Stihovi koje volim

[nency2]

Sedmi amanet ptici - Mika Antic

Dodjite, mahnuo sam

sidjite da vas poljubim u znak zalosti

ja ne upotrebljavam zube i nemojte se bojati.

Vi ste za mene ionako vec mrtva ptica

najveca tuga koju sam ikada okusio

dodjite, slagao sam ja ne ubijam mrtve stvari.

A ptica rece :vasa je najbolja tehnika

u isto vreme vasa najgora tehnika

onda kad ste me stvarali, vec ste me jednom poljubili

i ostala je ziva rana.

Ne bojim se ja zuba, zubi su meksi od usana

Zubi ujedaju za trenutak, usne za ceo zivot.

Razgovarajmo na rastojanju

ja sam vas san, zar ne?

Moram da budem oprezna:

san nema pravo da se uspava....

 

[sendi]

Okrutni oprostaj - Vincenzo Cardarelli

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.
Videh te kako odlaziš
Kao vojnik koji u smrt ide
Bez milosti za onog ko ostaje.
U tom času nisam imao snage da te pogledam.
Od tebe, zatim, ni glasa više, samo tvoja slika,
Neumorni drug, i tvoja šutnja
Zastrašujuća kao bunar bez dna.
Zanosim se da bi me ponovo
Mogla zavoleti
I trazim te i čekam da se vratiš,
Da bih te video izmenjenu
I ljutit ćeš se na me
Što sam se usudio da ti prkosim
U ljubavi i sasvim nepotrebno.

 

[macula]

NIČIJA

Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš - dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
Samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?

JELENA MARKOVIC

 

[erinija]

Put

Padao je suton, dan je bio kišan,
Mi nevini, topli, iskričave krvi.
Čekasmo nesvesno val vekova stisan,
Da u strahu pljusne u poljubac prvi.

A sad kako rado svu budućnost nudim,
Tražeći strah onaj, rumenilo stida,
Da, kao nekad, kroku besciljnom se čudim,
Da mađiski dvorac mašta s jutra zida.

Ja ljubavi imam još sočne i sveže.
Neuvelih grudi evo troši čari!
O, kako me peku te nevine mreže;
Neki blatav demon njima gospodari.

Ne stapajmo usne, jer se ljubav siti;
Vaj, sve bliže dan je besvetih kumira,
Dan kad više neće u nas straha biti,
A presićen nagon zatražiće mira.

Kako brzo nebo biva idol bludan,
I svetinja Svetih pod noge se meće!
I poljubac svaki kog sam svesno žudan
Kap je zlatnog blata na zrcalu sreće.

Milutin Bojić

 

[death row]

Duško Trifunović - Ljubav nema bolje dane

ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše

ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče

ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi

nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane

 

[sendi]

Srce

Srescemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadano i naglo javices se meni -
mozda kad u dusi bolno zastudeni,
i u srcu pocne prvi sneg da pada.

Na usnama nasim poniknuti nece
ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta vise od negdasnjih snova
ni kaplja gorcine, ni trenutak srece.

Ali starom strascu pogledam li u te
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer sto srce hoce to je njegov deo -
uvek novi deo od nove minute.

Jovan Ducic

 

[Andjela 7]

I ovde - Desanka Maksimovic

I ovde, na ničijoj zemlji,
ulaziš mi u san kao u dvore
koje si napustio tek juče.
Ulaziš kroz zatvorene kapije
i kroz pore,
kao da si od moga sna u dugom putu
pogubio ključe.


Ulaziš u zaključane prostore
sluha i vida,
provućes se ispod očnih kapaka
kao mesečeva zraka,
kao lopov preskočiš
snu preko zida.


U zemlju ničiju
sklizneš po jave i nejave samom šavu,
probudiš ponoć uspavanu,
suza ukapaš u kladence,
negde digneš,
negde spustiš bolu branu,
i tek te jutro odnese na svom splavu.

 

[macula]

Kad bih mogao...

Kad bih mogao recimo danas
Nekom snagom svoje ruke
Srca
Bilo čega
Izbrisati prošlost i sve što je bilo
Prepustiti nekom drugom
Ja bih to napravio, milo moje
Jer ponekad znam
Vlakovi zakasne
Avioni se sruše
Ponekad neke svjetlosti zavaraju duše
Pa i život nam je netko možda
Postavio na krive strane
Promiješao karte
Možda slučajno tko će ga znati
Ali kad bih mogao
Kad bi dao Bog i rekao
Što želiš vrati
Ja bih tebe vratio na početak
Da otvorim prvi ta vrata do tebe
I eto dao bih sebe
I sve što je bilo
Izbrisao prošlost
I sve zaboravio dane
Da mi u sjećanje samo tvoja ljubav stane

Željko Krznarić

 

[Andjela 7]

Emina - Aleksa Šantić

Sinoc, kad se vratih iz topla hamama,
Prodjoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S' ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kada šece i plecima krece...
- Ni hodžin mi zapis više pomoc nece!

Ja joj nazvah selam. al' moga mi dina
Ne šce ni da cuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti džule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleci puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dodje lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alcak, što za njom crko'!...

 

[macula]

Koje riječi treba reći?

Koje riječi treba reći?

Koje riječi treba reći da bi se drugi radovali?
Koje riječi treba reći da bi drugi bili sretni?
Treba li reći "prijateljstvo" ili riječ "sloga"?
Možda treba reći i "sloboda"?
Treba li drugoga uzeti za ruku?
Koje riječi treba reći da bi se darovala ljubav?
Koje riječi treba reći da bi se darovala nježnost?
Treba li reći "volim te"? Treba li to uvijek govoriti?
Treba li reći riječ "djeca"?
Ili te treba uzeti za ruku?
Koje riječi treba izreći? Koje riječi?
A što ako ništa ne kažem, ako šutim?
Ako te jednostavno gledam i nasmiješim ti se.
Tada će moja ruka sama od sebe uzeti tvoju ruku
i ti ćeš sve te riječi čuti u mojoj šutnji.

Bruno Ferrero

JA I JA

O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza bregova
pobeći od sebe.
Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz šume,
razgrnula livadi nedra.
U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružala.
Sa strašću bih se požurila:
da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.

Jer od rođenja sa mnom,
ma kud se makla,
idem ja večno sumorna.

A meni se uvek dopadalo:
kad su tice kroz noć letele,
kad je lišće tiho opadalo;
kad su senke u sen sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari duši smetale.
Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove,
i radosti moje sve pomutila.

Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.
Znam, umreću i ostariću;
a nju uvek mladu,
uvek žednu bolova
na zemlji ostaviću.



Desanka Maksimović