necemo znati koji greh to bese,
medju gresima sto ko oblaci plove,
sto nam ta tela i duse dade divne i nove.

Crnjanski

Jurivaka · 27.10.2010

Želio bih u ovu priču,
Ko tkalja srmu u platno,
Utkati jedno nezaboravljeno
Svitanje zlatno.

Vidio sam ga u očima jednim,
U zaruđelim očima njenim,
Ko daleki treptaj zatni
U ranim jutrima snenim.

Još tada, u času tome,
Kad slutnja nade budi,
Pomislih da u oku njenom,
Zora za mene rudi...?

Ali, kako to često biva,
Od vedrog jutra, kišan je dan.
Sanjao sam, sanjao divno,
Ipak, to samo ostade san.

sendi · 27.10.2010

ZIMSKO VEČE

Bura maglom nebo krije,
Vihorova mrsi vlas,
Čas ko ljuta zver zavije,
Zaplače ko dete čas.

Sad na trošnom krovu sveli
Uzvijori slame klas,
Sad ko putnik zakasneli
Doziva na prozor nas.

Tužne je i mracno tako
U ubogoj izbi toj…
A što si se moja bako,
Snuždila uz prozor svoj?

Je l' te umor obhrvao
Slušajuci bure huk,
Il' je san na tebe pao
Uz vretena tvoga zvuk?

Pijmo, dobra, verna drugo
Mladovanju bednom mom,
Kamo čaša? pijmo, tugo,
Lakše srcu biće s njom.
Pesmicu mi poj o ptici

Što za morem gnezdo svi,
Pesmicu o nesvestici
Što na vodu rano mni.
Bura maglom nebo krije,
Vihorova mrsi vlas,
Čas ko ljuta zver zavije,
Zaplače ko dete čas.

Pijmo, dobra, verna drugo,
Mladovanju bednom mom,
Kamo čaša?Pijmo, tugo,
Lakše srcu biće s njom.

Puskin

mars68 · 27.10.2010

[FONT=&quot]Iskrena pesma[/FONT]

[FONT=&quot] O, sklopi usne, ne govori, cuti,[/FONT]
[FONT=&quot] Ostavi misli nek se bujno roje, [/FONT]
[FONT=&quot] I rec nek tvoja nicim ne pomuti[/FONT]
[FONT=&quot] Bezmerno silne osecaje moje.[/FONT]

[FONT=&quot] Cuti, i pusti da sad zile moje[/FONT]
[FONT=&quot] Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,[/FONT]
[FONT=&quot] Da zaboravim da smo tu nas dvoje[/FONT]
[FONT=&quot] Pred velicanstvom prirode; a potom,[/FONT]

[FONT=&quot] Kad prodje sve i malaksalo telo[/FONT]
[FONT=&quot] Ponovo padne u obicnu camu, [/FONT]
[FONT=&quot] I zivot nov i nadahnuce celo[/FONT]
[FONT=&quot] Necujno, tiho potone u tamu, [/FONT]

[FONT=&quot] Ja cu ti, draga, opet reci tada[/FONT]
[FONT=&quot] Otuznu pesmu o ljubavi, kako[/FONT]
[FONT=&quot] Ceznem i stradam i ljubim te, mada[/FONT]
[FONT=&quot] U tom trenutku ne osecam tako.[/FONT]

[FONT=&quot] I ti ces, bedna zeno, kao vazda[/FONT]
[FONT=&quot] Slusati rado ove reci lazne, [/FONT]
[FONT=&quot] I zahvalices Bogu sto te sazda, [/FONT]
[FONT=&quot] I oci ce ti biti suzom vlazne.[/FONT]

[FONT=&quot] I gledajuci vrh zaspalih njiva[/FONT]
[FONT=&quot] Kako se spusta nema polutama, [/FONT]
[FONT=&quot] Ti neces znati sta u meni biva, [/FONT]
[FONT=&quot] Da ja u tebi volim sebe sama,[/FONT]

