Stihovi koje volim

[macula]

Kada bih ponovo mogla
vaspitati svoje dete,
vise bih bojala prstima,
a manje upirala prstom.
Manje bih ga ispravljala,
a vise s njim veze uspostavljala.
Skinula bih pogled sa sata,
a vise bacala pogled na njega.
Pobrinula bih se da manje znam,
a da mi je vise stalo.
Isla bih na vise izleta
i pustala vise zmajeva.
Prestala bih izigravati ozbiljnost
i ozbiljno bih se igrala.
Trcala bih kroz vise polja i
gledala u vise zvezda.
Vise bih ga grlila, a manje vukla.
Redje bih bila stroga, a mnogo vise
bih toga priznavala.
Prvo bih mu gradila
samopouzdanje, a kasnije kucu.
Manje bih ga poducavala ljubavi
prema moci, a vise o moci ljubavi.

DIANA LUMENS

Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

KAKO SE PRAVE DECA

Deca se ne prave od mame
i ne prave se od rode.
ne veruj
to su price.

Prave se od gotovih beba
da sama na sebe lice.

Da tegle svoje suze
i duse
i ponos
i zube.

I sama sebe lazu
i sama zbog sebe ogrube.

Deca su sebi i roda
i sebi i tata i mama

I sve se dalje redja
kao na vodi krugovi:
Deca su sama sebi
i snovi i sreca
i drugovi.

I sama sebi sve otmu.
I sebi sve podare.

I kao igracka sebe
od jedne bezazlene bebe
naprave,
ili pokvare.

MIROSLAV MIKA ANTIC

 

[peca 29]

Tvoje oci
kao zrele sljive padaju po meni
tvoje oci vrlo dobro znam
napolju svice
otici ces iz moje sobe brze
nego svetlost
sto kroz prozor ulazi zrak po zrak
Kada spavas
ne mogu da ne mislim sta sanjas
ne mogu da ne mislim sta mislis
kada spavas ti
Ref.
Tvoje oci, tvoje oci
progone me, progone me
tvoje oci, tvoje oci
progone me, progone me
tvoje oci

Tvoje oci
kao letnja kisa padaju po meni
tvoje oci vrlo dobro znam


Zdravko Colic - Tvoje oci

 

[macula]

KADA SMO BILI VELIKI

Kad smo bili veliki
kroz detinje nemire,
svi onako brbljivi,
smrkavi
i lajavi
ludo smo izmisljali
neke svoje svemire
i bili smo krilati
i bili smo zmajevi.

Igrali se piljaka
sa najlepsim zvezdama.
Crtali smo svetloscu
radoznala skitanja.
I uvek u srcima
ko u toplim gnezdima
znali smesan odgovor
na sva teza pitanja.

Od juce smo ozbiljni.
i odjednom
cudno:
kao da smo zgrceni
Kao da smo stali.

Sve oko nas izgleda
glupavo i budno.
Prvi put smo odrasli,
a prvi put - mali.

I prvi put sami smo
u prepunom svetu
I odjednom,
izgleda
nista nije za nas.
Nevesto smo
Zbunjeni
u rodjenoj ulici
zalutali zauvek
u ogromnom danas.

Kad smo bili veliki
do kuca
do drveca
do tornjeva
planina
i do pticjeg leta,
u dzep nam stao dan,
u zenicu okean
i stala nam jos u dlan
polovina sveta.

Od juce smo ozbiljni.
I ma sta nas cudilo
- u svemu svom
krilatom
kao da smo pali.
Kao da se oko nas
sve strasno probudilo:
prvi put smo veliki,
prvi put smo mali.

