Provincijalka, Balašević:
Rekli su mi da je došla iz provincije
Strpavši u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
Pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvežđe za nju - provincija.
Srce stade kao dete da se otima,
Tražili smo se po prethodnim životima.
Ostavih iza sebe sve,
Zablude, promašaje koji tište,
Prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište.
O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim
Opet bih uzeo kostim večnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
Dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih,
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reči bi sve pokvarile,
Samo se ćutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.
O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim
Opet bih gledao niz Kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim,
I čekao bih samo nju, nijednu drugu.
Napiši mi pesmu, mazila si me. Nisam znao da li ću umeti.
Reči jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
staklići kaleidoskopa, i svaki put mi je druga slika u očima kad
zažmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokažem.
I onda, odjednom, raspored mladeža na njenim ledjima,
kao tajna mapa,
pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
DESANKA MAKSIMOVIĆ
SRBIJA JE VELIKA TAJNA
Srbija je velika tajna:
Ne zna dan šta noć kuva,
Niti noć šta zora rađa,
Ne zna grm šta susedni grm sanja
Niti ptica šta se događa
Između granja.
Ne zna gušter šta puzi ispod kamenja,
Niti kukuruz struk sluti
Šta se u susednoj njivi sprema.
Svakog časa sve se menja,
Nijednog kuta ni lista nema
Da nije tajna.
Ko zna šta krije u sebi
I ta nevina rosa sjajna;
Ti seljački poslovni krici
Što se s brda na brdo čuju
Zaveru možda kuju.
Ko će u toj zemlji kada
Znati šta i devojka mlada
U nedrima netaknutim nosi;
Kakvu tešku tajnu
U rukama svojim drži dete;
I starica pogrbljena svaka
Do kakve se uputila mete.
U toj zemlji i vetri
I mirisi,potoci i reke,
I crkvena zvona
Potajno prenose vesti,
Na prvom zavijutku
Gde šuma počinje ona
Ko zna šta možeš sresti.
U toj zemlji ni zečjoj stopi
Neprijatelj verovati ne sme,
Ni tragu volovskih kopita.
Dogovori su možda tajni
I žetelačke pesme
I udari šumskih sekira
I uspavanka uz kolevku skrita.