[FONT=&quot] I moju ljubav naspram tebe, kad me[/FONT]
[FONT=&quot] Obuzme celog silom koju ima, [/FONT]
[FONT=&quot] I svaki zivac rastrese i nadme, [/FONT]
[FONT=&quot] I osecaji navale ko plima.[/FONT]

[FONT=&quot] Za taj trenutak zivota i milja, [/FONT]
[FONT=&quot] Kad zatreperi cela moja snaga, [/FONT]
[FONT=&quot] Neka te srce moje blagosilja.[/FONT]
[FONT=&quot] Al' ne volim te, ne volim te, draga![/FONT]

[FONT=&quot] I zato cu ti uvek nesto reci: cuti, [/FONT]
[FONT=&quot] Ostavi dusu nek spokojno sniva,[/FONT]
[FONT=&quot] Dok kraj nas lisce na drvetu zuti[/FONT]
[FONT=&quot] I tama pada vrh zaspalih njiva.[/FONT]

[FONT=&quot] Milan Rakić [/FONT]

sendi · 29.10.2010

O LJUBAVI

Četiri sata.
Teški kao udar.
Caru- carevo, bogu- božije!
A neko
Kao ja
Kuda bi, kuda?
I sta se meni dati može?
Kada bi bio
malecan
Kao Veliki okean-
čučnuo bi na talase,
uz plimu koketovao bi sa lunom kao sa ženom.
Gde naći dragu
Koja bi bila kao ja?
Takvu ne bi držalo nebo maleno!
O, kad bi prosjak bio
kao milijarder!
Pare? Šta će duši?
Nezasit lopov u njoj ipak spije.
Moje želje- to je horda što ruši,
mallo joj je zlato svake Kalifornije.
Kada bi bio mucav
ko Dante
ili Petrarka!
Dušu jedinoj dati!
Stihom narediti da je trulija!
I reči
I ljubav od koje patim-
Trijumfalna je to kapija,
raskošno,
bez traga će kroz nju ipak,
ljubavnici svih vekova da minu.
O, kada bi bio
tih
kao grom jak-
plakao bih,
tugom zagrlio izandjalu planetu- pećinu.
Kad bih
svoj moćni
pustio glas boje duge,
komete bi slomile vrele ruke,
i bacile se dole od tuge.
Očima bih od zraka grizao noći-
o, kada bi bio
ko sunce bez sjaja!
Tako mi se hoće.
Zemlja mršavi stomak
sijanjem svojim da napajam.
Proći ću
vukući svoju ljubavnicu.
U kakvoj samo noći
punoj lutanja
gde zlo ne vreba,
Golijati neki posejaše mene- klicu,
tako velika mene tako nepotrebna?
Dim pojeo vazduh ljut.
Soba je-
glava u paklu punom buke.
Iza tog prozora,
sjeti se prvi put
ludački milovah tvoje ruke.
A sada sediš, srce železno, tudje,
Još je dan-
teraš me uz osmeh, možda lukav.
U tamnom hodniku nikako da udje
drhtajem slomljena ruka u rukav.
Poći ću,
besciljno, do mila vraga.
Divlji,
izbezumljen,
očajan, jadan.
Ne treba
tako
moja draga,
rastanimo se odmah sada.
Pa, ipak,
moja ljubav-
teško breme za te
na tebi stoji,
ma kud pobegla tajno.
Daj, poslednjim krikom svojim
da gorčinu uvreda isteramo.
Buka oznoje do umora,
on spas nadje u vodi jaže.
Bez tvoje ljubavi
ja
nemam mora,
volim te stihovima-ne pomaže.
Da se odmori- i slon se sprema,
legne u pesak, vreli, istinski.
Bez tvoje ljubavi
ja
sunca nemam,
a ne znam gde si, ne znam s kim si.