MIROSLAV MIKA ANTIC

 

[sendi]

Begunica

Dodji, prolece,
smeh ljubavnice zemljin,
neka zakuca srece suma,
nestrpljivo da se izrazi!
Dodji u naletima nemira usred lisca
i cveca koje hita da se razvije.
Kao sjajna pobuna, baci se u noc,
u tamu vode, iznad zemlje,
oglasi slobodu zarobljnih klica!
Kao smeh munje, urlik oluje,
odjekni u bucnom gradu,
oslobodi rec ugusenu,
napor koji je pao u letargiju,
osnazi nasu borbu malaksalu,
budi pobednik smrti!

Secam se toga dana.
Pljusak je besneo, pa se smirio,
i ponovo poceo, cudljiv, s duvanjem vetra.
Uzeh svoju spravu za sviranje.
Nemarno sam dodirivao zice;
nehotice muzika je pratila
ritam naleta vetra i kise.
Ona je bila krisom ostavila svoj posao,
zastala kod mojih vrata,
pobegla, dvoumeci se.
Vratila se, ostala trenutak naslonjena na zid;
najzad je tiho usla u sobu i sela.
Pognute glave hitro okrece iglu u tisini.
Uskoro zaostaje, i ide da pogleda kroz prozor
drvored taman od kise.
Jedan cas kisnog popodneva,
punog senki, pesme i tisine.
Nista drugo.

Te noci ispevao sam
jednu pesmu,
ali ti nisi bila tu.
Pronasao sam reci
koje sam uzalud trazio vazdan.
Jest, iz nedara nocne tisine
one su se slile u svirku,
dok su se zvezde palile
jedna za drugom
Ali ti nisi bila tu.
Hteo sam jutros
da ti pevam pesmu svoju:
ali iako nisam zaboravio melodiju,
buntovne reci mi izmicu
sada kraj si kad mene.

Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajuci se,
prepoznacu tvoje oci,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znacu da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjasnjeg zivota.
Reci cu:
car tvoj lica nije samo u njemu,
u nju se utkala zarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.

Uvecala si me
svojom ljubavlju,
mene koji sam samo
jedan covek izmedju drugih,
koji plovi obicnim tokom,
pokretan voljom
promenljive milosti sveta.
Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime vecnog
pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleca.
Ljudi zurno prolaze ispred mene na trgu -
ne opazajuci kako je moje telo postalo
dragoceno od tvog milovanja,
ne znajuci da u sebi nosimtvoj poljubac
kao sto sunce nosi u svojoj lopti
vatru bozanskog dodira,
kojom sija vecito.

Gazeci travu na stazi,zacuh:
''Poznajes li me?''
Osvrnuh se, pogledah je i rekoh:
''Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice''
Ona odgovori:
''Ja sam prva velika tuga tvoje mladosti''.
Njene oci su blistale kao rosno jutro.
Pocutah trenutak, a zatim zapitah:
''Jesi li iscrpla sav teret suza?''
Osmehnu se i ne odgovori.
Razumeh da je njen plac
imao vremena da nauci govor osmeha.
''Nekada'',
prosapta ona,
''govorio si da ces uvek voleti svoju tugu''.
Zbunjen, rekoh:
''Istina je, ali prosle su godine, i dosao je zaborav''.
I uzimajuci njenu ruku u svoju,
dodadoh:
'' I ti si se promenila.
Nekadasnji bol postao je vedrina''.

Srecan sam sto me ne gledas
vise sazaljivo.
Zlokobna car noci
i odjek mojih reci
koje kazuju zbogom,
prestrasene od ocajnog naglaska,
dovele su me do ivice placa.
Ali dan ce se roditi,
moje srce ce biti opet tvrdo,
i nece biti vise vremena za suze.
Ko kaze da je zaborav nemoguc?
Samilosna smrt buja
u samom srcu zivota,
obuzdavajuci njegovu ludu
zelju za trajanjem.
Burno more na kraju otpocine
u svojoj pokretnoj kolevci;
sumski pozar zaspi
u postelji od pepela.
Ti i ja se rastajemo,
i raskid ce pokriti
ziva trava i cvece nasmejano
na suncu.

 

[dumspirospero]

ZNAT ĆEŠ


Znat ćeš da te ne volim i da te volim,
jer živeti je moguće na dva načina,
reč je samo krilo tišine,
a vatra čuva polovinu studeni.

Volim te da bih te počeo voleti,
da bih ponovo počeo beskraj,
da te ne bih prestao voleti nikada:
zato te još uvek ne volim.

Volim te i ne volim, kao da imam
u svojim rukama ključeve sreće
i nesigurnu sudbinu nesretnika.

Moja ljubav ima dva života da bi te volela.
Zato te volim kada te ne volim
i zato te volim kada te volim.


Pabllo Neruda

 

[macula]

KUNEM TI SE OVIM NEBOM SINJIM

Kunem ti se ovim nebom sinjim
da zauvek volecu te ja!
Niko nece da nas razjedini
dok je mora, dokle sunce sja.
I tek kada reke i planine
nestanu, kad sav svet bude pust,
kad grom zimi potrese ravnice,
a sred leta sneg naveje gust,
kad nebesa padnu iznenada
i prekriju zemlju kao grobom,
tek,tek tada
rastacu se i ja s tobom!

ANONIM IZ KINE!

 

[erinija]

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti možeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac

 

[nency2]

Tužne su ispitivačke oči tvoje. One bi da smisao moj
dokuče kao što bi mesec da izmeri more.
Razotkrio sam život svoj pred tvojim očima s kraja na kraj,
i ništa ne ostade ni skriveno ni presvučeno.
I upravo me zato ne poznaješ.
Da je to barem dragulj, mogao bi ga zdrobiti u stotinu komadića
i nanizati ih u ogrlicu da ti je na vrat stavim.
Da je to barem cvet, okrugao, sitan i ljubak, otkinuo bih ga
sa stabljike da ti ga u kosu zataknem.
Ali, to je srce, ljubljena moja. Gde li su njegovi žali i
dno njegovo?
Ti ne poznajes granice ovomu kraljevstvu, pa ipak si
kraljica njegova.
Da dodje samo časak radosti, on bi se u lagani osmeh
rascvao, i ti bi ga začas mogla videti i pročitati.
Da bude samo bol, razlila bi se u bistrim suzama,
pa bi se u njima i bez reči odrazila nutarnja tajna.
Ali, to je ljubav, ljubljena moja.
Njena je radost i njena bol bezgranična, i beskrajna je
oskudica njena i njeno bogatstvo.
Blizu ti je kao i sam život, ali je nikada ne možeš
sasvim upoznati.

Tagore

 

[sendi]

Bejase popodne kada ti otide.
Sunce je przilo na nebu.
Zavrsila sam rad i sedela na cardaku
kada ti otide.
Cutljivi povetarci doletahu leprsajuci
kroz mirise mnogih dalekih polja.
Golubovi neumorno gukahu u hladu,
i jedna pcela, koja u moju sobu zaluta,
zujase mi novosti mnogih dalekih polja.
Selo je spavalo u podnevnoj zezi.
Drum je lezao pust.
Iznenada se podize zubor
u liscu i opet izumre.
Ja sam zurila u nebo i u plavetnilo
utkivala slova imana koje sam nekada znala,
dok je selo spavalo u podnevnoj zezi.
Zaboravih da ispletem kosu svoju.
nezni vetric igrase se njom,
na mojim obrazima.
Reka je bez nabora klizila
pod hladovitom obalom.
Leni, beli oblaci stajahu nepomicno.
Zaboravih da ispletem svoju kosu.

Bejase podne kada ti otide.
Prasina je na drumu gorela,
polja skapavala zedna.
Golubovi gugukahu u gustome liscu.
Sedela sam sama na cardaku kada ti otide.

 

[zjovan29]

[FONT=&quot]AH, LJUBAVI MOJA !!!