Majakovski

nency2 · 30.10.2010

Pomilovanje - Ratko Petrovic

Nisam imao vremena da spašavam svet,
i uvek sam bio slepi putnik na oblacima ljubavi.
Bio sam samo još jedna kap u moru stranaca i čudaka
sa onih strmih i stenovitih obala u magli,
s kojih je teško otploviti ceo.
Iako sam shvatio da su mi ruke i noge samo misao
na mene niko nije pomislio,
nikom nisam ni na pamet pao.
Ja sam verovao da ima tih malenih leptira
koji će leteti i u mojoj magli zbunjenosti,
i svako sam veče pevao uspavanku,
jednom belom gradu nesanice,
gore, nad ušćem, u duetu s jednim pijanim pesnikom
i pod kišom zvezda padalica...
Dolazili su i drugi...
Ulaznica - sto osmeha
ulaznica - ljubav
ulaznica - pijanstvo
ulaznica - patnja...
Ali ne!
Što je više ljudi oko mene
ja sve više vidim koliko sam sam!
Jer, svi su oni nečim povezani!
Svi oni lako mogu da se uklope jedni u druge...
Iako se, možda, i po prvi put tek vide!
I šta mi ostaje od onih sto osmeha?!
Podsmeh!
Šta mi ostaje od ljubavi?!
Zabluda!
Od pijanstva - mamurluk!
Od patnje ostaje...
Sve! Da
Ona i dalje ostaje cela!
I ostavljaju me prijatelji pred kućom,
i ja biram da prvo prošetam,
jer su me dovoljno ostavljali do sada!
Bolje se vratiti sam,
posle počasnog kruga,
nego biti,
na bilo koji način ostavljen!
Ja ne tražim sunčanu stranu ulice!
S te strane uvek bije sunce u oči
i nikada ne možeš realno gledati na stvari
Ali tražim da me neko izvuče iz ove tame,
iz ove dubine koju sam iskopao u sebi
tražeći način da se prilagodim ovom svetu
ovom svetu koji te potapše po ramenu
a onda kad se okreneš ka njemu
on ti okrene leđa
tužan umem da budem i zbog bolesnih pasa
i ptica slomljenih krila
i zbog, na prevaru posečenih breza
i blesav mogu da budem zbog jednog proleća
ili jednog pogleda, rukovanja, smeška
i blesav sam, sam od sebe...
Bez nekog velikog razloga.
Zato, poštedi me makar ovaj put!
Makar ti!

sendi · 30.10.2010

Ponovo se sunce radja.
Ponovo se stvara nada.
Da ce doci iznenada.

U svanuce zapevace
Sa prozora zastor skinut
sunce mene obasjace

I kroz obris suncevog zraka
zasijace njeno lice
I na usni rumanoj ko ruza
Zatitrace njen osmeh
Koji moju dusu rameksa do suza.

I polako kao povetarac
doci ce do postelje moje
spustice svoje milo lice.
Na oci jos bunovne od
spavanja moje.

Poljupcem ce mi ulepsati dan
i odneti kosmarni san.
San tako sumoran i ruzan.
San o nestaloj ljubavi mojoj.
San koji mi odnosi sve dobro.

Ah.Ali sreca ja to znam
da je to bio samo jos
jedan SAN.
Koji nemoze ublaziti osecaj da
je svanuo jos jedan novi
srecni dan.

I tako svaki dan.
I tako svaki dan.

I tako lezim u mraku
na postelji vlaznoj od
suza.
I posmatram vazu.U kojoj
povijena stoji jedna
uvela ruza.

Nazalos to nije bio san.
To je bio prokleti trideseti
dan.Od kada moje voljene
nema kraj mene.

Otkada srce moje zivi
samo od uspomene.

Uspomene.Uspomene naviru
na moje lice.
I kao munje paraju srce moje.
Od bola i ono uvenuce.

I zastor sa prozora vise
se ne skida.
I ruze u vazi niko vise
promeniti nece.
U ovoj sobi umornoj od
Suza.
Zivece samo uspomene.

Voljena zeno ma gde god bila.
Znaj da jedan covek umire zbog tebe.
I na licu mu vlaznom od suza.
Ocitavaju se samo uspomene.

erinija · 30.10.2010

Bezimena pesma

Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali...ovo
to moram reći:
previše je gorkog i ljudi su grubi
pa, ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše
u meni
voli i ljubi...

Željko Krznarić