Šta bi rekla kad bi znala?[/FONT]
[FONT=&quot]Šta bi mogla kad bi htela?[/FONT]
[FONT=&quot]Šta bi dala kad bi imala?[/FONT]
[FONT=&quot]Šta bi uradila kad bi smela?[/FONT]

[FONT=&quot]Znaš li kad [/FONT]ć[FONT=&quot]e is[/FONT]č[FONT=&quot]ekivanje da pro[/FONT]đ[FONT=&quot]e?[/FONT]
[FONT=&quot]Znaš li kad [/FONT]ć[FONT=&quot]e sigurnost da do[/FONT]đ[FONT=&quot]e?[/FONT]
[FONT=&quot]Znaš li kad [/FONT]ć[FONT=&quot]e sre[/FONT]ć[FONT=&quot]a iz sna da iza[/FONT]đ[FONT=&quot]e?[/FONT]
[FONT=&quot]Znaš li kad [/FONT]ć[FONT=&quot]e sve u javu da u[/FONT]đ[FONT=&quot]e?[/FONT]

[FONT=&quot]U[/FONT]ž[FONT=&quot]ivaš li dok te moj glas miluje?[/FONT]
[FONT=&quot]U[/FONT]ž[FONT=&quot]ivaš li u poju duše svoje?[/FONT]
[FONT=&quot]U[/FONT]ž[FONT=&quot]ivaš li u [/FONT]ž[FONT=&quot]aru ljubavi moje?[/FONT]
[FONT=&quot]U[/FONT]ž[FONT=&quot]ivaš li što je zaljubljeno srce tvoje?[/FONT]

[FONT=&quot]Mo[/FONT]ž[FONT=&quot]eš li zamisliti tvoj za[/FONT]č[FONT=&quot]u[/FONT]đ[FONT=&quot]eni pogled? [/FONT]
[FONT=&quot]Mo[/FONT]ž[FONT=&quot]eš li zamisliti tamo neki plavi[/FONT]č[FONT=&quot]asti led?[/FONT]
[FONT=&quot]Mo[/FONT]ž[FONT=&quot]eš li zamisliti ljubav slatku ko med?[/FONT]
[FONT=&quot]Mo[/FONT]ž[FONT=&quot]eš li zamisliti da se topim ko sladoled?[/FONT]

[FONT=&quot]Veruješ li ljubavi da te „taj“toliko voli?[/FONT]
[FONT=&quot]Veruješ li ljubavi de te „taj“ za ljubav moli?[/FONT]
[FONT=&quot]Veruješ li ljubavi da te „taj“toliko [/FONT]ž[FONT=&quot]eli?[/FONT]
[FONT=&quot]Veruješ li ljubavi da se „taj“tebi veseli?[/FONT]


[FONT=&quot]autor se neželi potpisati
[/FONT]


[FONT=&quot]PESMO TEBI PISEM !!![/FONT]

[FONT=&quot]Garavi sokak I pesma o Dunavu,Vojvodini o salasu
Potrebna je DA se zapise,DA se rodi,DA je TU ko motor
Kako bi uzburkala ljubav,svest tvoju I moju
Kao sta covjek pozeli DA pokrene srce, I dusu svoju!
Da snove o zivotu boljem, nekoj vjecnoj sreci sniva.
Da nam radost NE skriva jer smo MI u njoj sve veci!
Pesma je TU DA se stvara teme koje dubine srca dira.
Da ludo treperi u njedrima DA nikada NE DA mira.
Pesma I tambura je TU DA nam uz Dunav peva
O nadi, sreci, miru, ljubavi I dobroti.
Da se zlih djela NE bojimo,DA uzivamo zivotu I lepoti!
Pesma nas postuje, ona nas voli,dragi smo joj
Pesmom lecimo dusu DA nikad NE boli
Njoj vence vecno do vecnosti svijamo ,
Nasu joj ljubav s radoscu poklanjamo.
Pesmo tebi se veselimo[/FONT]


[FONT=&quot]autor se neželi potpisati
[/FONT]